61 replies to this topic

[Willow]

ŽENA KOJA PIJE TEKILU


Huana je bila žena koja pije tekilu, i ta žena
cepala je svoje tekile
skoro svaki božji dan.

cepala tekile svuda: u postelji, u kadi i u
lavljem zagrljaju,
i dok pred vama otvara srce, i dok lebdi, i
dok tiho gotovo neprimetno plače u sebi, i
dok češlja kosu i dok
spi.

o da, Huana je bila pravi dijamant posebnosti,
stihija adrenalina zarobljena u jednom telu, plus
vrtlozi sve te vrele osvajačke španske krvi
dok tutnjeći krče sebi put kroz vene...

i čim bi cepnula dve do tri čašice
Huana bi svakom čoveku uspevala da pronađe njegovu
najosetljiviju ahilovu petu.

voleo sam je dosta, ali ipak ono što joj zameram je to
što bi me ta čudna žena, kad se napije,
gde god se nađemo u duetu
uvek užasno puno neprijatno grdila.

grdila me ovde i onde:
grdila me u
žutoj podmornici, grdila me u kosmičkom brodu,
grdila me na
Veneri.

grdila me na obalama Mesopotamije,
i na obroncima Kilimandžara,
i dok obilazismo neistražene sfere duha i dok
plesasmo valcere na
finom i bistrom i lepom plavom Dunavu.

da, ta žena bi kad popije redovno
iznosila negativne primedbe na konto
moje individue: grdila me da sam se
opet udebljo te da sam opet smršo, grdila me da je
moja duša mračni jarak iz kog dopire žablji kreket,
grdila me da sam gnjida, grozni ljudski stvor i obični knjiški moljac,
grdila me da sam u postelji nula, grdila me čak i da sam
daleko najgori pisac na svetu
i neka se previše ne nadam da ću u skorije vreme
pokupiti nobelovu za književnost...

ja bih onda da snizim tenzije rekao nešto
kao: "lepotice, obuzdaj se! iz tebe opet nesumnjivo govori
tekila. nekorektno je od tebe da me
ovde toliko prozivaš: mi moramo našu vezu najpre da
baziramo na platformi uzajamne tolerancije..."

a ona, kad bi ovo čula, još
više bi popizdela i
lomeći šolje i tanjire i ostale nevine predmete
grdila bi me sada na sva zvona
i uz upotrebu široke palete naj-
nepristojnijih termina i sintagmi.

odavno smo jedno drugom rekli poslednje zbogom,
tako da ne znam tačno šta se
sve danas zbiva sa dotičnom damom.

znam samo to da sam je voleo dosta
iako je ponekad kao tornado umela da se
obruši na mene, posebno
kad

pogađate već

naša dama nešto cirne...

[Willow]

POTRESNO


bila je to žurka na Konjarniku, u stanu na
devetom ili desetom spratu, i
zaista pojma nemam kako sam se
tu stvorio, odjednom okružen tropskom vrelinom,
svetina je plesala, reflektori su se palili
i gasili, žuti i crveni i plavi, gasili se i
palili, a pivo je teklo u nabujalim
rekama.

poslednju raspoloživu
žensku u zelenoj tesno pripijenoj haljini
osvojio je neki tip kojeg su svi
zvali Boris.

i onda mi jedino
preostalo da se naroljam u tišini.

maznuo sam sa stola
bocu crnog
vina i sklonio se u stranu.

međutim, nešto iza dva časa po ponoći
banuli su organi reda, tražili svima lične
podatke, pa nas razjurili
kućama pod optužbom
da je muzika isuviše glasna, i da celoj zgradi
remetimo noćni mir.

pokušao sam da na brzinu
ubacim u sebe još nekoliko pića,
no zahtevali su da iz istih stopa
napustiš gajbu, tako da sam
samo razočarano uzdahnuo
pokupio svoj kišobran i
izašao
van.

na stepeništu je ležao
isti onaj Boris, izbljuvane košulje i pijan ko letva - a nad njim
se nadvila takođe ista ona ženska u zelenoj
tesno pripijenoj haljini i
nežno mu gladila
obraze.

prilično
potresna
scena...

ipak, prekoračio sam
Borisa i
izašao u februarsku
noć.

ali pošto živim na sasvim
suprotnom kraju grada, a na javni prevoz
komotno možeš da zaboraviš u ovim sitnim
satima,
doneo sam odluku
da dok ne svane malo procunjam po
onoj šumi prekoputa, onoj
pored sportskog centra "Šumice".

međutim
nisam toliko dugo
cunjao, i već posle samo nekoliko
minuta izdale
me
noge.

i tako sam bacio sidro, seo na neku
klupu, zakopčao jaknu, prislonio glavu uz
jedno bagremovo drvo i
ubrzo

zaspao.