34 replies to this topic

[Aule@]

Chisto da napomenem pre bilo kakvog postovanja sa vashe strane-ovo nije postavljeno zato shto me mrzi da pishem maturski pa otju da mi to neko uradi.
Dakle tema me zanima,i jednostavno ako imate nekakvu literaturu na/sa netu/neta slobodno preporuchite..Mozhe i neki zanimljiv veb sajt povezan sa ovom tematikom..Ako znate bilo shta chime bih mogao da upotpunim ovaj maturalni rad slobodno preporuchite.
Inache poshto sam ja prvi koji radi ovakav rad u nashoj shkoli dogovorio sam se sa profankom da maturski rad bude najopshtije o bioritmovima(naravno sa ponekim zanimljivim primerima),ali sa akcentom na povezanost sa ritmikom u nezhivoj prirodi:smena dana i notji,godishnjih doba,mesechevi ciklusi..
Materijala imam dovoljno,ali ne mozhe da shkodi da pribavim josh neshto..
Eto to je to pa izvol'te naval'te..

[Dunadan]

eve ti pitanje iz ispita fiziologija biljaka, sa sve odgovorom, ma koliko sam odgovor bio nejasan (pola knjige je u nagoveshtajima i pretpostavkama i sama fiziologija biljne celije je mnogo manje poznata od fiziologije zivotinjske), fokus je na biljkama jer je u pitanju fiziologija biljaka
nemam ispisano, al kad budem imala vremena povadicu ti neke infoe iz ekologije zivotinja gde ima interesantnih primera korelacije sa dnevno-nocnim ritmom, sezonskim promenama klime i Mesechevim periodima, al otom potom:

BIOLOSKI CASOVNICI KAO OPSTA BIOLOSKA POJAVA

Bioloska ritmicnost odnosno periodicnost proticanja određenih procesa u zivotu individua u najnovije vreme se poistovecuje sa terminom bioloski casovi.
Rad endogenih bioloskih casova u normalnim uslovima korelira sa periodicnoscu procesa koji se ostvaruje pod uticajem smene dana i noci (svetlosni ciklus), a takođe i periodicnih izmena temperature.
Na postojanje hronometrije kod organizama ukazuju mnogi fenomeni.
Osnovni ritmovi u prirodi koji daju svoj pecat svim organizmima na zemlji su se pojavili zahvaljujuci kruzenju Zemlje pod uticajem Sunca, Meseca i zvezda.
Suncani periodi – smena svetla i mraka, traje 24h
Mesecevi periodi – odrazavaju se preko plime i oseke = 24.8h
Sinodicki mesec - 29.5 dana sa minimalnom aktivnoscu mladog i maximalnom aktivnoscu punog Meseca
Sinodicki ritam obuhvata 4 meseceve mene.
Godisnja doba kao rezultat kruzenja Zemlje oko Sunca
Glavna karakteristika ritmicnosti ili ciklicnosti je njihovo ponavljanje. Procesi koji se ponavljaju imaju valovit karakter. Rastojanje između istih polozaja dva kolebanja se naziva period ili ciklus. Svaki ciklus ima dve faze; u jednoj postize maximum, u drugoj minimum. Amplituda je maximalna ili minimalna razlika od srednje vrednosti procesa, a ucestalost je broj kolebanja po jedinici vremena.
Od svih ritmicnih uticaja koji dolaze na zemlju iz kosmosa, najveci uticaj imaju ritmicne izmene zracenja Sunca. Ova ogromna kolicina E dolazeci do Zemlje jako utice na stanje magnetnog polja i jonosfere, sto se odrazava na rasprostiranje radio-talasa i na taj nacin utice na vremenske promene i na sve organizme na zemlji.

Pojava ritmicnosti u prirodi uslovljava izmenu faktora spoljasnje sredine – temperature, osvetljenosti, relativne vlaznosti, atmosferskog pritiska, elektricnog potencijala atmosfere, kosmicke radijacije i gravitacije.

Po stepenu zavisnosti od spoljasnjih uslova, bioloski ritmovi se dele na:
1. EGZOGENE – u potpunosti zavise od izmena u spoljasnjoj sredini
2. ENDOGENE – proticu pri stalnim optimalnim uslovima spoljasnje sredine i imaju sirok dijapazon ucestalosti: od 2000 ciklusa/sek do 1 ciklusa u godinu dana.
Dokazano je da biljke i zivotinje imaju u sebi neki mehanizam za merenje vremena, tzv bioloske casovnike, koji se kod biljaka manifestuju preko periodicnog kretanja listova, vremena zatvaranja i otvaranja cvetova i mnogih drugih morfoloskih pokazatelja i fiziolosko-biohemijskih procesa. Na osnovu specificnosti “buđenja” i “zaspivanja” raznih biljaka mogu se napraviti zivi casovnici po kojima se veoma tacno određuje vreme dana. Prisustvo casovnika u svakoj celiji organizma je danas sigurno dokazano, ali nije objasnjeno na koji nacin uzajamno deluju bioloski casovnici svih celija organizma, kao celovitog sistema, a ni sta upravlja hodom casovnika celog organizma.
Smatra se da kod visecelijskih organizama postoji hijerarhija ritmova pri cemu se bioloski casovnici pojedinih celija sinhronizuju prema dnevno-nocnoj ritmicnosti “vodecih celija”.
Biljka nema centralni mehanizam koji upravlja svim ritmovima, te se stoga pretpostavlja da u osnovi svih procesa postoji jedan unutarcelijski mehanizam casovnika.
Fizicka priroda unutarcelijskog casovnika se bazira na tome da duzina perioda bioloskih ritmova vrlo malo zavisi od temperature.
Tok bioloskih casovnika određuju biohemijski procesi u celiji, rad casovnika se zasniva na smeni povecanja i slabljenja tj. na relaxacionim kolebanjima. Ovim kolebanjima upravlja hemijska E od koje zavisi faza povecanja. Kao posledica nedostatka snabdevenosti celije E, proces povecanja ne dostize maximum zbog cega sistem ne moze da se zadrzi na niskom nivou i ponovo se vraca u oslabljeno stanje.
U poslednje vreme dokazuje se da u mehanizmu bioloskih casovnika ucestvuju NK.
Cinjenica postojanja endogenih bioloskih casova se moze smatrati dokazanom ali se postavlja pitanje gde se nalazi mehanizam i kakav je stepen slozenosti zivih sistema koji su neophodni za funkcionisanje bioloskih casovnika.

Danas se smatra da su dnevno-nocna ritmicnost (bioloski casovi) svojstveni samo celijama tj. organizmima u kojima celije imaju spoljnu celijsku membranu i unutrasnju jedarnu, tj. dvoopnene celije. Kod bakterija i drugih jednoopnenih organizama dnevni ritmovi nisu ustanovljeni, ali npr kod g. Acetabularia nađeno je da biljke sa i bez jedra ne pokazuju razlike u endogenim ritmovima i intenzitetu fs-e sto ukazuje da u ovom slucaju za proticanje fizioloskih casova nije potrebno jedro. Ali ako se intaktne biljke sa jedrom obrade aktinomicinom D ritmika se gubi dok kod onih algi koje nemaju jedro antibiotik nema uticaja na ritmiku fs-e sto ukazuje da bioloski casovi nisu uslovljeni nekim pojedinacnim organelama celije vec uzajamnim delovanjem mitohondrija, ribozoma, jedra i drugih organela.
Pitanje prirode procesa koji uslovljavaju dnevnu ritmicnost je komplikovano. Danas se veliki znacaj pridaje fitohromu u fotohemijskim reakcijama biljaka.
Doslo se do zakljucka da se endogena periodicnost pokreta listova bazira na periodicnosti citavog komplexa procesa razvica.
Pokusavalo se naci neki X faktor koji bi, kako se pretpostavljalo, trebalo da bude uzrok dnevnoj periodicnosti fizioloskih procesa pri neophodnoj stalnoj osvetljenosti, koji nije pronađen.

Postoje i ritmovi koji odstupaju od 24h perioda i zato se ne nazivaju endogeni dnevni ritmovi vec cirkadni tj. ritmovi ciji je period blizak 24h.
Duzina perioda vrlo malo zavisi od temperature, sto ukazuje na to da casovi rade vise pomocu fizickog nego hemijskog mehanizma. Bitan faktor je intenzitet i kvalitet svetlosti, narocito deo spektra oko 650nm = crvena svetlost. U uslovima osvetljenosti crvenom svetloscu duzina perioda je 3-5h duza nego u uslovima postojane tame. Objasnjenje je da pod uticajem crvene svetlosti pigmentni sistem usvaja svetlost u crvenom i tamnocrvenom delu spektra, transformisuci se u formu koja usvaja svetlost samo u tamnocrvenom delu spektra.
Periodicni ritmovi su reklativno stabilni pri stalnoj temperaturi u tami, a nekad i pri stalnom rezimu osvetljenosti. Period ritmicnih procesa u ovim uslovima je priblizno oko 24h. Do sada dobijeni rezultati o ritmicnosti kod biljaka u zavisnosti od svetlosti, temperature i drugih faktora pokazuju da ona postoji u odnosu na mnoge morfoloske i fizio-bioh pojave kao pokreti listova, cvetova, intenzitet disanja i fotosinteze, sadrzaj pigmenta, usvajanje jona, promena pH vrednosti.


jebote, mal ti nisam c/p i o fotoperiodizmu kod biljaka nakon kog prelaze iz vegetativne u generativnu fazu, ali kontam da ti je ovo dovoljno za sada.

[Dragan]

Skoro sam citao da ne samo celi organizam ima odredjene ritmove vec i da svaki organ ima sebi svojstveni ritam. Do sada se pretpostavljalo da je ritam organizma usko vezan za oci koje signaliziraju dnevo/nocni ritam ali izgleda da to nije slucaj.
PS
Tek sada procitah sve sto je Duna napisala (o "hijerarhiji ritmova"). Veoma zanimljiva tema. Izgleda da u srcu na tacno odredjenom mestu postoji skup celija koje su odgovorne za "davanje ritma" i da one to nastavljaju da rade cak i kada se izoluju od organizma.

Edited by Dragan, 09 January 2005 - 16:01.

[Dunadan]

Izgleda da u srcu na tacno odredjenom mestu postoji skup celija koje su odgovorne za "davanje ritma" i da one to nastavljaju da rade cak i kada se izoluju od organizma.

da
nodalno tkivo, kontrahuje se i generishe nervne impulse

[IO]

Cao,

O bioritmovima se moze pricati nasiroko i nadugacko.
Ako te zanima molekularni aspekt cele stvari evo ti jedan link : http://www.molbio.un...ibler/index.php
Rec je o sisarima.
Mozda mogu da ti pogledam za neke knjige opsteg tipa koje tretiraju ovaj problem. Ali jedno je sigurno u literaturi na srpskom ima vrlo malo o tome, bar kolikoja znam Mozemo da vidimo neku englesku knjigu. Ima nesto i na netu ;-)) . Najbolje je da me kontaktiras na e-mail adresu neznanac@hotmail.com ako su ti potrebne neke dodatne informacije.
Pozdrav i srecno

P.S Mogu da preporucim Molecular Biology of the Cell autor: Alberts i sar. 4-to izdanje izdavac : Garland science. Znam da ima nesto malo o tome. Ako ne mozes da nadjes tu knjigu imam je ja pa mi opet pisi na onaj mail

[Dunadan]

P.S Mogu da preporucim Molecular Biology of the Cell autor: Alberts i sar. 4-to izdanje izdavac : Garland science. Znam da ima nesto malo o tome. Ako ne mozes da nadjes tu knjigu imam je ja pa mi opet pisi na onaj mail

u choveche, to je odlichna knjiga!
poslednji put kad sam mashtala o kupovini, koshtala je 101$, sad vidim da je drastichno poskupela na 102$
odlichna, odlichna knjiga.
shta god mi nije bilo jasno mogla sam tamo da nadjem, objashnjeno na najjednostavniji moguci nachin, sa propratnim slikama.
fenomenalno!
pitam se koliko koshta shipping.
anyway, pre par meseci kad sam htela neshto da potrazim u njoj,
link iz favorites nije radio.
tj. otvara tu stranicu sa table of contents, ali nijedan deo iz sadrzaja nece da mi otvori.

[thermal bug]

u choveche, to je odlichna knjiga!
poslednji put kad sam mashtala o kupovini, koshtala je 101$, sad vidim da je drastichno poskupela na 102$
odlichna, odlichna knjiga.

ti devojchice odma da idesh na www.alibris.com, tamo imash polovne od 11$ (ima i skuplje) + troshkovi mislim oko 7.5$, stize za 2-4 nedelje uredno i uzivancija. ja sam tamo nabavila nevidjena rabljena chudesa za sitnish

[IO]

u choveche, to je odlichna knjiga!
poslednji put kad sam mashtala o kupovini, koshtala je 101$, sad vidim da je drastichno poskupela na 102$
odlichna, odlichna knjiga.
shta god mi nije bilo jasno mogla sam tamo da nadjem, objashnjeno na najjednostavniji moguci nachin, sa propratnim slikama.
fenomenalno!
pitam se koliko koshta shipping.
anyway, pre par meseci kad sam htela neshto da potrazim u njoj,
link iz favorites nije radio.
tj. otvara tu stranicu sa table of contents, ali nijedan deo iz sadrzaja nece da mi otvori.

NEce tako ali ima fora. Uzmes prekopiras onaj naslov poglavlja koji te zanima u Search pa onda naravno enter! i cap on ti izbaci. Posle ces se i sama snaci.
Pozdrav

[IO]

Jos sam primetio i da ti je los link.
Ovaj je pravi

http://www.ncbi.nlm....oc4.TOC&depth=2

Pozdrav

[Dunadan]

Jos sam primetio i da ti je los link.
Ovaj je pravi

http://www.ncbi.nlm....oc4.TOC&depth=2

Pozdrav

ah
revelation!
10x man
ja sam u stvari imala link za 3. izdanje
thermal, videh sajt, ene tamo je 20 dolara
josh samo kreditnu kartu da nabavim :roll:

[Aule@]

Red je da ja sad pomognem zauzvrat.
,,josh samo kreditnu kartu da nabavim :roll: "
www.educan.com

[Dunadan]

des, aule, gaće ti se nadule
eve setih se tebe prelistavajuci ekologiju zivotinja, ne znam da l si jos uvek zainteresiran za maturski iz biologije, but here it is

PERIODIZAM
Vecina zbivanja u ekosistemu su periodicnog karaktera.
Abioticki faktori su periodicnog karaktera; smena dana i noci, sezonske promene…
Clanovi biocenoze na ovo reaguju odredjenim fizioloskim promenama promenama u ponasanju (razmnozavanje je uslovljeno sezonama, ishrana se menja sezonski). Promene abiotickih faktora vrse uticaj na biljni pokrivac=>biljojedi=>mesojedi.
Ritmicke promene se mogu podeliti na:
EGZOGENE – nastaju kao rezultat promene faktora spoljasnje sredine pri cemu je jedan faktor uvek osnovni.
ENDOGENE – sadrzane u naslednom materijalu i prenose se na potomstvo.

SEZONSKI PERIODIZAM
Uslovljen revolucijom Zemlje i predstavlja reakciju biocenoze na sezonske promene ekoloskih faktora stanista. Sto su sezonske promene vise izrazene to je vise izrazena godisnja periodicnost.
SP je uglavnom endogeno uslovljen ali moze biti i modifikovan faktorima spoljasnje sredine pa se svrstava u grupu adaptivnih ritmova. Tokom razlicitih sezona se pojavljuju jedne a nestaju druge vrste; menja se gustina populacija, ponasanje, aktivnost, ishrana, javlja se dijapauza, hibernacija, estivacija, dolazi do migracija, linjanja, mitarenja (ova dva vishe izrazena kod zivotinja umerenog i hladnog pojasa).
Pr. U stepama se razlikuje 6 godisnjih doba:
Prevernalni – rano prolece
Vernalni – kasno
Estivalni – rano leto
Serotonalni – kasno leto
Otumnalni – jesenji
Hibernalni period
Pr. Ornitofauna sumskih zajednica Kopaonika – tokom jeseni selice migriraju u toplije krajeve, prvo se spustaju u doline, zatim na jug, a stanarice ostaju u visim predelima. Na prolece dolazi do obrnute situacije. Javljaju se promene u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu. Fauna je najbogatija u maju i junu (97sp) a najsiromasnija u januaru (41sp ptica).
Pr. U vodenim ekosistemima naveca variranja ispoljava plankton. Kod u stajacim vodama na prolece dominiraju Copepodae, u leto Cladocera i Rotifera, u jesen larve shkoljke Draisencia/Dresensia a zimi ponovo Copepodae i adulti shkoljke Draisencia.
U umerenim i polarnim oblastima osnovni abioticki faktori koji uticu na sezonske promene su to i fotoperiodizam. Tundre i tajge imaju kratko i sveze leto, i dugu i hladnu zimu, a ovaj nepovoljan period utice na fazu mirovanja ili na migracije.
U tropskim i subtropskim oblastima sp su uslovljene smenom kisnog i susnog perioda.
U aridnim stanistima letnji period je pracen susom i visokim to sto uslovljava estivaciju i migracije.
Pr. Endogena uslovljenost sezonskog periodizma: kod zivotinja juzne hemisfere koje zive u zoo vrtovima severne hemisfere, razmnozavanje se odvija u jesen-zimu kada je na juznoj hemisferi prolece tj. leto. Zenka dinga se na severu koti u decembru kad je u Australiji kasno prolece

DNEVNO-NOCNI PERIODIZAM (niktohemoralni periodizam)
Posledica rotacije Zemlje. U toku smene dana i noci dolazi do promene to, intenziteta i kvaliteta svetlosti, intenziteta isparavanja. Duzina dana i noci zavisi od geografske sirine, nadmorske visine i godisnjeg doba.
Pr. Oko ekvatora duzina je 12h, ka polovima odnos se menja, dok se na samim polovima opet javlja ravnomeran odnos, 6 meseci. Zivotinje na razlicite duzine dana i noci reaguju tako sto su aktivne u ono doba dana koje im odgovara.
Pr. Oko 60-70% sisara umerene i tropske oblasti je aktivno nocu. Na ovaj nacin se izbegava kompeticija za hranu.
Dnevne vrste – ridja voluharica, insekti, ptice, zveri
Sumracne vrste – divlja macka, zveri, ljiljci
Nocne vrste – kus-kus, aveti, lori, sove, neki glodari, oklopnik, gekon, pustinjski organizmi

Tokom dana se javlja jedan, a tokom noci drugi lanac ishrane. Dolazi u stvari do smenjivanja zivotinja i ekoloshkih nisha.
Pr.
Dnevni insekti – ptice
Nocni insekti - ljiljci
Pr.
Danju ridja voluharica – lasica
Nocu sumski mis – sova

Dnevno-nocni periodizam obezbedjuje egzistenciju vrsta
Pr. U jazbinama merkata i mungosa koji su dnevne vrste nastanjuju se glodari, koji su nocne pa je koegzistencija moguca (komensalizam, + za glodare, neutralno za domacine)

Razlikuju se monofazne vrste – po 1 period aktivnosti i mirovanja, i polifazne vrste kod kojih se vishe puta u toku dana smenjuju aktivni i neaktivni periodi.

Ritmichna smena aktivnog i neaktivnog perioda se moze manifestovati:
1. zvucnim oglasavanjem – oglasavanje pocetka aktivnosti
pr. Zveri i zrikavci pred smiraj dana
pr. Ptice u zoru
2. putem vertikalnih migracija
pr. Zooplankton je u toku dana u dubljim slojevima, nocu izlazi na povrsinu. Zna preci i po 100m.
pr. kod kopnenih zajednica, nocne sp se u toku noci pomeraju u vishe, a dnevne spushaju u nize spratove
pr. Felis silvestris (divlja macka) ima 2 perioda aktivnosti: 3-6h i 16-21h. poljska voluharica takodje ima 2 perioda aktivnosti, oko 6h i oko 16h. Periodi aktivnosti im se poklapaju i to je razlog zasto je Cletrionomys glareolus poljska voluharica dominantan plen divlje macke. Na drugom mestu je Apodemus agrarius prugasti mish chiji je pik aktivnosti u 2h i 22h
pr. Ljiljci su mahom nocne vrste. Nocu su homeotermi, a danju poikilotermi. Aktivni su u tacno odredjene sate dok druge vrste mogu da pomeraju aktivnost shodno uslovima spoljasnje sredine.

LUNARNI PERIODIZAM
Karakteristican za marinske vrste. Rezultat privlacnih uticaja Sunca i Meseca, predstavlja istorijski nastalu adaptaciju na periodicne promene spoljasnje sredine.
Ovaj periodizam je vezan za periodizam u razmnozavanju, uslovljen mesecevim menama.
Pr. Oligohete Eunice viridis (koralni sprudovi) i Leodice fucata (atlantik) su oznacene kao palolo crvi. Gonade se formiraju samo u zadnjem delu tela koji se po sazrevanju polnih produkata odvaja deobom i predstavlja epitoknu generaciju. Ova generacija je oznacena kao palolo. Epitokne jedinke se krecu aktivno i dospevaju do povrsinskih slojeva vode gde polazu jaja. Kod vrste Eunice viridis, pojava epitoknih jedinki u povrsinskim vodama nastupa u X i XI i to tacno u vreme poslednje meseceve mene 4./4, a kod Leodice fucata u VII za vreme 1. i 3./4 meseca.
Pr. Riba kalifornijske obale Leuresthes tenuis se razmnozava od IV do VI i to samo u vreme visokih plima koje nastupaju dvaput mesecno, u vreme mladog i punog meseca. Polno zrele jedinke dospevaju nocu sa visokom vodom na pescanu obalu gde zenke polazu jaja. Ona ostaju u baricama koje preostanu nakon povlacenja vode. Nakon dve nedelje, kad nastupi druga visoka plima, mladunci napustaju jajne opne i razilaze se u vodi.
Pr. Ostrige ispoljavaju lunarni periodizam tako sto sa plimom otvaraju ljushturu i hrane se, a sa nastupanjem oseke zatvaraju ljusturu i prestaju da se hrane. Kad se prenesu u akvarijume nastavljaju sa periodicnim otvaranjem i zatvaranjem ljusture, sto je uslovljeno genetskim kodom vrste.
=>
Lunarni periodizam spada u endogene ritmove.

[Dunadan]

e da
eve ti malo i za biljke (again)

PERIODICNOST RASTA I MIROVANJA BILJAKA
Momenti intenzivnog rasta (prvi momenti zivota) smenjuju se kasnije sa momentima usporenog do potpunog prekida rasta (momenat sazrevanja semena, obrazovanje generativnih organa, plodnih grancica).
Brzina i periodicnost rasta su usko povezani sa ontogenetskim razvicem biljke u celini ili njenih pojedinih organa, a zavise od genotipa i klimatskih uslova – pogotovo od duzine dana i smene godisnjih doba, sto utice na promet materija.
Prirodno je da je periodicnost rasta jace izrazena u umerenim zonama, a znatno slabije u tropskim gde ne postoji karakteristicna smena godisnjih doba. U tropskim predelima (Ficus) rast ne protice neprekidno nego se 3x u toku godine zaustavlja i 3x lisce opada. Ciklican rast ima limun, isto 3x, prolece, leto i jesen. Sekundarni rast izdanaka se javlja kod kostunjavog voca, kod hrasta u julu – Ivanovi izdanci.
U momentima prekida rasta biljke ulaze u period mirovanja. Ono moze biti prirodno tj.
organsko mirovanje – biljka je u povoljnim uslovima ali ne raste,
prinudno mirovanje – izazvano najcesce temperaturom, zimi niskom temperaturom, a leti ukoliko je vlaznost niska a temperatura visoka.
Sa pojavom mirovanja se susrecemo vec u stadijumu zigota – posle deobe formira se embrio koji pocinje da miruje.
Pupoljci – isto tako, u jesen se formiraju i iako su uslovi jos uvek povoljni, oni ne rastu jer je nastupilo organsko mirovanje. Npr. grancica jorgovana sa oformljenim pupoljcima odsecena u oktobru i preneta na sobnu temperaturu nece rasti jer se nalazi u fazi organskog mirovanja. Međutim, ako se grancica odsece u decembru, rast ce se nastaviti jer je u tom periodu biljka u stanju prinudnog mirovanja.
Sobne biljke maltene i nemaju period mirovanja.
Periodicnost rasta se pojavila kao rezultat duge adaptacije na kolebanje uslova spoljasnje sredine. To je biolosko svojstvo koje je fixirano u genomu vrste, steceno u toku filogeneze.
Dubina i duzina perioda mirovanja zavisi od uslova vegetacije u toku leta i jeseni. Jesenje padavine i navodnjavanje i N đubriva odlazu nastupanje perioda mirovanja, a susa i visoka t leti kao i P-K đubriva ubrzavaju. Dubina perioda mirovanja je izrazenija na pupoljcima formiranim iste godine nego kod onih formiranih prethodne.
Sa nastupanjem mirovanja dolazi do promene protoplazme, plazmodezme se povlace u celiju, a protoplazma se prekriva slojem lipida. U pupoljcima se smanjuje % NK i AK, auxina i vitamina B. Biljke smanjuju aktivnost pojedinih organa, lisce zuti i opada, pupoljci dobijaju zastitne ljuspaste listove. Nema intenzivnog rasta ali se u pojedinim organima događaju određene kvalitetne promene a od pravilnosti njihovog proticanja zavisi buduci rast i razvice.

[Aule@]

,,des, aule, gaće ti se nadule"
vala da znash da jesu kad sam video reakciju profanke kada sam joj rekao da do sada nisam nicht uradio.Bash sam se nakanio da radim ovo preko viikenda tako da su svezhe informacije vishe nego dobrodoshle.
Hvala puno!!

[makaronee]

aule, pogledaj ovu ujdurmu u trenucima besposlice, mozda bude interesantna - sam se nisam nesto druzio, pa ne mogu da kazem nista detaljnije ali mi je koncept izgledao zanimljiv:

RITM-X::Biorhytmical map of human