98 replies to this topic

[Dragan]

POHVALA PJESNICKOJ RIJECI

Kada mudraci stvorise Rijec
i prosijase je kroza svoj duh
kao brasno kroz sito,
ljudi svijeta prepoznase se u prijateljstvu
ciji blagoslovljen znak lezi skriven u Rijeci.

(Rig veda, X, 71.2)

[Dragan]

Vasa deca nisu vasa deca.
Ona su sinovi i kceri ceznje zivota za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.
Mozete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Mozete okuciti njihova tela, ali ne njihove duse,
Jer njihove duse borave u kuci od sutra, koju vi ne mozete posetiti, cak ni u svojim snima.
Mozete se upinjati da budete kao oni, ali ne trazite od njih da budu poput vas.
Jer, zivot ne ide unatrag niti ostaje na prekjucer.
Vi ste lukovi s kojih su vasa deca odapeta kao zive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonacnosti, i
On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vasa napetost u Strelcevoj ruci bude za srecu;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje.

[Dragan]

PESMA ZENI

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja rec u sumu; moj korak i bludnja;
Samo si lepota, koliko si tajna;
I samo istina, koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna, nema i daleka -
Jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve sto seca.
Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu, ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva;
Poljubac je susret najveci na svetu.
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarana;
Simvol svih tastina porazan i leden,
A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve sto ljubimo
stvorili smo sami.

[Dragan]

Samo za nju

Dovrsi svoju poslednju pesmu, pa da se razidjemo.
Zaboravi ovu noc, kada mine.
Koga se trudim da zagrlim? Snovi se ne daju uhvatiti.
Moje zudne ruke pritiskuju prazninu na srce
i ona mi satire grudi.

[Dragan]

* * *
Stani pesmo, stanite misli
Zasto ste se izlili u moje korito
Istinu i lepotu vasu shvatam
Ali ko ce mi vratiti, neprospavane
Noci, nastanka vaseg
Kada vi odete
Ko ce ublaziti ostrinu
S` kojom prodoste kroz mene
Mozda sestre vase

[Dragan]

Ceznje samoce

Da, ponekad pozelim biti Bog
Svuda biti i sve doziveti
Ici hiljadu i jednim putem
Kao dete i starac
Ljubavnik i ljubavnica
Svojih vlastitih ceznji

A onda pogledam oko sebe
I gorko zaplacem
Nije lako biti Bog

[Dragan]

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trak istine u me,

A možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav

Desiti-velim,

Ali ja ne znam da li da je želim,

Ili ne želim.



U moru života što vječito kipi,

Što vječito hlapi,

Stvaraju se opet, sastaju se opet

Možda iste kapi -

I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem

Jedna vječnost pusta,

Mogla bi se opet u poljupcu naći

Neka ista usta.



Možda ćeš se jednom uveče pojavit

Prekrasna, u plavom,

Ne sluteći da si svoju svjetlost lila

Mojom davnom javom,

I ja, koji pišem srcem punim tebe

Ove čudne rime,

Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,

Niti tvoje ime!



Pa ako i duša u tome trenutku

Svoje uho napne,

Sigurnim će glasom zaglušiti razum

Sve što slutnja šapne;



Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom

Pogledat ko stranci,

Bez imalo svijesti koliko nas vežu

Neki stari lanci



No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće

Ko sunce u krugu,

I nosi nam opet ono što je bilo:

I radost, i tugu.

I sinut će oči, naći će se ruke,

A srca se dići -

I slijepi za stope bivšega života

Njima ćemo ići

[Dragan]

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati
I ostati.

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.

[Lun]

E moj Dragane. Vidis li ti da Srbi ne daju ni pet para za poeziju.
Koristim priliku da prenesem par pjesama Draga Glamuzine koga sam imao dragost upoznati prije par mjeseci.

I BAS KAD SE UCINI DA JE SVE U REDU

opet si nervozna.
vices zato sto nisam oprao posudje.
nastojis mi prenijeti svoj nemir.
ocekujes da kimam glavom i odobravam
i ja to radim, poput pingvina.
poslije lezimo u krevetu i lizemo
si rane. i bas kad se ucini
da je sve u redu ugasim
cigaretu na tvom mekom trbuhu.

POPODNE SA SINOM

danas sam sina vodio u grad
vidio je ljude s kojima radim, mog
sefa i seficu, pojeo pizzu sa mnom
i mojom ljubavnicom, pitao me
zasto vicem na nju. nakon toga me poljubio
da pokaze da je na mojoj strani.
zatim trcao po trgu, zaspao u tramvaju
dosao kuci pun svijeta
koji ne razumije
ali koji je u njemu
to sigurno
nasao svoje mjesto.

JA LJUBIM NJU, ONA LJUBI NJEGA,
ON LJUBI MENE

ja ljubim nju, ona ljubi njega,
on ljubi mene. istodobno,
tako da se nasa tri nosa
cijelo vrijeme dodiruju.
to je igra koju je smislio nas sin,
od tri i pol godine, ;ezeci izmedju nas
na krevetu
i slusajuci
kako se svadjamo.

[Dragan]

Lune dobrodosao.
Vec sam poceo da se osecam kao Robinson :sad:

Jedna molba za one koji navrate ovde - da li neko zna ko je napisao sledece stihove (ako moze kompletirati) :
"Kad umrem ostavite vrata otvorena
Dete jede jabuku, cujem ga sa balkona
Kosac zito zanje, vidim ga sa balkona
.
.
.
kad umrem ostavite vrata otvorena"

Mislim da je neki Spanac ali neznam koji.

Isto bih bio veima zahvalan ako neko zna od koga je sledece (mislim da je Nemac) i kako ide dalje :
"I duh i strast su nama neophodni
Da jedno drugim oplodjuju
To je zadatak onih koji bi
Da u toj raspravi cist postignu sklad ..."

[Dragan]

Zed
Ostadoh te zeljan jednog letnjeg dana,
O, srebrna vodo iz tudega vrela
To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i lepotom. Sreca me je srela.
Iz stotinu vrela zed moja sad pije,
Al` mira ne nadoh nigde, jer me nikad
Vatra prve zedi ostavila nije

[Dragan]

Bog je durdevak,

On je tigar,

On je zvezda,

On je rabin,

On je kralj,

On moze biti sve sem pad

[elle]

Dragane, hvala za ovaj kutak.
Ko je autor pesme Zedj ?

pozdrav elle

[Dragan]

Elle hvala i tebi za citanje.
Zed je napisao Ivo Andric ali ne znam iz koje je zbirke. Ostala mi je u secanju jer sam je jednom recitovao na nekoj srednjoskolskoj proslavi.

PS
Ako imas neku omiljenu ili si neotkriveni talenat - pokloni se i pocni ... :smile:

[elle]

Ooo, da, kako lepo lici na Andrica.

Necu se bas licno pokloniti, ali trenutno sam pri Paul Eluard : Poemes d'amour et de liberte... bozanstveno. "Vazda otkrivati poznate nam tisine i ceznje..."