Haiku u saijiki stilu:
"Old pond...a frog leaps in water's sound."
- Matsuo Basho.
SUNLIGHT TRYING TO PAINT HIGHLIGHTS ON TOPS OF WAVES
Not to think of yourself as someone who did not count - Festival of the Souls
Poezija
Started by
Dragan
, Jul 13 2001 00:20
98 replies to this topic
#77
pulsar
-
- Members
- 1,721 posts
Posted 11 August 2002 - 10:20
ti si bila moja vila
ti si bila moja vila
opancarka i bez krila
srecu si mi donosila
ispod skuta si je krila
kada si mi dolazila
zlatom bih te okitio
samo da sam bogat bio
sjajnu bih ti zvijezdu dao
al je oblak naisao
i oluja i mecava
to je strava mjesec dana
iz bezdana kisa lije
od Beca do Bezanije
maglusina siva neka
nema zvijezde ni za lijeka
a kada je kisa stala
opancarko moja bajna
ona moja zvijezda sjajna
negdje je u more pala
Marinko Stevanovic Iz Opusa "U svijetu prasine"
ti si bila moja vila
opancarka i bez krila
srecu si mi donosila
ispod skuta si je krila
kada si mi dolazila
zlatom bih te okitio
samo da sam bogat bio
sjajnu bih ti zvijezdu dao
al je oblak naisao
i oluja i mecava
to je strava mjesec dana
iz bezdana kisa lije
od Beca do Bezanije
maglusina siva neka
nema zvijezde ni za lijeka
a kada je kisa stala
opancarko moja bajna
ona moja zvijezda sjajna
negdje je u more pala
Marinko Stevanovic Iz Opusa "U svijetu prasine"
#78
jama
-
- Members
- 177 posts
Posted 16 August 2002 - 23:59
Sumatra
Sad smo bezbrizni , laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.
Rastuzi li nas kakv bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno tece!
Pa jedna ljubav, jutro u tudjini,
dusu nam uvija sve tesnje,
beskranim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavicaja, treznje.
Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.
NAJBOLJA PESMA NA SRPSKOM JEZIKU!!!!!!!
Sad smo bezbrizni , laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.
Rastuzi li nas kakv bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno tece!
Pa jedna ljubav, jutro u tudjini,
dusu nam uvija sve tesnje,
beskranim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavicaja, treznje.
Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.
NAJBOLJA PESMA NA SRPSKOM JEZIKU!!!!!!!
#79
pulsar
-
- Members
- 1,721 posts
Posted 26 August 2002 - 18:05
I sjeme dobra kao i zla
obicno nicu iz istog tla.
Cesto se pitam sta mi je bolje
da orem ili da plijevim polje?
obicno nicu iz istog tla.
Cesto se pitam sta mi je bolje
da orem ili da plijevim polje?
#81
pulsar
-
- Members
- 1,721 posts
Posted 27 August 2002 - 17:20
YC:
Dobro bre Marinko ? Kakva je ovo patetika ?
Dobro bre YC, kakvo je ovo pitanje?!
#82
YC
-
- Members
- 603 posts
Posted 29 August 2002 - 08:13
Kakvo pitanje takav i odgovor!pulsar:
YC:
Dobro bre Marinko ? Kakva je ovo patetika ?
Dobro bre YC, kakvo je ovo pitanje?!
Izvini, priznajem da nisam neki ljubitelj poezije.
#83
pulsar
-
- Members
- 1,721 posts
Posted 30 August 2002 - 09:59
Miljkovićev pesnički jezik je, zaista, pijanstvo uma u najvibrantnijem smislu reči, ona valerijevska patetika koja tvori viši aspekt pesničkog rezona i dometa. To je vrsta tvoračkog zaumlja koje demistifikuje razum, razobručuje logiku i priprema u jeziku epifanijsku invenciju duha. Na sceni je lunarni aspekt psihe koja plodi i uvećava riznice jezičkih rešenja spram realnih i već viđenih. U takvom procesu pesnička duša stalno menja i obnavlja svoj oblik poput meseca kao fascinantnog odraza sunca, hladne svetlosti bunila i smrti, ali i sile plodnosti i strasti. Tu dominira privatni detinji doživljaj instinkata i duševnog pijanstva što zanosi lutalačku i hirovitu prirodu u pustolovini stiha.
Takav pesnički jezik može da izgubi sva svojstva osim jednog: da u ekstatičnom plesu govori istinu! Jer, iz kruga neprestanog umiranja i rađanja izlazi se upravo kroz patetiku uma čije spiralno-vertikalne efektive duha negiraju verbalnu simboliku sveta. Patetika uma je izvan vremena, ona počiva u misterijama jezika. I sam Miljković je govorio da je poezija "višak jezika". To je dosad, možda, najjednostavnija i najsmelija definicija poezije, koncilijantna i moguća. Taj "višak" nikako nije materijal, niti oblik više pismenosti, već aura samoga jezika, njegov energetski inicijal lakokrilih vibracija kojima nije potreban nikakav medij da bi se potvrdio, jer poseduje svoj logosni princip i izvor.
Nenad Grujičić
Takav pesnički jezik može da izgubi sva svojstva osim jednog: da u ekstatičnom plesu govori istinu! Jer, iz kruga neprestanog umiranja i rađanja izlazi se upravo kroz patetiku uma čije spiralno-vertikalne efektive duha negiraju verbalnu simboliku sveta. Patetika uma je izvan vremena, ona počiva u misterijama jezika. I sam Miljković je govorio da je poezija "višak jezika". To je dosad, možda, najjednostavnija i najsmelija definicija poezije, koncilijantna i moguća. Taj "višak" nikako nije materijal, niti oblik više pismenosti, već aura samoga jezika, njegov energetski inicijal lakokrilih vibracija kojima nije potreban nikakav medij da bi se potvrdio, jer poseduje svoj logosni princip i izvor.
Nenad Grujičić
#84
neutrino
-
- Members
- 140 posts
Posted 30 August 2002 - 15:17
repriza: :smile:
Bio jednom jedan Kralj. Ziveo je u svom kraljevstu, al nije bio postavljen na presto jer je rodjen van svog kraljevsta u drugoj zemlji i bio sakriven medju obicne ljude sa kojima je ziveo kao svaki drugi covek. Pa ipak, njegova kraljevska krv je vecito kljucala u njemu i to su ostali obicni ljudi osecali i plasili su ga se zbog cega je cesto imao neprilika. Neki od ljudi, retki koji su ga okruzivali i koji su mu bili prijatelji, prihvatali su njegovu energiju koju je bezuslovno delio sa njima, na vreme shvativsi da nece izgubiti sebe ako budu deo celine i ako se predaju negovoj volji. Ostali ljudi bi osetili da mu strasno zavide i da bi zeleli da budu kao on, a kako on zvanicno nije bio niko koga bi pni morali postovati i kome bi se morali klanjati, su ga sputavali i ogranicavali sluzeci se lazima i prevarama i svakim mogucim nacinom da ga potcene i ucine smesnim ili kompromitovanim. Kralj je uglavnom, uspesno prevazilazio sva ta sitna zla obicnih ljudi, al imao je i on svoje slabe tacke. Kad je izbio rat izmedju nejgovog kraljevstva i zemlje u kojoju je bio rodjen i nastanjen, morao je da se preseli u svoje kraljevstvo, i ostane i dalje sakriven medju obicnim ljudima. U njegovom kraljevstvu je vladao zli tiranin sa svitom djavolova. Kralj je vrlo brzo otkrio nacine na koje zli tiranin vuce konce vlasti i pokidao ih je sa lakocom. Narodu je bilo tesko da se iscupa iz kandzi opsene i hipnoze s kojomk se sluzila vladajuca svita, a Kralj nije imao svu svoju snagu na raspolaganju pre svega jer mu ljudi, kao obicnom coveku neveruju kao sto veruju kralju, a sva njegova snaga se upravo zasniva na poverenju onih koje predvodi. Ipak, za deset godina, uspeo je da ubedi gotovo ceo narod da zbaci zlog tiranina koji ih je upleo u svetsko tiranijsko kolo. Cim je narod uvideo da moze da uradi sto god pozeli samo ako hoce, probudjena moc ih je zaslepela i odvojila jedno od drugog u jurnjavi za materijalnim vrednostima i drustvenim polozajima. Diktatorski tocak se opet pokrenuo sa novim jos mudrijim i zlobnijim licima na mestu starih, a kralj je ovog puta, izmoren desetogodisnjom borbom posustao u ispravljanju istina koje se plasiraju zabludelom narodu. ...iako oslabljen, kralj je jos uvek vodio bitku za pravdu i za kolektivnu svest o mogucnostima zajednickog zivtoa svih ljudi i zajednickog dobra koje to donosi. U jeku nove borbe za razum, kralj nepripremljen nailazi na svoju sudbinu odavno zapecacenu sudbinu. U mraku disko kluba gde su se okupljali mladi vitezovi negdasnje rajske armije, on srece svoju kraljicu koja ga prepoznaje izmedju svih ostalih. Zaprepasten njenom silinom i lepotom i snagom njihove predodredjenosti, kralj gubi svest... srce, njegova slaba tacka, ne veruje i ne slusa... nije smeo da ga izgubi sad kad bitka za kraljevstvo jos nije zavrsena i nije smeo da rizikuje, a ona, previse lako ga je osvajala svakim momentom sve vise ga upijajuci u svoj svet. Ona je neskrivena kraljica, a on obican covek.
Dal je ona njihova i dali su nasli nacin da konacno uniste skrivenog kralja i jedini oslonac razuma u svesti svih ljudi, dal je ona samo njegova sudjena kraljica cija ga ljubav oslobadja sveg zemaljskog i ljudskog cineci ga cistim i apstraktnim bicem nezainteresovanim za borbu; kralj nije mogao da se odluci. Srce je pucalo od stezanja. MOgao je da dosegne najsalbije svetlo naudaljenije zvezde, ali nije mogao ni da vidi, da oseti svoju kraljicu,pored zla cijeg je prisustva uvek bio svestan. Od momenta kad je sreo kraljicu, svi muskarci pa i njegovi najblizi prijatelji i saradnici, besni od zavisti su krisom i kukavicki skriveno pokusavali sto vise da ga oslabe i ubiju,a da ioh on ne primeti. Sipali su mu ostre brusene dijamante u pice nebi li isekao creva dok igra, davali su mu otrovane lekove, zasipali su ga bakterijama i virusima svih vrsta, i prirodnim i geneticki stvorenim u laboratorijima, pucali su mu u ledja, prebijali ga i pokusavali da ga zavedu, namestali mu razne smicalice,krali su mu niovac neophodan za zivot obicnog coveka, pokusavali da ga pogaze automobilima,da ga ubiju strujom, pokusavali da ga zavedu smrtonosnim devojkama ubicama, i namestali mu zene koje su nosile najstrasnije bolesti od kojih su drugi umirali za par minuta. Ipak, kraljeva krv je jaca nego sto se zna.
..kralj je sve to preziveo, ali negove oci su brojale sve vise i vise ljudi koji su ucestvovali u hajci na njega i na posten svet. Sto je bio veci broj ljudi koji se survavaju u ponor beznadja i sebicnosti, to je bio veci njegov bol za izgubljenih kraljevstvom. Osecajuci strah koji ih je uzasno nervirao jurisali su na njega izbezumljeni ljubomorom i zavidsnocu, a on je osecao njihov strah i upijao ga kao svoj pokusavajuci da ga zauzda. Slepi na sve ono sto ih je ucio i dalje su pokusavali da ga uniste.. sad vec na nacin kojeg se najvise plasio... prestali su da jure njega vec su poceli da ubijaju i teraju u ropstvo njegov narod znajuci da jedini on primecuje sve trikove i masineriju s kojom se sluze. Njegovo srce kojeg je trackom preostale snage kontrolisao nije bilo u stanju da se bavi sebicnim zeljama za licno ispunjenje u ljubavi. Kraljica nije pokazivala ni najmanji znak nesigurnosti, naprotiv bila je sve mocnija, a ljubav koja ju je ispunjavala joj je pruzala zastrasujucu snagu. Da li je ona nadljudsko bice medju ljudima koje se hrani dusama zaljubljenih, ili njegova sudjena kraljica, kralj vise nije mogao znati jer je prekinuo niti slabasne komunikacije. Poslednji put ju je video na okupljanju ljudi koji su postovali bozansku muziku koja je nagovestavala dolazak novog doba i rodjenje novog kraljevstva. Preobucen u siromasnog decka dirigovao je stvarnoscu uz svetlost i zvuke. Video ju je krajickom oka, visoku gotovo dva metra, u beloj odezdi sa zlatnom kosom koja je treperila na elektricitetu, nedostiznu i neopisivu, uzasno mocnu i hladnu... i znao je ko je on, ona, i ko su svi ostali oko njih. Ono sto je znao bilo je dovljno da mu izmami smesak na njegovom uvek mracnom licu.
U zivotu ovozemaljskog coveka, tehnika samo kontrolise telo, telo samo slusa um, um samo sluzi duh.
Vapaj jednog kraljevskog i jednog titanijumskog srca je necujan za svevladajuci duh. Kraljevstva ne postoje, tako ni kraljcice ni kraljevi, telo ne postoji, um je tek bleda svetlost odsjaja sveopsteg duha, na kapljici zivotom orosenog nebeskog svoda koji se ljudima toliko cini da su zvezde.
Sutradan, kao i nakon svakog vikedna .. kraljica je plakala, a nebo ju je bespogovorno slusalo. Kisa je padala u nedelju, nakon vikenda neispunjejih zelja i prevelikih i neskromnih ocekivanja i premalo istinske snage ocekivane od jedne obicne telesne, ljudske ljubavi.
Bio jednom jedan Kralj. Ziveo je u svom kraljevstu, al nije bio postavljen na presto jer je rodjen van svog kraljevsta u drugoj zemlji i bio sakriven medju obicne ljude sa kojima je ziveo kao svaki drugi covek. Pa ipak, njegova kraljevska krv je vecito kljucala u njemu i to su ostali obicni ljudi osecali i plasili su ga se zbog cega je cesto imao neprilika. Neki od ljudi, retki koji su ga okruzivali i koji su mu bili prijatelji, prihvatali su njegovu energiju koju je bezuslovno delio sa njima, na vreme shvativsi da nece izgubiti sebe ako budu deo celine i ako se predaju negovoj volji. Ostali ljudi bi osetili da mu strasno zavide i da bi zeleli da budu kao on, a kako on zvanicno nije bio niko koga bi pni morali postovati i kome bi se morali klanjati, su ga sputavali i ogranicavali sluzeci se lazima i prevarama i svakim mogucim nacinom da ga potcene i ucine smesnim ili kompromitovanim. Kralj je uglavnom, uspesno prevazilazio sva ta sitna zla obicnih ljudi, al imao je i on svoje slabe tacke. Kad je izbio rat izmedju nejgovog kraljevstva i zemlje u kojoju je bio rodjen i nastanjen, morao je da se preseli u svoje kraljevstvo, i ostane i dalje sakriven medju obicnim ljudima. U njegovom kraljevstvu je vladao zli tiranin sa svitom djavolova. Kralj je vrlo brzo otkrio nacine na koje zli tiranin vuce konce vlasti i pokidao ih je sa lakocom. Narodu je bilo tesko da se iscupa iz kandzi opsene i hipnoze s kojomk se sluzila vladajuca svita, a Kralj nije imao svu svoju snagu na raspolaganju pre svega jer mu ljudi, kao obicnom coveku neveruju kao sto veruju kralju, a sva njegova snaga se upravo zasniva na poverenju onih koje predvodi. Ipak, za deset godina, uspeo je da ubedi gotovo ceo narod da zbaci zlog tiranina koji ih je upleo u svetsko tiranijsko kolo. Cim je narod uvideo da moze da uradi sto god pozeli samo ako hoce, probudjena moc ih je zaslepela i odvojila jedno od drugog u jurnjavi za materijalnim vrednostima i drustvenim polozajima. Diktatorski tocak se opet pokrenuo sa novim jos mudrijim i zlobnijim licima na mestu starih, a kralj je ovog puta, izmoren desetogodisnjom borbom posustao u ispravljanju istina koje se plasiraju zabludelom narodu. ...iako oslabljen, kralj je jos uvek vodio bitku za pravdu i za kolektivnu svest o mogucnostima zajednickog zivtoa svih ljudi i zajednickog dobra koje to donosi. U jeku nove borbe za razum, kralj nepripremljen nailazi na svoju sudbinu odavno zapecacenu sudbinu. U mraku disko kluba gde su se okupljali mladi vitezovi negdasnje rajske armije, on srece svoju kraljicu koja ga prepoznaje izmedju svih ostalih. Zaprepasten njenom silinom i lepotom i snagom njihove predodredjenosti, kralj gubi svest... srce, njegova slaba tacka, ne veruje i ne slusa... nije smeo da ga izgubi sad kad bitka za kraljevstvo jos nije zavrsena i nije smeo da rizikuje, a ona, previse lako ga je osvajala svakim momentom sve vise ga upijajuci u svoj svet. Ona je neskrivena kraljica, a on obican covek.
Dal je ona njihova i dali su nasli nacin da konacno uniste skrivenog kralja i jedini oslonac razuma u svesti svih ljudi, dal je ona samo njegova sudjena kraljica cija ga ljubav oslobadja sveg zemaljskog i ljudskog cineci ga cistim i apstraktnim bicem nezainteresovanim za borbu; kralj nije mogao da se odluci. Srce je pucalo od stezanja. MOgao je da dosegne najsalbije svetlo naudaljenije zvezde, ali nije mogao ni da vidi, da oseti svoju kraljicu,pored zla cijeg je prisustva uvek bio svestan. Od momenta kad je sreo kraljicu, svi muskarci pa i njegovi najblizi prijatelji i saradnici, besni od zavisti su krisom i kukavicki skriveno pokusavali sto vise da ga oslabe i ubiju,a da ioh on ne primeti. Sipali su mu ostre brusene dijamante u pice nebi li isekao creva dok igra, davali su mu otrovane lekove, zasipali su ga bakterijama i virusima svih vrsta, i prirodnim i geneticki stvorenim u laboratorijima, pucali su mu u ledja, prebijali ga i pokusavali da ga zavedu, namestali mu razne smicalice,krali su mu niovac neophodan za zivot obicnog coveka, pokusavali da ga pogaze automobilima,da ga ubiju strujom, pokusavali da ga zavedu smrtonosnim devojkama ubicama, i namestali mu zene koje su nosile najstrasnije bolesti od kojih su drugi umirali za par minuta. Ipak, kraljeva krv je jaca nego sto se zna.
..kralj je sve to preziveo, ali negove oci su brojale sve vise i vise ljudi koji su ucestvovali u hajci na njega i na posten svet. Sto je bio veci broj ljudi koji se survavaju u ponor beznadja i sebicnosti, to je bio veci njegov bol za izgubljenih kraljevstvom. Osecajuci strah koji ih je uzasno nervirao jurisali su na njega izbezumljeni ljubomorom i zavidsnocu, a on je osecao njihov strah i upijao ga kao svoj pokusavajuci da ga zauzda. Slepi na sve ono sto ih je ucio i dalje su pokusavali da ga uniste.. sad vec na nacin kojeg se najvise plasio... prestali su da jure njega vec su poceli da ubijaju i teraju u ropstvo njegov narod znajuci da jedini on primecuje sve trikove i masineriju s kojom se sluze. Njegovo srce kojeg je trackom preostale snage kontrolisao nije bilo u stanju da se bavi sebicnim zeljama za licno ispunjenje u ljubavi. Kraljica nije pokazivala ni najmanji znak nesigurnosti, naprotiv bila je sve mocnija, a ljubav koja ju je ispunjavala joj je pruzala zastrasujucu snagu. Da li je ona nadljudsko bice medju ljudima koje se hrani dusama zaljubljenih, ili njegova sudjena kraljica, kralj vise nije mogao znati jer je prekinuo niti slabasne komunikacije. Poslednji put ju je video na okupljanju ljudi koji su postovali bozansku muziku koja je nagovestavala dolazak novog doba i rodjenje novog kraljevstva. Preobucen u siromasnog decka dirigovao je stvarnoscu uz svetlost i zvuke. Video ju je krajickom oka, visoku gotovo dva metra, u beloj odezdi sa zlatnom kosom koja je treperila na elektricitetu, nedostiznu i neopisivu, uzasno mocnu i hladnu... i znao je ko je on, ona, i ko su svi ostali oko njih. Ono sto je znao bilo je dovljno da mu izmami smesak na njegovom uvek mracnom licu.
U zivotu ovozemaljskog coveka, tehnika samo kontrolise telo, telo samo slusa um, um samo sluzi duh.
Vapaj jednog kraljevskog i jednog titanijumskog srca je necujan za svevladajuci duh. Kraljevstva ne postoje, tako ni kraljcice ni kraljevi, telo ne postoji, um je tek bleda svetlost odsjaja sveopsteg duha, na kapljici zivotom orosenog nebeskog svoda koji se ljudima toliko cini da su zvezde.
Sutradan, kao i nakon svakog vikedna .. kraljica je plakala, a nebo ju je bespogovorno slusalo. Kisa je padala u nedelju, nakon vikenda neispunjejih zelja i prevelikih i neskromnih ocekivanja i premalo istinske snage ocekivane od jedne obicne telesne, ljudske ljubavi.
#85
Indy
-
- Members
- 21,392 posts
Posted 01 December 2002 - 05:20
Земља је умрла вриштећи ( Т. Вејтс )
Руди је на шеталишту
Џекоб је у тамници
Мајмун је на мердевинама
Ђаво копа угаљ
Са вранама великим к`о авиони
И троглавим лавом
Неко ће појести кожу која му отпада
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
Е па Пакао те неће
А Рај је препун
Додај ми мало воде
Наспи у ову лобању
Ходам међу кишним капима
Чекам на тргу код луднице
И тропски мрави
Све оглођу до коске
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
Загрмело је
Севнуло је
А онда се звезде угасише
И Месец паде с неба
Поче киша од харинги
Киша од пастрмки
И велики дан гнева дође
И ево блата у твом великом црвеном оку
Жарач је у ватри
А скакавци освајају небо
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
[ Izmena poruke: Indy na dan 2002-12-01 05:41 ]
Руди је на шеталишту
Џекоб је у тамници
Мајмун је на мердевинама
Ђаво копа угаљ
Са вранама великим к`о авиони
И троглавим лавом
Неко ће појести кожу која му отпада
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
Е па Пакао те неће
А Рај је препун
Додај ми мало воде
Наспи у ову лобању
Ходам међу кишним капима
Чекам на тргу код луднице
И тропски мрави
Све оглођу до коске
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
Загрмело је
Севнуло је
А онда се звезде угасише
И Месец паде с неба
Поче киша од харинги
Киша од пастрмки
И велики дан гнева дође
И ево блата у твом великом црвеном оку
Жарач је у ватри
А скакавци освајају небо
И Земља је умрла вриштећи
Док сам лежао сањајући о теби
[ Izmena poruke: Indy na dan 2002-12-01 05:41 ]
#86
neutrino
-
- Members
- 140 posts
Posted 02 December 2002 - 15:24
Pevas ti dusho meni u mojoj glavi
Pricas satima
volis bas tu i bas meni da pricas
sve mi kazes, da kako me volis, kako sam jedini na svetu tvoj, kako si me prepoznala i kako ces se celog zivota samo mene secati
al kad se vidimo u zivo
tvoj svet maste nestane,
i opet si tamo neka obicna devojka
cekas da te startujem i pitam broj telefona
a ja hteo da te pitam da se udas za mene
samo sad mi nepada napamet.
i tako ja odoh.
Pricas satima
volis bas tu i bas meni da pricas
sve mi kazes, da kako me volis, kako sam jedini na svetu tvoj, kako si me prepoznala i kako ces se celog zivota samo mene secati
al kad se vidimo u zivo
tvoj svet maste nestane,
i opet si tamo neka obicna devojka
cekas da te startujem i pitam broj telefona
a ja hteo da te pitam da se udas za mene
samo sad mi nepada napamet.
i tako ja odoh.
#87
jamie
-
- Members
- 1,771 posts
Posted 02 December 2002 - 19:06
postelja je krvava
majke su surovo nahranjene
njihovi sinovi ginuće sa ponosom
jer one nisu vrištale
pri porođaju
umesto toga smejale su se
gledajući kako smrt rađaju
kako su ubicu čuvale u utrobi
kako gladni dolaze
krvlju će dojiti svoj kraj
majke su surovo nahranjene
njihovi sinovi ginuće sa ponosom
jer one nisu vrištale
pri porođaju
umesto toga smejale su se
gledajući kako smrt rađaju
kako su ubicu čuvale u utrobi
kako gladni dolaze
krvlju će dojiti svoj kraj
#88
Dunadan
-
- Members
- 12,305 posts
Posted 02 December 2002 - 23:31
jamie:
postelja je krvava
majke su surovo nahranjene
njihovi sinovi ginuće sa ponosom
jer one nisu vrištale
pri porođaju
umesto toga smejale su se
gledajući kako smrt rađaju
kako su ubicu čuvale u utrobi
kako gladni dolaze
krvlju će dojiti svoj kraj
zju!
posle ovakvih stihova mi dodje da podvezem jajovode
#89
neutrino
-
- Members
- 140 posts
Posted 03 December 2002 - 16:09
...is that frog jumps in old pond,
or that is god standing there on surface smileing. ..you blind fools. :smile:
or that is god standing there on surface smileing. ..you blind fools. :smile:
#90
MiraB.
-
- Members
- 225 posts
Posted 03 December 2002 - 20:07
Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usudjujem jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj bol vecito svez.
R. Tagore iz zbirke Gradinar
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usudjujem jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj bol vecito svez.
R. Tagore iz zbirke Gradinar
