Da bi se neki problemi resili i neka infrastruktura zaista dovela na neki dobar nivo potrebno je masovno rusenje nelegalnih objekata. A toga niti je bilo, niti ce biti. Znaci ostajemo kao neka divlja rupa koju svaka kisa ili poplava moze prakticno da unisti. Ovde treba dodati i vodozahvate, Uzice je sada simbol kako nelegalna gradnja moze zdravstveno prakticno da desetkuje jedan grad. Samo da bi par pojedinaca uzivalo u luksuzu da mogu da "piske" pored jezera.
За разлику од прописа за пројектовање зграда како би одолеле и земљотресу осмог степена Меркалијеве скале, какви се примењују и у Београду, нема тих грађевинских стандарда по којима се здање може сазидати како би издржало воду у темељима или око њих. Када је тло око објекта натопљено водом, као што је било у многим потопљеним насељима и градовима попут Обреновца, Крупња, Параћина, Смедеревске Паланке, мења му се структура и чврстина и не може да носи исто оптерећење. Земљиште се слеже неравномерно и нарушава стабилност куће или зграде, које могу да се сруше чим се вода повуче, наглашава Деспотовић.
– То не значи да темељи нису издржали него је вода омекшала земљу, претворила је у муљ и куће онда падају као куле од карата – каже Деспотовић.
Најугроженији су објекти подизани без грађевинске дозволе. Обично су зидани на брзину и најчешће без пројекта и стручног надзора. На нестабилном земљишту и у близини потока, речних корита и канала за одводњавање, такве грађевине прве су постале жртве изливених река, бујица и ерозије које су поткопавале и угрожавале стабилност падина, носиле путеве, кидалe мостове...
– На основу слика које гледамо већ данима, свима је јасно да су поплаве последица и непланске урбанизације, то јест градње науштрб зелених површина и паркова који би могли да упију огромне количине падавина. И претходних година при обилнијим падавинама канализациони системи направљени пре пола века нису могли да приме неупоредиво мање воде – истиче Деспотовић.
Дунавски и савски колектори, напомиње он, изграђени су још 1905. године
и препуни су иако је њихов систем у међувремену разгранат и има већу пропусну моћ. Многобројне слободне површине које су Генералним планом Београда из 2003. предвиђене за ретензије (привремена вештачка језера) на Мокролушком сливу и сливу Топчидерске реке и Бањичком потоку данас су заузете стамбеним објектима и на њима више није могуће подићи таква језера, а да се објекти не сруше.
За масовним рушењем нелегалних објеката који су се нашли на коридорима аутопутева, далековода, у зонама водоизворишта и одбране од поплава, националним парковима није посегла ниједна влада у последњих тридесетак година.
http://www.politika....-karata.sr.html