QUOTE(zzzzz @ 21 Jan 2005, 20:29)
Pod 1, nemam tapiju, nije moje, nisam nikad bio tamo. Ali ima uticaja na moj zivot, i to poveliki.
Pod 2, nije sprdnja, nego jednostavno crni humor, a na racun toga da Kosova i Metohije (pokusao sam da stavim ceo naziv, ali ne staje u naslov) vise u Srbiji nema i da treba izvuci ono sto se izvuci moze. Da li su to enklave, manastiri, ljudi, novac, to treba odluciti. Odluka je teska, uzasno teska, ali to je kao na ispitu - ako lupis neki odgovor, verovatno si pukao, ali ako samo cutis, profesor i nema drugi izbor nego da te obori.
Pod 3, imate sve opcije, ponavljam nije sprdnja, ako se sve ne resi na mnogo brzi i bolniji nacin, za nekoliko godina ce ovo pitanje najozbiljnije biti postavljeno, samo sto poslednja opcija nece biti u ponudi.
Znas gde ponekad ja imam problem sa ovom temom ? Pre svega, jasno mi je da smo ne samo kao ljudi vec kao drzava umorni. Ne umorni, vec "on the ropes" shto bi rekli. I to kapiram da je sasvim razumljivo, previshe se stvari izdogadjalo za svaciji "ukus". Medjutim, mislim da u ovom slucaju uvek, ali bash uvek treba imati na umu bar dve stvari, pre svega zivote i buducnost nasih sunarodnika na tom prostoru no isto tako znacaj resavanja ovog pitanja i njegov uticaj na buduce odnose u Srbiji/buducnost drzave.
Oko prvog ne raspravljam, sasvim je jasno da se govori o sudbinama ljudi i ne zelim ih vuci kroz diskusiju jer trenutno imamo katastrofalnu situaciju, gomila ljudi izbeglih, ne mogu se vratiti u svoje stanove i kuce, dakle sigurno veoma veoma neprespektivan i tezak polazaj dobrog/veceg dela tih ljudi.
I iako bi sigurno buducnost i interes tih ljudi na tom prostoru trebali biti na prvom mestu kad se povede neki relevantan proces vezan za Kosovo, ceo problem moze imati mnogo veci uticaj na buducnost Srbije, pokusacu objasniti moje misljenje oko ovoga.
Ne nezavisnost Kosova (koja mislim da je veoma tesko izvodljiva), vec svako resenje nametnuto "sa strane" (ocigledno ce morati biti nametnuto) oko kog bi bilo nemoguce napraviti nacionalni dogovor u Srbiji je po meni, u perspektivi bar, kraj za ovu drzavu i ovaj narod. Dakle ne mislim za sebe da sam neki wiseguy, pa ne bih zeleo da tako i zvucim, no kako bih rekao, takve stvari su ne samo moguce vec veoma veoma izgledne. Just for the sake of argument, pretpostavimo UN kaze Kosovo dobija nezavisnost. Neka srpska vlada ce morati potpisati nesto. Gradjanski rat je opcija dosta neverovatna danas, no nikako je ne bih skinuo of the table. No cak nam ni ne treba gradjanski rat, nezavisnost Kosova npr. je onaj konacan udarac koji ce zavrteti drzavu u jos 50 godina sranja i to je onda kraj. Dalje iseljavanje ljudi van zemlje bilo bi sasvim realno, i opet bi otislo i onih 100,000 koji su mozda taj odlucujuci tas u smislu talentovanih, pametnih i sposobnih ljudi potrebnih da bi neko drustvo napredovalo. Can we say vlada radikala, njihovih 135 poslanika ? Zamislimo to, njima ni 50 godina ne bi trebalo, daj im samo dva mandata. Nacionalni dogovor oko bilo cega, iako neophodan bio bi nemoguc. I to je onda taj neki spin gde perspektive, napretka nema, mislim da je bitno da se ljudima predstavi kakve sve opcije postoje.
E sad, mozda je pravo pitanje o cemu mi ovde uopste razgovaramo, o nasim zivotima, znaci o nasoj dekadi, ili o zemlji i buducnosti nacije. Ja znam da je nacija, uopste pojam "nacionalno" oskrnavljen, i da se dobrom delu ljudi digne kosa na glavi kada samo cuju nacija, ja to razumem jer zivim u Srbiji. Medjutim moje je misljenje da ce, iako razumem devalviranost pojma nacionalni, upravo taj nash eventualni nedostatak svesti o nacionalnom kolektivitetu biti poguban za ovu drzavu. Nedostatak svesti o naciji u slobodnom prevodu kao shta god zelimo, mozda cak evo i ne shvatanje u shta nas uvodi pravilno nereshen problem na Kosovu.
Na kraju, Srbija cini mi se da nije uslovljena Kosovom, vec pre svega potpunom saradnjom sa sudom u Hagu, to je ono shto je apsolutni prioritet za ovu drzavu od koje sve zavisi, pa posredno i resenje problema na Kosovu.
Ukoliko je nezavisnost Kosova neprihvatljiva za Srbiju, Srbija nije odabrala suprotstavljanje svom napretku, niti cemo kao drzava uci u sukob sa medjunarodnom zajednicom. Pregovorima se mora doci do konacnog resenja, i ukoliko se mi unutar sebe sredimo, ja mislim da ce doci do nekog resenja prihvatljivog za obe strane.
