140 replies to this topic

[angelia]

Vaspitavati decu je veoma tezak proces, svi gresimo, neki manje neki vise. Bitan je krajni rezultat - da ucimo decu da budu nezavisna, kompletna ljudska bica.

Ja i danas kazem, hvala mojim roditeljima (koji nisu savrseni) sto sam ovakva kakva jesam i nadam se da ce moje dete biti bolje, ako nije, pa i ja nisam losa - koliko god to kakva sam ja bila predstavlja tezak posao za roditelja, kako moje roditelje tako i mene.

Obicno se zezam da me mama klela (a jeste) da imam dete kao sto sam ja i vidim kako je to tesko, dobila sam klinca koji je jos veci smart ass nego sto sam ja bila i razumem je. Ali mi je i drago da nemam neko dete koje ne razumem.

Trudim se da budem bolja nego moji ali ako sam barem kao oni - ja sam srecna. Najradije bi izbegla njihove tripove da kroz mene nadoknadjuju sta nisu imali u zivotu - mozda u naporu da to ostvarim pravim neke nove greske, ali covek se uci dok je ziv, pogresim pa probam ponovo.

[Pitbull]

Laž je loša, ne bih rekao najstrašnija, ne volim takve gradacije.
Međutim, laž ne treba zabraniti, treba je učiniti nepotrebnom, suvišnom, besmislenom. Treba graditi poverenje, a ono se ne gradi zabranama.
Postoji period, negde oko tri godine, sva deca uglavnom prolaze kroz to, kada isprobavaju laž, sitnu, naivnu, dečju. Potrebna im je, tako uče, grade odnos prema istini i laži, kako bi znali šta je istina ako ne znaju i šta je laž, a ne mogu znati šta je laž ako je ne probaju. Ne treba praviti dramu oko toga.
Pričamo o deci pa zahvatamo široko, od novorođenčeta do odraslog, punoletnog deteta. Zašto bi nas tinejdžer lagao, želi da ima svoje tajne, svoju privatnost ili iz straha, boji se neke zabrane, kazne, znači neke naše reakcije.
Zapitajmo se, da li smo baš uvek iskreni, da li govorimo samo istinu, nikad nismo slagali, ni malo, baš, e ako je tako onda možda imamo pravo da i od dece očekujemo to isto, šta god da je odgovor. Dakle, da očekujemo, ne da zahtevamo.
Laž je loša, ali deca imaju pravo da ne budu savršena.

Nismo se izgleda razumeli. Te bezazlene detinje laži (3+godina) smo prošli baš davno . pisao sam o ovim, malo ozbiljnijim, tinejdžerskim lažima. Apsolutno se slažem sa tobom da se na greškama uči, znači moraju nekad slagati da bi im se objasnilo da to ne valja i zašto ne valja.
Sa decom smo uvek iskreni, nikada ih ne lažemo, osim ako se priče o postojanju deda mraza smatraju laganjem.
Mlađu ćerku sam slagao za ovih njenih osam godina ( ako izuzmemo deda mraza) samo jednom (stariju nijednom) i to kad je moj otac, a njen deda ove godine umro, pa sam to krio od nje desetak dana, pošto je dete išlo na rekreativnu i nisam hteo da je mračim i bedačim. Samo tad i nikad više, mada smatram da je to bila (ako se tako može reći) laž iz nužde i za njeno dobro.
Ponavljam, za sada stvari funkcionišu kako treba, dokle će - videćemo.

Edited by Pitbull, 27 August 2012 - 07:27.

[zg76]

Šta je strašno? Meni je strašno (najstrašnije) laganje. Od toga nema goreg. Moja deca su naučena da nikad ne lažu, jer će u suprotnom gadno najebati (kazna zagarantovana, a batine verovatno). To im je, da ne bude izvrtanja i proseravanja, OBJAŠNJENO na normalan, usmeni način i za sad funkcioniše savršeno. Najgora istina je bolja od najmanje laži i u mojoj porodici se laganje NE TOLERIŠE.
Ne kažem da ja kao klinac nisam pokušavao da za****m roditelje (provaljen svaki put) , ali to ne znači da to treba da tolerišem, opravdavam ili, daleko bilo, podstičem.

Slazem se sa Divom u potpunosti. A vidim u poslednjem komentaru i ti... dakle prvenstveno primjerom, strpljenjem i povjerenjem, nikako batinama... na koje sam rekao strasno. Pubertet je poseban period u uveliko zavisi od povjerenja i bliskosti stvorene ranije... a kroz neke stvari se jednostavno moraju stisnuti zubi.

Laž je loša, ne bih rekao najstrašnija, ne volim takve gradacije.
Međutim, laž ne treba zabraniti, treba je učiniti nepotrebnom, suvišnom, besmislenom. Treba graditi poverenje, a ono se ne gradi zabranama.
Postoji period, negde oko tri godine, sva deca uglavnom prolaze kroz to, kada isprobavaju laž, sitnu, naivnu, dečju. Potrebna im je, tako uče, grade odnos prema istini i laži, kako bi znali šta je istina ako ne znaju i šta je laž, a ne mogu znati šta je laž ako je ne probaju. Ne treba praviti dramu oko toga.
Pričamo o deci pa zahvatamo široko, od novorođenčeta do odraslog, punoletnog deteta. Zašto bi nas tinejdžer lagao, želi da ima svoje tajne, svoju privatnost ili iz straha, boji se neke zabrane, kazne, znači neke naše reakcije.
Zapitajmo se, da li smo baš uvek iskreni, da li govorimo samo istinu, nikad nismo slagali, ni malo, baš, e ako je tako onda možda imamo pravo da i od dece očekujemo to isto, šta god da je odgovor. Dakle, da očekujemo, ne da zahtevamo.
Laž je loša, ali deca imaju pravo da ne budu savršena.

Nismo se izgleda razumeli. Te bezazlene detinje laži (3+godina) smo prošli baš davno . pisao sam o ovim, malo ozbiljnijim, tinejdžerskim lažima. Apsolutno se slažem sa tobom da se na greškama uči, znači moraju nekad slagati da bi im se objasnilo da to ne valja i zašto ne valja.
Sa decom smo uvek iskreni, nikada ih ne lažemo, osim ako se priče o postojanju deda mraza smatraju laganjem.
Mlađu ćerku sam slagao za ovih njenih osam godina ( ako izuzmemo deda mraza) samo jednom (stariju nijednom) i to kad je moj otac, a njen deda ove godine umro, pa sam to krio od nje desetak dana, pošto je dete išlo na rekreativnu i nisam hteo da je mračim i bedačim. Samo tad i nikad više, mada smatram da je to bila (ako se tako može reći) laž iz nužde i za njeno dobro.
Ponavljam, za sada stvari funkcionišu kako treba, dokle će - videćemo.

[rusofil]

Nemam dece al nebija to tuko bož sačuvaj. Pa deca sublago. Sve bi zanih uradio.

[Janne240]

Deca su buducnost, ne uzimajmo od buducnosti! Ali sta da radimo s decom kad ih vaspitavamo pravim vrednostima a oni vec za koju godinu vide u kakvom drustvu žive i šta prolazi bolje...kako da ih vaspitavamo da se "snalaze" a da "žive od sopstvenog rada".
Šta reći detetu kad kaže ali tata ti si završio fakultet a nosiš istu košulju mesec dana...ili voziš polovan auto 6 godina...itd.
Deca treba da dosegnu svoj moralni integritet i postanu nezavisna u rasudjivanju ali je proces vaspitanja postao izvrnut, ide se ka eksteriorizaciji, forsiranju vizuelnog materijalnog, virtuelnog, "brzom odrastanju", "lakom studiranju" (danas sam slušao u busu jednu mladu ženu koja je čitavo vreme pričala kako treba da se ponaša na ispitima, nju suština i knjiga nisu zanimale, samo prolazak)...itd.
Mnogo je teško...čovek dodje brzo u situaciju da ne može ni sopstvenim primerom ni bilo čime da izbegne "neučinkovitost" strpljivog i savesnog vaspitanja...društvo u koje ga šaljemo daje i traži suprotne obrasce.

[zg76]

Jeste tesko i ne znam, mozda pomalo i sramota upoznavati ta nova, cista bica sa svim sto predstavlja, drustvo, drzava... Opet mislim da samo dobre osnove i doslednost mogu sacuvati i prirpremiti djecu na sva iskusenja koja ce se vremenom samo gomilati.
Ako se neko vec tako ponasa, ispravno kako si rekao iznad, onda vjerovatno ima dobre i razloge za to. Ja bih samo pretpostavi i rekao ono sto je u mom slucaju istina; nije bjesno auto, markirana roba i slicno nikakva sreca. Cak sta vise cesto je znak praznine koja se nekako mora popuniti, makar to bilo metalom i krpama, i sve to samo na tren... Znam da je kod nas potrebno mnogo raditi za normalan i uljudan zivot, no od necega se mora poceti. Zar mislis da ova prica ovdje nema veze sa tim napolju? Ja bas vidim vezu izmedju nasilja u mladosti, arbitrarnog autoriteta sile, nezrelog autoriteta i bjede, siromastva i nasilja i podanickog ponasanja "odraslih".

Edited by zg76, 31 August 2012 - 23:30.

[Janne240]

Naravno da vidim, uostalom to mi je struka. Slazem se da materijalne stvari nisu nikakva sreca (ali nešto je i u parama tj. stvarima), ali je prisutnost i dominacija takvih vrednosti toliko snazna kao i pojavnost koja je dominantnija nad duhovnošću, pa je ispravno vaspitavanje više kao reka ponornica za čijim izbijanjem tragamo. Nenormalnost (ekstremi) i bestijalnost, bahatost i bezobrazluk su već naveliko afirmisane...no tim je naš zadatak izazovniji i važniji, moramo učestvovati u vaspitavanju od samog početka kroz sve faze do odrastanja i osamostaljivanja naše dece.

Edited by Janne240, 01 September 2012 - 08:45.

[zg76]

Naravno da vidim, uostalom to mi je struka. Slazem se da materijalne stvari nisu nikakva sreca (ali nešto je i u parama tj. stvarima), ali je prisutnost i dominacija takvih vrednosti toliko snazna kao i pojavnost koja je dominantnija nad duhovnošću, pa je ispravno vaspitavanje više kao reka ponornica za čijim izbijanjem tragamo. Nenormalnost (ekstremi) i bestijalnost, bahatost i bezobrazluk su već naveliko afirmisane...no tim je naš zadatak izazovniji i važniji, moramo učestvovati u vaspitavanju od samog početka kroz sve faze do odrastanja i osamostaljivanja naše dece.

Svaka cast. Apsolutno se slazem. Nemam sta da dodam )
Samo mi na pamet pade Azra i Stulic
..."moj bože koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske salve
koliko pokradenih misli iza koji ne stoji ništa osim
mržnje
sujete
vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge
i kako je do neprepoznavanja doveđena suština prevare.
I rijeka nije bila rijeka u samom početku
i nije nužno da ne bude ponornica do kraja.
Što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava,
kad mrtvi fazani lete a ni jedan ne pada.
Što se događa kad očajane zahvati ljude, kada očajanje neumitno prelazi u kajanje,
gledajuči iz daljine konture na sceni
padaju mi na pamet vodene boje,
umazane ruke brzo se peru"

Edited by zg76, 01 September 2012 - 23:56.

[Janne240]

Drago mi je...baš ta je prava...aaaa

Edited by Janne240, 02 September 2012 - 19:35.

[zg76]

Mali update: " Is spanking wrong? Clearly!..." - Canadian Medical Association Journal

("In a related article, Durrant and Ensom4 summarize research done over the last 20 years suggesting that the physical punishment of children is associated with increased levels of child aggression and is no better at eliciting compliance than other methods. Furthermore, physical punishment during childhood is associated with behavioural problems in adult life, including depression, unhappiness, anxiety, feelings of hopelessness, use of drugs and alcohol, and general psychological maladjustment.")

-Durrant i Ensom4 sumiraju istraživanja urađena u poslednjih 20 godina, koja sugerišu da je fizičko kažnjavanje dece povezano sa povećanim nivoima dečije agresivnosti i nije bolji metod u izazivanju poštovanja u odnosu na druge metode. Osim toga, fizičko kažnjavanje u detinjstvu je povezan sa problemima u ponašanju u odraslom dobu, uključujući depresiju, nesrećom, anksioznost, osećanje bespomoćnosti, upotrebe droga i alkohola, kao i opšte psihološke neprilagođenosti.

Edited by zg76, 06 September 2012 - 15:20.

[kišjeli_kupus]

ko što bi rekli u manastiru crna reka lopata je iz raja izašla

[zg76]

Ha ha ha, crnjak!

Zato "lopate" u raju nema

[zg76]

http://daynamartin.com/ -


http://unschoolers.org/

http://unschoolers.o...of-unschooling/




"Daina Martin inspiriše duže od jedne decenije, dijeleći svoje iskustvo putem naklonog roditeljstva i Unschooling procesa. Autor, "Radical Unschooling: A Revolution Has Begun" i najnovije: "Sexy Birth". Ona je bila prikazana na Dr. Phil, CNN, Nightline, and Fox News nekoliko puta. Ona je čak korišćena kao informativni resurs za Unschooling priču na Discovery Channel-u, The Today Show i Our America - OWN Network. Ona putuje svijetom kao "UnNanny" i govornik na velikim konferencijama širom sveta.
Kao unschooling roditelji, autori, i zagovornici, Dejna i njen muž Džo se pojavljuju u intervjuima na stotine lokalnih, regionalnih i međunarodnih televizijskih i radio emisija oko Radikalnog Unschooling procesa u poslednjih nekoliko godina.

Radikalni Unschooling je evolucija našeg razumjevanje o učenju i pravima i poštovanju djece. Mi smo na pragu promena i mnogi ljudi su u potrazi za alternativama tradicionalnom modelu školovanja. Sa Unschooling procesom mijenjamo prioritete. Mi uzimamo nazad našu slobodu i stavljamo sreću, povezanost i porodicu na prvo mjesto!" - Dejna Martin

"Radical Unschooling is an evolution of our understanding about learning and the rights and respect of children. We are on the cusp of change and many people are looking for alternatives to the traditional schooling model. With Unschooling, we are reprioritizing. We are taking back our freedom and putting happiness, connection and family first!"
- Dayna Martin

http://daynamartin.c...is-unschooling/



Websites that have inspired and have been inspired by Dayna Martin
www.unschoolers.org
The Natural Child Project
Alfie Kohn’s Website
Pat Faregna’s Website
Home Education Magazine
Australian Unschooling Conference
www.rethinkingeverything.com
www.unschooling.com
Mothering Magazine
Life Learning Magazine
La Leche League

Edited by zg76, 03 October 2012 - 13:30.

[zg76]

http://www.naturalch...rn_bullies.html



Natural Born Bullies
by Robin Grille - Robin Grille is an Australian psychologist based in Sydney. He has a private practice in individual psychotherapy and relationship counseling, and writes regularly for Sydney's Child magazine.
Robin Grille's book Parenting for a Peaceful World (Longueville Media, 2005)

Edited by zg76, 03 October 2012 - 12:59.

[Sandalfon]

Мислим да већина ако не сва ова истраживања промашују суштину и баве се углавном формом. Уместо што су многи коментари упућени у смеру ћебовања учесника који има другачије ставове (које успут како-тако аргументовано износи наводећи изворе из психолошке литературе) од 'опште прихватљивих', проблем васпитања деце треба да се сведе на питање:
Који је циљ васпитања деце? Односно: какве људе желимо да направимо? На крају: шта је то добро, а шта лоше за човека?
Какви заправо људи ТРЕБА да буду?
Изтрауматизирани? До колике границе је то прихватљиво? Размажени? Потонули у својим неоствареним амбицијама? Толерантни? Склони деликвенцији? Склони насиљу? Склони ненасиљу? Апатични? Борбени? Друштвено одговорни? Религиозни? Либерални? Отворени? Затворени?
Не могу да спознам ком етичком кодексу припадају ова истраживања, а без веома јасне дефиниције истог, нема основе а самим тим ни јасно дефинисаног циља оваквог одгајања деце.
Плус још 'фали' истраживање које би требало да утврди у коликој мери интензитет тучења деце утиче на корелацију истог са дефинисаним етичким кодексом. А колико генетика и стечени социјални и други утицаји.
У реду, могу да прихватим да су обављена истраживања показала да тучење деце никако не може бити 'добро' из неког разлога, али мислим да би било јако лицемерно и нетачно када би неки родитељ рекао да је успео подићи своје дете без дреке и (можда веома ретких) удараца по гузи. А друга ствар која ми се не свиђа код ових истраживања је та што се не дају конкретни одговори на питања нпр.: како научити трогодишње дете да није добро гурати ништа у утичницу или силазити низ стрме степенице?