jel neko video text u poslednjem nin-u bivšeg saradnika B92 "Kriza identiteta B92 - Savet za TV računicu" nin br. 2800?
Kriza identiteta B92
Started by
Mioba
, Sep 04 2004 19:19
56 replies to this topic
#2
brisko
-
- Members
- 523 posts
Posted 04 September 2004 - 20:22
Video sam!Hteo sam da podignem tekst na Forum, ali ništa nisam uradio jer je NIN uveo pretplatu na internet izdanje i ne možeš ni da otvoriš ovaj tekst.
Jeste li pročitali tekst?Šta mislite o tekstu?
Ćirjaković je prilično ozbiljan novinar,vredi razmisliti o njegovom tekstu.
Ajde,da probam ovih dana pošto imam taj broj NIN-a, da prepričam na Forumu neke osnovne teze koje iznosi Ćirjaković u vezi sa programskom politikom TV B92.
Jeste li pročitali tekst?Šta mislite o tekstu?
Ćirjaković je prilično ozbiljan novinar,vredi razmisliti o njegovom tekstu.
Ajde,da probam ovih dana pošto imam taj broj NIN-a, da prepričam na Forumu neke osnovne teze koje iznosi Ćirjaković u vezi sa programskom politikom TV B92.
Edited by brisko, 04 September 2004 - 20:32.
#3
Mioba
-
- Sleepers
- 4,859 posts
Posted 04 September 2004 - 20:50
moram priznati da sam ga čitala u letu (iz tuđe ruke) ali ne verujem da mi zbog toga nije baš sve jasno
mislim, stalno mi je izmicala poenta, ništa konkretno nije naveo - sem te već poznate priče o smuvanoj privatizaciji, mada naglašava da je to najmanje važno u svemu... a na ono što je važnije nikako da pokaže prstom
delovalo mi je da se žali na pokvarene međuljudske odnose iz nekog ličnog osećaja povređenosti...
i eto, "debeli, dragi meda" više nije tako dobar i dobroćudan, big deal, a još se izgleda i umorio pa hoće da unovči svoj staž i ode u penziju... otprilike
hm, a ta priča da "b92 nije više šta je bio", pa to je najstarija gradska žvaka, to se priča praktično od osnivanja...
a Ćirjakovića sam stvarno volela da slušam, taj o čemu god da je pričao video je svojim očima...
čudno, sve u svemu, nejasno i na ruku kretenima (NIN npr.)
mislim, stalno mi je izmicala poenta, ništa konkretno nije naveo - sem te već poznate priče o smuvanoj privatizaciji, mada naglašava da je to najmanje važno u svemu... a na ono što je važnije nikako da pokaže prstom
delovalo mi je da se žali na pokvarene međuljudske odnose iz nekog ličnog osećaja povređenosti...
i eto, "debeli, dragi meda" više nije tako dobar i dobroćudan, big deal, a još se izgleda i umorio pa hoće da unovči svoj staž i ode u penziju... otprilike
hm, a ta priča da "b92 nije više šta je bio", pa to je najstarija gradska žvaka, to se priča praktično od osnivanja...
a Ćirjakovića sam stvarno volela da slušam, taj o čemu god da je pričao video je svojim očima...
čudno, sve u svemu, nejasno i na ruku kretenima (NIN npr.)
#4
brisko
-
- Members
- 523 posts
Posted 04 September 2004 - 22:29
Ma, znaš šta mene je sve kopkalo dok sam čitao da li iza tog teksta stoji neki svež sukog njih dvojice(Ćirjaković-Matić)nekako mi malo vuče da je verovatno bilo nekog skorog sukoba.Sam tekst, pa bolje bi bilo da se bavio konkretno programom Tv B92,a da je manje prostora bilo posvećeno tome što ti kažeš da se priča već dugo ....sumnjiva privatizacija, donacije,isl.......
Edited by brisko, 04 September 2004 - 22:30.
#5
vukk
-
- Members
- 1,086 posts
Posted 04 September 2004 - 23:13
obična pljuvačina.... 
Čovek se naljutio pa otišao u NajgoriInformativniNedeljnik pa počeo da izbacuje frustracije.....
Tužno i žalosno....
Čovek se naljutio pa otišao u NajgoriInformativniNedeljnik pa počeo da izbacuje frustracije.....
Tužno i žalosno....
#6
essence
-
- Members
- 11 posts
Posted 04 September 2004 - 23:28
Evo prve polovine teksta o kome je ovde reč.Ako je neko raspoložen da se potrudi da prekuca drugu polovinu,biće mnogo jasnije o čemu se radi.
autor: Zoran Ćirjaković dopisnik Newsweek-a iz bivše Jugoslavije i bivši spoljni saradnik Radija B92
Šampion demokratije
KRIZA IDENTITETA B92
reagovanje na tekst “Savet za TV računicu” u NIN-u br.2800
Da li ste primetili da više i ne gledate Devedesetdvojku,da više ne čujete većinu nekada omiljenih glasova?Pitate li se zašto su danas glavni izanđali «Alo,alo» i televizijske vesti za koje priloge rade uglavnom netelevizični i neuki izveštači koje verovatno ne bi primili ni na Tv Palmi?Pitate li se zašto ste 17. marta dok su gorele kuće Srba na Kosovu i džamije u Beogradu i Nišu morali da gledate ružičasti kanal ili Bogoljubovu televiziju da bi saznali šta se dešava?
Imali smo pravo da očekujemo puno više od danas velike medijske kuće koja je devedesetih bila simbol neke druge Srbije.Kreativnost, visoki kvalitet i hrabrost tada mlade radio stanice činili su bolju budućnost mogućom.Posle rušenja diktatorskih režima slični mediji u istočnoj Evropi postali su popularna glasila i neki se danas ubrajaju u najuspešnije kompanije u svojim zemljama.
Devedesetdvojka je krenula suprotnim putem.Televizija je danas tek šesta po gledanosti u Srbiji.Najveći krivac za pad ove kuće i jadne rejtinge je Veran Matić, (su)vlasnik i jedan od zaslužnih za njen nekadašnji uspeh.
Veran je jedan izuzetan i topao čovek.Posle prvog susreta sa njim ne možete izaći iz kancelarije a da ga ne zavolite.Donedavno su čak i njegovi bivši saradnici bili spremni da vam “otkinu glavu” ako bi izneli makar i reč kritike.Matić je godinama bio njihov prijatelj, idol i iskreno voljeni “dobroćudni meda”.Neki ni do danas nisu promenili mišljenje.Drugi su zgađeni onim što se dešava u kući,ali misle da ga ne treba javno kritikovati zbog starog prijateljstva i Veranovih “prvoboračkih” zasluga.Treći ćute,jer je B92 i dalje najbolji poslodavac u srpskoj medijskoj industriji.Plate u ovoj kući su nekoliko puta veće od “granskog proseka”.Četvrti se ne oglašavaju jer misle da svaki “napad” na Verana znači pomoć u ovoj kući omraženoj trojci: Tijaniću, Kariću i Mitroviću.Peti bi već odavno otišli,ali nemaju gde.
U srpskoj javnosti opsednutoj zaverama i strahom od neprijatelja još se nije zapatila ideja – koja je u samom temelju zapadnog prosperiteta – da je javna kritika poželjan sastojak na putu do uspeha.
Ali, kada se radi o kritici svog rada čelnici Devedesetdvojke su nažalost do grla zaglavljeni u balkanskom blatu.Svaku kritiku kuće doživljavaju kao napad i svako ko je iznosi mora biti jedan plaćeni, frustrirani, zli, povređeni ili sujetan čovek.Oni veruju da su svi oni koji ih kritikuju samo instrumenti i trabanti njihovih “neprijatelja”.Matićevoj odvojenosti od realnosti doprinosi i u demokratskoj javnosti sveprisutrna nespremnost da se na bilo koji način “udari” na “svetu kravu” sa puno starih zasluga kakav je B92.Radio je za vreme Miloševića bio zatvaran četiri puta,a Matić i saradnici su do sada dobili 14 uglednih nagrada.Veliki broj ljudi iz novinarske branše i dalje veruje da je Veran čovek kome se ne treba zamerati koliko god da je loše ono što on radi.
Matić i dalje ne uspeva da se odlepi od svoje nekada uspešne,ali krajnje primitivne poslovne strategije: donacije, donacije i donacije.Iako je u međuvremenu otkrio internet, marketing, fokus-grupe, piplmetar i Bi-Bi-Sijeve instruktore rezultata nema.Njegova televizija – izuzimajući sve jadniji informativni i sportski program – ovog leta često nije uspela da tokom dana emituje ni jedan jedini minut programa koji je proizveden u sopstvenoj produkciji.Čak i Taxi B92 radi za Devedesetdvojku jedna privatna produkcijska kuća.Iako je Radio i dalje slušan, televizija posle već jednogodišnje “pinkizacije” programa u osam uveče ima gledanost poredivu sa gledanošću ružičaste televizije u četiri ujutru.
kraj prve polovine teksta objavljenog u poslednjem broju NIN-a
autor: Zoran Ćirjaković dopisnik Newsweek-a iz bivše Jugoslavije i bivši spoljni saradnik Radija B92
Šampion demokratije
KRIZA IDENTITETA B92
reagovanje na tekst “Savet za TV računicu” u NIN-u br.2800
Da li ste primetili da više i ne gledate Devedesetdvojku,da više ne čujete većinu nekada omiljenih glasova?Pitate li se zašto su danas glavni izanđali «Alo,alo» i televizijske vesti za koje priloge rade uglavnom netelevizični i neuki izveštači koje verovatno ne bi primili ni na Tv Palmi?Pitate li se zašto ste 17. marta dok su gorele kuće Srba na Kosovu i džamije u Beogradu i Nišu morali da gledate ružičasti kanal ili Bogoljubovu televiziju da bi saznali šta se dešava?
Imali smo pravo da očekujemo puno više od danas velike medijske kuće koja je devedesetih bila simbol neke druge Srbije.Kreativnost, visoki kvalitet i hrabrost tada mlade radio stanice činili su bolju budućnost mogućom.Posle rušenja diktatorskih režima slični mediji u istočnoj Evropi postali su popularna glasila i neki se danas ubrajaju u najuspešnije kompanije u svojim zemljama.
Devedesetdvojka je krenula suprotnim putem.Televizija je danas tek šesta po gledanosti u Srbiji.Najveći krivac za pad ove kuće i jadne rejtinge je Veran Matić, (su)vlasnik i jedan od zaslužnih za njen nekadašnji uspeh.
Veran je jedan izuzetan i topao čovek.Posle prvog susreta sa njim ne možete izaći iz kancelarije a da ga ne zavolite.Donedavno su čak i njegovi bivši saradnici bili spremni da vam “otkinu glavu” ako bi izneli makar i reč kritike.Matić je godinama bio njihov prijatelj, idol i iskreno voljeni “dobroćudni meda”.Neki ni do danas nisu promenili mišljenje.Drugi su zgađeni onim što se dešava u kući,ali misle da ga ne treba javno kritikovati zbog starog prijateljstva i Veranovih “prvoboračkih” zasluga.Treći ćute,jer je B92 i dalje najbolji poslodavac u srpskoj medijskoj industriji.Plate u ovoj kući su nekoliko puta veće od “granskog proseka”.Četvrti se ne oglašavaju jer misle da svaki “napad” na Verana znači pomoć u ovoj kući omraženoj trojci: Tijaniću, Kariću i Mitroviću.Peti bi već odavno otišli,ali nemaju gde.
U srpskoj javnosti opsednutoj zaverama i strahom od neprijatelja još se nije zapatila ideja – koja je u samom temelju zapadnog prosperiteta – da je javna kritika poželjan sastojak na putu do uspeha.
Ali, kada se radi o kritici svog rada čelnici Devedesetdvojke su nažalost do grla zaglavljeni u balkanskom blatu.Svaku kritiku kuće doživljavaju kao napad i svako ko je iznosi mora biti jedan plaćeni, frustrirani, zli, povređeni ili sujetan čovek.Oni veruju da su svi oni koji ih kritikuju samo instrumenti i trabanti njihovih “neprijatelja”.Matićevoj odvojenosti od realnosti doprinosi i u demokratskoj javnosti sveprisutrna nespremnost da se na bilo koji način “udari” na “svetu kravu” sa puno starih zasluga kakav je B92.Radio je za vreme Miloševića bio zatvaran četiri puta,a Matić i saradnici su do sada dobili 14 uglednih nagrada.Veliki broj ljudi iz novinarske branše i dalje veruje da je Veran čovek kome se ne treba zamerati koliko god da je loše ono što on radi.
Matić i dalje ne uspeva da se odlepi od svoje nekada uspešne,ali krajnje primitivne poslovne strategije: donacije, donacije i donacije.Iako je u međuvremenu otkrio internet, marketing, fokus-grupe, piplmetar i Bi-Bi-Sijeve instruktore rezultata nema.Njegova televizija – izuzimajući sve jadniji informativni i sportski program – ovog leta često nije uspela da tokom dana emituje ni jedan jedini minut programa koji je proizveden u sopstvenoj produkciji.Čak i Taxi B92 radi za Devedesetdvojku jedna privatna produkcijska kuća.Iako je Radio i dalje slušan, televizija posle već jednogodišnje “pinkizacije” programa u osam uveče ima gledanost poredivu sa gledanošću ružičaste televizije u četiri ujutru.
kraj prve polovine teksta objavljenog u poslednjem broju NIN-a
Edited by essence, 04 September 2004 - 23:28.
#7
Tale Surovi
-
- Members
- 363 posts
Posted 04 September 2004 - 23:41
[NASTAVAK]
Stiče se utisak da je Matić program “Devedesetdvojke” zamislio kao mešavinu Bi-Bi-Sija i jeftinog Pinka začinjenu visokoprofitabilnom, ali dosadno prezentiranom pričom o genocidu i etničkom čišćenju (“Istina, odgovornost, pomirenje”).
Jedan od uzroka Veranove teško shvatljive neodgovornosti je njegovo ubeđenje da ova kuća, koliko god da je loša, jednostavno ne može da propadne. On, s razlogom, veruje da će njegov medijski brod pre nego što eventualno potone kupiti neki od srpskih finansijskih giganata, tipa nedavno pominjane Delte. Objašnjenje zašto se Matić ovako odnosi prema budućnosti B92 leži prvenstveno u tome kako je došao do pune kontrole nad njom.
Verana Matića su zlobnici pogrešno opisivali kao “šabačkog Teda Tarnera”. Životni put Si-En-Enovog dugogodišnjeg gazde nema dodirnih tačaka sa Veranovom biografijom. Pre nego što je Tarner prodao svoje “mezimče” gledanost Si-En-Ena je stalno rasla. Ovde je puno važnija činjenica da je Tarner za razliku od Matića sam zaradio svoje pare.
Glavni problem sa Matićem nije u tome kako je došao do tuđeg novca za svoju stanicu, čak ni u tome što je kasnije prisvojio veliki deo ove medijske kuće, već u tome šta je uradio sa “svojom” “Devedesetdvojkom”. Da je Matić napravio dobru televiziju, vlastoljublje i vešto prikriveno srebroljublje bili bi mu oprošteni. Nažalost ovde se niko, pa ni najglasniji branioci takozvane druge ili evropske Srbije, nije držao zakona kao pijan plota. U srpskoj ratno-sankcijskoj kleptokratskoj tranziciji Matić verovatno spada u poštenije, i može se bez ironije reći društveno korisne srpske tajkunčiće. A i kako kaže stara poslovica, u devetnaestom veku omiljena među precima današnje američke poslovne elite: “Samo nemojte pitati kao sam zaradio prvi milion.”
Mada je pitanje vlasništva najnebitniji deo priče o “Devedesetdvojkinom” padu zanimljivo je da je Adam Mihnjik - slavni poljski novinar i urednik sa kojim Matić najviše voli da se poredi - odlučio da ne uzme taj “dozvoljeni” miliončić. On je predao upravljanje kućom u vremenu tranzicije onima koji su bili sposobni da je vode. “Uspeh ‘Gazete’ je proizvod mojih kolega... koji su uspeli da organizuju moderan uređivački odbor i funkcionalnu kompaniju. Moj doprinos je ograničen na činjenicu da nisam uspeo da sve to uništim”, rekao je Mihnjik povodom desetogodišnjice “Devedesetvojkinog” “vršnjaka”, “Gazete Viborče”, 1999. godine. Agora, medijska imperija nastala iz “Gazete Viborče”, za samo 12 godina od osnivanja postala je jedna od 20 najvećih kompanija u istočnoj Evropi prvenstveno zato što je Mihnjik, za razliku od Matića, rešio da ne bude “gazda” i da Agora ne bude “njegova kompanija”.
Unutrašnja borba protiv sebe i svojih demona nekad zahteva puno više hrabrosti nego borba protiv Miloševića i njegovog svemoćnog DB-a. Zbog nedostatka ove hrabrosti kod onih koji od rušenja Miloševića upravljaju javnom i političkom scenom Srbije našoj bedi se danas jedva nazire kraj. Bilo bi dobro da za početak jedan od njih, Veran Matić, nekako proba da poput Mihnjika dobije svoj lični rat i da odbrani “Devedesetdvojku” od sebe kao što je odbranio od Miloševića. Bilo bi loše ako se sasvim uruši medijska kuća koja je godinama ovde verovatno bila nešto najbliže toliko satanizovanoj Evropi, odnosno svemu onome čemu većinska Srbija danas konačno stremi. Veranov lični poraz pozdravili bi svi neprijatelji naše budućnosti.
Zoran Ćirjaković
Stiče se utisak da je Matić program “Devedesetdvojke” zamislio kao mešavinu Bi-Bi-Sija i jeftinog Pinka začinjenu visokoprofitabilnom, ali dosadno prezentiranom pričom o genocidu i etničkom čišćenju (“Istina, odgovornost, pomirenje”).
Jedan od uzroka Veranove teško shvatljive neodgovornosti je njegovo ubeđenje da ova kuća, koliko god da je loša, jednostavno ne može da propadne. On, s razlogom, veruje da će njegov medijski brod pre nego što eventualno potone kupiti neki od srpskih finansijskih giganata, tipa nedavno pominjane Delte. Objašnjenje zašto se Matić ovako odnosi prema budućnosti B92 leži prvenstveno u tome kako je došao do pune kontrole nad njom.
Verana Matića su zlobnici pogrešno opisivali kao “šabačkog Teda Tarnera”. Životni put Si-En-Enovog dugogodišnjeg gazde nema dodirnih tačaka sa Veranovom biografijom. Pre nego što je Tarner prodao svoje “mezimče” gledanost Si-En-Ena je stalno rasla. Ovde je puno važnija činjenica da je Tarner za razliku od Matića sam zaradio svoje pare.
Glavni problem sa Matićem nije u tome kako je došao do tuđeg novca za svoju stanicu, čak ni u tome što je kasnije prisvojio veliki deo ove medijske kuće, već u tome šta je uradio sa “svojom” “Devedesetdvojkom”. Da je Matić napravio dobru televiziju, vlastoljublje i vešto prikriveno srebroljublje bili bi mu oprošteni. Nažalost ovde se niko, pa ni najglasniji branioci takozvane druge ili evropske Srbije, nije držao zakona kao pijan plota. U srpskoj ratno-sankcijskoj kleptokratskoj tranziciji Matić verovatno spada u poštenije, i može se bez ironije reći društveno korisne srpske tajkunčiće. A i kako kaže stara poslovica, u devetnaestom veku omiljena među precima današnje američke poslovne elite: “Samo nemojte pitati kao sam zaradio prvi milion.”
Mada je pitanje vlasništva najnebitniji deo priče o “Devedesetdvojkinom” padu zanimljivo je da je Adam Mihnjik - slavni poljski novinar i urednik sa kojim Matić najviše voli da se poredi - odlučio da ne uzme taj “dozvoljeni” miliončić. On je predao upravljanje kućom u vremenu tranzicije onima koji su bili sposobni da je vode. “Uspeh ‘Gazete’ je proizvod mojih kolega... koji su uspeli da organizuju moderan uređivački odbor i funkcionalnu kompaniju. Moj doprinos je ograničen na činjenicu da nisam uspeo da sve to uništim”, rekao je Mihnjik povodom desetogodišnjice “Devedesetvojkinog” “vršnjaka”, “Gazete Viborče”, 1999. godine. Agora, medijska imperija nastala iz “Gazete Viborče”, za samo 12 godina od osnivanja postala je jedna od 20 najvećih kompanija u istočnoj Evropi prvenstveno zato što je Mihnjik, za razliku od Matića, rešio da ne bude “gazda” i da Agora ne bude “njegova kompanija”.
Unutrašnja borba protiv sebe i svojih demona nekad zahteva puno više hrabrosti nego borba protiv Miloševića i njegovog svemoćnog DB-a. Zbog nedostatka ove hrabrosti kod onih koji od rušenja Miloševića upravljaju javnom i političkom scenom Srbije našoj bedi se danas jedva nazire kraj. Bilo bi dobro da za početak jedan od njih, Veran Matić, nekako proba da poput Mihnjika dobije svoj lični rat i da odbrani “Devedesetdvojku” od sebe kao što je odbranio od Miloševića. Bilo bi loše ako se sasvim uruši medijska kuća koja je godinama ovde verovatno bila nešto najbliže toliko satanizovanoj Evropi, odnosno svemu onome čemu većinska Srbija danas konačno stremi. Veranov lični poraz pozdravili bi svi neprijatelji naše budućnosti.
Zoran Ćirjaković
#8
vukk
-
- Members
- 1,086 posts
Posted 04 September 2004 - 23:43
kažem ja lepo čovek leči frustracije.... :puk
By The Way: B92 taxi rade DTV i B92 u koprodukciji (gazda DTV je dao one kamerice a B92 ostalo)......znači čovek još i laže.....
nebitno ljudi,ovo je nebitno......
:pukBy The Way: B92 taxi rade DTV i B92 u koprodukciji (gazda DTV je dao one kamerice a B92 ostalo)......znači čovek još i laže.....
nebitno ljudi,ovo je nebitno......
#9
masikslimasasiks
-
- Members
- 426 posts
Posted 05 September 2004 - 00:33
Svi znamo da je NIN kostunjav, zar ne?
A i Tijanic.
Takodje i radiodifuzni savet.
Zao mi je jedino Cekica, bio je kul lik.
A i Tijanic.
Takodje i radiodifuzni savet.
Zao mi je jedino Cekica, bio je kul lik.
Edited by masikslimasasiks, 05 September 2004 - 00:35.
#10
Born Too Loose
-
- Members
- 1,205 posts
Posted 05 September 2004 - 00:52
Bitno je. Narocito ovo sto je rekao o programu. Od reci do reci je u pravu. TV B92 vise ne moze da se gleda.
#11
Eraserhead
-
- Members
- 9,436 posts
Posted 05 September 2004 - 01:46
Upravo zato sto sam neko ko je odrastao uz B92 moram da kazem da iako kNIN ne mogu da smislim covek je dosta toga tacnog rekao. B92 ima velikih problema sa programom. Ne mislim da su problem vesti koje su najbolje od svih ponudjenih, niti izvestavanje povodom 17.03. gde je jedino sto je moglo da te veze za Pink ili BK uzivanje u proizvodjenju nacionalne histerije(sto izgleda Cirkovic smatra dobrim novinarstvom) radi se o problemu generalno losih emisija, serbija i filmova. Sada jos kad krene sudjenje onom kretenu ima svaki dan da im pola vremena bude pokriveno time. takodje, ozbiljna TV ne moze da nocu prekida program. BBCjeve emisije su dobre, ali treba uzeti u obzir da njih B92 dobija besplatno.
Para ocigledno ima, liga sampiona je skupa stvar, osim ako nije i to dobijeno ispod tezge.
Ja zapravo ne mogu da se setim ni jedne dobre emisije sa B92, a prva stvar koja mi pada na pamet je Luna Lu!
Nema tu vise onog smeka koji je postojao pre 4 godine kada je postojala ideja da se na drugacijim osnovama nesto radi.
Para ocigledno ima, liga sampiona je skupa stvar, osim ako nije i to dobijeno ispod tezge.
Ja zapravo ne mogu da se setim ni jedne dobre emisije sa B92, a prva stvar koja mi pada na pamet je Luna Lu!
Nema tu vise onog smeka koji je postojao pre 4 godine kada je postojala ideja da se na drugacijim osnovama nesto radi.
#12
iPhuck10
-
- Members
- 18,742 posts
Posted 05 September 2004 - 02:01
Upravo zato sto sam neko ko je odrastao uz B92 moram da kazem da iako kNIN ne mogu da smislim covek je dosta toga tacnog rekao. B92 ima velikih problema sa programom. Ne mislim da su problem vesti koje su najbolje od svih ponudjenih, niti izvestavanje povodom 17.03. gde je jedino sto je moglo da te veze za Pink ili BK uzivanje u proizvodjenju nacionalne histerije(sto izgleda Cirkovic smatra dobrim novinarstvom) radi se o problemu generalno losih emisija, serbija i filmova. Sada jos kad krene sudjenje onom kretenu ima svaki dan da im pola vremena bude pokriveno time. takodje, ozbiljna TV ne moze da nocu prekida program. BBCjeve emisije su dobre, ali treba uzeti u obzir da njih B92 dobija besplatno.
Para ocigledno ima, liga sampiona je skupa stvar, osim ako nije i to dobijeno ispod tezge.
Ja zapravo ne mogu da se setim ni jedne dobre emisije sa B92, a prva stvar koja mi pada na pamet je Luna Lu!
Nema tu vise onog smeka koji je postojao pre 4 godine kada je postojala ideja da se na drugacijim osnovama nesto radi.
U vecini stvari je u pravu.Ja i dalje volim da gledam i slusam B92,i smatram ih najkvalitetnijom RTV kucom kod nas,ali ako nastavi putem kojim je krenuo,Veran Matic ce od B92 napraviti ono sto je Tadic napravio od DS-a-evropejska samo na povrsini,populisticka u sustini...Uzas.
#13
Eraserhead
-
- Members
- 9,436 posts
Posted 05 September 2004 - 02:34
A i ti Urose ne mozes bez politike.
#14
Hella
-
- Sleepers
- 6,199 posts
Posted 05 September 2004 - 02:37
teve je užasan i nema emisije koja me zanima.
faking beka ima bolje vesti.
faking beka ima bolje vesti.
#15
Tresko
-
- Members
- 7,316 posts
Posted 05 September 2004 - 09:19
Mislim da u celoj stvari ima mnogo, mnogo malo politike, a mnogo, mnogo više ekonomije.
Naime, strani donatori su pre više od godinu dana došli (sasvim normalno) do zaključka da TV B92 može sada da funkcioniše samostalno, tj. da se finansira iz sopstvene delatnosti. I manje-više ukinuli donacije.
Ono oko čega je autor teksta u pravu je to, da se biznis strategija B92 bazirala od početka na dobijanju masnih donacija. Sada kad donacije lagano, ali sigurno presušuju, izlazi na videlo činjenica da stvarna biznis-strategija ne postoji. Postoji jedino želja da se "guska proda, dok je još masna". Naime, V.Matić bi sad rado uvalio ovaj B92 Delti ili već bilo kome za masne pare, a onda se vratio korenima. Napravio bi novu radio-stanicu, od nule sa ponovo strategijom donacija.
Zato, program B92 pati, jer sada sve što se emituje košta. Ako hoćeš da si dobar, popularan, moraš da emituješ sveže stvari, koje koštaju puno. Produkcija kvalitetnih vesti, košta puno (naročito kad ih sam plaćaš). A prihodi od delatnosti, bez donacija, ne mogu da pokriju troškove svega toga. Ne u zemlji kao što je Srbija.
Dakle, stvar je više ekonomska nego politička.
Naime, strani donatori su pre više od godinu dana došli (sasvim normalno) do zaključka da TV B92 može sada da funkcioniše samostalno, tj. da se finansira iz sopstvene delatnosti. I manje-više ukinuli donacije.
Ono oko čega je autor teksta u pravu je to, da se biznis strategija B92 bazirala od početka na dobijanju masnih donacija. Sada kad donacije lagano, ali sigurno presušuju, izlazi na videlo činjenica da stvarna biznis-strategija ne postoji. Postoji jedino želja da se "guska proda, dok je još masna". Naime, V.Matić bi sad rado uvalio ovaj B92 Delti ili već bilo kome za masne pare, a onda se vratio korenima. Napravio bi novu radio-stanicu, od nule sa ponovo strategijom donacija.
Zato, program B92 pati, jer sada sve što se emituje košta. Ako hoćeš da si dobar, popularan, moraš da emituješ sveže stvari, koje koštaju puno. Produkcija kvalitetnih vesti, košta puno (naročito kad ih sam plaćaš). A prihodi od delatnosti, bez donacija, ne mogu da pokriju troškove svega toga. Ne u zemlji kao što je Srbija.
Dakle, stvar je više ekonomska nego politička.
