Miles Ahead (2015)
https://www.imdb.com/title/tt0790770/
Ako se nadje pokoja greska u tekstu ne zamerite, prekucavao sam sa cirilicnog pisma na brzinu...
Jadran Ercic - Knjiga o dzezu
MAJLS DJUI DEJVIS - Miles Dewey Davis
MAJLS DJUI DEJVIS - Miles Dewey Davis, rodjen je 25. V 1925. u Altonu (Ilinois), a preminuo 28. IX 1991, u San Moniki (Kalifornija). U 65 godina njegovog zivota zbijeno je mnogo toga kontradiktornog, od materijalne sigurnosti srednje imucne porodice, vrhunskog skolovanja, preko zivotnih nedaca, velike popularnosti, do zloupotrebe droge. Ubrzo po Majlsovom rodjenju, njegov odac Djui koji je bio stomatolog, preselio se u Sent Luis. Mali Dejvis je odrastao u blagostanju u poredjenju sa vecinom crnih dzez muzicara, i u jednom intelektualnom umetnickom okruzenju. U porodici su majka Kliota Henri i sestra Doroti bile muzicari, deda po ocu je bio zemljoposednik, ujak je skolovan na Harvadu a studirao je u Berlinu. U kuci je Majls svirao klavir, a od oca je dobio na poklon trubu. Posle 13. godine ucio je trubu privatno kod Bobija Haketa i Sortija Bajkera, a pod uticajem Kalrka Terija. Svirao je u loklanim sastavima, a onda je 1944, kada je u Sent Luisu gostovao Bili Eksajn, uporno nastojao da ga primi u svoj orkestar. Otac nije bio saglasan da Majls nastavi skolovanje u Njujorku, pa Majls 1945. pohadja prestizni Dzulijard. No, vise ga zanima sviranje i druzenje sa Carlijem Parkerom i Dizijem Gilespijem po njujorskim klubovima nego studiranje. Carli Parker mu je postao idejni vodja. Ono sto je trebalo na Dzulijardu da nauci o tehnici sviranja trube shvatio je vrlo brzo, jer je imao eidiografsko pamcenje, a sto se tice samog sviranja trube - Po L. Federu - kontrola gornjeg registra mu je bila mala, a gresio je i u srednjem. Ali kasnije je mogao sa malo sviranja da mnogo kaze (a to je ipak karakteristika velikih umetina).
Do svoje 25. M. Dejvis je vec svirao sa svim velikanima dzeza kao sto su Kolmen Hokins, Dizi Gilespi, Beni Karter, Meks Rouc, Dzordz Raser, Dzoni Luis, Ilinoist Dzekit, Milt Dzekson, Ren Braun, Keni Kalrk, Li konic, i Dzeri Maligen. Tada pocinje saradnju sa arannzerom i pijanistom Gilom Evansom (cuveni nonet), a posle 1950. vodi sa usephom odlican kvintet - po potrebi sekset - sa plejadom izvanrednih muzicara: pijanistima - Redom Garlandom, Telonijusom Monom, Dzonom Juisom, Harasom Silverom, Vintonom Kelijem, Tedom Demaronom i Bilom Evansom; basistima - Karlijem Raselom, Oskarom Petifordom, Persijem Hitom, Carslom Mingasom i Polom Cejbersom; bubnjarima - Filijem Dzom Dzonsom, Kenijem Klarskom, Artom Blejkijem, Elvinom Dzonsom i Arturom Tejlorom; trombonistom Dzei Dzei Dzonsonom; saksafonistima: Carlijem Parkerom, Dzonom Koltrejnom, Lakijem Tomsponom, Kenonbolom Ederlijem, i Sojime Rolinson.
"Capitol" 1954. objavljuje album "The Birth of the Cool" sa snimcima s kraja 40-ih i pocetkom 50-ih godina, kojim M. Dejvis nagovestava "Kul" stil. Zajedno sa G. Evansom sudeluje u realizaciji albuma "Miles Ahead" (1957), "Porgy and Bess" (1958) i "Sketches of Spain" (1960) - za "Kolumbiju" - i postaje jedan od rodonacelnika "kula". Plodna i ravnopravna saradnja sa Evansom je trajala bezmalo 15 godina u kojoj je Dejvis umekavao srodinom zvuk trube, trudeci se da ne bude nenametljiv, a uz pastelne orkestarske boje je je postizao aranzmanima G. Evands. Za album "Spanske skice" dobio je 1961. prestizni Gremi.
U to vreme u privatnom zivotu ima probleme. Jos 1954. je poceo da se dorgira heroinom, pa se ponasao ekscesno. Krace vreme se povukao na lecenje od zavisnosti heroina. Ni brak mu nije srecan, sa cerkom se ne slaze, a kada mu je umrla majka, ni na sahranu joj nije otisao. Posle 1960. formira novi kvintet sa agresivnim mladim rok bubnjarom Tonijem Velijamsom i/ili Bilijem KObamom, sasksafonistom Dzordzom Komenom, Semom Rivensom, kasnije sa Vejnor Sorterom, pridruzuje mu se klavijaturista Herbi Henkok, Cik Korija, Jozef Zavinula, bas gitarista Dejv Holand i gitarista Dzon Mahlohlin i Dzon Skofild. Dejvis okuplja istomisljenike kako bi probali da fuzionisu rok, dzez i elektroniku. Albumi koje objavljuje: "In a Silent way" i "Bitches Brew" postaju putokaz za "fuziju", pravac i manir dzeza posle 70-ih godina do danas. Oktobra 1972. doziveo je zaobrcajnu nezgodu u kojoj je slomio skocne zglobove. Godinu dana pre toga operisan mu je zbog artroze levi kuk. Kao komplikacija javlja se krvareci ulkus, a i sa larinskom ima problema prilikom disanja. Zbog konstrikcije (suzenja) larinska, dah mu je kratak sto mu otezava, u tehnickom smislu, sviranje. Zbog bolova i bolesti M. Dejvis se povlaci sa scene, skoro pet godina. Umedjuvremenu se zeni glumicom Siseli Tajson, i objavljuje svoju kontroverznu "Autobiografiju". Majls Dejvis je i komponovao i snimao muziku za film (Lift za gubiliste, 1956). Njegovo muzicarenje sa mladjim muzicarima posle 1969. zanimljivo je, jer Dejvisove koncertne numere traju vrlo dugo. Razlicite kompozicije se poverzuju "mostovima", kao da postoji trodimenzionalna veza muzickog tkiva sa poznornice, sa kojom se upotpunjuju i vizuelni efekti. Obajsnjenje za ovakav stil Dejvisovog sviranja mozda treba traziti u posledicama bolesti. O njegovom muzicarenju moze se dati jedna interesantna opaska - da je Majls Dejvis bio valjda jedini muzicar cija je publika, kako je on stario postajala sve mladja. Sa nepunih 20 godina svirao je za odrasle, sa 39 dzez-rok, a sa 59 pop i rok muziku. Da li je on to lukavo predvideo ili je spretno upakovao i dizajnirao (pred kraj zivota imao je dugu kosu, oblacio se mladalacki), ostaje na nama da odredimo, ali mu niko ne moze negirati poseban znaraj u razvoju dzeza.
DISKOGRAFIJA:
1. The Birt of the Cool, 1949-50, Capitol CDP 792862-2
2. Relaxin; 1956, Prestige 98428
3. Miles Ahead; 1957, CBS 460606-2
4. Ascentseur pour l'echafaud, 1957, Fontana 836-305-2
5. Sketches of Spain, 1959-60, CBS 460604-2
6. In a SIlent Way, 1969, CBS 460604-2
7. Bitches Brew, 1969, CBS 460604-2
Edited by GoldenMich, 22 April 2019 - 20:34.
