14 replies to this topic

[Dr. Indiana]

Dakle, forumasi, da prozborimo koju o ovoj vrucoj temi? Ne znam gde bi tacno na forumu bilo mesto za nesto ovako globalnog karaktera, pa eto stavih ovaj topik ovde.

Djenova gori, posle Sijetla i drugih gradova, dramaticne stvari se dogadjaju. Jedan mladic je cak ubijen.

Naravno, Srbija muci svoje muke i nekakva globalna problematika je za nju prilicno daleko. Medjutim, pre ili kasnije (nadajmo se sto pre!) i za Srbiju ce ova tema biti vrlo bitna.

Sta vi mislite o globalizaciji? Kako vi definisete taj pojam? Da li ga vidite u pozitivnom ili negativnom svetlu, i sta mislite o ovim zestokim protestima?

Moje misljenje, ako nekoga zanima, je da je globalizacija jedan vrlo pogresno shvacen fenomen koji se dozivljava kao nesto sto je nametnuto, a ne nesto sto je prirodan rezultat naucno-tehnickog razvoja (pre svega informaticke tehnologije).

Svet je odavno "globalno selo", a sada i sve manje i manje, i potpuno je normalno da se i biznisi povezuju prema zajednickim interesima, sada kada mogu stalno i gotovo trenutno da budu u vezi.

To je ta famozna globalizacija, znaci nikakvo cudoviste sa sedam glava. Da li je dobra ili losa zavisice samo od toga sta ljudi od nje naprave, znaci, zavisice od nacina na koji se obavi.

Cemu onda ovolika histerija na Zapadu? Ja licno nisam sasvim siguran, mada mislim da to ima necega sa krizom identiteta mladjih generacija na Zapadu. Voleo bih da procitam sta drugi misle.

Pozdrav

[freak]

mi treba prvo da dodjemo do tog naucnog tehnoloskog razvoja pa onda da se borimo naravno ko hoce protiv globalizacija ali je uzasno sto je jedan mladi zivot izgubljen

[lule]

Mislim da je najveci problem grupa koje se bore protiv globalizacije to sto oni jasno govore protiv cega su, ali ne predlazu nikakvu alternativu. To je skup razlicitih grupa - zeleni, borci za otpisivanje dugova siromasnim zemljama, razne grupe anarhista (od radikalnih levicara do radikalnih desnicara) i ko-zna-ko-jos. Ako sam dobro razumeo, njihovi protivnici su velike multinacionalne korporacije (u svakom sukobu obavezno "strada" bar jedan McDonald's restoran) i vlade ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta. Pretpostavljam da su razlozi njihovog nezadovoljstva bar delimicno opravdani, ali kao sto rekoh, te grupe nisu ponudile alternativu, politicku poruku koja bi bila zajednicki imenitelj svima u borbi protiv globalizacije (sta god ona predstavljala za njih). Nejasno je kolika je zapravo podrska koju oni imaju medju gradjanima zapadne Evrope i Novog Sveta.

[vladan]

Delimicno smo se globalizacije dotakli u topiku o NWO.
Jako mi se cini da ove antiglobalizacijske demonstracije nisu niti potpuno crne niti potpuno bele.
Interesantno je da su antiglobalizacijskim protestima zahvaceni uglavnom mladi u najrazvijenijim i najbogatijim zemljama sveta, a oni u cije se ime ta borba vodi mnogo su manje zainteresovani.
Prema vestima, sukobe u Djenovi u kojima je jedan demonstrant poginuo, a jedan tesko ranjen izazvali su anarhisti.
Nesumnjivo, globalizacija je globalno, ali i vrlo kompleksno pitanje.

[Nenad M.]

Pitanje globalizacije zaista je vrlo aktuelno. Ne verujem medjutim da ce njegova razrada godinama trajati i mozda direktno izazvati otvorene sukobe.

Misljenja sam da ono nije prvenstveno filozofsko u uzem smislu, vec antropolosko, cak socijalno pitanje. Potrebe coveka, narocito materijalne prirode, su odkako se istorija pamti ostale nepromenjene i sustinski jednostavne. Potreba za hranom, odmorom, odrzavanjem vrste i odbranom ljude primorava da optimalno deluju i odgovarajuce organizuju svoje zajednice, te je pitanje samo vremena i prostora na koji nacin to izvode. Vec, na ovom Forumu pomenuta, prirodna selekcija finalizuje i ocenjuje taj napor.

Drugim recima, svet, po mom misljenju, nikako nece propasti zbog ovog problema, vec naprotiv, ugledace nov oblik ljudske civilizacije zasnovan na prethodnim ikustvima i novim saznanjima. Kako su velike odluke u rukama velikih i mocnih, tako ce biti i sa globalizacijom, sto ce verovatno rezultirati sledecim scenariom: bogatima i razvijenima mnogo jer mnogo traze, siromasnima malo jer im malo i treba i svi :smile: (barem neko vreme). Tesko mi je poverovati da ce ekonomska polarizacija ikada ili barem skoro nestati.

Sto se demonstracija u Djenovi i ostalim gradovima tice, nisam siguran da one imaju dubljih korena u populaciji Zapadnih drzava. Ne zelim nikoga da omalovazavam, ali smatram da grupe koje organizuju proteste poseduju prilicno anahrone, nekoherentne, pa i neodredjene stavove. Kako je odlicno primetio Lule, alternativa sa njihove strane nije ponudjena, vec jedino zahtevi nejasne realnosti kojima teze. Misljenja sam stoga da oni za sada ne mogu da izazovu vecu paznju ili uticaj na gradjanstvo koji je vise medijski, najpre zahvaljujuci prisutnim neredima i nasiljem, sto je za zaljenje.

Da ne budem pogresno shvacen, svakako ne mislim da ce sadasnji trend globalizacije resiti postojece globalne probleme. Buduci nedostatak vode, energije i drugih zivotnih resursa postavice pred coveka mnoge probleme i izazove ciji ce nacin prevazilazenja zasigurno uticati na dalji razvoj njegove civilizacije.

O uzim, filozofskim aspektima ovog pitanja, drugom prilikom i mozda u okviru druge teme.

[ Izmena poruke: Nenad M. na dan 2001-07-24 08:20 ]

[5ko]

Interesantna je ta globalizacija. Sta sve moze da se podrazumeva, nagadja, procenjuje, ocekuje u okviru te globalizacije.
Prvo bode u oci, da svi ti protesti nemaju jedinstvenu "komandu" - ni ideolosku, ni geografsku, ni nacionalnu ni inu.. Neko bi rekao, velika zurka zbrda zdola skupljenih nezadovoljnika svim i svacim. E sad, dali je globalizacija "globalni bunt" protiv "pojedinih" globalnih mocnika (prvenstveno u ekonomskom a time i u svakom drugom smislu) ili je globalizacija "pojedinacni" bunt (svih tih raznovrsnih i raznorodnih grupa) protiv "globalnih" velicina (USA, multinacionalne kompanije, WTO itd..)? Za jedno i za drugo ima argumenata. Mislim da grese oni, koji traze slicnost sa pokretima 68-me i 80-tih godina.
Mislim, da se u ovom slucaju radi o globalnom buntu pojedinaca odnosno grupa raznorodnih usmerenja i afiniteta protiv procesa unifikacije svega i svacega u svakodnevnom zivotu (od nacina i vrste ishrane, do oblacenja, stanovanja, proizvodnje, trgovine i ...), a time negiranja i potiranja pojedinacnih (licnih , grupnih, nacionalnih i inih) osobenosti.U celoj toj prici svi vise manje znaju, sta nece, ali ne mogu (ili nece ili ne mogu) decidirano da deklarisu, sta i kako hoce.I tu dolazimo na teren mogucih manipulacija (sto je nama u Srbiji dobro poznato) od strane onih, kojima taj bunt smeta u bilo kom pogledu. Njihov veliki problem (manipulatora) je u tome, sto je taj bunt nepredvidiv ( i lokacijski i sustinski), pa time uveliko otezava manipulaciju i jedinstvene protivmere. Ne zna se, ni gde, ni kada ni od koga ce sledeci put krenuti bunt.

To je moje misljenje o toj problematici, sto ne znaci, da je jedino moguce.
I za kraj, po meni jedna interesantna definicija globalizacije: "Globalizacije je stanje, u kome si danas primoran da SE danas prodas da bi SE sutra ili prekosutra kupio"

[lule]

"I know what I beleive. I will continue to articulate what I beleive and what I beleive - I beleive what I beleive is right."
Ovo je odgovor George W. Bush-a dat novinarima na pitanje da li su protesti u Djenovi uticali da promeni svoj stav glede uloge najrazvijenijih zemalja sveta (citat iz Time magazina, 6. avgust 2001.). Bez obzira sto se slazem sa Ben Akibom koji je na jednom od topika rekao kako Amerikom upravlja Dick Cheyni i njegov tim, ipak je zastrasujuca cinjenica da ovakav lik stoji na celu najmocnije zemlje sveta.
Pre nekoliko dana gorepomenuta skupina ljudi je uspela da "progura " kroz Kongres dozvolu za istrazivanje nalazista nafte u severnom delu Aljaske uprkos velikom protivljenju javnog mnjenja i strucnjaka koji su ukazivali da na tom podrucju ne postoje velike rezerve . Iako zakon treba da prodje kroz Senat, britanski Independent smatra kako je ovo veliki poraz grupa koje se bore za zastitu covekove sredine.
Mislim da se medju ljudima koji protestvuju protiv globalizacije ne nalazi dosta zaludne omladine koja ima problem sa krizom identiteta, vec ljudi reaguju zbog toga sto osecaju nesigurnost u institucije sistema. Zadnje dve decenije demokrate i republikanci dosta paznje poklanjaju u svojim programima zastiti covekove sredine i prosecni americki birac to pitanje rangira medju svoje prioritete (cini mi se da ankete pokazuju da je na drugom mestu, odmah iza poreza) prilikom glasanja. U ovom slucaju cini se da su kompanije koje se bave energetikom imale glavnu rec u odlucivanju, a ne politicari. Pretpostavljam da je to glavni razlog nezadovoljstva ljudi koji protestvuju protiv uloge multinacionalnih korporacija, znaci njihova moc da uticu na politicare i kontrolisu neke segmente drustva, zahvaljujuci novcu, a ne podrsci gradjana.

[demosten]

Protesti protiv globalizacije samo uslovno imaju veze sa pravima siromasnih. Radi se o krizi demokratije na Zapadu kao takve. Pored protesta i manifestacija sve je brojnija i literatura o ovom pitanju ili pitanjima. Cini se da Zapad klizi u novi totalitarizam ili totalno kontrolisano drustvo gdje su pojedinci prividno slobodni ,ali od jutra do veceri zive i ponasaju se po istom obrascu kao da su klonirani. Cesto se navodi primjer Mcdonald's restorana koji podsjecaju na zatvorsku menzu( strpljivo stajanje u redu za istu vrstu pljeskavice, jedenje sa tacni, ciscenje iza sebe i uredno napustanje nakon kratkog vremena-obicno 10-15 minuta a zvanicna 'preporuka' 20 min). Istovremeno je sve podredjeno profitu i interesima onih koji ga prave.Novi kapitalizam ne mari za interese ne samo siromasnih zemalja nego ni za interese obicnih gradjana. Zvanicno se, na primjer, govori kako S.Amerika dozivljava rast ali se jaz izmedju bogatih i siromasnih udvostrucio u posljednjih 20 godina. Broj bogatih je mali i postaju sve bogatiji, dok broj siromasnih se konstantno povecava.Primjer Klintonove ere je ilustrativan; hvalisanje o gotovo totalnoj zaposlenosti iza koje se zapravo krila istina da se realno smanjio broj dobro placenih koji su zamjenjeni ogromnim brojem zaposlenih cije su satnice najcesce minimalne, bez socijalne, zdravstvene ili penzione zastite. Slicna situacija je i drugdje, pa ce se previranja nastaviti. Ona su jos uvijek pokrivena medijskim mrakom gdje dominira 'milenijumska' propaganda o novom mileniju, demokratiji, ljudskim pravima, miru na zemlji, dugovjecnom zivotu
i bozicnim kupovnim groznicama kao jednom od najvaznijem smislu zivota.

[Nenad M.]

To Demosten:

Radi se o krizi demokratije na Zapadu kao takve.

Kada kazemo da je "demokratija u krizi" podrazumevamo da se osnovne odlike politickog sistema kojeg nazivamo "demokratijom" menjaju, nestaju, gube smisao ili apstrakuju. Ono sto se danas na Zapadu i uopste u svetu desava ne vidim u toj meri povezanim sa promenama politickog sistema, koliko sa promenama u sferi ekonomije i narocito novih dostignuca, nauke i tehnologije. Na sceni svakodnevno nestaju stara i nastaju nova pravila delovanja, poslovanja i ponasanja u skladu sa razvojem drustva i prethodnim iskustvima. Misljenja sam da su zajednice koje se tome ne mogu prilagoditi zapravo te koje stupaju u krizu.

Cini se da Zapad klizi u novi totalitarizam ili totalno kontrolisano drustvo gdje su pojedinci prividno slobodni ,ali od jutra do veceri zive i ponasaju se po istom obrascu kao da su klonirani.

Za razliku od pitanja "slobode zajednica", sustinska sloboda pojedinaca je gotovo u potpunosti filozofska tema, te se kao takva tesko moze dovesti u odnos sa bilo kojim drustvom, ukljucujuci i ono sto ste podrazumevali pod Zapadom.

Novi kapitalizam ne mari za interese ne samo siromasnih zemalja nego ni za interese obicnih gradjana.

Problematika pomoci siromasnim zemaljama vrlo je kompleksna i "nelinearna" tema, te se ne moze svesti u jednoj recenici. Sto se "interesa obicnih gradjana" tice, nije mi jasno na koje gradjane mislite.

Broj bogatih je mali i postaju sve bogatiji, dok broj siromasnih se konstantno povecava.

Ako pazljivije proucimo istoriju, videcemo da je takav trend vremensko-oscilatornog karaktera. Drugim recima, sa tim u vezi - nista novo.

Vidite Demosten, zbog covekovih prirodnih osobina i sklonosti, u svim drustvima postoje tenzije i sukobi. Svakome kome nije dobro ima osnovno pravo da se ljuti i buni. Medjutim, uzaludno je kritikovati u ime onih kojima je dobro i koji nista ili mnogo ne zele menjati. Cinjenica da drustva na Zapadu pored velike slozenosti i strukture funkcionisu bez vecih problema, da vecina gradjana radi i zivi na ipak primeren nacin od svog rada i da im je izbor zanimanja, verovanja, obrazovanja, itd. prilicno veliki i liberalan, dovodi coveka u dilemu da li se do danas, imajuci u vidu okolnosti i istorijsko nasledje, moglo postici vise i bolje?

Ako da, zasto nije, a ako ne, eto nama svima zadatka i zivotnog smisla da nasoj deci ostavimo bolje i pravednije drustvo.

[ Izmena poruke: Nenad M. na dan 2001-08-08 16:57 ]

[condor]

Demostenov opis nalazim prilicno tacnim. "Privid slobode" je zapravo u potpunoj slobodi sa kojom ogromna vecina stanovnika najbogatijih zemalja sveta bira da trosi bofl robu, junk food, kulturu sapunice, estradne politicare, itd. Paradoks je u veoma slobodnom izboru - neslobode. Erih From je, naravno, o ovome pisao opsirno i vrlo ubedljivo ("Imati ili biti", "Bektstvo od slobode", itd.) - ali za mene zivot na Zapadu sa velikim "z" pre svega znaci svakodnevno suocavanje sa poraznom hipotezom da ljudskom rodu sloboda mozda i nije toliko nasusna i zivotno vazna (mada se upravo takvom cini izdaleka, odnosno tamo gde je nema).

Zbilja, koja je garancija da ce covek "oslododjen od tiranstva" (politickog ili ekonomskog, a najcesce u paketu) pozuriti da putuje, uci, cita, bavi se sportom? Kada je mnogo veca verovatnoca da ce prozdirati brdo jeftine hrane izvaljen ispred televizora - dok se i sam ne pretvori u brdo mesa? (ko se ikada prosetao bilo kojim severnoamerickim gradom znace o cemu govorim)

Samo sto sve ovo ima mnogo vise veze sa blagostanjem nego sa globalizacijom. T.j. sa globalizacijom ima veze utoliko koliko se ova shvata kao sirenje zone blagostanja sa Zapada na resto planete. (cini mi se da je protivnici globalizacije ipak drugacije definisu)

A lako je razumeti frustraciju svakog radikalnije nastrojenog zapadnog intelektualca. On svakodnevno gleda kako njegova sopstvena vrsta zadovoljno grokce pred punim tanjirom hrane i pred dzinovskim TV ekranom.

(autor je inace veliki potrosac brze hrane i detektivsko-advokatskih serija)

[Nenad M.]

To condor:

U Vasem poslednjem tekstu pisete o slobodi izbora pominjuci naizmenicno ulogu drustva (zapadnog) i pojedinaca u strukturi istog. Medjutim, pojam slobode, kojeg tretirate iskljucivo sa socijalno-drustvenog stanovista, dovodite u vezu sa pojmom individualne slobode koji se moze veoma, cak sustinski razlikovati.

Dok je ovaj prvi karakteristika politicko-ekonomskog uredjenja i strukture zajednice, pojam licne slobode je jedna od sustinskih filozofskih tema oko koje su veliki mislioci oduvek bili podeljeni.

U ovom primeru ta podela se na sledeci nacin moze opisati:
Teorija I: Izbor da li ce neko po citav dan sedeti ispred televizora i jesti "junk food" ogranicen je sustinskom limitacijom individualne slobode od strane aktuelnog i nasledjenog drustva u celini, koje na njega permanentno deluje kreirajuci mu zelje, strahove, ubedjenja, afinitete, ljubavi, ukuse i ostale licne karakteristike.
Teorija II: Izbor da li ce neko po citav dan sedeti ispred televizora i jesti "junk food" sustinski zavisi od najintimnijeg bica ili primordijalne svesti koju svaki covek nakon rodjenja poseduje u meri datoj bilo genetikom (darvinizam) bilo sudbinom ili karmom (kreacionizam), a tek onda od potonjeg razvoja takve svesti.
Teorija III: Kombinacija prve dve teorije snazno uslovljena vremensko-prostornim parametrima.

Ukoliko ste na poziciji prve teorije, Zapadno drustvo ne moze biti izuzetak jer po njoj svaka zajednica kreira individuu na svojstven, karakteristican nacin. Da li je taj nacin bolji u SAD ili S. Koreji, ipak je stvar neke vrste ukusa ...
Ukoliko Vam je pak bliza shvatanju druga teorija, sloboda izbora TV-a i "junk food"-a ili knjige i putovanja prilicno je relativna kategorija, te se nikako ne moze vezati za strukturu drustva, pa ni Zapadnog.
Najzad, ako razmisljate shodno trecoj teoriji, i subjektivnost (ukus) i objektivnost (relativitet) Vam govore da su uzroci i posledice postojanja ljudskih zajednica vrlo slozeni da bi se jednostavnim kategorijama i ad hoc stavovima mogli opisati.

[ Izmena poruke: Nenad M. na dan 2001-08-10 12:47 ]

[condor]

2 Nenad M.:

Uh, ja bih jako zeleo da izbegnemo razgovor na "naucnom" nivou. Evo, najkrace moguce:

Prihvatam da sam ostao nejasan, jer je cela ova teza mizantropska i pesimisticna u tri lepe, pa se malo plasim da je domislim kako treba. Dakle, o slobodi je rec u socioloskom ali i ontoloskom smislu a teza glasi:

Teorija IV: Izbor da li ce homo sapiens po citav dan sedeti ispred televizora i jesti "junk food" - je toliko plebiscitaran da je zapravo lazan izbor. Po svojoj prirodi, sve sto zelimo je pun stomak i da nas se zabavlja. Sloboda, rad i stvaralastvo bivaju odbaceni istog casa kada vise ne predstavljaju put do telesne i dusevne some - bez obzira sto sa njima na djubre bacamo i mogucnost da zivot provedemo kao "vise vredna bica". Na delu je negativna evolucija. Covek kao vrsta ne moze da prezivi blagostanje. Smenice nas kompjuteri, a vala i nije neka steta.

[Dr. Indiana]

Mislim da ce stav prema globalizaciji en général dakako zavisiti od licne koristi. Nekome kome, kao npr. meni, globalizacija u dobroj meri 'plays into hands' ne bi bilo u interesu da protiv nje larma.

Oni koji, verovatno s pravom, osecaju da ih promene ostavljaju "na peronu srece", jasno je da (uzevsi u obzir ljudsku prirodu) ce mnogo lakse naci krivca u drugom (globalizaciji, itd.) nego sebi (svom neradu, lenjosti, nesposobnosti - ama ko ce sebe tako da gleda! - onaj ko to radi, vec je na putu uspeha).

Tako je to i sa mnogim drugim stvarima. U polemici o genetskom inzinjeringu, koliko vrede, ruku na srce, izjave naucnika koji se bave genetskim inzinjeringom? Ko ce da stane i kaze, OK, sve je ovo njesra, ja zelim da ostanem bez posla i da mi kreditori dodju i pokupe namestaj i kola, i tome slicno. Ama, gde to ima. Ili kada o silovanju pitaju profesorku women's studies, koja je karijeru izgradila na tezi da su muskarci prasad po defaultu. Koliko je njeno misljenje "unbiased", iliti, naucno?

Mislim da se ljudi mnogo zanose sa kojekakvim izjavama koje nisu nista do formulacija grupnih ili licnih interesa. Covecanstvo je do dzadza potkupljivo (i vec potkupljeno), sve je samo pitanje cene. Podelite strava poslove (ono, kao, malo misem klik-klik, malo kafica, pa telefon, a plata 100 soma godisnje) onim demonstrantima iz Djenove, pa da vidimo njihov stav za samo 6-12 meseci! Ima da se okrenu za 180 stupnjeva. I obrnuto vazi, naravno, itekako. Oduzmite poslove (kreditne kartice, etc.) ekipi koja je svoje guzice dobro uvalila, eto vam zelenih, crvenih (a bogami i crnih) protestanata ocas.

Mi smo ljudi zivotinjke, kao nasi rodjaci primati, mnogo vise nego sto bi smo to voleli da priznamo. Cak i mi Darvinisti.

_________________
Svaka slicnost sa stvarnoscu je slucajna.

[ Izmena poruke: Dr. Indiana na dan 2001-08-11 16:42 ]

[Nenad M.]

To condor:

Kada kazete "Izbor ... je toliko plebiscitaran ... " trebalo bi da se na neki nacin ogradite i ostavite mesta sumnji imajuci u vidu Vasa sopstvena iskustva i izvore informacija. Na primer, dosta mojih kolega, verovali ili ne, nema televizor kod kuce (!) (nemam ga ni ja), te sve svoje slobodno vreme provodi u prirodi, sa porodicom i prijateljima.

Uopste, mislim da je vrlo pogresno uzimati prosecne, statisticke podatke prilikom analize i tumacenja problema kao sto je evolucija i napredak civilizacije. Iako vrlo vazna, cak kljucna u procesu odrzanja i razvoja, klasa mediokriteta nikada nije davala neophodan impuls globalnim, drasticnim i sustinskim promenama ljudskog drustva, vec su za to oduvek bili odgovorni pojedinci ili grupe ljudi, cesto dugo neshvaceni i zapostavljeni, sudbinom dati.

Prema tome, mogao bih se sa Vama sloziti o tezi da je zapadno drustvo suvise materijalisticko, potrosacko, sebicno, bezosecajno, itd., ali samo uslovno, ukoliko pricamo jezikom statistike i ukoliko za to nadjemo objektivne, odgovarajuce podatke. Ako medjutim razgovaramo o razvoju, perspektivama i buducnosti zapadne (i ostale) civilizacije, neophodno je uzeti u obzir uticaj i misljenje svih nauka i velikog broja naucnih disciplina sto je, slozicete se, prilicno komplikovana i teska tema.


To Dr. Indiana:

Cinjenicu da ce veliki broj naucnika braniti svoj stav iz licnih, subjektivnih razloga, nalazim sasvim ocekivanom jer je posledica bazicne logike i prirodne selekcije. Medjutim, po mom misljenju, opet je rec o kategorijama mediokriteta koji bi se, zeleci materijalna i dusevna zadovoljstva, cvrsto drzali svojih "otkrica" i "teorija" pa makar bila i bespotrebna, cak besmislena. No, kako sam gore vec napisao, verujem cvrsto da takvi ljudi nisu niti ce ikada biti nosioci sustinskih promena i razvoja ljudske civilizacije.

[ Izmena poruke: Nenad M. na dan 2001-08-13 13:04 ]

[Nenad M.]

U okviru teme o globalizaciji prilazem deo teksta koji se danas pojavio u francuskom dnevniku Le Monde. Clanak je interesantan i indikativan jer se moze smatrati da, s obzirom na profil pomenutog lista, prenosi misljenje dominirajucih politickih struktura koje kreiraju globalnu politiku danasnje Francuske, a time i Evropske Unije.

(Izvinjavam se sto tekst nisam preveo na srpsko-hrvatski, ali za ucesnike Foruma koji to zele, prevod mogu uraditi cim mi vreme bude dozvolilo.)

...
On n'aura pas la pretention de clore le debat sur la mondialisation. On se contentera de souligner quelques faits. Ici et la, en Amerique du Nord comme en Europe, les critiques de l'acceleration, ces vingt dernieres annees, de la liberalisation des flux financiers et commerciaux ont touche plusieurs points sensibles : accroissement des inegalites, affaiblissement de l'Etat face aux multinationales, sentiment de depossession d'une partie de la classe moyenne, etc. Avant que ce ne soit a la mode a Washington, les memes ont, les premiers, mis le doigt sur l'absurdite de certains plans dits d'ajustement structurel appliques au Sud, et notamment a l'Afrique, afin d'imposer la norme liberale la ou elle ne pouvait avoir de sens. On trouverait bien peu d'economistes pour defendre aujourd'hui ce qu'on appelait alors le "consensus de Washington".

Mais cet ensemble de critiques ne doit pas faire oublier qu'on trouve encore moins d'economistes pour nier que la liberalisation des echanges financiers et commerciaux a ete, ces memes vingt dernieres annees, un formidable accelerateur de creation de richesses. Et le Sud en a profite, sans doute inegalement mais sans conteste. L'integration de nombre d'economies a la globalisation - de la Chine au Mexique, de l'Inde a l'Ouganda - a aussi ete un puissant levier pour sortir de la misere.

S'il a pointe certaines verites, le mouvement critique de la mondialisation parait, en revanche, trop composite pour porter un projet coherent. Se retrouvent a Attac des reformistes sinceres comme des opposants farouches a l'economie de marche ou a l'Europe ; des internationalistes comme des nostalgiques de l'Etat-nation tout puissant. Or tout repli protectionniste, tout retour a une forme ou une autre de nationalisme commercial serait une regression, politique et economique, et la porte ouverte a des conflits graves.

La defense de la mondialisation suppose, elle, que le mouvement soit davantage maitrise, regule, module et soucieux des besoins du Sud. Ce devrait etre une mission pour l'Europe.

Integralni tekst.

[ Izmena poruke: Nenad M. na dan 2001-08-28 15:29 ]