73 replies to this topic

[wayfaring stranger]

nesto mi i nisu uspele fotkaje

Tresle ti se ruke od uzbudjenja

Ako se ne varam imamo isti aparat. Ja se iskreno nadam da ce Molina doci jos puno puta, ali ovo se cekalo poprilicno pa da se ovekoveci
Inace, lik koji je svirao pedal steel je Mike "Slo-Mo" Brenner koji je svirao sa jako puno muzicara, a meni najdrazi bend u kome je svirao su Marah. Iza sebe ima jedan album koji je poprilicno otkacen, a novi koji se sprema je cist RAP. Za neverovati, ali je tako.
Basadzija tezgari sa Molinom, a maticni bend mu je The Panoply Academy koji takodje izdaju za SecretlyCanadian.

Attached Files

•  004.jpg   11.67KB   0 downloads

[wayfaring stranger]

Mike Brenner je posle koncerta rekao da je BG publika "the most enthusiastic crowd on EU tour so far" zajedno sa Londonskom publikom. Dakle, aplauz za publiku. Samo da okupljanja budu masovnija.

[-izm]

Tresle ti se ruke od uzbudjenja

vala jesu

po otisku na mene cini mi se da ce sinocni ugodjaj presisati i moje odusevljenje markom i viktorijom onomad

powershot a80 je nazalost igracka veoma ogranicenih mogucnosti, doduse, nesto mi i nije bilo do fotkanja

[inkal]

I meni su se tresle ruke. A nisam cak ni fotografisao...
PD Galerija - Magnolia Electric Co

[inkal]

DANAS, sreda, 22. jun 2005.
Magnolia Electric Co. u Malom klubu beogradskog Doma omladine
Antigravitacijski bluz, Zorica Kojić

Kad god bi ga policija zaustavila u kolima sa bendom na nekom od američkih drumova, Džejson Molina, frontmen aktuelne prekomorske atrakcije Magnolia Electric Co, izazvao bi njihovo saučesništvo i oduševljenje pričom da sa grupom naokolo svira kantri. "Mi sviramo kantri", izgleda da je rekao i našim graničarima, na ulazu u jednu ovako fantazmagoričnu zemlju nestajućih prostranstava, pred svoj beogradski koncert u prepunom Malom klubu Doma omladine, a ovi su mu zadivljeno izgleda odvratili: "Stvarno, kantri, hajde prolazite?!"
Sreća za bend da na svom balkanskom kraku evropske turneje nailazi na ovako široko žanrovski osvešćene ljude od zakona, te da Molinin zgodan opis navodnog pretežnog zvučnog stila njegovog momačkog živopisnog sastava jednako pali kao u domovini. No, bez obzira na svakojake Henkove Vilijamsove koji stoje u osnovi poslednjih studijskih uradaka Magnolia Electric Co, susret sa bendom uživo pre bi se mogao opisati kao gitarska apokalipsa, povremeno zanosno otrgnuta kontroli, ispod nadahnutog slavljenja drugog cvetanja ere Nila Janga i njegovih Crazy Horse, situiranih pak nekako baš usred ambijentalnih poli-instrumentalnih raskoši jednih Alman braders bend povremeno, ili još sijaset bendova velikih inspiracija i odgovarajuće monumentalno orkestriranih pan-rokerskih saga, koje napipavamo u gustim kovitlacima maglene rok istorije, zaključno sa Stili den.
Džejson Molina i njegovi Magnolia Electric Co. tako će se manje doimati kao očekivana grupa nastavljača one najsvedenije i najdecentnije verzije jednog Vila Oldhama, iako njihovoj elegantnoj Crazy Horse raspusnosti uopšte ne manjka otmenosti, no baš naprotiv. Pažljiv i probirljiv između nagomilanih prihvatnih blaga izuzetnih rok skupocenosti, Molina svom scenskom poslu pristupa sa očigledno dirljivom i strepećom opčinjenošću pred slavnim precima sopstvenog autorskog dela, otkuda njegova koloritna postava od čak tri gitare, uključujući dakako "pedal steel" primerak, basa i bubnjeva, a onda i klavijaturiste koji ume da zasvira i trubu (?!), imponuje svojim ozbiljno odmerenim čarima nekakvih odmetnutih fanova što su se i sami prihvatili instrumenata da na sijaset nekih minijaturnih scena po slovenskim nedođijama šire plamen legendarne američke muzike.
U svom odavanju pošte božanstvima rok Olimpa šezdesetih, Molina i Magnolia Electric Co, na sceni Kluba Doma omladine za svoju objavu eventualno jednog novog ekvivalentnog raja u ovom milenijumu, izabrali su tako veoma specifičnu bestežinsku formu anti-gravitacijskog bluza, koji ne preteže dakle ka nekom određenom istorijskom muzičkom dobu, ali zato lako i prisno, kao bazični jezik obraćanja, komunicira sa svakim predodređenim slušaocem na planeti. Više nego burno pozdravljeno, zar ste sumnjali.

Edited by inkal, 22 June 2005 - 10:46.

[Rain Girl]

Tresle ti se ruke od uzbudjenja 

vala jesu

po otisku na mene cini mi se da ce sinocni ugodjaj presisati i moje odusevljenje markom i viktorijom onomad

powershot a80 je nazalost igracka veoma ogranicenih mogucnosti, doduse, nesto mi i nije bilo do fotkanja

Citas mi misli... ista asocijacija se i meni motala po glavi - da je bolje i od viktorije i markaa... ali onda kad sednem pa se prisetim... proslo je vreme pa ne bih da poredim.
Sjajan koncert. Molina ima nestvaran glas. Odusevila me lakoca kojom sviraju, neobaveznost u svakom pogledu sem kad je muzika u pitanju... vece za nezaborav!
Jos jedno u nizu onih koje je Inkal organizovao.

[Coolinho]

Ide mi da se UBIJEM shto nisam mogao da vidim Molinu u zivo...

Jebote, gadan period, to shto sam propushtio koncert godine je kao bitter dessert...

Why put a new address, on the same old loneliness...

[goldberry]

zednouhi, kako je prosao koncert u Zagrebu?

[inkal]

Tema za imaginarni vestern
Koncert Magnolia Electric Co, 20. jun 2005. Dom omladine
Autor: Žikica Simić

Brajen Ino je rekao da voli tzv. kraut rok zato što je veza između te muzike i filosofije očigledna. Slično važi i za amerikanu: ona se voli zbog transparentne veze sa mitskim svetom koji nagoveštavaju dobri filmovi i velike rok pesme. Nastup Džejsona Moline i njegovog novog benda Magnolia Electric Co, u ponedeljak uveče u Domu omladine, to potvrđuje. Plavičasta dimna zavesa koja je obavijala malobrojnu, ali distingviranu publiku je, pod mesmeričkim dejstvom muzike, postajala ekran na kojem su se mogli videti najlepši filmski prizori, od onih iz Fordovih filmova pa do Bogdanovićeve „Poslednje filmske predstave“. Nekima, koji su otvoreniji za parapsihološke doživljaje, se moglo učiniti da su kroz mrak sale u jednom trenutku prošli Nil Jang i Nils Lofgren u društvu Džeka Ničea i Denija Vitna, umrlih ortaka iz herojskih Crazy Horse dana.

Džejson Molina, kao i drugi rokeri slične orijentacije, Boni 'Prins' Bili ili Demijan Džurado na primer, pokušava da napiše četvrti tom takozvane «kobne trilogije» («doom trilogy») Nila Janga. Traži se odgovor na pitanja: šta se desilo pošto su prijatelji umrli, odnosno ideali izgubili? Muljavi kantri bluz, koji je Jang promovisao kao najbolje sredstvo za tu vrstu istraživanja, i dalje je na repertoaru. Pesme su delovi velike «teme za imaginarni vestern» o odnosu ljudske sudbine i prolaznosti vremena. Naslov prvog albuma ovog benda «What Comes After The Blues» nagoveštava vrstu odgovora za kojim se traga.

Turobne vokalne deonice i opaki gitarski ataci smenjuju se u melanholičnim Molinim pesmama. To su dva pola između kojih je vibrantno emotivno polje kojim «šetaju» nekadašnji «ponosni ratnici» poraženi u sukobu sa prolaznošću vremena i ograničenjima koje donosi ljudska sudbina. «Živa» verzija Molnine muzike ima fundamentalnu rokersku snagu koja njegov bend čini ravnopravnim članom niza u kojem su Crazy Horse, Flying Burrito Brothers ili The Band. Postmoderni oreol, koji je okružuje u digitalizovanoj varijanti, ostavljen je kod kuće. Kada je došla na red numera «The Dark Don't Hide It» ceo događaj se pretvorio u fantastičnu evokaciju najlepših rokerskih opsena.

«Ovo je melem», došapnuo mi je, u prolazu, najrespektabilniji beogradski roker. To je ujedno i najbolji komentar zbivanja na koncertu benda Magnolia Electric Co u beogradskom Domu omladine. Bio je to susret posebne vrste sa rokerskim žanrom koji je poslednje sklonište velikih rokerskih ideala iz šezdesetih godina prošlog veka: melem za nevidljive rane posustalih ljubitelja rok muzike.

Edited by inkal, 22 June 2005 - 18:48.

[casual_e]

zednouhi, kako je prosao koncert u Zagrebu?

Koncert je, barem meni, bio čista divota. Zanimljiv je i podatak da su i M.Ward(koji je bio prije par tjedana) i Magnolia Electric Co. svirali istu obradu, predivan lap-steel standard Sleepwalk. Nakon koncerta sam dobrih sat vremena davio Slomoa da mi proda svoj lap-steel jer ih kod nas nema. Toliko sam ga na kraju ispilio da mi čovjek obećao kupit neko polovno sranje i poslat kao poklon.

[inkal]

Manje-vise, ovo bi trebalo da je setlista iz Beograda.

Steve Albini's Blues
What Comes After the Blues
Lonesome Valley
Montgomery Bound
North Star
Just Be Simple
I've Been Riding With the Ghost
Farewell Transmission
Hold on magnolia
Leave the city
Hammer down
Dark don't hide it
No Moon On the Water
Texas '71

encore:
Carmelita (Warren Zevon)
Sleepwalk

[wayfaring stranger]

Manje-vise, ovo bi trebalo da je setlista iz Beograda.

...

Ili u originalu ...

Attached Files

•  playlista.jpg   20.88KB   0 downloads

[hiriam]

Evo jos neka od uspelih fotki s koncerta u Bgd.

Attached Files

•  Jason___J.JPG   49.05KB   0 downloads

[hiriam]

...J. Molina sam

Attached Files

•  J_Molina.jpg   46.72KB   0 downloads