Ministarstvo privrede
Kuprom može da založi imovinu RTB
Beograd - Rumunska kompanija Kuprom ima pravo da radi uzimanja kredita založi imovinu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, tvrde u Ministarstvu privrede. Vlada Srbije je sa Kupromom potpisala ugovor o prodaji imovine RTB i prenosu eksploatacionih prava u borskom rudarskom basenu. To znači, kako ističu u Ministarstvu, da novi vlasnik ima pravo raspolaganja tom imovinom i može da je ponudi za stavljanje pod hipoteku radi uzimanja bankarskih pojazmica. U slučaju oduzimanja zaloga, ako se kredit ne vraća na vreme, Kuprom ne može novom vlasniku imovine RTB preneti bilo koja druga prava iz kupoprodajnog ugovora.
Predstavnici Kuproma najavili su da će, uz druge garancije, dati u zalog 30 do 40 odsto imovine RTB radi dobijanja kredita od 600 miliona dolara od banaka Meril Linč i Dojče banke, za isplatu imovine RTB i za obavezne investicije. Prema Zakonu o privatizaciji, ukoliko se na tenderu prodaje preduzeće, a ne samo njegova imovina, novi vlasnik može da ponudi u zalog samo pet odsto kupljene imovine. Za kupovinu imovine RTB Kuprom treba da uplati na račun države 400 miliona dolara, a obavezan je da u naredne četiri godine u to preduzeće uloži 180 miliona dolara. Država se obavezala da će uložiti najviše 80 miliona dolara u sanaciju zemljišta i poboljšanje ekološke situacije u Boru, a, ako izdaci budu veći, kupac je dužan da plati sve preko tog iznosa.
Tender za prodaju RTB Bor u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu imovine rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara. Kuprom je pobedio na tenderu ponudivši 60 miliona dolara više od konzorcijuma kiparske firme Ist point - u kojoj je jedan od vlasnika privrednik Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN, koji su ponudili 340 miliona dolara. Drakulić je zbog sumnji u neregularnost sprovedenog tendera za prodaju imovine RTB uputio žalbu Ministarstvu privrede i zatražio na uvid kupoprodajni ugovor. Beta
Kupac bez novca
Mogućnost koja je data rumunskoj kompaniji "Kuprom", da založi imovinu koja je u vlasništvu RTB-a kako bi dobila kredit za kupovinu ove firme, probudila je sumnje ekonomista da je po sredi prodaja koja unapred ima za cilj neuspeh privatizacije najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata.
- Ukoliko se dogodi da "Kuprom" nema para da plati pristiglu ratu banci (u ovom slučaju, reč je o jakim finansijskim institucijama "Meri Linč" i "Dojče banka"), imovina RTB-a bi automatski bila predmet prinudne naplate. Banke bi u tom slučaju imale mogućnost da borsku kompaniju prodaju bilo kom kupcu, prema kojem ne bi važila pravila iz ugovora koje je potpisala Vlada Republike Srbije sa "Kuprumom", kaže za "Blic" ekonomista koji je upoznat sa ovim procesom. On je dodao da, po pravilu, banke insistiraju da se založi dva puta više imovine od kredita koji se dobija.
- Postavlja se logično pitanje kakav se obrt može očekivati u dotrajalim postrojenjima RTB-a da bi se isplatio kredit - zaključio je naš sagovornik.
U Ministarstvu privrede tvrde da "Kuprom" ima pravo da radi uzimanja kredita založi imovinu Rudarsko-topioničarskog basena. Ne sporeći to, ekonomisti upozoravaju da bi problem mogao nastati ukoliko "Kuprom" dobijeni kredit ne bude mogao da vrati.
Vlada Srbije je sa "Kupromom" potpisala ugovor o prodaji imovine RTB-a i prenosu eksplatacionih prava u borskom rudarskom basenu.
- Kada neko prodaje nešto vredno on vodi računa o tome kakav je platiša onaj kome prodaje. Ako onaj ko kupuje uzima kredit da bi kupljeno platio, onda to znači da je reč o lošem kupcu i lošem platiši - komentar je ekonomiste Milana Kovačevića, stručnjaka za strana ulaganja.
Prema njegovim rečima, rizično u ovom slučaju može biti to što
"Kuprom" možda neće moći da otplaćuje kredit, pa će RTB Bor morati da proda nekom drugom.
- Sve u svemu, nisam siguran da smo dobili pravog kupca - ocenjuje Kovačević.
On takođe navodi da je ovako nešto po zakonu moguće, ali i ukazuje da je ključna stvar da li je to bilo dozvoljeno i u tenderskoj dokumentaciji.
- Ukoliko nije, onda ostali koji su bili zainteresovani za kupovinu RTB Bora mogu da se žale - kaže on.
Prema mišljenju ekonomiste Đorđa Đukića, nije bitno iz kojih izvora će se nešto plaćati, ali se ipak pita kako se može staviti pod hipoteku za uzimanje kredita objekat koji nije uknjižen na korisnika kredita.
Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, kaže da svet poznaje takvu vrstu poslovnih poteza, koja je doduše više uobičajena prilikom kupovine privatnih firmi.
- U ovom slučaju malo je neobično i čudno to što na ovakav način jedan strani investitor kupuje državnu imovinu. Ostaje otvoreno pitanje da li je ranije kupac rekao na koji način će kupovati RTB Bor - kaže Erić.
Ekipa "Blica"
KUPUJU NA VERESIJU
Horija Simu, vlasnik "Kuproma", založiće imovinu RTB Bor iako ga još nije ni platio
BEOGRAD - Horija Simu, vlasnik "Kuproma", založiće imovinu RTB Bor, koju još nije platio! Ova skandalozna transakcija, grubo rečeno, znači da će ova rumunska kompanija bez uloženog dinara postati vlasnik "Bora", koji će zatim založiti da bi podigao kredit i platio tu istu firmu.
Naime, sam Horija Simu je, pre dva dana, izjavio da će platiti "Bor" (400 miliona dolara plus 180 miliona za investicije) tek kad bude "prebrojao sredstva i zalihe", očigledno ne verujući Vladi Srbije. Zatim je rekao da će uzeti kredit od 600 miliona dolara kod Meri Linč i Dojč banke, a da će zbog toga založiti raspoloživih 30 do 40 odsto imovine ovog nekadašnjeg giganta.
- Više od polovine imovine ne pripada "Boru", već ova kompanija samo ima pravo korišćenja. Zatim, veliki broj objekata je izgrađen bez potrebnih dozvola, tako da ne mogu da se založe. Čak je i upravna zgrada već pod zalogom neke ruske banke - rekao je između ostalog Simu i dodao da će i "Kuprom" dati garancije da bi se podigao kredit.
"Bor" može kao zalog
Rumunska kompanija "Kuprom" ima pravo da radi uzimanja kredita založi imovinu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, rečeno je danas Beti u Ministarstvu privrede. Vlada Srbije je s "Kupromom" potpisala ugovor o prodaji imovine RTB i prenosu eksploatacionih prava u borskom rudarskom basenu. To znači, kako ističu u Ministarstvu, da novi vlasnik ima pravo raspolaganja tom imovinom i može da je ponudi za stavljanje pod hipoteku radi uzimanja bankarskih pozajmica. U slučaju oduzimanja zaloga, ako se kredit ne vraća na vreme, "Kuprom" ne može novom vlasniku imovine RTB preneti bilo koja druga prava iz kupoprodajnog ugovora.
- Ovo je čudno i zbog toga što, po Zakonu o privatizaciji, kupac neke firme s imovinom ima pravo da založi samo pet odsto ukupne imovine. Kad smo pokušali da proverimo da li je istina to što je rekao novi vlasnik RTB Bor, naišli smo na zid ćutanja. U Agenciji za privatizaciju nam je rečeno da se obratimo ministru za rudarstvo i energetiku Radomiru Naumovu, koji je bio na čelu grupe koja se bavila prodajom RTB Bor, jer su oni "samo tehnički odradili posao".
- Agencija za privatizaciju tek, otprilike, mesec dana od zaključenja ugovora preuzima kontrolisanje firme - rekli su nam u ovoj instituciji.
I u Ministarstvu za energetiku su bili iznenađeni pitanjem i pokušali su da nam objasne da je Agencija za privatizaciju prava adresa.
- Prosto ne možemo da verujemo gde su vas uputili. Zna se ko se bavi privatizacijom. Pa kakve veze Naumov ima s tim?! Ako se sećate, nakon izbora "Kuproma" održana je konferencija za novinare, na kojoj su bili prisutni ministar za privredu Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose i finansije Milan Parivodić, zatim ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić...
- Ugovorom je jasno definisano kad "Kuprom" postaje vlasnik - rečeno nam je u ovom ministarstvu. Kurir je pokušao da dobije odgovor i od predstavnika "Kuproma". Pitanja su prosleđena njihovoj marketinškoj agenciji, ali odgovor do zaključenja ovog broja nije stigao. Ova poslednja dešavanja oko RTB Bor samo podrivaju regularnost prodaje, za koju i Zoran Drakulić tvrdi da je protivzakonita.
(M. Z. L.)
KURIR
Edited by mish, 14 March 2007 - 23:34.
