simptomi anoreksije su, pretpostavljam, manje-vise, svima poznati. dakle, ugrubo, manifestuje se u nedovoljnom uzimanju hrane usled osecaja gadjenja prema hrani, ideje debljine i posledicnog nedostatka apetita. u kasnijoj fazi dolazi do kaheksije (to je ekstremna mrsavost), i poremecaja metabolizma hormona, koza je krta, kosti su slabe, telo nema snage, sluzokoza suva, krvni pritisak i temperatura smanjeni, smanjene su belancevine, secer, povisen je holesterol, kod devojcica menstruacija izostaje, desava se da mokre krv, itd.
cesca je kod devojcica, i u adolescentnoj populaciji, nego kod starijih. cesto su vrlo odgovorni (sto roditeljima ponekad stvara privid funkcionalnosti), izgled i pojava su im vrlo vazni, tako da su devojke najcesce ‘tip-top’ (moze delovati malo bizarno). imaju potrebu za savrsenstvom.
druge ljude ne vide kao predebele, bez obzira sto svi imaju vise kila nego one(i), a sebe vide drugacije. jednostavno, kad se pogledaju u ogledalo, ne vide isto sto i mi kad ih vidimo.
kod nas ozbiljna prevencija ne postoji. iskustvo strucnjaka koji se bave poremecajima ishrane govori da vrlo cesto devojke koje zavrse na lecenju, dospevaju tamo nakon urgentnog centra, gde su zavrsile zbog otkazivanja nekih fizioloskih funkcija (vrlo cesto bubrega), te tamo lekari hitne pomoci kazu u cemu je problem, a onda ih posalju na psihijatriju.
anoreksija je psihicki poremecaj sa najvecom stopom smrtnosti. vecom od suicida.
pre godinu-dve, na vestima sam cula da je u Americi, ne nekom koledzu, osnovano nekakvo ‘drustvo anorekticara’, preko kojeg se oni bore da ih se ostavi da na miru ne jedu, jer je to njihov zivot i na to imaju prava.
npr, u par emisija mikija panjkovica (znam da je b.l.a.m, ali...) bile su ocigledno anorekticne devojke (svako sa minimalnim klinickim iskustvom bi to uocio), ali to estetskim hirurzima nije smetalo da im ugrade grudi od plastike, kad su vec svoje izgubile od mrsavljenja. mislim, jeza.
ovaj topik je na drustvu, jer me zanima kako vi(mi) to vidimo. dakle, ne bih volela da se raspravlja o problemu psihijatrijske dijagnoze, ogranicenju zakljucivanja nekad i sad i sl, ispoljavanju i bioloskim osnovama poremecaja,
vec me zanima kako ‘drustvo’ vidi da li je ‘diktatura mrsavosti/dobrog igleda’ zaista dovoljno jaka da dovede do ‘epidemije anoreksije’?
dozvoljeni primeri iz zivota
.
