24 replies to this topic

[Kosmarac]

Mada većina stanovnika malih gradova_palanka živi tu jer mala sredina omogućava neku udobnost, mir, bezbirižan život i ni na kraj pameti im nije kakva pobuna i revolucija duha.

Svaki pedalj velikog megalopolisa(pod kojim razumem grad uopste danas) mora izvrsiti svoju gradjansku revoluciju.I svaka nacija i grad u okviru nje,moraju pokazati svoju gradjansku hrabrost i solidarnost u odbrani vrednosti civilnog drustva. Ako nema tog pokreta,svesti koja nadjacava tzv javno mnenje,nema ni grada.

kako si lepo primetio: sledi odbrana i poslednji dani

Ovde su odavno samo Godine koje jedu skakavci.

[makaronee]

ebemliga kosmarac, tvoj bih sturm&drang razumeo da je 1919, pa totalnost modernistickog diskursa, pa futurizam, pa dodekafonska muzika, pa konstruktivizam - ali kako misliti grad koji je tako slabo strukturiran?

[Demian]

danasnji grad je neverovatno heterogena celina, formirana nezaustavljivom prenaseljenoscu, i grupisanjem ljudi oko industrijskih i trgovinskih centara. duh grada, to je ono sto se gusi u invaziji spoljasnjih uticaja njegovih sopstvenih stanovnika, koji su dosli juce, a nisu sigurni ni gde su bili ranije, niti sta ce sad, pa i u slucaju da ipak ostvare neko smisleno delovanje, onda je to ce se najverovatnije odraziti kao ona tromost iz koje su izasli, tj kao duh sela, a nikako grada.(beograd?)
promena, ono sto je osnovno svojstvo gradske celine, tako grca u zahtevima velike populacije, trzista, licnih individualnih i politickih interesa, pa cak i strucne javnosti.
u zavisnosti kako se ovi interesi poklope, i na koju stranu prevagnu, u tom smislu se razvija grad. kriticna masa moze da bude jedan covek, dovoljno sposoban da spoji i poveze razlicite interese kao francuski gradonacelnik koji je nalozio obnovu pariza 80-tih ili 90-tih, a cije ime ne znam, a mozda je bio i predsednik .
danasnji grad je kiborg (novo i staro, tehno i klasika), organizam, za cije je definitvno formiranje (a i definiciju) potrebno vreme, slaganje slojeva pregrupisavanje interesa i teznji, slaganje urbanog mozaika. stvarne (trenutne) slike grada nema, jedina slika je kretanje, a vremenske tendencije su crte koje odredjuju ovaj lik..

p.s. atina i firenca nisu adekvatni primeri za raspravu ma temu danasnjeg grada. imho.

[Kosmarac]

Ipak, grad je sastavljen od mnoštva slojeva i autonomnih grupa koje nezavisno postoje, da bi se sve tek tako bile ispeglane dominantnom ideologijom.

To je na nivou (sub)svesti. A da li postoji snaga koja moze da nadjaca kapital,da ekonomski obrazac pretpostavi pravnom poretku,a "rad" znanju? Naravno da ne. Zato je jacina principa ono sto dejstvuje,a prevladati se moze samo obicajnim izlaskom iz tog skepticizma koji i proizvodi nivelaciju,gradova ili saznajno-teorijski princip koji ne haje za pojedinca. Eto u Srbiji postoje neke naznake anarhistickog pokreta,ali on nikako ne ispoljava svojstva organizacije,jednog momenta duha u kojoj bi se licnost izrazila. Anarhija je shvacena kao haos. To je samo primer. Da ne govorimo o stranackom udruzivanju kao iskljucivo primitivno ustrojenom kapitalizmu,lobiji za ostvarenje sitnih interesa. Tako nase celo drustvo funkcionise.

Tema izlazi iz umetnosti,ali to su oni politicki aspekti umetnickog o kojima govori Zizek,ono sto su Slovenci ostvarili jos u SFRJ,a kod nas ne postoji ni u naznakama. Tako je izvesni Kltur kampf predstavljen sa ideoloskim predznakom levice...projekta o cijoj slobodi znamo dovoljno. Sam liberalizam je u Srbiji cesto uzet u pezorativnom znacenju,poput cuvenog legalizma koji je jedva docekan od tog tzv demokratskog miljea da pokaze kako je pravo relikt proslosti,ali hej u zemlji koja nikakvu proslost pozitivno-pravnih primera u praksi nema,a koji bi znacili kao primeri za buducnost u odlucivanju. Zato je moguc samo novi pocetak ili definitivni mrak. Ratovi su cesto vodili do revolucija u zemljama koje su dostigle stepen svoje slobode,a kod nas je 5. oktobar bio rezultat jednog kompromisa sa nacionalizmom. Dvojaki momenti razvoja mogu biti i centralizam da se ocuva gradsko jezgro jedinog grada...ili pokusaj nekakvog budjenja preostale palanke,koja je ta sansa. Jer gde revolucije nije bilo,jasno je da je red na njeno desavanje. Jedno ne iskljucuje drugo.

[Kosmarac]

ebemliga kosmarac, tvoj bih sturm&drang razumeo da je 1919, pa totalnost modernistickog diskursa, pa futurizam, pa dodekafonska muzika, pa konstruktivizam - ali kako misliti grad koji je tako slabo strukturiran?

Ti mislis da je srpska moderna dostojna da se na nju ne treba vracati?

Pa ide prvo konstrukcija,pa dekonstrukcija. A ne obrnuto. Tj ne ide svuda.

[Kosmarac]

kriticna masa moze da bude jedan covek, dovoljno sposoban da spoji i poveze razlicite interese

Ali covek koji personifikuje princip,a ne ponavlja floskule. Razgovor sa nacionalizmom je samo gubljenje vremena.

[makaronee]

vazi se, odredjen redosled mora da postoji inace cemo u sastavljanju rastavljenog da ostanemo sa viskom delova. zapravo sam manje mislio na srpsko urbano (kako ono, contradictio in adjecto?) a vise na sumirano/idealizovano urbano* .
mada i tu ne treba imati iluzija - malo je gradova koji mogu da pokrenu sopstvenu dekonstrukciju.
srpske moderne nije bilo - a srpskih modernista jeste.

_________
* secam se Palmanove - zanimljivo je da mozda jedini evropski idealni grad (u renesansnom smislu reci) nije prevazisao svoje zadate granice/bedeme.

[Kosmarac]

Idealizovani grad epohe sadasnje izlazi iz sebe potcinjavanjem principu ekonomske zavisnosti. Nas grad je izasao iz sebe u negaciju ratom koji je ponavljanje prethodnih istorijskih bajanja.

Ne znam za taj grad,znam za autarhicnost polisa,ali polis nije imao pravo,eksteritorijalnost definicije gradjanske egalitarnosti,vec samo svoju supstanciju javnosti.

[makaronee]

Palmanova

videces i sam, grad je reliktni fenomen.

[Kosmarac]

Sjajno. Hvala.