637 replies to this topic

[Giacomo]

Neoliberalizam je misao da je tržište uvek u pravu. Polazeći od tog principa pretenduje se ukidanje države i javni poslovi se predaju na izvršavanje tržištu. Privatizovanje i deregularizacija formiraju srž. Politika se reducira u slugu ekonomije.
Neoliberalizam vidi čoveka kao Homo economicusa. Neoliberalci vide ljudske interakcije kao transakciju, kao ekonomsko postupanje. Dobro se tretira kao čisto ekonomsko: greed is good. Tačnije: neoliberalci veruju da postupanja koja proizilaze iz halapljivosti vode ka moralno pravom ishodu. Jer, bože moj, uostalom ni pekar ne peče hleb iz čovekoljublja, nego da zaradi. Poverenje u tržište koje iz ovog ljudskog ugla govori, se ispostavilo propalo usled kreditne krize. Ako se iz ove krize izvuku prave pouke, 2009 će biti preokretna kao 1989.g..
Liberalizam devetnaestog veka je nastao posle Francuske Revolucije kao reakcija na anciozni režim. U tom aristokratskom sistemu javne nadležnosti su bile u privatnim rukama. Liberalci su hteli da izdvoje javno od privatnog : nema nadležnosti bez odgovornosti. Neoliberalna agenda privatizovanja pretenduje sasvim obrnuto. Neoliberalizam zato nije liberalan. On je antipolitičan. Javne nadležnosti ne moraju biti predate pohlepi tržišta.
Ili vi mislite drugačije?

[headhunter]

Polako stičem dojam da nema teme koje se ne dotiču pojma liberalizma Predlažem da se neke teme preimenuju zarad kontinuiteta np:

1.Baba Marta-Liberalno-Americka prolecna serija-part 1

2.Kviz - pogodi liberalan grad

3.Vojni rok, liberano vrištim : pomozite!

4.Buduća liberalna Evropa

5.Pornography by liberals

+ da se ugradi u ip.board ,da ne bude nedoumica

Edited by headhunter, 18 March 2009 - 00:34.

[Kinik]

...

Ja mislim da ne "proizilazi" vec - "proizlazi".
Zato sto ne "izilazi", vec - "izlazi".


Btw, ... hm ... "tarotski anti_liberalci" vec pocinju da smaraju prognozama na ovom 4umcetu.
Prete da ga pretvore u ulicni stand za upis u neku "anti_liberalsku" sektu.
Sa promo_kremicom u kesici.

Ako im je dogorelo da nokata, imaju toliko vremena da brinu o covecanstvu - pa sto se ne upisu u neku crkvu?
Koga je briga?

Iskreno, licno mene, kritika "neoliberalizma" brine koliko i reklamiranje zaosinutog feng_shua.

Moram ti kinichki reci da smaras sa ovom temom.

Pogledaj dole na tredu Medicina zdravlje / Krema za lice 40+.
Sta je tvoji strah spram "neoliberalaca" kad se tamo neka nikinja zali kako spava na stomaku - "uguzva citavo lice".

Taman mi jezik krene da kazem / priupitam: sestro mila, - a "sve ostalo"?

Pa sa setim da treba biti "politkorektan". Ipak smo mi - "generacija".
Doduse, ona je mnogo mladja, - ima samo 57,5 g.

Ja sam matori, kinichki lik od 58.g. - apsolutni pristalica ekstremnog liberalizma. Protivnik sam svih promo_krema.

Kako je rekao onaj moj omiljeni scare_face sergeant Barnes iz filma: Shut up! Shut up and take the pain!
Take the pain!

...

[iPhuck10]

Ja sam matori, kinichki lik od 58.g. - apsolutni pristalica ekstremnog liberalizma. Protivnik sam svih promo_krema.

Na srecu, prilicno si redak.

[MAGRIPA65]

Na srecu, prilicno si redak.

Relativizujes

[Giacomo]

Ko to jos ne zna razliku izmedju neo-liberalizma i liberalizma pa cak i ovu temu shvata kao ''kritiku liberalizma''. U nedostatku znanja krece se i u trazenje gramatickih ''gresaka''. Cak ne kriju ni godine. Nas starci i jesu unakazili i mi to znamo da se zbog matoraca ne mozemo oporaviti generacijama. Ajd, kad pojedinci nauce sta je to ''neo'' neka se jave da diskutujemo ravnomerno.
Ja kao da nisam znao da su bas neke starkelje ekstremisti.

Edited by Giacomo, 18 March 2009 - 06:44.

[yossarian]

Neoliberalizam je misao da je tržište uvek u pravu. Polazeći od tog principa pretenduje se ukidanje države i javni poslovi se predaju na izvršavanje tržištu. Privatizovanje i deregularizacija formiraju srž. Politika se reducira u slugu ekonomije.
Neoliberalizam vidi čoveka kao Homo economicusa.

Prevideo si treći i najvažniji faktor, a to je samoudruživanje građana da bi ostvarili svoje zahteve i potrebe u društvui vršili pritisak i na političare i na ekonomiju. To je jedan od ključnih faktora liberalnog društva. Osnivanje sindikata, potrošačkih udruženja, udruženja korisnika javnog saobraćaja, udruženja roditelja, udruženja studenata.
Ovde, u Holandiji, uticaj takvih organizacija je veoma velik. O autobuskim linijama u gradskom saobraćaju, naprimer, odlučuju ne samo opština i privatna preduzeća, već i udruženje korisnika gradskog saobraćaja, koje je nastalo samonicijativno, nije ga osnovala ni opština ni autobuska kompanija. Ono vrši pritisak i na politiku (opštinare) i na kompanije za saobraćaj, a da to ne radi, postojale bi samo najrentabilnije linije. Pritisak vrše i društva za očuvanje prirode, jer javni saobraćaj smanjuje zagađenje, manje ljudi koristi automobile. Mediji im posvećuju veliku pažnju.

Sindikati se bore za položej zaposlenih, nekada protiv interesa ekonomije i/ili političke garniture. Ni njih nije osnovala država.

Najveće udruženje potrošača (ima ih više, ali se Consumentenbond odličnim radom izdvojio na čelo, iako je osnovan na inicijativu dva građanina pre par decenija) često donosi analize o cenama u prodvanicam i maržama koje uzimaju različiti veliki lanci prodasvnica. Vlasnicima tih lanaca se zaista tresu gaće od tih izveštaja. I Philipsu se tresu gaće kada izađe članak, podurpt menim rezultatima, da su lagali u nekoj reklami i da njihova nova veš mašina nije tako štedljiva kao što se hvale. Taj Consumentenbond analizira i rad poštanskih kompanija, provajdera za kablovsku TV i telefoniju, turističkih agencija - a o godišnjim izveštajima pišu sve novine.

Postoje i mnogobrojne organizacije koje vrše pritisak i na političke odluke, bore se za prava manjina, očuvanje prirode.
Većina ljudi koje poznajem, angažuje se u slobodno vreme u jednom ili više takvih udruženja. Neka se osnivaju na kratko, sa kratkoročnom svrhom (spasimo onaj parkić u komšiluku, neka put postave 50 metara dalje) a neka izrastu u trajne organizacije i prošire se na celu provinciju ili celu državu.

Dakle, nije samo homo economicus, već i homo politicus, i to počev od ličnog, mikroskopskog nivoa i građanske inicijative, pa do makroskopskog (naravno putem glasanja za opštinski, provincijski, državni i evropski parlament).

Dakle, liberalizam građanima daje slobodu da se sami organizuju i ostvare svoje interese, ako su oni u konfliktu sa trenutnim dnevnim interesima kapitala i/ili politike.

Ta građanska inicijativa je na duge staze korisna za funcionisanje cele države, jer je za to potrebna dinamika i borba sva tri faktora - politike, kapitala i građanskog društva.

Problem zemalja u tranziciji je i nedostatak tradicije građanske inicijative. U socijalizmu je sve odlučivano odozgo i ljudi su navikli da ili čekaju na državu, ili da se pojadinačno komšijama žale na političare koji ih ne razumeju, umesto da se udruže i lobiraju.

Edited by yossarian, 18 March 2009 - 06:52.

[Giacomo]

Prevideo si treći i najvažniji faktor, a to je samoudruživanje građana da bi ostvarili svoje zahteve i potrebe u društvui vršili pritisak i na političare i na ekonomiju. To je jedan od ključnih faktora liberalnog društva. Osnivanje sindikata, potrošačkih udruženja, udruženja korisnika javnog saobraćaja, udruženja roditelja, udruženja studenata.

Cekaj, tema je NEO-liberalizam a ne liberalizam tako da ja nista nisam ''prevideo''. A Holandija jeste liberalna zemlja sa svim vrlinama koje si nave/la premda poprilicno naginje americkom sistemu pa stoga i potreba gradjana o ''preorganizovanosti''. Jedan moj prijatelj (inace Holandjanin, Hans van der Hijden) mi kaze kako kad gleda vecernji udarni dnevnik na holandskoj televiziji sebe pita da li on zivi u Americi ili u Holandiji. Ima i toga a inace sve se slazem sto si napisao/la.

Edited by Giacomo, 18 March 2009 - 06:53.

[yossarian]

Cekaj, tema je NEO-liberalizam a ne liberalizam tako da ja nista nisam ''prevideo''. A Holandija jeste liberalna zemlja sa svim vrlinama koje si nave/la premda poprilicno naginje americkom sistemu pa stoga i potreba gradjana o ''preorganizovanosti''. Jedan moj prijatelj (inace Holandjanin, Hans van der Hijden) mi kaze kako kad gleda vecernji udarni dnevnik na holandskoj televiziji sebe pita da li on zivi u Americi ili u Holandiji. Ima i toga.

Da, pitao sam se i ja jer su tako iscrpno obaveštavali o presdsedničkoj izbornoj kampanji u SAD kao da je ovdašnja .

Poenta je da država počiva na tri stuba, a bez trećeg (građanske inicijative) imaš stavljanje politike u službu kapitala - a to dugoročno gledano štetno utiče na stabilnost i zadovoljstvo građana društvom u kome žive, što se kasnije uvek osveti i političarima i kapitalu.

Edited by yossarian, 18 March 2009 - 06:58.

[Giacomo]

Da, pitao sam se i ja jer su tako iscrpno obaveštavali o presdsedničkoj izbornoj kampanji u SAD kao da je ovdašnja .

Poenta je da država počiva na tri stuba, a bez trećeg (građanske inicijative) imaš stavljanje politike u službu kapitala - a to dugoročno gledano štetno utiče na stabilnost i zadovoljstvo građana društvom u kome žive, što se kasnije uvek osveti i političarima i kapitalu.

Jasno! Holandija je poprilicno zavisna od USA jer imaju vice versa prisutnog kapitala. Holandija izvozi dosta u Ameriku (sir, cvece...) a ima dosta i Americkog kapitala i obrnuto. Premda je to vise ekonomska nego ideoloska medjusobna povezanost.
pozz.

Edited by Giacomo, 18 March 2009 - 07:07.

[Rastko]

Neoliberalizam je misao da je tržište uvek u pravu.

Nije.

Polazeći od tog principa pretenduje se ukidanje države i javni poslovi se predaju na izvršavanje tržištu.

Niti se polazi od tog principa, niti se pretenduje na to što tvrdiš.

Privatizovanje i deregularizacija formiraju srž. Politika se reducira u slugu ekonomije.

Ne. Politika se smanjuje zato što je ideja da država samo garantuje slobodu, a da ljudi svoju volju izražavaju kako hoće, uz rezervu da ne mogu da povrede druge.

Neoliberalizam vidi čoveka kao Homo economicusa. Neoliberalci vide ljudske interakcije kao transakciju, kao ekonomsko postupanje.

Netačno. Neoliberalizam se ne bavi vrednovanjem ljudskih interakcija.

Dobro se tretira kao čisto ekonomsko: greed is good.

Netačno. Neoliberalizam je indiferentan spram dobrog i lošeg, pohlepnog i dobročinog. Ne postoji ama nijedna jedina teza u liberalnoj ili neoliberalnoj teoriji koja sprečava slobodnog čoveka da svaki zarađeni cent pokloni siromašnima.

Tačnije: neoliberalci veruju da postupanja koja proizilaze iz halapljivosti vode ka moralno pravom ishodu.

Netačno. Halapljivost i postupanje ne predstavljaju pitanje za bilo kakvu moralnu dilemu, već se smatra da je bolje da tržište meri vrednost proizvoda svakog pojedinca, nego da se to merenje vrši proizvoljno.

Jer, bože moj, uostalom ni pekar ne peče hleb iz čovekoljublja, nego da zaradi.

Ovo je verovatno tačno, ali niko ne zabranjuje pekaru da peče hleb iz čovekoljublja. U svakom slučaju, van pogleda liberalizma i "neoliberalizma".

Poverenje u tržište koje iz ovog ljudskog ugla govori, se ispostavilo propalo usled kreditne krize. Ako se iz ove krize izvuku prave pouke, 2009 će biti preokretna kao 1989.g..

Tržište u USA i EU je bilo regulisano, tako da vera u slobodno tržište nije ugrožena. A zašto 1989, samo ti znaš...

Liberalizam devetnaestog veka je nastao posle Francuske Revolucije kao reakcija na anciozni režim.

Netačno. Tada je samo plasirana doktrina na francuskom jeziku.

Ili vi mislite drugačije?

Splet loših pretpostavki, još gorih zaključaka. Eto to mislim.

[Kinik]

...

... kao reakcija na anciozni režim ...

Sta je to anciozni rezim?

Valjda - "ancien régime", u smislu - stari / prethodni?

Nije preporucljivo samo copy_pejstovati internetske tekstove, treba se ponekad i udubiti u materiju / jezik / smisao.

...

[Krosh]

Srbija treba da krene ka liberalnom drustvu, pa cemo se zaustaviti kod pomoci za siromasne, zdravstvenog osiguranja i kredita za studiranje.

[down with the sickness]

Jer, bože moj, uostalom ni pekar ne peče hleb iz čovekoljublja, nego da zaradi.

Ovo je biser. Ja bih ti preporuchio da odesh u 3 ujutro kod nekog pekara da ga upitash da li peche hleb iz chovekoljublja ........ kako bi ti polomio onu pekarsku lopatu o ledja, ne bi ti vishe palo na pamet da zayebavash poshten radni svet.

[Kinik]

...

A pre "poloma" (kako je to umeo deseteracki da otegnuto zapeva Danin muz) - trebalo je procitati nesto i od Adama Smita.
Danas je to besplatno, pristupacno, opste_obrazujuce.
Doduse, - nije za "disleksicare".

Njima se nikada nije dalo.

...