2 replies to this topic

[Jutro]

Desilo se jednom coveku, New York '70 tih godina ili bilo gde, bilo kada i bilo kome. Glavni junak price, prosecan New Yorcanin, ziveo je sasvim obicnim zivotom. Svirao je saksofon u velikom jazz orkestru i od toga sasvim lepo i dinamicno ziveo.
U jednom, izvanrednom momentu u njegovom zivotu upoznao je zenu koja mu je zauvek izmenila zivot, savrsenu zenu. On se zaljubio u njene oci, njene usne, njene reci koje su mu odzvanjale u glavi dugo pre nego sto je prvi put sa njom progovorio, cvrste grudi i bradavice koje su se bezobrzno ocrtavale ispod majce. Obozavao je njena kolena, njen struk, vitke prste i nezna stopala. Jednostavo, zavoleo ju je celu. I ona je zavolela njega, takodje celog. Posebno je volela njegovu muziku. Ponekad joj se cinilo da je saksofon izmisljen samo zbog nje. Oboje su bili oni retki ljudi 'sadasnjeg trenutka'. Strast je bila toliko jaka da su posle nekoliko nedelja zabavljanja shvatili da vise ne mogu da zive odvojeno. Jednostavo MORALI su da se vencaju. Ovo moranje je bilo toliko jako da su ceremoniju vencanja obavili sa svega nekoliko prijatelja. Nisu hteli da gube vreme na okretanje telefona i slanje pozivnica. Na izlasku iz crkve odlucili su da medeni mesec, odnosno medinih 7 dana, provedu u obicnom motelu sa bazenom u predgradju New Jerseya. Prva tri dana proveli su u beskonacnom ljubljenju, vodjenu ljubavi, ispijanju dobrih hrvatskih vina (vlasnik motela je poreklom iz ovih balkanskih krajeva, tako da je 'Posipa' uvek moralo da bude za 'specijalne' goste i 'specijalne' prilike) i klopanju velikih vocnih salata sa puno slaga, koje su im donosili u sobu. Prica se da su se vinom polivali, a vocne salate jeli sa tela ljubavnika. Iscrpljeni, cetvrti dan su odlucili da izadju iz sobe i suncaju se pored bazena. On je posle saksofona i svoje zene, najvise na svetu voleo da pliva. Sunce je peklo. Izlezavali su se pored bazena i pili hladnu limunadu na dugacke slamke. U jednom momentu, pokazace se prelomnom u njegovom zivotu, zena ustaje i odlazi do toaleta. On i dalje kulira u lezaljci, gleda u bazen i ispija limunadu. Krajickom oka, ne pomerajuci glavu, spazio je divnu zenu. Medjutim, dok se pomerio i usmerio pogled prema njoj, ova zena je vec zamakla iza velike datulje, tako da nije uspeo da je osmotri celu. Saksofonista je zbog onog kratkog pogleda poceo da razmislja o njoj. U medjuvremenu, vratila se i njegova zena, strasno ga poljubila i povela za ruku prema spavacoj sobi. Dok je vodio ljubav sa svojom zenom, iz glave mu nije izlazila slika zene pored bazena.
Medeni dani su ubrzo prosli, a nas ljubavni par se vratio svom uobicajnom zivotu. On je svirao jazz po New Yorskim klubovima. Njoj je uskoro poceo da raste stomak. Uskoro su dobili sina. Posle nekoliko godina i cerkicu. Godine su lagano prolazile, deca rasla i polako postajala ljudi. Muskarac je svih ovih godina, dok vodi ljubav sa svojom zenom mastao o zeni koju je krajickom oka video pored bazena. Brak ko brak, rekli bi uspesan. Proslo je 10, 15, 20 godina zajednickog zivota. Za 20-u godisnjicu braka odluce da se 'caste' malim odmorom u istom onom motelu u kome su proveli medeni mesec. Za razliku od prethodnog puta, sada su se za suncanje pored bazena odlucili vec drugi dan. Umoran od plivanja, muskarac se spusta u lezaljku pored svoje zene i na dugu slamcicu uzima veliki gutljaj hladne limunade. Pogled mu je pratio dim cigarete. Zena u jednom momentu ustaje i odlazi do toaleta. On ispija jos jedan gutljaj limunade i pridize se da ugasi cigaretu. Tada, krajickom oka, ponovo vidi NJU. Istu onu zenu koju je na istom ovom mestu video pre tacno 20 godina, kako zamice iza iste one datulje. Stariji, dlakaviji i iskusniji nego na medenom mesecu, bez razmisljanja se odlucuje da ustane sa lezaljke i potrci za njom. U desetak koraka, koliko mu je bilo potrebno da stigne do palme, muskarac je osetio plimu zadovoljstva sto ce napokon da razresi 20 godina staru misteriju zelja i seksualnih fantazija. Napokon ce stvarno da vidi 'zenu pored bazena'. Ceo zivot se kao u vrh maca slio u jedan tren.
Iza palme video je svoju zenu.

[DaniloBg]

daaaa?

nemo',samo molim te priču o promašenom životu...

[Sleepers]

Iza palme video je svoju zenu.

"Obozavana moja,
Stigoh na more. Postedjet cu Vas briga i muka s puta: vazno je da sam sada ovdje. Gostionica je ugodna:jednostavna, ali ugodna. Nalazi se na vrhu jednog malenog brezuljka, tik do plaze. Navecer se diza plima i voda seze gotovo do podno moga prozora. Tu je kao da smo na brodu. Svidjelo bi Vam se.
Ja nikada nisam bio na brodu.
Sutra zapocinjem s proucavanjem. Mjesto mi se cini savrseno. Ne skrivam da ce pothvat biti tezak, ali Vi znate - Vi jedina na ovom svijetu - koliko sam odlucan privesti kraju djelo koje sam, jednog lijepog dana prije dvanaest godina, predano osmislio i poduzeo. Pritom ce mi biti od velike utjehe zamislit' Vas zdravu i u dusi veselu.
Cudno, nisam prije na to pomislio, ali ja uistinu nikada nisam bio na brodu.
U osami ovog mjesta udaljena od svijeta, prati me sigurnost da necete, u daljini, zaboraviti onoga koji Vas voli i koji ce zauvijek ostati Vas.

Ismael A. Ismael Bartleboom


Odlaze pero, savija list, spremajuci ga u omotnicu. Ustaje, uzima iz kovcega kutiju od mahagonija, podize poklopac, ubacuje u nju pismo, otvoreno i bez adrese. U kutiji se nalazi stotinjak jednakih omotnica. Otvorenih i bez adrese.
Bartleboom ima trideset i osam godina. Smatra da ce, negdje u svijetu, sresti zenu koja je, oduvijek, Njegova zena. I katkada mu je krivo sto ga sudbina prepusta cekanju s toliko tvrdoglave bezosjecajnosti, ali s vremenom je naucio suociti se s tom cinjenicom podosta vedro.
Gotovo svakog dana, vec godinama, uzima pero u ruke i pise joj. Nema ni imena ni adrese koju bi stavio na omotnicu, no ima citav zivot za pisanje.
I kome to, ako ne njoj?
On misli da ce, kada se napokon sretnu, biti lijepo staviti joj u krilo kutiju od mahagonija punu pisama i reci:
- Cekao sam te.-
Ona ce otvoriti kutiju i, kada ushtjedne, polako ce procitati pisma, jedno po jedno, i slijedeci kilometarsku nit plave tinte primit ce godine -dane, trenutke - sto ih joj je ovaj covjek darovao dok je jos nije ni poznavao. Ili ce, pak, jos jednostavnije, izvrnuti kutiju i nasmijesiti se, sva u cudu pred tom kisom pisama, govoreci mu
- Ti si lud.-
I zauvijek ce ga voljeti."






Ulomak iz knige "Ocean more" - Alessandro Baricco

Edited by Ziza, 06 June 2005 - 11:32.