183 replies to this topic

[Gant]

Ni ovo nije tacno. Banka ima takvu zastitu od prevremene otplate jer vecina klijenata tako zeli.

 

Alternativa ovome sada bi bio taj proporcionalni udeo prilikom cele otplate. To bi naravno islo sa skupljom efektivnom kamatnom stopom, jer negde moras da platis osiguranje od rizika. Na primer, umesto Euribor + 5%, morao bi da placas Euribor + 6%. Nema dovoljno klijenata koji zele tako nesto i zato to banke ni ne nude.

 

Banka mora negde da se zastiti i to ce naravno da uradi na nacin koji klijenti traze.

 

Banka je zasticena vise nego bilo sta na ovoj planeti. Zivimo u kapitalizmu koji su smislili bankari. Ako se oni preigraju pa daju previse kredita bez dovoljno garancija opet im pomazu drzave jer ce bez njih da "padne sistem".

Koliko su oni zapravo zasticeni govore samo iznosi koje bankari po svetu dobijaju i kakvi su to bonusi. Udruzuju se da namestaju berzanske indekse, teraju drzave da izdaju hartije od vrednosti koje imaju pare samo banke da kupuju. Tako da prakticno i drzave zavise od njih. Citav sistem zavisi od njih. Ne mogu biti zasticeniji.

Klijent nista ne moze da trazi. Kakav god racun da mu ponude, njemu se isto hvata, banka ni u jednom trenutku nece biti na gubitku.

 

Razlika medju bankama je samo u tome ko ce da navuce vise klijenata i dobije veci bonus. Kao onaj Zepter. One serpe prosto ne vrede ni blizu one sume, za te pare moze da se kupi ekstremno kvalitetno posudje nekog svetskog brenda. Ali marketing je ucinio svoje, a oni koji su uspevali to da uvale nekom dobijali su ekstremne bonuse.

[S&P]

Vidim dosta negativnog sentimenta prema bankama zbog kolicine novca koju naplate kroz kamate. Postoji i druga strana price, a to su ljudi koji daju novac banci na stednju a koji se posle plasira u kredite za nekretnine. Ti ljudi hoce da naprave sto vise profita i njima odgovara da je kamata sto veca.

Takava je “free market economy”. Svako se pozicionira tako da napravi sto vecu razliku, tj profit, izmedju ulozenog i realizovanog. I tu onda sposobni prosperiraju a manje sposobne pojedu velike ribe. Ekonomski darvinijanizam.

[placenik]

Vidim dosta negativnog sentimenta prema bankama zbog kolicine novca koju naplate kroz kamate. Postoji i druga strana price, a to su ljudi koji daju novac banci na stednju a koji se posle plasira u kredite za nekretnine. Ti ljudi hoce da naprave sto vise profita i njima odgovara da je kamata sto veca.

Banka teoretski zivi od razlike kamate na kredit i kamate na stednju. Ja mislim da im je 1% dosta, a ti?

[alexnikolic]

Banka teoretski zivi od razlike kamate na kredit i kamate na stednju. Ja mislim da im je 1% dosta, a ti?

 

Onda se treba zapitati kako su davale kredite prethodnih godina kada su davale i po 7-8% kamate na stednju. Jednostavno - davale su iz para koje su pozajmljivale iz centrala, a centrale se zaduzuju po EURIBOR stopi - dakle, oko 0 posto .. E sad, kad banke pozajme te pare, moraju procenat da ostave NBSu (obavezna rezerva), ali opet im je to bolje nego da daju kredite od stednje. Zato mi je smesna izjava nekog bankara da daju kredite na osnovu kapitala koji dolazi iz stednje gradjana - nema teorije. 

 

Inace, zbog te obavezne rezerve treba pazljivo citati vesti o nivoima nasih deviznih rezervi - kada se oduzmu te obavezne rezerve koje NBS mora da vrati bankama - pitanje je koliko je cistih NETO rezervi koje Jorgovanka prodaje. 

Edited by alexnikolic na kvadrat, 22 July 2013 - 10:11.

[placenik]

Onda se treba zapitati kako su davale kredite prethodnih godina kada su davale i po 7-8% kamate na stednju. Jednostavno - davale su iz para koje su pozajmljivale iz centrala, a centrale se zaduzuju po EURIBOR stopi - dakle, oko 0 posto .. E sad, kad banke pozajme te pare, moraju procenat da ostave NBSu (obavezna rezerva), ali opet im je to bolje nego da daju kredite od stednje. Zato mi je smesna izjava nekog bankara da daju kredite na osnovu kapitala koji dolazi iz stednje gradjana - nema teorije. 

 

Inace, zbog te obavezne rezerve treba pazljivo citati vesti o nivoima nasih deviznih rezervi - kada se oduzmu te obavezne rezerve koje NBS mora da vrati bankama - pitanje je koliko je cistih NETO rezervi koje Jorgovanka prodaje. 

A sta mislis, sto ja napisah "teoretski"...

NBS bi trebalo strogo da kaznjava banke koje imaju preveliku razliku kupovne i prodajne cene novca. Za novac iz centrale, 8% kamate je tesko zelenasenje.

Edited by placenik, 22 July 2013 - 10:21.

[S&P]

 

Banka teoretski zivi od razlike kamate na kredit i kamate na stednju. Ja mislim da im je 1% dosta, a ti?

Sto se mene tice 1% je ok. Ne znam samo dali u to moze da se strpa ceo "banking business". Npr, u tu marzu mora da udju rizici, tj gubici na kredite koje banka ne moze da naplati, a kojih uvek ima, pa troskovi poslovanja (plate zaposlenih, porezi i doprinosi, iznajmljivanje kancelarija, rezijski troskovi, oglasavanja itd), pa profit za shareholdere, npr 10-20 % od tih 1% itd. U Srbiji postoji i velika rezerva koju banka mora da polozi kod Narodne Banke Srbije, a to automtski podize kamatu u proporcionalnom iznosu. Verovatno bi neki bankarski strucnjak mogao bolje da objasni sta sve ulazi u bankarsku marzu.

Mislim da vecina zapadnih banaka radi sa marzama od 2%. Medju njima je konkurencija jaka pa to i dovodi da su marze konkuretna kategorija.

Danasnje kamate na stambene kredite ustvari uopste nisu velike u apsolutnom iznosu, manje su od realne inflacije. Pre ili kasnije rate kredita ce otici na gore a kao direktna posledica cene nekretnina ce otici na dole. U severnoj americi vazi tzv "rule of thumb" da promena kamatnih stopa od 1% dovodi do promene cena nekretnina od 10% u suprotnom smeru.
 

[ing.glick]

Banka je zasticena vise nego bilo sta na ovoj planeti.

 

Ne volis banke u nacelu, nemam nista protiv toga, ali ako repliciras na moj post onda nema smisla da jedina tema budu tvoje emocije prema trecoj strani (bankama).

 

Dakle, pricali smo o tome kako banke mogu naplatiti opciju prevremene otplate klijentu. Jedna varijanta je povecanje kamatne stope, druga je asimetricna otplata kamate i glavnice. Pogledaj malo kako funkcionisu opcije u finansijama, isti je princip i ovde, ili barem slican, opcije kostaju i taj trosak negde mora da se ukalkulise.

 

Vecina klijenata jednostavno ne zeli da posteno plati opciju prevremene otplate jer ne vide u njoj dovoljnu korist i zbog toga banka pribegava toj asimetricnoj otplati. To nije nefer, nego izlazak klijentima u sustret.

[ing.glick]

...centrale se zaduzuju po EURIBOR stopi - dakle, oko 0 posto ..

 

Ne mogu da se zaduze po EURIBOR stopi, mogu blizu nje, ali za prekonocnu pozajmicu, sto je nebitno. Svakako na neki smislen period mora da plate. Na primer Intesa-Saopaolo,

 

http://quicktake.mor...px?symbol=isnpy

 

Vidis kolike kamate centrala Intesa banke placa za kapital. Oko 2% na dve godine i oko 5% na 10 godina. Imaju neke obveznice na koje placaju skoro 7% (6.625%).

 

E sad, kad banke pozajme te pare, moraju procenat da ostave NBSu (obavezna rezerva), ali opet im je to bolje nego da daju kredite od stednje.

Zato mi je smesna izjava nekog bankara da daju kredite na osnovu kapitala koji dolazi iz stednje gradjana - nema teorije. 

 

Sta mislis zasto daju depoziterima toliko za stednju? Iz altruizma?

 

Obavezna rezerva vazi i za depozite gradjana, ne samo na kapital iz inostranstva.

[alexnikolic]

Kako banke mame na kredite:

http://www.b92.net/b...2&nav_id=735117

[dobrostojeci]

Onda se treba zapitati kako su davale kredite prethodnih godina kada su davale i po 7-8% kamate na stednju. Jednostavno - davale su iz para koje su pozajmljivale iz centrala, a centrale se zaduzuju po EURIBOR stopi - dakle, oko 0 posto .. E sad, kad banke pozajme te pare, moraju procenat da ostave NBSu (obavezna rezerva), ali opet im je to bolje nego da daju kredite od stednje. Zato mi je smesna izjava nekog bankara da daju kredite na osnovu kapitala koji dolazi iz stednje gradjana - nema teorije. 

 

Inace, zbog te obavezne rezerve treba pazljivo citati vesti o nivoima nasih deviznih rezervi - kada se oduzmu te obavezne rezerve koje NBS mora da vrati bankama - pitanje je koliko je cistih NETO rezervi koje Jorgovanka prodaje. 

 

A jesi li se ti nekada zapitao zašto onda banke daju 7-8% kamate na štednju? Zašto je meni UniCredit banka 2010. dala 9.11% neto ako se mogla zadužiti po mnogo manjoj stopi i iz tih para plasirati kredite? Euribor nikada nije prelazio 6%.

Podaci o strukturi obaveznih deviznih rezervi nisu nikakva tajna i ja ti dajem domaći zadatak da odbiješ sve što nije u vlasništvu Republike Srbije i izračunaš kolike su čiste NETO Jorgovankine devizne rezerve. Nadam se da Jorgovanka te devizne rezerve čuva, a ne prodaje, kako ti kažeš.

 

A komentari na članak ''Kako banke mame na kredite'' su klasika.

 

Danas kredit uzima onaj kome je u pitanje dovedeno golo prezivljavanje, porodicna egzistencija. Tako i ja, uzas sada! Tada se i ne pita o uslovima, vec samo kako da se prezivi.

 

budite srecni sto neko uopste oce da vam da pare, a zna se za sta se uzima kesh, za ne daj boze, neki nepredvidjen dogadjaj, svadbu, saranu, plivajuci zamajac (posto su svi kupili dizele sa plivajucim koji je pri kraju i kosta 500-600 evra), ves masinu, tv, komp...na 50 000 kamate 5-6 hiljada i nije mnogo (na ceo iznos to je 10-12%) necu bre da molim rodbinu i komsiju za 500 evra

 

sta kukumavcite, jel vam lepse da se presamitite i molite kod podozrivog i narogusenog rodjaka za pozajmicu ili da platite par hiljada kamate?

 

Ja se samo pitam kako bi svi ovi ljudi gore živeli da nema banaka? Pa za njih su banke Božji dar, neko ko će im podariti golo preživljavanje i porodičnu egzistenciju. Za one kojima život nije ugrožen, banke daju mogućnost za novi plivajući zamajac, tako da opet mogu da voze svoj 12 godina star dizel koji je prešao 476.250 km, da konačno odj... odvratnog bogatog rođaka koji drži nekoliko hiljada evra u šteku jer im više nije potreban, sada su banke tu.

I šta je tu onda užas? Zašto su im banke odvratne, zašto priželjkuju islandski scenario? Meni se čini da su se ti ljudi malo pogubili i razboleli nakon što su unapred potrošili više tuđih para nego što sami mogu da zarade pa sad lupaju kako banke kreiraju pare ni iz čega, kako njih treba ovako, onako, a onda ipak ponovo odu tamo i opet mole za novi kredit, ne pitajući o uslovima.

[Freelander]

 

 

 

I da, princip bankarstva i treba da bude ALTRUIZAM. Da onaj ko ima velike pare koje su neophodne za neke skupe stvari (kuca, kola, investicije u posao i ostalo shto je van razmera uobicajene sume novca koju neko moze da zaradi i ushtedi za jedan zdrav period zivota), pomogne individui da reshava svoje probleme, da se ti problemi ne bi shirili dalje na drushtvo.

 

Samo tako se ide NAPRED.

 

Neko nema pare, a treba mu kuca zbog velike porodice, banka uzme u obzir ko je i sta je u pitanju, sta radi, koliko zaradjuje, i sracuna se kako najlakshe da covek dodje do kuce a da banka ne bude oshtecena. to je ISPRAVNO BANKARSTVO.

 

A ne da povodom necije zelje da se skuci, njemo treba oduzeti sve sto ima, zdravlje, razum, materijalna dobra i jos i njega i njegovu porodicu ubaciti u dugogodishnje duznicko ropstvo (zashto shto se 28-godishnjem senioru manageru vishe ne dize chuna jer je u depresiji poshto ima samo ferarija a njegov shef i ferarija i  rols rojsa ,nego je sad ovaj odlucio da mu treba jos para da bi imogao  da kupi novog Maseratija?!?!?!?) . Kako drushtvo onda moze da napreduje i kuda to ide?

 

 

 

 

 

Banke ne bi postojale kada bi im altruizam bio svrha. Njihova svrha (dokazana I proverena kroz vekove) je da budu upravo ovakve kakve su sad I kakve su oduvek bile. Banke dinamizuju zajednicu (drustvo, drzavu) upravo I iskljucivo odsustvom altruizma a drzava je ta koja mora " da pomaze da individue resavaju svoje problem kako se ne bi sirili na drustvo". Dehumanizacija I megalomanija su najbitniji elementi bankarstva. Oni garantuju "zivost" ekonomije I aktivno drustvo. Uloga je drzave  da edukuje to drustvo u svakom pogledu, izmedju ostalog I u pogledu sagledavanja rizika poslovanja sa bankama. Jedan aspekt pomenute "dinamizacije zajednice" jeste I taj da ne moze svaka individua u svakom trenutku da se zaduzuje kod banke. Drzava mora da se stara o balansu potreba I mogucnosti kako svojih gradjana tako I banaka kao jednog od motora svakog uspesnog drustva.

[brusli]

Ma nije to problem, bankari jesu pohlepni i treba da budu pohlepni, problem je drzava koja im NETRZISNO pomaze.

 

Sta ima drzava da spasava debelguze bankare sa nasim parama ???? Ok, mora jer ce doci do kolapsa sistema (too big to fail).

Ali onda prijatelju, ako neka banka propadne i mora drzava da je spasava, kompletno rukovodstvo u aps zajedno sa zaplenom imovine, jer je to klasicna pljacka poreskih obveznika...

[alexnikolic]

A jesi li se ti nekada zapitao zašto onda banke daju 7-8% kamate na štednju? Zašto je meni UniCredit banka 2010. dala 9.11% neto ako se mogla zadužiti po mnogo manjoj stopi i iz tih para plasirati kredite? Euribor nikada nije prelazio 6%.

Podaci o strukturi obaveznih deviznih rezervi nisu nikakva tajna i ja ti dajem domaći zadatak da odbiješ sve što nije u vlasništvu Republike Srbije i izračunaš kolike su čiste NETO Jorgovankine devizne rezerve. Nadam se da Jorgovanka te devizne rezerve čuva, a ne prodaje, kako ti kažeš.

 

Ja se samo pitam kako bi svi ovi ljudi gore živeli da nema banaka? Pa za njih su banke Božji dar, neko ko će im podariti golo preživljavanje i porodičnu egzistenciju. Za one kojima život nije ugrožen, banke daju mogućnost za novi plivajući zamajac, tako da opet mogu da voze svoj 12 godina star dizel koji je prešao 476.250 km, da konačno odj... odvratnog bogatog rođaka koji drži nekoliko hiljada evra u šteku jer im više nije potreban, sada su banke tu.

I šta je tu onda užas? Zašto su im banke odvratne, zašto priželjkuju islandski scenario? Meni se čini da su se ti ljudi malo pogubili i razboleli nakon što su unapred potrošili više tuđih para nego što sami mogu da zarade pa sad lupaju kako banke kreiraju pare ni iz čega, kako njih treba ovako, onako, a onda ipak ponovo odu tamo i opet mole za novi kredit, ne pitajući o uslovima.

 

Banke su davale vise kamatne stope na stednju u prethodnim godinama na osnovu par izvora prihoda:

1) Krediti - privredni, nestambeni sa povisokim stopama (privredni, nenaplativi, krediti su ono sto sada najvise i preti bankarskom sektoru - ne stembeni krediti)

2) Obveznice koje je drzava prodavala

3) Sto je najvaznije - klale su se medjusobno da nabace kapital da bi davale jos kredita

4) Repo operacije sa NBS po divnim kamatama

 

Sto se tice neto rezervi - 

http://www.nbs.rs/ex...osi/SBEOI06.xls

 

11.6 bn EUR ukupne (i ovo se prikazuje kada se prica o pokrivenosti uvoza i novcane mase - 370% malo sutra)

1 bn EUR - rezerve banaka - ovo da trose - ne mogu

Samo na zlatu smo pukli 150 mn EUR za posl 2 meseca jer je neko bio glup - a ja sam najavljivao ovde vec godinu i kusur da zlato ima da ljosne

2.3 bn je cista efektiva koju Jorgovanka moze da proda

7 i kusur bn je vezano u obveznicama stranih drzava - sta je od toga naplativo (a sta je od A rejtinga u medju vremeno otislo ka B i kusur minus) - videcemo. 

 

Ja nemam nista protiv banaka kao profitnih organizacija - imam problem sa sistemom nagrada i kazni kada je bankarski sektor u pitanju. Ja ako zeznem projekat - popicu otkaz - banka ako zezne celu drzavu - dobije bonuse. Uveo bih potpuno drugaciji sitem nagradjivanja u bankarski sistem - bonusi samo po osnovama dospelih i naplacenih kredita - pa da vidimo ko bi i koliko bonusa dobio... 

Edited by alexnikolic na kvadrat, 23 July 2013 - 13:46.

[Gant]

http://www.b92.net/b...4&nav_id=832587

[Gant]

Zbog osiguranja depozita kamate još veće?

 

BANKE su progutale još jednu gorku pilulu, a dejstvo će osetiti građani. Naime, Agencija za osiguranje depozita je da bi povećala prihode podigla premiju osiguranja za 0,2 odsto, tako da ovaj izdatak sada za banke iznosi 0,6 odsto na godišnjem nivou. Zbog toga se, kako kažu, bankari građani i preduzeća ne mogu nadati daljem obaranju kamatnih stopa.

http://novosti.rs/ve...kamate-jos-vece