248 replies to this topic

[Herr]

Da. Nema jebada oko kreditne istorije i niko ne gura nos u visinu tvojih primanja u poslednjih 3 ili 6 meseci. Jednostavno, niko te ne masira. 

A ima i još jedna dobra stvar: pošto Vojvođanska banka ima sopstveni procesni centar, u svakom trenutku možeš da ih nazoveš telefonom i istog časa blokiraš ili iznova aktiviraš karticu, pa možeš držati na računu i veće sume novca bez bojazni da će neko da te olindra. Ne znam da li sam bio dovoljno jasan, ali evo ti jedan primer. Ja, recimo, uplatim 100 eura na karticu. I onda, cunjajući Internetom nagazim na nešto što hoću da kupim. Neposredno pred izvođenja transakcije telefonom nazovem visa centar v.banke i kažem im: ''dobro, molim vas aktivirajte mi sada karticu, želeo bih da izvedem jednu transakciju''. A oni kažu ''okej'' i aktiviraju mi karticu. Ja onda izvedem transakciju. Onda ih opet nazovem telefonom i kažem: ''hvala, a sada mi iznova blokirajte karticu''. I oni je blokiraju. I to je to.

U njihovom Visa centru rade mladi i obrazovani i učtivi ljudi i uvek su maksimalno spremni da izađu u susret tvojim molbama. U nekoliko navrata (kada sam bio kratak za nekoliko eura da bih realizovao transakciju) čak su mi odobrili bonus u visini od 5-10 eura. Samo bih ih preko telefona zamolio da mi odobre bonus i oni bi to na licu mesta izveli. Lep primer međusobnog poverenja. Ili mog neodoljivog šarma...

Sve u svemu, ako ti je namera da karticu koristiš isključivo za kupovinu preko Interneta, onda je Visa Internet kartica Vojvođanske banke svakako optimalno rešenje. Jebeš Sosijet Ženeral. Jebeš Rajfesen. Virtuonka je, rekoh, totalni promašaj; dok košmar u paklu zvani ''Sosijet Ženeral'' treba podići u vazduh i na tom mestu izgraditi luna-park...

De da nastavimo sa plastikom u Vojvodjanskoj vec jedno 3 meseca cekam da mi urade debitnu plastiku dinarsku. Da bice da je sarm u pitanju. Kako da im jos dam jednu sansu sa tom Viza kad toga definitivno nemam, slab sam sa tim tele seksom.

[Ana Denic]

Tebi “ne pada na pamet” da istrazujes o kom se propisu radi, ali ti zato pada na pamet da tvrdis da takav propis postoji.
Tipicno.

Kao i obicno malo si "pobrkala loncice". Nemam ja nikakvu, ni pravnu, ni moralnu obavezu da dokazujem da je ono o cemu je pisala stampa, brujala carsija i ono o cemu su govorili poslanici u Parlamentu, a sto sam ja samo izneo na ovom forumu i za sta verujem da je istina, tacno. Uopste nemam takvu obavezu sve dok se ne nadjem u nekom pravnom postupku, ali s druge strane imam pravo da javno kritikujem rad drzavnih organa. To pravo mi daje Ustav ove drzave.

Ne. Uopste nisam "pobrkala loncice". Ali valjda je bitno da ti to tako napises. Kao da ce nesto postati istina, ako to napises i po mogucnosti ponovis u vise navrata.

Gde sam ja to napisala da ti imas neku moralnu obavezu?
Naravno da nemas moralnu obavezu.
Moralne obaveze imaju moralni i cestiti ljudi. Od onih koji uzivaju u blacenju, ne ocekujem da imaju "moralnu obavezu" i u tom smislu ti se nisam obracala.

Moralno je sto sam prenela odgovor sa sajta GSS iako tamo nije pisalo: Dobroduh je lazov, objavljeno u Sl. glasniku br. xxx od tad i tad.

[Willow]

Duboko se izvinjavam svim drugarima ako svojim trućanjima o viza karticama donekle razvodnjavam diskusiju oko gospođe Vesne Pešić. Jebeš ga, nisam imao na umu ništa loše, samo sa želeo da pomognem Henku i ostalima...

Što se gospođe Vesne Pešić tiče, mislim da bi ona bila sasvim okej premijer. Jedino mi malo nejasno njeno trogodišnje izbivanje iz zemlje. Mislim, jedan 100% ozbiljan političar ne bi smeo sebi da dopusti taj luksuz da pune 3 godine provede u vukojebinama Meksika, daleko od očiju srpskog biračkog tela. Tako da je 3 godine gospođa Vesna Pešić faktički bila politički mrtva. Ali dobro, možda joj je bio neophodan odmor nakon decenije iscrpljujućeg rvanja sa prethodnim režimom. Ili je htela da se odmori od srpskog biračkog tela; da pobegne nekud od te šizoidne gomile; na kraju krajeva, svi bi mi to hteli... I sada, lepo ju je videti iznova u sjebanoj majci Srbiji, gospođu Vesnu Pešić, svežu i okrepljenu i punu energije neophodne za nastavak borbe protiv deprimirajućeg sivila koje nas okružuje. Sve u svemu, neka oluja se sprema...

[elle]

ma kakva oluja, sve mirno



sve pod kontrolom.......

[milosh76]

Ovo je najgluplji predlog koji sam ikada cuo. Zena nije u Srbiji, ne bi dobila realno ni 10 000 glasova nema podrsku nikakvu u parlamentu a lepe zelje se traze od Deda Mraza! Izvinjavam se obozavateljima i predlagacu ovog topica ako sam nekog uvredio

[Ana Denic]

Da se podsetimo.

Evo jednog teksta koji je Vesna Pesic objavila maja 1995. godine u listu "Nasa Borba":

Pakrac

Neka mesta u kojima nikada niste bili, sticajem okolnosti, dobiju nekakvo posebno znacenje. Takvo znacenje je za mene dobio Pakrac, gradic u zapadnoj Slavoniji u kojoj nikada nisam bila. Pre dve godine, saznala sam da je kancelarija UN iz Beca organizovala volontere iz “belog sveta” da pomazu stanovnistvo u delu Pakraca pod hrvatskom kontrolom.

Interesovali su se da li bi mogli da se nadju volonteri koji bi pomagali i u drugom delu grada, onom pod srpskom kontrolom. Pitam ljude da li bi se prihvatili da idu u Pakrac. Nije bilo odziva. Sve dok za tu ideju nije cula nasa primabalerina Jelena Santic. Ona je Pakrac uzela na svoju dusu. Gotovo fanaticno. Sada, posle vojne intervencije, kada smo tamo zajedno otisle, dolazak Jelenin je bila prava svetkovina za sokirane i unezverene Srbe. Ona je isla od kuce do kuce, svi je znaju, svi joj se raduju i sve je ohrabrila.

Moja motivacija da odem u Pakrac je bila vezana za energiju Jelene Santic i predanost volonterke Branke Nenadovic koju je rat zadesio na licu mesta. Ali, bilo je i dodatnih motiva. Trazila se rasprava u skupstini Srbije o zapadnoj Slavoniji. Smisao te rasprave trebalo je da bude razmetanje u “patriotizmu” i “ljubavi prema narodu”. Danas znam da su zapadni Slavonci, mucenici i zrtve, svesni koliko bi tu nepotrebne ljubavi bilo prosuto.

Resila sam da odem da vidim sta rade, kako im je i sta zele. Niko iz Beograda nije otisao da im da podrsku, sta god oni odlucili: da idu ili ostanu. Prve reci koje su mi uputili su bile: “Casno je ovde biti Srbin”. Razumela sam poruku koja je jasno bila upucena meni. Razumela sam i njihovu glavnu brigu: ako ostanu, ako ne odu iz svojih kuca, nece nam dozvoliti da ih otpisemo na vec dobro poznati nacin: “izdajnici”, “Tudjmanovi Srbi” i slicne gadosti koje uporno smisljaju najveci “srpski rodoljubi”. (Prisecam se pitanja novinarke iz Vasington Posta: “Da li su oni stvarno vasa braca i sestre, kako stalno pricate”?)

Polozaj Srba u zapadnoj Slavoniji od pocetka srpske vojne avanture bio je nesiguran i predvidjen za trgovinu. U lice su im emisari iz Srbije govorili da se sele ili asimiluju. Ne treba ni da podsecam da ih je JNA oterala iz kuca jos 1991. godine. Usput je dobro polomila Pakrac. Medju tamosnjim ljudima mnogi su vec po drugi put u izbeglistvu. Posle bezanije 1991. godine, vracali su se u deo pod srpskom kontrolom, pa opet u izbeglistvo. Oni su sada u soku, ocajanju i neizrecivoj mucnini. Otuda njihova zelja da se nasele u Srbiji. Nece vise da se potucaju po “vojnim krajinama”. Nece vise da budu granicari. Dosta im je fronta i linije razgranicenja.

Za svoju sudbinu oni najvise okrivljuju politicare koji su se s njima igrali.

Tu spadaju na prvom mestu Martic, pa onda i svi drugi. Tamo se zna da je Martic bio upoznat sa napadom hrvatskih snaga, kao uostalom i drugi vozdovi – Karadzic i Milosevic. Niko ih nije ni upozorio a jos manje branio. Oni smatraju da su oni svima smetali. Ako Martic i Karadzic hoce da se ujedinjuju, zapadna Slavonija je smetala. Namnozeni i posvadjani srpski vozdovi, kako kome dune i kako kome treba, poture zapadne Slavonce za obracun i “humanu razmenu stanovnistva”. Zato su ti ljudi bili skloni umerenoj politici. Smatrali su da njihov status treba da se resi u okviru ukupnog resenja srpsko-hrvatskih odnosa. Oni koji su ostali i danas to smatraju.

Ali, sada su u teskom polozaju. Ne samo zbog toga sto se boje Hrvata i hrvatske drzave (a boje se), nego zato sto se toliki odlucuju na izbeglistvo. Sto ih je manje, to im je teze. Ako svi idu, zakljucak se namece sam po sebi: idem i ja! Prodaje se stoka, jos jedan znak da “nasi odlaze”. Videla sam konvoj koji se pod vodjstvom UN sprema citavo jutro. Neki su na traktorima, neki u svojim kolima, vecina ih je u UN autobusima. Ulazim u autobus. Pitam da li znaju gde idu. Neke zene me gledaju praznih ociju i kazu da ne znaju gde idu. I tu je problem. Jedni odlaze neznano gde, a drugi bi da ostanu, a ne znaju sta ih ceka. Sto vise ljudi ode, to su oni koji ostaju slabiji i nesigurniji. I onima koji odlaze nije nista bolje. To su spojeni sudovi. Veljko Dzakula, pakracki vodja, izdejstvovao je da se prorede UN konvoji. Kaze da ovako, s ovim cestim konvojima, izgleda kao da se vrsi neka presija na Srbe da idu. Trazi da se vrati bar jedan konvoj sa Srbima iz Pakraca koji su se predomislili i zele da se vrate kucama.

Oklevanje Srbije da se oglasi, da dovikne neki glas od sebe povecava bes, razocaranje i ocaj. Na primeru zapadnih Slavonaca najbolje se pokazuje da se srpski nacionalizam nije podigao zbog zastite i brige za srpsku dijasporu, nego zbog teritorijalnog nadvladavanja. Dijaspora je bila samo izgovor, prica koja raspaljuje osecanja. Teritorija je bitna, narod je varijabilan. Moze i ne mora. Tako se drzi i crkva, iako nas sve vreme uverava da je ona uz narod. Ljudi su tamo sve razumeli. Znaju da ostanak u Hrvatskoj, a tamo imaju kuce i imanja, podrazumeva njihovo otpisivanje. A nije ni samo to. Muci ih strah od buducnosti i komsija koji se vracaju svojim kucama. S njima su se posvadjali. Neki su, opet, oni “ljutiti Srbi” koji ne zele “pod Hrvatsku”. Mnogi su povredjeni iskustvom vojne intervencije. To je najsvezije.

A sta se u stvari desilo u Pakracu i kako su se ponasale hrvatske vlasti? Pakrac se nasao u zaokruzenju. Ceo jedan dan su bili granatirani, bilo je nekoliko zrtava, ali se generalno nije islo na civile. Onda je srpsko vodjstvo Pakraca kontaktiralo UN. Rekli su da oni hoce mir i da se granatiranje odmah obustavi. Preslo se na pregovore. Srbi su predali oruzje UN. Onda je u njihov deo prvo usla hrvatska vojska. Svi su morali da izadju iz kuca. Pretres. Zalbi na vojsku ima dosta. Zale se najvise na pljacku. Neka srpska sela su jos uvek nepristupacna i nedostaju informacije koliko ljudi je u njima ostalo. Policija se ponasa pristojno. Svi kazu da je dolazak policije, posle vojske, bilo olaksanje. Pritisci cesce dolaze od civila i lesinara koji bi jeftino da kupe stvari od onih koji odlaze. Nepoverenje je jos uvek ogromno, “nasi” jos uvek nisu prosetali do centra Pakraca. Kazu da je jos rano za to. Ipak, otvoren je ured u srpskom delu Pakraca da se dobiju dokumenta. Naravno, ko hoce i ko ostaje. Rade i organizacije za zastitu ljudskih prava, Srpski demokratski forum Milorada Pupovca, devojke iz antiratne kampanje. Ovo kazem zbog onih vecitih pitanja: da li i na njihovoj strani ima takvih “mirovnjaka” (tj. “izdajnika”). Porucujem da ih ima, samo i oni imaju teskoce da se bolje cuju, bas kao i mi ovde.

Najvise nepoverenja izazvalo je hapsenje preko 1500 muskaraca. Mnogi su pusteni. Neki su tuceni i maltretirani, neki su bolje prosli. Bez batina. Cula sam da je u zatvoru ostalo jos 188 ljudi. Brojevi se jos uvek ne poklapaju. Neki tvrde da ih ima oko 400 koji se nisu vratili. Ocekuje se da ce jos biti pustenih, ali ce neki verovatno biti optuzeni.

Sta ocekuju oni koji bi ostali?
Prvo, oni traze kompletnu zastitu u pogledu svojih nacionalnih i gradjanskih prava. Ako ostane dovoljno dece, zele da imaju srpsku skolu. Drugo, oni se slazu da Srbi koji su vrsili nedela budu sudjeni, ali traze da za ista takva nedela budu sudjeni i Hrvati. A ne da se jedni zlocinci setaju, a drugi da idu na sud i u zatvore. Abolicija svih Srba koji su ucestvovali u sukobima a nisu cinili zlocine treba da se kompletira na sva takva lica. Cetvrto, da UNCRO kontrolise zapadnu Slavoniju isto kao i druge delove pod kontrolom UN. To znaci sigurnost, kao sto bi sigurnost znacila i demilitarizacija ove oblasti. Sesto, sloboda kretanja i povratak svih tamo gde su ranije ziveli. Sada treba pokazati koliko je medjunarodnoj zajednici, i svima koji bi u Evropu, zaista stalo da se spreci svako otvoreno ili prikriveno etnicko ciscenje.

Konacno, oni ce se boriti za svoj status u mirovnom resenju za Hrvatsku. Vojna opcija je pogubna za izmirenje i povratak ljudi u svoje domove. Mole da se njihove izbeglice ne teraju na frontove. Ova svoja ocekivanja diktiraju u pero. Mi im obecavamo: vraticemo se, dolazicemo opet. Dodjite i vi kod nas. Da vas vidimo i da se druzimo.

*) Nasa Borba, Beograd, maj 1995.

[John Doe]

Dame i gospodo,

Sta vi, u stvari birate- glodurku, ili premijerku?

[Ana Denic]

Dame i gospodo,

Sta vi, u stvari birate- glodurku, ili premijerku?

Elle je otvorila topik.

Posted: 13 Mar 2004, 03:38

Od 1996te sam mislila da bi se Vesna morala kandidovati. Ona tako nije mislila.

Sad je neophodna. Njen ugled u svetu, njena biografija, njena vizija, umece da pomiri nepomirljivo.. jasne misli - jasan govor.. ne podleganje fatalizmu, odsustvo osvetnickih ideja / i dela/ .... Moglo bi se nabrajati...

Kad uporedim ovu vladu, bilo kog ministra , Premijera , sa njom se niko ne moze meriti. Daleko je ispred.

Sta vi mislite?

Svoje razmisljanje napisala sam jos negde na pocetku.
Povremeno postujem po nesto, kao prilog biografiji Vesne Pesic.

Neko ima problem s tim?

[vivere]

...Povremeno postujem po nesto...

B) E... сада су ми неке ствари мноооого јасније.... ц,ц,ц... нисам видео а тако је очигледно