56 replies to this topic

[Schrodinger]

Sta ima neko da ogranicava na SLOBODNOM trzistu koliko ce neka kompanija da ima % ???

To je identicno pitanju sto ima neko da pravi policiju u drzavi, kad je svakome u dugorocnom interesu da se zakoni postuju???

 

 

Po teoriji slobodnog trzista:

- ako neka kompanija zauzme 100 % trzista (i pritom radi 100 % po Zakonu, znaci nisu kriminalci, komunjare, fasisti, anarhisti),

I ko tacno utvrdjuje ovo poslednje? Regulator? Ali, da te parafraziram, sta ima neko da bude regulator na SLOBODNOM trzistu???

 

U regulaciju ulazi podjednako sprecavanje monopolisticke manipulacije cenama kao i obezbedjivanje da se, recimo, upravni sporovi efikasno resavaju. 

 

Sloboda nikad nije apsolutna, niti treba da bude. Sloboda je ogranicena legitimnim interesima drugih ekonomskih aktera, dakle kako dobavljaca, tako i potrosaca i drzave. 

 

Potpuno slobodno trziste ne moze postojati, a cak ni najbolje moguce nije realisticno u situaciji u kojoj postoje, recimo, carinske barijere ili razlike u privrednom zakonodavstvu medju zemljama sveta. Umesto ukidanja antimonopolskih zakona, mozda da usmeris svoju energiju pre ka ukidanju ovih drugih ogranicenja na slobodu trzista, koja imaju mnogo negativnije posledice?

[brusli]

To je identicno pitanju sto ima neko da pravi policiju u drzavi, kad je svakome u dugorocnom interesu da se zakoni postuju???

 

Opet se pravis blesav. Ja ne pricam o privrednim kriminalcima vec o firmama koje posluju 100 % po zakonu, placaju poreze, sve prijavljeno, sve regularno a ne o svercerima. Btw postoji i finansijska policija i niko ne spori njeno postojanje.

 

I ko tacno utvrdjuje ovo poslednje? Regulator? Ali, da te parafraziram, sta ima neko da bude regulator na SLOBODNOM trzistu???

 

U regulaciju ulazi podjednako sprecavanje monopolisticke manipulacije cenama kao i obezbedjivanje da se, recimo, upravni sporovi efikasno resavaju. 

 

Sloboda nikad nije apsolutna, niti treba da bude. Sloboda je ogranicena legitimnim interesima drugih ekonomskih aktera, dakle kako dobavljaca, tako i potrosaca i drzave. 

 

Potpuno slobodno trziste ne moze postojati, a cak ni najbolje moguce nije realisticno u situaciji u kojoj postoje, recimo, carinske barijere ili razlike u privrednom zakonodavstvu medju zemljama sveta. Umesto ukidanja antimonopolskih zakona, mozda da usmeris svoju energiju pre ka ukidanju ovih drugih ogranicenja na slobodu trzista, koja imaju mnogo negativnije posledice?

 

Jel to znaci da trziste nije svemocno i da ne moze da kontrolise krupni kapital bez znacajne regulacije ?

Tj ako bi se potpuno prepustilo zakonima trzista - liberalizovalo (npr samo da se ukune zakon o oogranicavanju krupnih kompanija) da bi doslo do velikih monopola ?

[EU_Sava]

jedan svercer mi je naveo primer nekih patika koje u Grckoj kostaju 40E u prodavnici, a  u Srbiji 110E, u prodavnici.

objasnjava to monopolom na uvoz koji ima predstavnik proizvodjaca.

 

kako to da u Grckoj predstavnik proizvodjaca nema monopol?

[Monitor]

Vidim da se gore razvila diskusija oko slobodnog trzista i drzavne regulacije.

 

Sustina je da svaka drzavna regulacija de facto ogranicava slobode ljudi i privrede. Drzavne regulacije i, generalno, drzavne odluke se donose vecinski. To znaci da uvek postoji neka manjina koja je protiv drzavne odluke. Ta manjina mora da se pomiri sa odlukom i prilagodi se.

Na slobodnom trzistu svi odnosi su dobrovoljni. Jedan covek ce prodati drugom robu samo ako ovaj to prihvati. U suprotnom, razmene nece ni biti.

Zbog toga bi u idealnom slucaju bilo najbolje da slobodno trziste sve regulise.

 

Medjutim, postoje stvari koje slobodno trziste ili ne moze da regulise ili je regulisanje na taj nacin preskupo. U tom slucaju, odluka mora biti doneta od strane drzave. Recimo, drzava bi morala da omoguci da se ugovori koji su potpisani izmedju dve strane na slobodnom trzistu, postuju. Morala bi da zastiti sve ucesnike na slobodnom trzistu od eventualne sile koju koristi neko od ucesnika. Slicno je i sa monopolom. Monopol nece nestati delovanjem slobodnog trzista ili ce njegovo uklanjanje biti preskupo. Daleko je jeftinije da drzava donese valjanu regulaciju i da je, naravno, postuje.

 

Ovde je uvek biranje manje loseg resenja, jer cim neko u drzavi ima diskrecionu moc da donosi odluke, to svakako pravi potencijalni problem. Zbog toga je sve ovo proces koji mora da se prati. Dakle, sve sto moze trziste da regulise samo, treba da se prepusti trzistu. Drzavi treba prepustiti samo ulogu u oblastima gde je jeftinije (u smislu pravljenja stete i trosenja resursa) da ih ona regulise.

Edited by Monitor, 16 February 2016 - 11:51.

[brusli]

Medjutim, postoje stvari koje slobodno trziste ili ne moze da regulise ili je regulisanje na taj nacin preskupo.

 

To i ja kazem, da trziste nije svemocno i da potpuna liberalizacija trzista vodi u kreiranje balona i/ili monopola.

I to mislim pri potpuno regularnom ponasanju ucesnika, znaci bez zloupotreba, korupcije itd.

[Monitor]

To i ja kazem, da trziste nije svemocno i da potpuna liberalizacija trzista vodi u kreiranje balona i/ili monopola.

I to mislim pri potpuno regularnom ponasanju ucesnika, znaci bez zloupotreba, korupcije itd.

 

Ne slazem se.

Ja sam samo rekao da moze da dovede do toga u nekim situacijama. Ali koji to sistem dovodi do manje monopolizacije?

 

Da nije mozda socijalizam? Tesko da mogu da zamislim veci broj monopola nego u socijalizmu. Dakle, drzava treba da jasno definise zakone i da na taj nacin smanji mogucnost raznoraznih tumacenja. Na taj nacin ce se ograniciti neki negativni efekti koji mogu nastati u liberalno uredjenom sistemu, ali ce se sa druge strane i onemoguciti zloupotrebe kod koriscenja diskrecionih prava odlucivanja (antimonopolske komisije).

 

Dakle, ja sam za potpunu liberalizaciju u svim oblastima i u maksimalno mogucoj meri. Monopol je moguc samo u slucaju da je bavljenje tom delatnoscu neisplativo, a ta delatnost je od velike vaznosti za drzavu. Cim ta oblast postane profitabilna, treba omoguciti konkurenciju, jer samo to omogucava dalji napredak.

[zoran59]

... Monopol je moguc samo u slucaju da je bavljenje tom delatnoscu neisplativo, a ta delatnost je od velike vaznosti za drzavu. Cim ta oblast postane profitabilna, treba omoguciti konkurenciju, jer samo to omogucava dalji napredak.

 

Odlican komentar.

 

Primer toga je telefonija u USA, koja je bila monopol Bell odnosno ATT, dok se vlada nije umesala. Postoji kratak opis procesa na Wiki, ovde: https://en.wikipedia...the_Bell_System

 

Izdvojicu najbitniji deo clanka:

... The breakup led to a surge of competition in the long distance telecommunications market ...

[Doc Holliday]

samo sto je kod nas feudalizam. Stim sto su nekad feudalci imali svak svoju teritoriju, dok danas domaci feudalci ( moderno ih nazivamo tajkuni ) imaju svoje "resore" u kojima rade. Jedni se bave uvozom hemije , drugi obuce, treci poljoprivredom itd...  I niko nikog ne dira, ili ako imaju iste ili slicne "resore" imaju dogovor o monopolu.  A posto ti feudalci ( tajkuni) placaju sve politicare , ovi ne preduzimaju nista na terenu da bi sprecili monopoliste...

 

 Neki socijalni balans dozvoljavaju sitnim svercerima, iz razloga koji sam gore opisao, ali samo do tog nekog sitnog nivoa ( gepek automobila- nikako kamion ili sleper)

[Monitor]

Sistem u kome se mi nalazimo je tesko definisati.

 

Sustina je da smo mi u taj sistem usli iz jednog totalitarnog sistema i u politickom, a najvecim delom i u ekonomskom smislu. Postojala je nesto veca konkurencija nego u zemljama istocne Evrope, ali to je bilo u tragovima.

 

Nakon toga doslo je do stvaranja politicki podobnih tajkuna i oni su automatski stvorili monopol u mnogim oblastima. Pa je drzavni monopol zamenjen privatnim. Jednostavno, nemoguce je da neko ko sada krece od nule bude njima konkurentan u najvecem broju oblasti. Sa druge strane, postoje neki pozitivni primeri gde su ljudi krenuli od nule da stvaraju sa dobrom idejom i organizacijom. Medjutim, jos mnogo ce vode proteci dok oni postanu prava konkurencija glavnim igracima na trzistu. To i ne bi bio toliko veliki problem kada bi se drzava borila protiv monopola. Ali ona to ne cini.

 

Gore sam nabrojao tri funkcije drzave koje bi trebalo da bude nesto osnovno i nijednu od te tri funkcije nasa drzava ne sprovodi u delo na dovoljno dobar nacin. Obezbedjivanje postovanja privatnih ugovora izmedju ucesnika na trzistu, bezbednosna uloga i sprecavanje monopola. Zasto nasa drzava ne moze da obezbedi ove tri stvari? Zato sto to nije u fokusu, nego se drzava bavi jos hiljadama drugih stvari kojima ustvari moze da se bavi i trziste i to na daleko efikasniji nacin.

 

To je poenta. Drzava treba da zadrzi mali broj funkcija, ali da ih obavlja na pravi nacin.

[EU_Sava]

 

Da nije mozda socijalizam? Tesko da mogu da zamislim veci broj monopola nego u socijalizmu. Dakle, drzava treba da jasno definise zakone i da na taj nacin smanji mogucnost raznoraznih tumacenja. Na taj nacin ce se ograniciti neki negativni efekti koji mogu nastati u liberalno uredjenom sistemu, ali ce se sa druge strane i onemoguciti zloupotrebe kod koriscenja diskrecionih prava odlucivanja (antimonopolske komisije).

 

 

to nije tacno. u socijalizmu ste imali EI televizore, zatim Gorenje, RIZ, Cajavec, ISKRA. Mogli ste i da uvezete.

Sada imate Samsung, LG....

 

skoro da je isto.

 

imali se Fructal sokove i Vita sokove. Dakle postojao je izbor i trziste.

[Denis Jasharevic]

to nije tacno. u socijalizmu ste imali EI televizore, zatim Gorenje, RIZ, Cajavec, ISKRA. Mogli ste i da uvezete.

Sada imate Samsung, LG....

 

skoro da je isto.

 

imali se Fructal sokove i Vita sokove. Dakle postojao je izbor i trziste.

 

Pa nije isto prijatelju EU-Sapunaru. Imali smo pre Yugo, sad ga vishe nema, ali ima KIA i Hyundai. A nema ni Lade, Moskvicha, Zaporoshca i Volge. Odbacilo trzishte, kao shto kanalizacija odbacuje fekalije.

 

Nego si ti pomeshao sposobne drzave koje su svog prijatelja (ne brata ili ne daj boze majku) nashle u USA. Plus, mnogo vredni ljudi ti Koreanci, znash. Srbija i Juzna Koreja su pochele da u isto vreme izvoze automobile u USA, Yugo GVX i Hyundai Pony, bili najjeftiniji, Yugo 4000$ a Pony 5000$. Danas Hyundai prodaje auta i po 30.000$ i to u milionima i milionima, a Yugo na malim oglasima 150 dolara, za kokoshinjac   .

 

Tako je i sa LG i Samsung. 

 

Chudno je trzishte, ne mozesh ti to da shvatish. Nema danas ni velikih nemachkih kompanija kao shto je bio Grundig. Ko zna shta danas prave, mozda strujomere (i josh mnogo toga). Ni holandskih Philips televizora, ali danas prave najbolje elektrichne chetkice za zube (i josh mnogo toga). Moze se naci josh po neki, oni im uvale chetkice, a dobiju od tih istih Koreanaca televizore, pa nalepe shatro Philips. Nekada chuveni japanski Hitachi danas proizvodi vibratore za zene (i josh mnogo toga).

 

Prilagodjavanje. Rech chije znachenje ti ochigledno ne znash, ne razumesh. Ko se ne prilagodi - nestaje. I ti si nestao, samo josh ne znash, zato shto je tvoje razmishljanje neprilagodjeno, zaostalo. Ti josh mlatish oko socijalizma i kapitalizma, a socijalizma nigde nema.

Edited by Denis Jasharevic, 17 February 2016 - 22:15.

[Monitor]

to nije tacno. u socijalizmu ste imali EI televizore, zatim Gorenje, RIZ, Cajavec, ISKRA. Mogli ste i da uvezete.

Sada imate Samsung, LG....

 

skoro da je isto.

 

imali se Fructal sokove i Vita sokove. Dakle postojao je izbor i trziste.

 

U najvecem delu Srbije mogli su da se kupe samo EI televizori. Mozda je u SFRJ bilo vise proizvodjaca, ali su trzista bila isparcelisana i monopolizovana.

O uvozu da ne govorimo. Koliki je bio taj uvoz?

 

Sto se tice sokova, sad ih ima mali milion, a ti govoris o dve vrste.