17 replies to this topic

[Rostokovsky]

11. 06. 2003.
Farmsko uzgajanje puževa: Sigurni i tržište i zarada

Za pokretanje proizvodnje na farmi veličine 1,5 ha potrebno oko 3,4 miliona dinara. U prvoj godini uzgajivač samo ulaže, a dobitak se ostvaruje u drugoj godini proizvodnje, odnosno posle prve berbe puževa. Realna slika poslovanja dobija se nakon treće godine, kada se ostvaruju prihodi uz minimalna ulaganja. Sa farme u drugoj godini može da se očekuje prinos oko 17 tona puževa. Po ceni od četiri evra po kilogramu ostvaruje se prihod od 70.000 evra.

Uzgajanje puževa na farmama posebno pripremljenim za tu delatnost kod nas je novijeg datuma. Imajući u vidu činjenicu da se puž u domaćoj kuhinji praktično ne koristi, najveći deo farmske proizvodnje namenjen je kupcima na evropskom tržištu. Jedan od uzgajivača puževa je i Somborac Savo Zatezalo.

- Puževi su zbog prekomernog sakupljanja u većini evropskih zemalja dovedeni do same ivice opstanka, zbog čega je njihovo sakupljanje u prirodi strogo zabranjeno. Pri tome, potražnja za tim mekušcima na svetskom tržištu, a posebno u Italiji i Francuskoj, raste iz godine u godinu, a da bi se zadovoljila potražnja počelo je njihovo gajenje heliko kulturom, kaže Zatezalo. Prednost u bavljenju uzgojem puževa je u tome što ta proizvodnja ne zahteva relativno velika ulaganja, ali uzgoj puževa nije posao za one koji bi brzo i lako želeli da zarade.

Prva berba

U svetu postoje tri načina uzgajanja puževa: u zatvorenim, poluzatvorenim i otvorenim sistemima. Zatvoreni sistemi se najviše koriste u Americi i Australiji. Takvim načinom uzgoja ceo proces je pod punom kontrolom, ali su potrebna velika ulaganja. Poluzatvoreni uzgoj najzastupljeniji je u Francuskoj. Kod takvih sistema razmnožavanje puževa je u zatvorenom sistemu, a potom na otvorenom delu farme. U otvorenom ili takozvanom italijanskom sistemu ceo biološki proces i uzgoj su na otvorenoj farmi. Takav sistem najviše odgovara našem području, a primenjuje ga i Zatezalo.

Priprema za podizanje farme počinje prolećnim oranjem zemljišta i pripremom za setvu kupusa, salate, blitve, uljane repice i suncokreta. Zatim sledi ograđivanje farme tablama od pocinkovanog lima, koje se ukopavaju na dubinu od 30 santimetara, što omogućuje da se dobije sistem potpuno zaštićen od glodara i zemljišnih insekata. Sledi pravljenje unutrašnjih leja i njihovo odvajanje mražama. Leje su široke tri-četiri metra i dužine 40-50 metara. U periodu april-maj, kada vegetacija dostigne visinu 10-15 santimetara, unosi se matično jato. Na jedan kvadratni metar unose se 22 puža. U septembru se mali puževi odvajaju od priplodnog jata. Do kraja novembra farma se priprema za zimu i to tako što se pokrije PVC folijom. Puževi zimu provedu začaureni u kućice i ukopani u zemlju.

- Proizvodni ciklus na farmi traje 18 meseci. Toliko vremena protekne od sejanja leja do berbe zrelih puževa. Puževi su spremni za tržište kada im je otvor kućice veći od 2,5 santimetara. Za uspešno uzgajanje potreban je i sistem za navodnjavanje koji omogućuje da biljke budu stalno vlažne, jer puževi jedu samo ovlažene listove, kaže Zatezalo.

Profit u drugoj godini

Kalkulacije somborskog uzgajivača puževa pokazuju da je za pokretanje proizvodnje na farmi veličine 1,5 ha potrebno oko 3,4 miliona dinara. U prvoj godini uzgajivač samo ulaže, a dobitak se ostvaruje u drugoj godini proizvodnje, odnosno posle prve berbe puževa. Realna slika poslovanja dobija se nakon treće godine, kada se ostvaruju prihodi uz minimalna ulaganja. Sa farme u drugoj godini može da se očekuje prinos oko 17 tona puževa. Po ceni od četiri evra po kilogramu ostvaruje se prihod od 70.000 evra.

Plasman puževa na svetsko tržište, u uslovima kada se, primera radi u Francuskoj godišnje troši 250.000 tona nije po rečima Zatezala problem za naše proizvođače. Firma "Sava" OO, čiji je direktor, sklopila je novembra prošle godine petogodišnji ugovor o izvozu puževa sa mešovitom firmom "Alimenti naturale-prodotti biologici" DOO u Beogradu.

I dok je celokupna proizvodnja puževa namenjena kupcima u zapadnoj Evropi, gotovo sva ulaganja za izgradnju farme i pokretanje proizvodnje mogu biti iz domaćih izvora. Farmerskom gajenju puževa posebno vinogradarskih pogoduju i naši klimatski uslovi. Da bi postigao konzumnu veličinu 14 grama, pužu je u prirodi potrebno tri do četiri godine. Na farmi taj period iznosi godinu dana, a prema rečima Zatezala meso gajenih puževa je mekše i ukusnije. Cena gajenog puža je zbog toga na tržištu tri do četiri evra, a sakupljenog u prirodi jedan evro. Farmerski način gajenja puževa indirektno utiče i na zaštitu životne sredine, jer se time sprečava sakupljanje puževa koji su u prirodi gotovo istrebljeni. Dok nisu uvedene rigorozne mere kontrole, godišnje se otkupljivalo i do 3.000 tona sakupljenih puževa. Nastavak takve prakse za nekoliko godina bi doveo bi do njihovog potpunog istrebljenja.

Zlata Vasiljević
"Poljoprivrednik"

[tamburix]

znaci samo da negde pronadjem 3,4 miliona

[Indy]

znaci samo da negde pronadjem 3,4 miliona

Kredit? (Jel' postoji takvo nesto tamo?)

I zasto ovo nije na ekonomiji? Dobra tema, inace.

[mile curcic]

Мени у целој овој причи највише смета ова реченица:

U periodu april-maj, kada vegetacija dostigne visinu 10-15 santimetara, unosi se matično jato.

Некако ми никако не одговора реч јато за групу пужева. Јато птица, или јато риба, увек је реч о брзим, окретним животињкама. а пужеви, знамо...

Шта имамо још на располагању?
Крдо, чопор, стадо....
Ето!
Стадо пужева! То је решење!

[Rostokovsky]

uspesnom dresurom i marljivim radom moze se postici da odloze kucicu pre nego sto po grupama koje odgovaraju jednom obroku skoce u serpu sa kljucalom vodom i pri tome ne pustaju mnogo rogove da ne naljute domacicu

Edited by 3opge, 10 January 2005 - 01:46.

[Aule@]

E pa sad on ima sretje shto je burzhuj pa je mog'o,ali mislim da je realno pocheti sa desetak i pustiti ih da se namnozhe na komshijskoj farmi.Kada biljke pochnu da mu vrtoglavom brzinom propadaju ti se kao dobar komshija javish da mu pomognesh oko te napasti..Ti u bashtu a tamo mali milion puzheva-prosto milina..
..tako se pochinje..

[reg]

znaci samo da negde pronadjem 3,4 miliona

Ne moras da pocnes sa 1,5 hektarom a 5k evra daje/davala je [?] MFB za ovakve poslove.

Željko Jovanović, mašinski inženjer iz Zemun Polja, jedan je od onih koji su se od ovog proleća odvažili i upustili u ovaj biznis. Na iznajmljenoj njivi od oko dvadeset ari, on je postavio farmu i na nju naselio matično jato od 15.000 jedinki. S obzirom na to da svaki puž daje dvadeset novih, očekivani prinos sa Jovanovićeve farme je između tri i četiri tone. Za posao sa puževima čuo je sasvim slučajno, preko medija.

Najmanja površina farme za koju Alimenti naturali sklapa ugovore sa kooperantima je dvadeset ari. Za ovoliku farmu početna ulaganja su oko 5000 evra. Ulaganja se odnose na nabavku potrebne zaštitne ograde, mrežica za ograđivanje leja, matično jato puževa i pripremu zemljišta na kome je planirana farma. Značajan je podatak i to da se prve godine ne može ostvariti nikakav prihod, budući da puževi još nisu zreli za berbu. Međutim, već druge godine sa svakog kvadratnog metra farme prikupi se bar kilogram puževa. Pri tome, na centralnoj evropskoj berzi puževa, koja se nalazi u Parizu, cena jednog kilograma ovih mekušaca kreće se između tri i pet evra.

Clanak iz Vremena

[Div]

To treba zvati, krdo, to su rogate životinje.

a, što nije tema na ekonomiji?

Pa, nema SF.

[eoten]

Indy:

Kredit? (Jel' postoji takvo nesto tamo?)

Za ovo ne koliko ja znam.


reg:

Ne moras da pocnes sa 1,5 hektarom a 5k evra daje/davala je [?] MFB za ovakve poslove.

Minimalna povrsina je 0,2ha kod zadruge odgajivaca puzeva u N. Sadu a mislim i kod alimenti naturali. A MFB daje neke pare za proizvodnju puzeva ali u Rumuniji , Bugarskoj i makedoniji ne i kod nas.

[reg]

A MFB daje neke pare za proizvodnju puzeva ali u Rumuniji , Bugarskoj i makedoniji ne i kod nas.

Hoces da kazes da je politika MFB [ili procredit banke] da ne daje kredite ljudima koji inace ispunjavaju sve uslove, ako traze novac za posao sa puzevima?

[eoten]

reg:

Hoces da kazes da je politika MFB [ili procredit banke] da ne daje kredite ljudima koji inace ispunjavaju sve uslove, ako traze novac za posao sa puzevima?

Na brzinu sam odgovorio na prosli post i napravio gresku. Dakle , informacija da u par okolnih zemalja osim SCG moze da se dobije ili bespovratna pomoc ili neki jako povoljan kredit od neke medjunarodne institucije potice sa jednog sastanka u zadruzi odgajivaca puzeva iz N. Sada u prolece prosle godine. E sad , ja sam nekako u glavi povezao skracenicu MFB sa time.
Posto se skracenica odnosi na bivsu Microfinance banku mogu da kazem da ne znam da li imaju neki program kreditiranja ovakve proizvodnje. Znam da kod njih relativno lako moze da se dobije kredit u kesu cija velicina zavisi od njihove procene koliko je klijent sposoban da zaradi ali ima jedan problem sa tim. Rok vracanja je , koliko ja znam , negde oko 12 do 18 meseci sa mesecnim ratama. A to iz farme puzeva ne mozes da vratis ako pogledas dinamiku pristizanja para. Znaci za veliku vecinu nezaposlenih , siromasnih , koji nemaju bar pre-sest hiljada evra da uloze ili neki drugi posao da dignu kredit kod recimo MFB sve ovo ne znaci bas nista.

[reg]

Slazem se u pogledu dinamike.

Sajt banke - poljoprivredni krediti

Iznos kredita?
Iznos kredita se kreće u rasponu između 250 EUR i 500 000 EUR. Vaš individualni plan otplate će biti sačinjen u skladu sa specifičnim proizvodnim planom. Kamata se obračunava mesečno na ostatak duga. Klijentima koji su prethodno otplatili najmanje jedan kredit kod ProCredit Banke biće ponuđeni povoljniji uslovi za svaki naredni kredit.

[Hella]

štivo o lasnoj zaradi, skupoj školi, povoljnim kreditima em milostivim korporacijama:

DRUŠTVO

KO JE KRIV ZA KRAH PUŽARSTVA

Utekoše i puževi



Pužarstvom u Crnoj Gori ljudi su počeli da se bave prije tri i po godine, kada je firma  Alimenti  naturali  iz Beograda pokrenula taj projekat. U startu sve je ličilo na priču koja obećava. Konkurentan proizvod, siguran izvoz, dobro podneblje i zemljište, ali i ljudi voljni da se angažuju u tom poslu. Barem je izgledalo tako.

Sve je to u planovima crnogorskih poljoprivrednika i obećanjima beogradskih organizatora posla značilo godišnju zaradu veću od desetak hiljada eura po jednoj farmi postavljenoj na prosječnih dvadesetak ari zemljišta. Trebalo je samo uložiti sredstva i rad te sačekati godinu dana da puževi porastu. Ispisanim pilot projektom već je treće godine planirana otplata svih uloženih sredstava.

PREMALI  ZA  PRODAJU: Tri godine nakon što je položio matično jato na svoje imanje u Beranama, Svetozar Aković, diplomirani ekonomista, međutim, nikako da dobije puževe dovoljne veličine da bi ih mogao prodati. Tako je u cijeloj Crnoj Gori, kaže. "Iz nje će čak i puževi, što se biznisa tiče, uspjeti da uteknu".

Ogroman rad koji su uložili pužari, primjenjujući sve propisane tehničke i higijenske mjere, donio im je samo gubitak. "Kažu ljudi da su puževi spori, ali sa tolikom količinom puževa ne možete ni zamisliti koliko oni mogu brzo ići uz mrežu postavljenu oko farme. Naročito kada je kišno vrijeme, tada je potrebno non- stop ih vraćati na zemlju", kaže Aković, objašnjavajući da je svako ko se bavi pužarstvom morao svakodnevno po nekoliko sati da boravi na farmi radeći naporan posao veoma sličan ratarskom.

Aković svoj gubitak procjenjuje na više od deset hiljada eura. "Po hiljadu i po eura dali smo u startu za matično jato, mreže i specijalna sjemena. Samo to koštalo je blizu pet hiljada eura koje smo po ugovoru mogli nabaviti jedino u firmi Alimenti  naturali.

Svi pužari su tome morali dodati i sisteme za navodnjavanje, dodatne vrtove za prihranjivanje, mehanizaciju, đubrivo, rad...

"Po mom osmijehu možete da vidite koliko sam ja do sada zaradio. Svaki drugi termin koji bih upotrijebio osim 'strada-nja', neadekvatan je da objasni kroz šta se sve prošlo", priča Aković.

Prije tri i po godine, primamljen obećanjima i ubjedljivim novinskim napisima, u pužarstvo je ušao i Bjelopoljac Vučko Bubanja. I on svoj gubitak, ne računajući uloženo zemljište i trud, mjeri desetinom hiljada eura. Dok su njegovi puževi na farmi površine od tridesetak ari u stanju hibernacije, zimskog mirovanja, on kaže da nema mira zbog promašaja.

"Da mi je polovinu uloženog novca da izvučem i da nikad više u životu ne poželim ni da vidim puža", priča.

U PITANJU JE PREVARA: Sa svojim kolegama on već duže planira tužbu protiv Alimenti naturale. Strahuju, kaže, da su se Beograđani veoma vješto "pokrili papirima", prebacujući rizik od neuspjeha isključivo na same pužare.
"Neka je prevara u pitanju", priča i Veljko Raičević iz Nikšića. On je sekretar Udruženja pužara Crne Gore. Svi oni, dvadeset "starih", koji su dočekali treću "berbu" bez roda, i dvadesetak novih, organizovali su se kako bi zajednički riješili problem u koji su upali.

"Ove godine nijesmo uspjeli sakupiti ukupno u cijeloj Crnoj Gori ni jednu punu tonu puževa", priča Raičević.
Planovima razvoja je bilo predviđeno da se sa svake farme od dvadeset ari "uberu" po dvije i po tone.  Raičević kaže da su predstavnici firme Alimenti naturali  prve dvije godine redovno obilazili kooperante. Ukupno osam zapisnika napravili su a da ni u jednom nijesu napravili primjedbu na mjere koje se primjenjuju ili na proces razvoja puževa. Više od godinu dana oni se, medutim, ne javljaju, makar većini crnogorskih pužara, priča Raičević. "Ako uspijete da dobijete nekog u firmi  Alimenti  pitajte ih samo koliko su puževa otkupili ove godine u Crnoj Gori".

"Ekskluzivno pravo da prodaju elemente za formiranje farmi njima je donio ekstra profit", kaže Aković.

Preko telefona firme  Alimenti naturali u Beogradu, do zaključenja ovog teksta, nijesmo mogli doći do nadležnih koji bi komentarisali zbivanja u pužarstvu.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ĆUTI:
Internet pretraživanjem može se zaključiti da je sličan posao započinjao i u Srbiji i BiH kada i u Crnoj Gori. Alimenti naturali, pisali su brojni mediji, dobili su ekskluzivni ugovor sa Međunarodnim institutom za helikokulturu iz Italije, po kome imaju pravo na transfer tehnologije za farmerski uzgoj puževa. Pominje se nekoliko stotina novoformiranih farmi u regionu.  Njihova medijska kampanja posljednje godine, sudeći po internetu, znatno jenjava. Noviji tekstovi govore da je u maju ove godine Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i životne sredine Srbije, u Padinskoj Skeli, u proizvodnom centru firme Alimenti naturali, oduzela blizu 30 tona puževa.

"Iz priložene dokumentacije i stručnog uvida predstavnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije na licu mesta je konstatovano da puževi ne potiču sa farmi, već iz prirode, a poznato je da se puževi iz prirode ne mogu sakupljati pre 1. juna", piše u saopštenju srpskog Ministarstva.

"Mislim da bi i crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede nakon svega moralo da se uključi u ovaj problem. Oni, istina, od starta nijesu bili uključeni ali bi njihove stručne službe mogle da izanaliziraju situaciju", kaže Aković, nadajući se da bi od Ministarstva mogli da dobiju makar savjet za buduće poteze. On iznosi i jednu zanimljivost: broj puževa koji se izrodi u crnogorskim farmama je na veoma visokom nivou, ali je njihov kvalitet ispod svih standarda. "Meni je do sada svaki puž prošao kroz najmanju rupu na kalibarskom mjerilu, što znači da ne spada u konzumne", priča Aković.

I on i njegove kolege za sada mogu samo da pretpostavljaju uzroke svog neuspjeha. "Vjerovatno smo dobili nekvalitetno matično jato, ali to neko treba stručno da nam potvrdi". To pretpostavlja i sekretar Udruženja Veljko Raičević: "Ako bi zemljište ili klima bili u pitanju, posao bi uspio barem  negdje, na sjeveru ili jugu Crne Gore, a ne da svi imamo isti katastrofalan rezultat".

Puževi žive, piše u literaturi, izmedu četiri i šest godina. Crnogorsko pužarstvo ušlo je u četvrtu godinu. Idućeg proljeća prvi će puževi u farmama u kojima su uzgojeni početi da umiru prirodnom smrću. Neprodati.

Sead SADIKOVIĆ

Evo moga iskustva.

Od 2003.godine sam kooperant sa Alimentijem Naturalijem.Za svo vreme saradnje sa njima ne mogu reci puno losih stvari o njima a isto  ni dobrih stvari.Niti smrde niti mirisu.Sa raznih strana sam cuo da je gazda hohstapler i lopov ali mene nije jos pokrao pa ne mogu reci ni da je lopov ni da nije.Glavna svar sto im zameram je da su na prezentaciji stvar oko uzgoja puzeva predstavili kao dopunski,uzgredan posao za porodicu sa lakom,brzom i velikom zaradom u odnosu na ulaganja.Ja imam farmu 45 Km od Beograd(gde inace zivim).Farma je napravljena pored vikendice moje sestre i zeta i zajedno radimo nas cetvoro(moja supruga).Ovoga proleca i leta smo nas dve porodice na smenu isli na farmu.Svake nedelje od Srede do Subote smo tamo ja i supruga a od Petka do Nedelje sestra sa njenim muzem.Uz svo to vreme provedeno na farmi ona trenutno izgleda kao brazilska prasuma.Izvinjavam se zbog ovolikog uvoda ali hocu da objasnim da smo sedam meseci skoro neprekidno bili na farmi nas cetvoro i da nismo uspeli ni korov potpuno da suzbijemo.A Toliko o tome da je to uzgredan i lak posao.

E sada glavna stvar.Nije problem u Alimentiju koliko u ovoj i ovakvoj drzavi.Nekom je u ministarstvu poljoprivrede palo napamet da uvede pljackasko-razbojnicku taksu(kao u vreme Turaka) na ekologiju odnosno zastitu zivotne sredine.Taksa je 6000,00 din i za te pare ekoloski inspektor izadje na farmu(na kojo su inace bili vec jednom da ustanove da stvarno postoji)pogleda je i proceni da za sledecih 6 meseci ne mogu(ne smem)da proizvedem vise od 300kg puzeva.Od momenta uplat do izlaska na farmu je proslo oko mesec dana.Pitanje je zasto ja koji sam 45 km od Beograda placam istu cenu izlaska inspektora kao i onaj koji gaji puzeve 400 km od Beograda.Znaci da nisu u pitanju troskovi benzina i dnevnica nego lopovluk.
Nakon toga se opet neko pametno setio da mi treba nekakav zivotinjski pasos da bi puzeve prebacio u Padinsku Skelu.Da bih dobio pasos prvo treba da obnovim ugovor sa navodnim istitutom za veterinu srbije(koji je prosle godine bio besplatan) i koji kosta 7000,00 din i posto za te pare, sto je ovde potpuno normalno, dobijem maglu,moram da platim jos 1180,00 din za analizu puzeva na parazite.Pa ovakve pljacke nije bilo ni u vreme svih okupacija u dosadasnjoj istoriji Srbije.Kada i dobijem rezultata analize onda sa njim idem do lokalnog veterinara da mi on akonto doticne analize izda neku potvrdu(koja opet kosta stanovitu sumu) pa sa njom u mesnu kancelariju po pasos(koji isto kosta stanovitu sumu).

E dok sam ja to radio i cekao ekoloskog inspektora  meni je uginulo 80% puzeva odvojenih u kaveze za prociscavanje te mi je tako ostalo za prodaju CITAVIH 40 kila.
Racunajuci da je otkupna cena 3 evra bruto po kili to brata bratu vredi 120 evra.
Znaci:da bih dobio 120 evra(bruto) morao sam da drzavi dam najmanje 14180,00 din ili 170 evra.

E sada dolazi ono glavno.Alimenti mi salje pismo sa predracunom za seme koje cu sejati sledece godine u vrednosti od 42000,00 din.

Seme necu platiti i iduce godine cu posejati domace seme istog bilja koje se inace treba sejati u lejama(40 puta je jeftinije),proizvodicu puzeve a kada dodje doba za prodaju dotle cu vec nesto smisliti.Uvek mogu da ih prodam na crno stranim otkupljivacima bar su posteniji,daju pare na ruke,nema taksi,raznih instituta,pasosa a i razlika u ceni nije velika.

Sve u svemu moj savet je manite se gajenja puzeva jer dok je ovakvih taksi i instituta to je jalov posao.

Postoji i druga varijanta,skupljeti puzeve iz prirode,ubacivati ih u farmu,toviti i prodavati kao svoje.Ali to nije bila poenta ove male price.

Treba raditi posteno zar ne,tako su nas ucili. Smatram da je drzava-vlada iz nekog samo njima znanog razloga ucinila apsolutno sve moguce da potpuno onemoguci i zatre uzgoj puzeva na ovim prostorima.Ja iz ovog kola ne mogu izaci sem da se sudim sa Alimentijem za raskid ugovora a za to vise nemam novca jer sam svu ustedjevinu slupao u tu farmu.Preti mi iskljucenje struje,telefona,info stan ne placam vec 15 meseci.

naravno, tu i tamo se još nađe pokoja vabilica.

[bodolino]

hahaha u bosni '' cvjeta'' puzarstvo ( und gljivarstvo kad smo vec kod italijana) i moze se dobiti kredit za isto

ali sam u nekom clanku procitala da je, recimo, hercegovina totalno nepovoljna za uzgajanje puzeva
( mozda u tom grmu lezi i ovaj crnogorski puz)

[bup]

nisam siguran da je problem u terenu.
drugar je poceo sa tim pre dve godine u sremu, i evo, bankrotirao.

kaze da nista od stvari koje su im ti italijanski kooperanti obecali nije na kraju zaista bilo tako.
veci troskovi, vise posla, losija otkupna cena pravdana losijim kvalitetom puzeva.

ukratko, farma je na prodaju, oce neko?