865 replies to this topic

[KristinaS]

“Sirota odsutnost”

Oca pravoga nisi imala

Majka ti nije bila kod kuce
Kada si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skaceš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš

Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi


V.Popa

[bookcrosser]

ITAKA
Konstatin Kavafi

Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,
treba da zaželiš da putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.
Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljućenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad nećeš naići
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
osećanja dotiču tvoga duha, tvoga tela.
Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg nećeš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.
Treba da zaželiš da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ćeš – s kojom li radosti, sa zahvalnošću! –
ući u luke, prvi put viđene,
da zastaneš pred trgovinama feničkim
i da se snabdeš prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
u egipatske gradove mnoge da pođeš,
da učiš i da učiš od mudraca.
A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.
Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.
Bolje neka godine mnoge traju
i na ostrvo da već kao starac stigneš,
obogaćen onim što si uz put stekao,
ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.
Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.
I ako je nađeš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
pa ćeš razumeti već šta to Itake znače.

(Preveli Ksenija Maricki Gađanski i Ivan Gađanski)

[madera]

JAGODE

Bledim
Od strasnog mirisa pada

Pušim se
Od nepodnošljive sete postojanja

Trnem
Od metafizičkog bola beskonačnosti

Samo me jagode mogu spasti



MOLIM?

Televizija?
To svetlucavo kopile podvodača vremena

Politika?
Ta stoglava kurva lažne požrtvovanosti

Novac?
Ta šuštava ala svih surogata sreće

Ali gobleni...
Goblene ne podnosim


Andrej Kislovski

[dare...]

# Poeziju će svi pisati


san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je
najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene
bolesti

cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga


ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima

ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

Hoće li sloboda umeti da peva,
kao što su sužnji pevali o njoj?

B. Miljković



***
Najlepše pevaju zablude! O, vali,
Rimuje se more! Tad smo na žar pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi...

(Lauda)

[madera]

Pre igre

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja

Zažmuri se na drugo oko

Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra

Vasko Popa

[T. U. Weenie]

A flower was offered to me
Such a flower as May never bore
But I said "I've a pretty Rose-tree"
And I passed the sweet flower o'er

Then I went to my pretty Rose-tree
To tend her by day and by night
But my Rose turned away with jealousy
And her thorns were my only delight

W. Blake

[villiem]

Moja mladost beshe kao bura neka,
Blistavo mi sunce tu i tamo sjalo:
Grmelo je, lilo, pa me pustosh cheka
U vrtu gde zrelih plodova je malo.

...

bodler

Edited by villiem, 17 December 2007 - 22:27.

[dare...]

Meni lično najdraža od Mike Antića. Nekako mi najviše paše...


***

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda, postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok, koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini,
Da nisam nikakav oblik,
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam...

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam...


M. Antić

Edited by dare..., 20 December 2007 - 11:32.

[Mardz]

Žak Prever


Adrijen
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

[Mardz]

KADA TE OSTAVI ONA KOJU VOLIŠ


Kada te ostavi ona koju voliš
Kada te ostavi ona koju voliš
Kada te ostavi ona koju voliš
Kada te ostavi ona koju voliš

Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa

Zatim osetiš jedno ništa
Zatim osetiš jedno ništa
Zatim osetiš jedno ništa
Zatim osetiš jedno ništa

Idem da prošetam idem da prošetam
Idem da prošetam idem da prošetam
Idem da prošetam idem da prošetam
Idem da prošetam idem da prošetam

Kud ćeš po kiši kud ćeš po kiši
Kud ćeš po kiši kud ćeš po kiši
Kud ćeš po kiši kud ćeš po kiši
Kud ćeš po kiši kud ćeš po kiši

Ja volim kišu ja volim kišu
Ja volim kišu ja volim kišu
Ja volim kišu ja volim kišu
Ja volim kišu ja volim kišu

Ponesi kišobran ponesi kišobran
Ponesi kišobran ponesi kišobran
Ponesi kišobran ponesi kišobran
Ponesi kišobran ponesi kišobran

Ne treba mi kišobran ne treba mi kišobran
Ne treba mi kišobran ne treba mi kišobran
Ne treba mi kišobran ne treba mi kišobran
Ne treba mi kišobran

E pa idi kad si lud
E pa idi kad si lud
E pa idi kad si lud
E pa idi kad si lud

I šetaš i šetaš i šetaš i šetaš
I šetaš i šetaš i šetaš i šetaš
I šetaš i šetaš i šetaš i šetaš
I šetaš i šetaš i šetaš i šetaš

I svi gledaju kako šetaš

I kisneš i kisneš i kisneš i kisneš
I kisneš i kisneš i kisneš i kisneš
I kisneš i kisneš i kisneš i kisneš
I kisneš i kisneš i kisneš i kisneš

I već ti je bolje i već ti je bolje
I već ti je bolje i već ti je bolje
I već ti je bolje i već ti je bolje
I već ti je bolje i već ti je bolje

Ne boli te ništa ne boli te ništa
Ne boli te ništa ne boli te ništa
Ne boli te ništa ne boli te ništa
Ne boli te ništa ne boli te ništa

Ne boli ništa

Samo malo ništa




Branislav Petrović

[Kido from Junkovac]

PROPAST RADIONICE

Vatra zahvata radionicu
Radionica leti u vazduh
Voda guta radionicu
Radionica propada u zemlju

Ogledi se prekidaju

Segrti skacu majstorima za vrat
I penju im se na glavu
I proglasavaju sebe majstorima

Novi majstori ne gube vreme
Zakopavaju stare majstore
U temelje radionice

Krecu na sve strane sveta
U potragu za novim segrtima

Na glavama im se rumene pecurke
Izrasle iz prevelike pameti

***

Majstori sucu rukave
Segrti nogavice

Zauzdavaju vatru
Zauzdavaju zemlju zauzdavaju vodu
Zauzdavaju vazduh

Prezu vatru
Prezu zemlju prezu vodu
Prezu vazduh

Tovare vatru na zemlju
Tovare zemlju na vodu
Tovare vodu na vazduh

Majstori udaraju dlanom o dlan
Segrti petom o petu

Teraju teglecu vatru
Teglecu vodu teglecu zemlju
Tegleci vazduh
Odavde onamo odonud ovamo

***

Majstori i segrti placu
Bez vatre bez vode bez zemlje
I bez vazduha
Ogledi se prekidaju

Segrti ne bi bili segrti
Kad ne bi sanjali
Da postanu majstori

Segrti nisu gubili vreme
Dok su bili segrti

Segrti su naucili
Da su majstori skrpljeni
Od malo vatre malo vode
Malo zemlje i malo vazduha

Segrti ne gube vreme ni sada
Jedu preko dana majstore
I postaju preko noci majstori

Ogledi se nastavljaju


(V. Popa, nedovrsene pesme iz rukopisa
Drustvo Vrsac lepa varos, 1997)

[dare...]

PROPAST RADIONICE....


...Ogledi se nastavljaju


(V. Popa, nedovrsene pesme iz rukopisa
Drustvo Vrsac lepa varos, 1997)

Jes vala... Čitam i vidim nešto mi poznato, a znam da čitam prvi put...
Znači Vasko, stari čarobnjak reči, je imao celu seriju majstorskih...
Hvala! Do sada sam znao samo ovu:

KLINA (Majstorska igra...)


Jedan bude klin, drugi klešta.
Ostali su majstori...

Klešta uhvate klin za glavu,
Zubima ga, rukama ga dohvate.
I vuku ga, vuku...
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu.
Teško je izvaditi iz patosa klin.

Majstori onda kažu:
Ne valjaju klešta!
Razvale im vilice, polome im ruke
I bace kroz prozor.

Neko drugi, zatim bude klin.
Neko drugi klešta.
Ostali su majstori...

[Ljisha]

one of mine personal favourites:

Милан Ракић
Симонида

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није хтео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
Те човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На почађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!

Inace sam se odusevila kad sam videla pesmu IF. Nju smo obavezno morali da naucimo napamet na engleskom i dan danas je se secam. By heart

[Schrodinger]

TO SOME I HAVE TALKED WITH BY THE FIRE

WHILE I wrought out these fitful Danaan rhymes,
My heart would brim with dreams about the times
When we bent down above the fading coals
And talked of the dark folk who live in souls
Of passionate men, like bats in the dead trees;
And of the wayward twilight companies
Who sigh with mingled sorrow and content,
Because their blossoming dreams have never bent
Under the fruit of evil and of good:
And of the embattled flaming multitude
Who rise, wing above wing, flame above flame,
And, like a storm, cry the Ineffable Name,
And with the clashing of their sword-blades make
A rapturous music, till the morning break
And the white hush end all but the loud beat
Of their long wings, the flash of their white feet.


-- WBY

[Kido from Junkovac]

Jes vala... Čitam i vidim nešto mi poznato, a znam da čitam prvi put...
Znači Vasko, stari čarobnjak reči, je imao celu seriju majstorskih...
Hvala!

Nema na cemu brte.
Ne znam da li znas ovo, (a postiracu jos neke pesme kojih nema u zbirkama, kad ih prekucam.)

KVAR

Ispao sam iz sarki

Sada vise ne mogu
Ni da se otvaram
Ni da se zatvaram

Nikome
Ni samom sebi

Davno se to dogodilo
Nicega se vise ne secam
Samo svoje skripe na vetru

Ni sta sam bio
Ne secam se vise
Da li prozorsko krilo

Ili nesto slicno



CRVENA NEVOLJA

Dugo sam bio prikljucak
Sada sam utikac

Meni je svejedno

Nemam ja nista sa ovom strujom
Nije me uopste zagrejala
Ostajem mrtav hladan

Ona tece te tece u krug
Ne istice izvan ovog sveta
Pa da i mene ponese

Nista ja tu ne mogu

Kad bih nesto mogao
Iskljucio bih se iz svega ovoga



VELIKA OPRAVKA

Boli me levi zavrtanj

Zatezem ga popustam
I ponovo zatezem

Pokusavam da ga uklonim
Da ga zamenim
I odustajem

Buni mi se leva strana
Sa svom silom tockova
Zica poluga

Da li je zrnce peska
Vece nego zemljin sar
Upalo u zavoje zavrtnja

Osovina mi se krivi

I sve vise pretvara
U znak pitanja



MODRI NESPORAZUM

Ni leva vatra ni desna voda
Niko mi nije kriv

Sam sam sebe skovao
Na brzinu
Nisam stigao ni da se prekujem

Vec sam se uveliko ohladio
I dobro pomodrio

Mnogima licim na cekic
A ja sam u stvari nakovanj
Vise nego bilo sta drugo

Trajem kao niko moj
Izmedju dva udarca
Namenjena nekom drugom

Ko zna kome

(LUTKANI, Neobjavljena zbirka pesama GVOZDENI SAD)