183 replies to this topic

[Gant]

Povlaci se jos jedna banka, Ruska, doduse nemam pojma da li je uopste imala neki uticaj na nasem trzistu ili je bila samo u pokusaju da nesto napravi.

 

http://novosti.rs/ve...ije-i-Vijetnama

[alexnikolic]

Povlaci se jos jedna banka, Ruska, doduse nemam pojma da li je uopste imala neki uticaj na nasem trzistu ili je bila samo u pokusaju da nesto napravi.

 

http://novosti.rs/ve...ije-i-Vijetnama

 

Jos da ovoj Sber vidimo ledja..

[headhunter]

Jos da ovoj Sber vidimo ledja..

Brate, koliko su oni neprofesionalni u mom ataru, nemam reci.

[dipl.oec]

Banka teoretski zivi od razlike kamate na kredit i kamate na stednju. Ja mislim da im je 1% dosta, a ti?

 

Slucajno sam naisao na ovu temu pa videh ovaj post...

Kao prvo ovo nije istina da banke "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju", a kao drugo marza od 1% niti u jednom biznisu nije dovoljna. Pogledaj koliku ti marzu naplacuju kafici kada popijes kafu ili koka kolu. Koliko kosta ta koka kola u prodavnici (koliko tek u veleprodaji direktno od dobavljaca), a koliko je platis u kaficu? Koliko kosta nabavna cena nekog proizvoda, a koliko ga ti placaj u prodavnici?

Da je 1% dovoljno, kako bi banke placale zaposlene, zakup lokala gde se nalaze filijale, struju, grejanje, obezbedjenje i ostale troskove? Pa bilo bi im isplativije da kupuju drzavne hartije od vrednosti ili trezorske zapise (recimo kamata na t-bills je 7,5% na godisnjem nivou, a rizika prakticno nema).

I ne mogu se porediti kamate u Srbiji i recimo u Nemačkoj, Svajcarskoj ili nekoj uređenoj zemlji. Kod nas su krediti skuplji, jer banka posluje u rizicnijem okruzenju, pa mora da uracuna i poseben rizike poput rizik valute, rizik zemlje, visok stepen nenaplativih kredita itd. i logicno je da kamate ne mogu biti iste kao u inostranstvu, tacnije, to su dve neuporedive kategorije.

[ing.glick]

Kao prvo ovo nije istina da banke "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju", a kao drugo marza od 1% niti u jednom biznisu nije dovoljna.

 

Ne znam sta si mislio pod ovim? Naravno da zive od toga, iako ne samo od toga.

Drugo, marza ne moze tako da se racuna, npr kad banka daje kredit na 30 godina, ona ne moze naci depozitora koji ce joj dati pare na 30 godina, pa da ima laku i sigurnu zaradu. Depoziter daje pare na 1 godinu po toj kamati, a banka mora naplatiti i rizik da ce narednih 29 godina morati da placa depoziterima visu kamatu.

Edited by ing.glick, 15 April 2014 - 13:04.

[dipl.oec]

Rekao sam da banka od toga "ne zivi" jer su prihod od kamata i rashod od kamata samo jedan deo njihovih ukupnih prihoda i rashoda.

Neke banke imaju veoma visoke prihode imaju od naknada i provizija. Recimo kada pogledas da neka banka naplacuje naknadu za odrzavanje racuna 200-300 dinara mesecno, pa posebne naknade, za internet bankarstvo, sms obavestenja i ostalo + provizije za platni promet to su na kraju godine ozbiljni prihodi. Eto Intesa je na kraju prošle godine imala dobitak po osnovu naknada i provizija blizu 50 miliona evra! Da li je to za zanemariti.

Zato sam rekao da banke ne "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju", ima tu i drugih izvora prihoda i ne moze se gledati da je zarada banke ona razlika izmedju placene i naplacene kamate. Takodje tu su razni drugi prihodi npr. od trgovanja HoV, od dividendi, kursnih razlika i ostalo.

 

Sto se tice marze u pravu si. Krediti i depoziti se ne mogu posmatrati "1 na 1" bas zbog toga ako banka plasira kredit na 20 godina ne moze da nadje odgovarajuci depozit sa istom rocnoscu. Zbog toga mnoge banke imaju svoju metodologiju izracuna profitabilnosti i "placanja" koriscenja sredstava ALM-u jer se ne moze racunati da ce banka prikupljene depozite plasirati putem kredita. Pogotovo ne danas kada je kreditna aktivnost gradjana uveliko smanjena i prodaja kredita je najveci problem bankama.

[ing.glick]

Rekao sam da banka od toga "ne zivi" jer su prihod od kamata i rashod od kamata samo jedan deo njihovih ukupnih prihoda i rashoda.

 

Ako je nesto znacajan deo prihoda, znaci da zive od toga. Niko nije ustvrdio da zive iskljucivo od toga.

 

Ti si rekao: "nije istina da banke "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju","  cime impliciras ili da to nije deo prihoda ili da je potpuno beznacajan deo prihoda. Ti nisi tvrdio da je covek rekao nepotpunu istinu, nego da je rekao neistinu. Ako vec ispravljas nekog ko nije bio dovoljno precizan (jer mu to nije bio fokus), onda ti mora da budes precizan (jer si se fokusirao na to).

 

Na stranu sto je kreditna funkcija banaka daleko vaznija od naknada i provizija, odrzavanje racuna je za diskusiju o bankama nebitno.

Edited by ing.glick, 15 April 2014 - 14:22.

[headhunter]

Slucajno sam naisao na ovu temu pa videh ovaj post...

Kao prvo ovo nije istina da banke "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju", a kao drugo marza od 1% niti u jednom biznisu nije dovoljna. Pogledaj koliku ti marzu naplacuju kafici kada popijes kafu ili koka kolu. Koliko kosta ta koka kola u prodavnici (koliko tek u veleprodaji direktno od dobavljaca), a koliko je platis u kaficu? Koliko kosta nabavna cena nekog proizvoda, a koliko ga ti placaj u prodavnici?

Da je 1% dovoljno, kako bi banke placale zaposlene, zakup lokala gde se nalaze filijale, struju, grejanje, obezbedjenje i ostale troskove? Pa bilo bi im isplativije da kupuju drzavne hartije od vrednosti ili trezorske zapise (recimo kamata na t-bills je 7,5% na godisnjem nivou, a rizika prakticno nema).

I ne mogu se porediti kamate u Srbiji i recimo u Nemačkoj, Svajcarskoj ili nekoj uređenoj zemlji. Kod nas su krediti skuplji, jer banka posluje u rizicnijem okruzenju, pa mora da uracuna i poseben rizike poput rizik valute, rizik zemlje, visok stepen nenaplativih kredita itd. i logicno je da kamate ne mogu biti iste kao u inostranstvu, tacnije, to su dve neuporedive kategorije.

Ovo je blago rečeno, nonsense. Kao da post napisao V. Dugalić himself. Na neregulisanim tržištima kao što je Srbija se ostvaruju ekstraprofiti koji na zapadu ne bi bili mogući ni u snu. Bilo je svojevremeno izveštaja u dnevnim novinama kako su određene banke dali političarima /Dinkić, Nikolić/ stambene kredite koji se bitno razlikuju od uslova koji se primenjuju građanstvu. I šta to znači? - verovatno, mito koji se treba preispitati.

[dipl.oec]

@ing.glick

Nisam rekao da nije deo prihoda jer bi to bila glupost vec da banke "zive od razlike kamate na kredit i kamate na stednju", dakle to nije jedini izvor prihoda kao sto nije ni jedini izvor rashoda.

Slazem se da je "kreditna funkcija" banaka vaznija, ali mislim da niste svesni koliko je danas tesko plasirati kredit (pogotovo uzevsi u obzir veoma veliko ucesce NPL-a) ili prodati bilo koji bankarski proizvod tako da banke traze alternativne kanale gde plasirati sredstva. Takodje rekao si "odrzavanje racuna je za diskusiju o bankama nebitno". Dao sam ti primer Intese. Da li mislis da je 50 miliona evra dobiti od naknada nebitno? Da je to mala suma? Ne bih se slozio. Takodje, danas se mnoge banke vode politikom da im je isplativije dovesti 10 payroll klijenata koji ce samo primati platu (bez da uzimaju bilo kakve kredite pa cak i da imaju overdraft) nego da plasiraju jedan stambeni kredit. Pogledaj malo koliko druge banke (mislim na retail banke) imaju dobit po osnovu naknada i provizija i kolio je to u odnosu na profit ili dobit po osnovu kamata (u proseku 30% dobiti od kamata). Ne kazem da je to krucijalni izvor prihoda, ali nikako nije zanemariv.

Uostalom vidim da si se za to uhvatio i izmenio moje reci tj. shvatio da ja govorim da prihodi od kamata nisu bitni ali od provizija jesu. Naravno da nije tako. Ali isto tako dobit po osnovu kamata nije jedini izvor prihoda banke. Medjutim kada sam citirao onaj post vise mi je zasmetala tvrdnja da 1% sasvim dovoljna marza, a to niko nije prokomentarisao.

 

@headhunter

Izvini sta je nonsense? Ovo sto sam napisao za marzu? Da marza od 1% nije dovoljna bankama da posluju. Da u tih 1% razlike izmedju napplacene i placene kamate ne moze da se strpa ceo biznis?

O kakvim posebnim pogodnostima pricas? Te banke koje su davale sumnjive kredite su zavrsile kako su zavrsile (Agrobanka, RBV, PBB, Miskoviceva Univerzal banka...). Strane banke posluju malo drugacije (ovde mislim na Nemacke i Austrijske banke jer Grcke i Italijanske znaju da kao i mi igraju ispod zita... ipak smo slicnih mentaliteta). Njima rizicari ne sede da bi im upravni odbor govorio koji kredit da odobre, vec rade svoj posao. Pogledaj finansijske izvestaje banaka pa ces videti kakve ekstraprofite ostvaruju banke. Od 30 banaka gotovo polovina ostvaruje ogromne gubitke. Grcke banke su se malo popravile ove godine, ali su zato NLB banka i Hypo banka ostvarili katastrofalne rezultate.

 

Inace radio sam u privredi, ali sam vec 6 godina u bankarskom sektoru i pri tome sam radio u 2 banke kao finansijski analiticar. Obe banke su u stranom vlasnistvu, tako da nisam radio kod ovih nasih muljatora. Stvarno nemam namere da se dalje raspravljam i objasnjavam nesto sto ljudi koji nisu radili u bankarskom sektoru ne mogu da shvate nego gledaju crno i belo sa pozicije klijenta, a misle da znaju kako funkcionise banka. Ako ima bankara ili nekoga ko je radio u nekoj banci (ne kao blagajnik nego neko ko je bio upucen u core business) mozemo slobodno da prenesemo diskusiju na privatne poruke. Drugacije, bez pravih argumenata, ovo stvarno nema smisla...

[ing.glick]

@dipl.oec

 

Nisam dirao tvoje reci, niti ih izvrtao, pogledaj sta si napisao. Lepo si rekao da nesto nije istina, sto znaci da je netacno. Nisi rekao da to nije potpuna istina, ili da nije precizna istina, nego samo da nije istina. Naravno, to sto si rekao "bi bila glupost", zato sam i reagovao. Nisam ni mislio da ne razumes stvar, samo sam reagovao na ono sto pise, a to sto si napisao je nerazumno.

 

EDIT: tvoji kasniji postovi su tacni, ali su suprotni od prvog, na koji sam reagovao.

 

Kad analiziras prihode banaka svaka stavka je podjednako bitna u zavisnosti od prihoda koji donosi, makar prodavali turisticke aranzmane u svojim filijalama, ali kad pricamo o instituciji banke, onda je kreditna funkcija ipak bitnija. Ne mozemo u svakoj prici imati sve detalje na raspolaganju, to bi bio pakao.

Edited by ing.glick, 16 April 2014 - 13:48.

[headhunter]

@headhunter

Izvini sta je nonsense? Ovo sto sam napisao za marzu? Da marza od 1% nije dovoljna bankama da posluju. Da u tih 1% razlike izmedju napplacene i placene kamate ne moze da se strpa ceo biznis?

O kakvim posebnim pogodnostima pricas? Te banke koje su davale sumnjive kredite su zavrsile kako su zavrsile (Agrobanka, RBV, PBB, Miskoviceva Univerzal banka...). Strane banke posluju malo drugacije (ovde mislim na Nemacke i Austrijske banke jer Grcke i Italijanske znaju da kao i mi igraju ispod zita... ipak smo slicnih mentaliteta). Njima rizicari ne sede da bi im upravni odbor govorio koji kredit da odobre, vec rade svoj posao. Pogledaj finansijske izvestaje banaka pa ces videti kakve ekstraprofite ostvaruju banke. Od 30 banaka gotovo polovina ostvaruje ogromne gubitke. Grcke banke su se malo popravile ove godine, ali su zato NLB banka i Hypo banka ostvarili katastrofalne rezultate.

 

Inace radio sam u privredi, ali sam vec 6 godina u bankarskom sektoru i pri tome sam radio u 2 banke kao finansijski analiticar. Obe banke su u stranom vlasnistvu, tako da nisam radio kod ovih nasih muljatora. Stvarno nemam namere da se dalje raspravljam i objasnjavam nesto sto ljudi koji nisu radili u bankarskom sektoru ne mogu da shvate nego gledaju crno i belo sa pozicije klijenta, a misle da znaju kako funkcionise banka. Ako ima bankara ili nekoga ko je radio u nekoj banci (ne kao blagajnik nego neko ko je bio upucen u core business) mozemo slobodno da prenesemo diskusiju na privatne poruke. Drugacije, bez pravih argumenata, ovo stvarno nema smisla...

Da se razumemo, ne javljam se niti sa pozicije klijenta niti tetkice koja kuva kafu socall bankarskim analitičarima. Ima istine u navodima koje si pominjao glede domaćih banaka gde se delilo šakom i kapom na izvol'te povezanim šabanima. Čitav ino bankarski sektor je udomio lobiste bliske vladajućim strukturama da privuku Javni sektor (preduzeća i ustanove) u svoju zonu, da ne navodim pojedinačno. Bankarstvo i kapitalizam nemaju dodirnih tačaka sa poslovanjem u ovoj vukojebini. To je sve jedan kartelski lobi koji se hrani na račun nepostojanja adekvatne regulacije NBS. Smisao države je da reguliše odnose u sektorima koji mogu doneti štetu korisnicima usluga i 'proizvoda' koju nudi ta kamarila. Koga boli kurac pleonazam da je kamatni račun - marža+euribor/libor, varijabilna ili fiksna stopa obavezujući pojam za korisnike? Za korisnike je važno da je to fix 5, 10, 15% ako je preko toga to je čisto zelenaštvo, krađa i muljanje. A ti i dalje budi analitičar koji prodaje mudo. Pazi, znam nesrećnike (bankarske službenike) koji preko staff leasinga zivkaju dužnike i to je danas bankarstvo u SVrbiji. Neka, hvala lepo.

[Gant]

I Goca trazi od drzave da je zastiti.

 

 goca.jpg   30.62KB   4 downloads

 

I Goca ide u bitku sa bankama zbog rasta kamata!

- Pridružiću se tužbi, ako za to još uvek postoji mogućnost! Nadam se da će se srpsko pravosuđe na pravi način nositi sa ovakvom vrstom problema. Ali se bojim da je sa bankama bitka unapred izgubljena - kaže naša poznata pop pevačica, koja je, kako je već ranije „Alo!“ objavio, 2007. uzela zajam od banke u švajcarcima, a našta se odlučila po savetu bankara „jer je tada odnos evra i švajcarskog franka bio 1 prema 55“.

- Kada sam podigla kredit za stan, mesečna rata mi je bila 570, a onda je otišla na 800 evra! Niko nije očekivao da će za samo nekoliko godina skoro duplirati svoju vrednost. Krediti su se pretvorili u pravu noćnu moru. Ogroman broj ljudi vraćao je stanove, jer jednostavno nisu mogli da isplate ratu. Kredit mi je postao omča oko vrata - prisetila se Tržanova, koje je bila i jedna od retkih na našoj javnoj sceni koja je ukazala na ovaj problem. Ona je još tada istakla da država mora nešto da preduzme i zaštiti građane, kao što je to učinila Hrvatska, koja je tada, kako bi sprečila dalji rast kredita u švajcarcima, u dogovoru sa bankama fiksirala kurs.

http://www.alo.rs/ve...ta-kamata/52426

[Levin]

Prvo, što se tiče banaka generalno, njihov najveći trošak, pored kamata koje same plaćaju deponentima i drugim kreditorima, jeste trošak kreditnog rizika. To je nenovčani rashod, koji zato većina ljudi previđa, ali on nije zato ništa manje stvaran: ako je banka za godinu dana zaradila 20 miliona na kamatama, ali se za to isto vreme vrednost njenih plasmana smanjila za 7 miliona, onda je njena stvarna dobit 13 miliona.

Drugo, tu su troškovi zarada zaposlenih i drugi troškovi poslovanja, što je neko već pomenuo, koji predstavljaju isto tako značajnu stavku u bilansu uspeha banke. Tako da svaka računica profita banke mora da sadrži bar ove činioce: (prihodi od kamata - rashodi kamata) + (prihodi od naknada - rashodi naknada) - trošak kreditnog rizika - troškovi zarada i drugi troškovi poslovanja - porez dobit. Na primeru Bance Intese, to je (29.6 - 9.6) + (8.2 - 2.6) - 7.0 - (4.5 + 0.9 + 6.6) - 0.6 = 20 + 5.6 - 7.0 - 12 - 0.6 = 6 mlrd. dinara. (Dobit im uvećava pozitivan efekat kursa na vrednost plasmana i neke manje bitne stavke, tako da je konačna dobit 8.6 mlrd. dinara.)

Sad, što se tiče banaka u Srbiji, problem, kao i sa svime u Srbiji (privredom, administracijom, policijom, sudstvom, obrazovanjem, zdravstvom, you name it) jeste korupcija i pitanje kako su neki "privrednici" dobili kredite koje sada nisu u stanju da vraćaju, a trošak toga snose one firme i građani koji uredno plaćaju svoje obaveze, jer su im kamate veće za toliko koliko je potrebno da banke kompenzuju taj gubitak. Čak i bez korupcije, mogli bi se kriviti bankari da su sami delili rizične kredite sumnjivim "privrednicima" sa željom da ostvare kratkoročnu korist, a kada se ispostavilo koliko su zaista ti krediti rizični, taj trošak, kao što rekoh, snose oni koji su uredni u servisiranju svojih kredita do kojih su došli na mnogo teži način nego pomenuti "privednici", ako su uopšte i mogli da dođu do njih.

To pitanje može i treba da se postavi, ali su tu u pitanju jako veliki interesi, koji su bez sumnje u sprezi i sa policijom i sa sudstvom, tako da nema ko da ga postavi, ni pred koga. Ali to u svakom slučaju nema veze sa masovnom povikom na banke, njihove marže, "zelenaši!", "ne uzimajte kredite!", "plaćam samo gotovinom" i bla bla, jednu mržnju i zavist koja je pre domen psihijatrije nego razuma.

Edited by Levin, 18 April 2014 - 01:41.

[Gant]

Prvi put u poslednjih 10 godina, banke su prošlu godinu završile u minusu. Gubitak bankarskog sektora je 18 miliona evra. Dok bankari ukazuju da je to alarmantan podatak, jer problem dolazi iz privrede koja se teško zadužuje i još teže vraća kredite, privreda odgovara da je problem i u visokim kamatama.

"Univerzal" i još 14 banaka završilo je prošlu godinu sa gubicima i to je bilo dovoljno da ceo bankarski sektor od 30 banaka bude u minusu. Udruženje banaka ne saopštava koje su banke u gubicima, a kao razloge za loše rezultate navode manju potražnju za kreditima, a veće kašnjenje u vraćanju pozajmica.

 

"Banke imaju previše raspoloživih sredstava, a da nema onih kojima bi banke mogle da plasiraju svoje kredite", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Prema njegovim rečima, to je dobro za klijente jer znaju da svakog trenutka mogu da raspolažu svojim parama, a loše za banke jer je "umrtvljeno mnogo para".

http://www.rts.rs/pa...r u minusu.html

[Gant]

Donoseći odluku o smanjenju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da se međugodišnja stopa inflacije kreće oko donje granice cilja, kao i da su inflatorni pritisci značajno smanjeni, navodi se u saopštenju srpske centralne banke.

Dodaje se da, inflatorna očekivanja finansijskog i realnog sektora na srednji rok takođe su stabilna i u granicama cilja.

http://www.b92.net/b...8&nav_id=845269