Petak, 28. januar 2011. - Objavljeno 03:44 GMT
Hapšenja u Egiptu
Advokat najveće opozicione grupacije u Egiptu, Muslimanske braće, kaže da su vlasti uhapsile najmanje četvoricu visokih funkcionera i desetine drugih članova ove organizacije.
Hapšenja su izvršena svega nekoliko sati pre planiranih masovnih antivladinih demonsracija.
Muslimanska braća su prvi put u četvrtak saopštila da će podržati demonstracije koje bi trebalo da počnu posle zajedničke molitve petkom.
Egipćani javljaju o velikim poremećajima u radu internet mreže i sistema za slanje SMS poruka mobilnim telefonom korišćenih pri organizaciji dosadašnjih trodnevnih protesta.
Nove demonstracije su, u četvrtak, održane na Sinaju kao i u Ismailiji i Suecu.
Od početka demonstracija ubijeno je najmanje 7 osoba dok ih je nekoliko stotina uhapšeno.
Petak proglašen za "Dan gneva"
Petak bi mogao bi da bude odlučujući dan kada je reč o protestima, javlja iz Kaira BBC-jev urednik za bliskoistočna pitanja Džeremi Bouen:"Biće to test i za demonstrante i za vlasti. Očekuje se da će vlada angažovati hiljade policajaca u uniformama i civilu. Ako dan prođe relativno mirno moći će da objave pobedu; egipatski politički izvori kažu da su šefovi bezbednosnih službi predsedniku Hosniju Mubaraku rekli kako su u stanju da izađu na kraj sa bilo kakvim nevoljama. Ali ako dođe do velikih demonstracija, u Kairu i drugim delovima Egipta, i ako službe bezbednosti budu imale teškoća da ih kontrolišu, pokret koji organizuje proteste značajno će dobiti na snazi. Arapi širom regiona pažljivo prate dešavanja u Egiptu a isto važi i za velike strane sile i Izrael. Egipat je tradicionalni lider arapskog Bliskog istoka te je i pored nepopularnog mira sa Izraelom i dalje je vrlo uticajan. Demonstranti u drugim arapskim zemljama biće ohrabreni ukoliko dovoljno veliki broj Egipćana odluči da se usprotivi državnoj moći", javlja iz Kaira BBC-ijev bliskoistočni urednik Džeremi Bouen. .
Proteste je do sada organizovao neformalni pokret mladih čiji se zahtevi kreću od promena u vladi, do pobećanja plata.
Vladajuća stranka predsednika Mubaraka je nešto ranije saopštila da je spremna na dijalog sa javnošću i opozicijom.
Generalni sekretar Nacionalne demokratske stranke Safvat El Šerif izjavio je da je nastupio trenutak da se nezadovoljni Egipćani saslušaju:"Ja kažem 'da dijalogu', 'da podeli vlasti' i 'da podeli i razmeni stavova' -- ali na miran i zakonit način".
Stvari, čini se, dodatno komplikuje činjenica da se u Egipat vratio vodeći opozicionar, bivši visoki funkcioner Ujedinjenih nacija i dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed El Baradej koji je po povratku najavio učešće u demonstracijama koje će se održati u petak:"Tamo odlazim da bih bio sa njima. Učinili su upravio ono što sam od njih želeo, da shvate da će do promene doći samo kada su zajedno. Nju ne može da ostvari samo jedna osoba. Kao što sam im uvek govorio -- ja sam zastupnik te promene, ako žele da me vide kao njen simbol... Ali ta promena će doći samo ako je oni sami žele... To su pokazali i zato želim da sa njima budem, kako bi im pružio duhovnu i političku podršku".
No, da li demonstranti žele da El Baradej bude njihov zastupnik promene? Neki svakako ne:"On do sada nije bio u kontaktu sa ulicom i to je upravio isti problem sa kojim su Egipćani danas suočeni. Oni žele nekog ko doživljava njihovu svakodnevnu borbu i želi da je reši. Oni samo žele humaniji život, dostojanstvo, žele da se osećaju kao građani i deo ove zemlje. Svega toga nije bilo tokom tridesetogodinje Mubarakove vladavine", zabeležio je BBC izjavu jedne učesnice antivladinih protesta u Egiptu.
I pored nezapamćenih antivladinih protesta, posmatrači sumnjaju da je u Egiptu moguć tuniski scenario.
Predsednik Mubarak je u boljem položaju i zato što uživa međunarodnu podršku, posebno iz Vašingtona koji u stabilnosti Egipta i regiona vidi ključni nacionalni interes.
BBC-ijev dopisnik Džon Lejn koji takođe prati zbivanja u
Egiptu javlja da su ustupci od strane režima malo verovatni:"Utisak je da je vlada daleko odlučnija da ostane na vlasti, imajući možda u vidu i greške koje je napravio predsednik Tunisa Ben Ali. Mislim da je njihova strategija da ne pristanu ni na kakve ustupke, jer bi to bilo shvaćeno kao znak slabosti. Ne verujem da će ponuditi bilo šta politički, a ako išta ponude, čini mi se da će to biti novac. Daće novac najsiromašnijima i to putem povećanja plata ili subvencija. Tako bi eventualno mogli da spreče da se u proteste uključe niže kategorije društva. Jer, u ovom trenutku u demonstracijama učestvuju pripadnici srednje klase, što znači da na ulice nisu izašli milioni drugih Egipćana", kaže BBC-jev dopisnik Džonatan Lejn.
SAD imaju poverenje u Mubarakovu vladu
Reagujući na najnovije događaje u Egiptu, SAD - glavni Zapadni saveznik ove zemlje - su izrazile preko svojih zvaničnika poverenje u vladu predsednika Mubaraka.
Državni sekretar Hilari Klinton je rekla da vlada u Kairu "pokušava da odgovori na potrebe demonstranata", da je egipatska vlada "stabilna" i da Egipćani imaju pravo da protestuju.
Istovremeno je pozvala sve strane u Egiptu da se uzdrže od nasilja.
Ove narodne proteste treba videti izuzetno pozitivno jer ih nije zapocela neka opoziciona grupa/masinerija (bar za sada nema takvih indikacija) nego su opravdan izraz nezadovoljstva naroda kao i u Tunisu.
To takodje znaci da ce sledeca vlast, cak i ako bude islamisticka, morati da pripazi kako se ponasa mada verujem da bi neko poput El-Baradeja igrao tu takodje jaku ulogu. Od Egipta nece moci da naprave talibanski Avganistan ako se neko toga plasi ali bi zato razbijanje postojecih koruptnih drzavnih struktura bilo itekako pozeljno.
Takodje, promene u Egiptu ce biti mozda i poslednja sansa da se palestinsko pitanje uopste resi jer SAD i EU ocigledno nemaju taj potencijal a voz polako prolazi. Istovremeno to moze da bude i veliki rizik mada sumnjam da bi cak i MB isli u direktnu konfrontaciju sa Izraelom.
Mozda ce sada u Izraelu (SAD) konacno shvatiti u kakvom su problemu i da je zabusavanje od smrti Rabina bilo katastrofalno - nocna mora iz sezdesetih gde su bili opkoljeni citavim blokom neprijateljskih zemalja bi mogla da se ponovi (ako dodje do promena i u Jordanu) ali u mnogo goroj verziji jer su sada tu i Iran (Hizbolah je preuzela vlast u Libanu) + Turska. A sve to u atmosferi opsteg gubitka globalnog uticaja Zapada.
