35 replies to this topic

[Drosophilia]

Da li HIV virus može egzistirati izvan stanice"domaćina", i ako da na koji način ?

Anton

[Lucy Van Pelt]

Kako misliš izvan stanice/ćelije?
Da se izoluje virus ili kako...

Ako si mislio na vantelesno održavanje HIV-a, onda je odgovor da ali kratko.
Na vazduhu vrlo kratko, minut do dva, u telesnim tečnostima opstaje sve dok se i same ne osuše s tom razlikom da su po koncentraciji virusa pljivačka i krv dve prilično različite stavke. U vodi, čaju, kafi i drugim vantelesnim tečnostima, insektima itd. ne opstaje.

[Nicol]

Da li HIV virus može egzistirati izvan stanice"domaćina", i ako da na koji način ?

Anton

<{POST_SNAPBACK}>

može egzistirati u "domaćinovim" tjelesnim tekućinama, u ekstracelularnom prostoru, ako si na to mislio? zadnje što sam čitala o tome, nije bilo jasno ulazi li virus u organizam slobodan, u zaraženoj stanici ili na oba načina. ali za replikaciju mu je potrebna stanica sa CD4 receptorom.

[Celt]

može egzistirati u "domaćinovim" tjelesnim tekućinama, u ekstracelularnom prostoru, ako si na to mislio?  zadnje što sam čitala o tome,  nije bilo jasno ulazi li virus u organizam slobodan, u zaraženoj stanici ili na oba načina. ali za replikaciju mu je potrebna stanica sa CD4 receptorom.

<{POST_SNAPBACK}>

Umm. Malo je teško odgovoriti na pitanje pošto ne razumem šta te tačno zanima. Još kada su otkriveni virusi pojavila se dilema da li se mogu smatrati živim bićem, odnosno, koje atribute bi nešto trebalo da poseduje da bi se smatralo živim - da se umnožava i da se morfološki menja, što virusi ispunjavaju pod određenim uslovima. Međutim, za njih se ne može dati neka definicija. U literaturi piše najkraća i najpoznatija definicija Lwoff-a - Virusi su virusi.

Elem, cilj virusa jeste ulazak u ćeliju i korišćenje njenih mehanizama kako bi mogao da se umnoži, tako da baš ne može da se kaže da egzistira van nje. Svaki virus ima neku svoju target ćeliju. U slučaju HIV to je T limfocit, koji na svojoj površini ima tzv. Cluster of Differentiation #4 iliti CD4(+) ćelija. A zašto je to tako... na to već nema odgovora

Faktički posmatrano, ne može da opstane van ćelije, ali ne zato što boravi u nepogodnim uslovima, već zato što ga uništavaju antitela prisutna u tečnosti unutrašnje sredine tela. Problem je kada inficira sve veći broj limfocita, pa suprimira sistem za odbranu i tada nastupa i smrt, ali kao posledica infekcije nečim drugim, bakterijom ili virusom. Zato se i zove AIDS - Acquired immune deficiency syndrome, nije bolest - već sindrom, skup simptoma, ali koji su različite etiologije.

Edited by Celt, 08 January 2007 - 17:38.

[Celt]

Ako si mislio na vantelesno održavanje HIV-a, onda je odgovor da ali kratko.
Na vazduhu vrlo kratko, minut do dva, u telesnim tečnostima opstaje sve dok se i same ne osuše s tom razlikom da su po koncentraciji virusa pljivačka i krv dve prilično različite stavke. U vodi, čaju, kafi i drugim vantelesnim tečnostima, insektima itd. ne opstaje.

<{POST_SNAPBACK}>

Sad, stavke da li i koliko dugo živi u spoljašnjoj sredini varijaju od njenih uslova - temperature, vlažnosti, da li su primenjena neka hemijska sredstva...

Saliva iliti pljuvačka je produkt ćelija, egzokrinih žlezda usne duplje, parotidne žlezde itd. , dok je krv strukturni deo tela. Arbitrarna je stvar kako ćemo nešto didaktički da klasifikujemo, ali krv se smatra tkivom zbog velikom broja ćelija koje plivaju u istoj onoj telesnoj tečnosti gde virus može da se nađe. Baš se često greši i u literaturi i u novinama kada se pominje krv, zato što to ne znači ništa, prvenstveno to je naziv za makroskopsku manifestaciju velikog broja eritrocita. Virus se nalazi u plazmi, odnosno, tečnom delu krvi. Ako se nekome, ne daj bože, da puna transfuzija HIV pozitivne osobe, onda će i taj neko oboleti, ali ako mu se daju samo tzv. oprani eritrociti, neće oboleti zato što nema tečnog dela krvi. Iako je ovo tačno, ipak se ne praktikuje takav način obrade, ovo je samo objašnjenje.

[Nicol]

U literaturi piše najkraća i najpoznatija definicija Lwoff-a - Virusi su virusi.

<{POST_SNAPBACK}>

like it

Faktički posmatrano, ne može da opstane van ćelije, ali ne zato što boravi u nepogodnim uslovima, već zato što ga uništavaju antitela prisutna u tečnosti unutrašnje sredine tela.

<{POST_SNAPBACK}>

na što točno misliš pod opstajanje? na određen (polu)vrijeme života ili replikaciju? jasno, ne može dovršit ciklus replikacije bez stanice, ali dok se nalazi izvan stanice može tjelesnim tekućinama inficirati drugi organizam. viremijom (prisustvom slobodnih virusa u krvi) se, barem do sada, objašnjavala klinička slika primoinfekcije HIV-om (s povišenom temp., slabošću...)

[Celt]

na što točno misliš pod opstajanje? na određen (polu)vrijeme života ili replikaciju? jasno, ne može dovršit ciklus replikacije bez stanice, ali dok se nalazi izvan stanice može tjelesnim tekućinama inficirati drugi organizam. viremijom (prisustvom slobodnih virusa u krvi) se, barem do sada, objašnjavala klinička slika primoinfekcije HIV-om (s povišenom temp., slabošću...)

<{POST_SNAPBACK}>

Pitaš mene ili Antona? Ja podrazumevam pre infektivni period. Odnosno, ono vreme koje mu je potrebno dok se ne uvuče u dendritsku ćeliju...

[Nicol]

Pitaš mene ili Antona? Ja podrazumevam pre infektivni period. Odnosno, ono vreme koje mu je potrebno dok se ne uvuče u dendritsku ćeliju...

<{POST_SNAPBACK}>

sad sam ja
ali nakon "smrti" limfocita virus se opet otpušta u izvanstaničnu tekućinu, right? i zašto bi samo ulazio u dendritsku ćeliju- njemu svejedno dok ima CD4 na površini?

[Drosophilia]

Hvala svima na komentaru.

Kada sam upitao da li virus može postojati izvan stanice domaćina mislio sam u tijelu a izvan bilo koje stanice ili eventualno na stanici. Znači bez neposrednog kontakta bilo koje vrste sa bilo kojom vrstom stanica. Sudeći prema do sada rečenome može, ali u ograničnom vremenu čija duljina ovisi o specifičnim uvjetima okoline.

Anton

[Celt]

sad sam ja 
ali nakon "smrti" limfocita virus se opet otpušta u izvanstaničnu tekućinu, right? i zašto bi samo ulazio u dendritsku ćeliju- njemu svejedno dok ima CD4 na površini?

<{POST_SNAPBACK}>

pa da, ali njemu je T limfocit target ćelija, a dendritska ćelija služi samo kao taksi. Osim nekih T limfocita koji su asocirani sa mukoznim epitelom, ostatak se nalazi u regionalnim limfnim čvorovima. Evo npr. ovako - prilikom virus kroz jajovod dospe u peritonealnu šupljinu, pošto postoji prostor u komunikaciji između jajovoda i jajnika, duplikatura peritoneuma pravi ligament, ali ujedno i otvoren prostor. U tečnosti abdominalne šupljine ga pokupi nezreli, cirkulišući dendrit, koji takođe ima CD4+ (kako se stavlja superscript dammit?) receptore i nosi ga direktno do regionalnog limfnog čvora na prezentaciju T limfocitu, gde se ovaj naravno uvuče i gde sve počinje.

Zahvaljujući ovakvom procesu, postoji post-ekspoziciona terapija ako se virus unese jatrogeno, npr. ubodom prsta na iglu koja je kontaminirana. Ako se u narednih 12-48h primi terapija, ne dolazi do infekcije HIV.

Ok, sad kada se T limf. lizira, pa se poveća titar virusa, onda nastaje ono što se zove akutna hiv infekcija, pa posle i hronična. Simptomi su isti kao i za bilo koji drugi virus - pacijent ima povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, itd. , ali organizam je sposoban da se bori protiv hiv sve dok postoji dovoljan broj slobodnih t limfocita. A kada njihov broj drastično opadne, više nema šta da aktivira B limfocite na proizodnju antitela, a ni T da lizira inficirane ćelije, i onda nastupa treći stadijum - aids.



edit: slovo

Edited by Celt, 08 January 2007 - 22:21.

[Nicol]

pa da, ali njemu je T limfocit target ćelija, a dendritska ćelija služi samo kao taksi.  Osim nekih T limfocita koji su asocirani sa mukoznim epitelom, ostatak se nalazi u regionalnim limfnim čvorovima. Evo npr. ovako - prilikom virus kroz jajovod dospe u peritonealnu šupljinu, pošto postoji prostor u komunikaciji između jajovoda i jajnika, duplikatura peritoneuma pravi ligament, ali ujedno i otvoren prostor. U tečnosti abdominalne šupljine ga pokupi nezreli, cirkulišući dendrit, koji takođe ima CD4+ (kako se stavlja superscript dammit?) receptore i nosi ga direktno do regionalnog limfnog čvora na prezentaciju T limfocitu, gde se ovaj naravno uvuče i gde sve počinje.

Zahvaljujući ovakvom procesu, postoji post-ekspoziciona terapija ako se virus unese jatrogeno, npr. ubodom prsta na iglu koja je kontaminirana. Ako se u narednih 12-48h primi terapija, ne dolazi do infekcije HIV.

Ok, sad kada se T limf. lizira, pa se poveća titar virusa, onda nastaje ono što se zove akutna hiv infekcija, pa posle i hronična. Simptomi su isti kao i za bilo koji drugi virus - pacijent ima povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, itd. , ali organizam je sposoban da se bori protiv hiv sve dok postoji dovoljan broj slobodnih t limfocita. A kada njihov broj drastično opadne, više nema šta da aktivira B limfocite na proizodnju antitela, a ni T da lizira inficirane ćelije, i onda nastupa treći stadijum - aids.
edit: slovo

<{POST_SNAPBACK}>

zabunu je unio pojam dendritske ćelije. ali krasno si ovo objasnio...

[Celt]

zabunu je unio pojam dendritske ćelije. ali krasno si ovo objasnio...

<{POST_SNAPBACK}>

dobro de, pa nije bilo bas toliko dosadno

[Nicol]

nikako. dapače, bilo je zanimljivo, koliko to mikrobi i imunologija dozvoljavaju

[betty]

i meni je bilo zanimljivo

[Dunadan]

mene interesira (a bash sam a propo ove teme danas bazala po netu trazeci podatke koje na kraju nisam ni nashla) da li su svi retrovirusi neotporni u spoljashnjoj sredini, tj. da li to ima veze sa jako malim genomom koji po pravilu imaju; da li su njihovi kapsidi samo najosnovnija zashtita i za chiju jachu/otporniju strukturu jednostavno nema dovoljno gena u RNK il ima neki drugi razlog?
chitala sam da je i hepatitis C podjednako neotporan u spoljashnjoj sredini dok je npr. hepatitis B (koji je DNK virus) ne samo otporan vec i termostabilan i ostaje infektivan van domacina i po 6 meseci.

Edited by Dunadan, 09 January 2007 - 04:08.