Za mene je rasprava na ovu temu odavno zavrsena,cak sam citaocima uputio izvinjenje i povukao se.No, kako sam obavesten, drugovi ateisti i dalje ostrasceno debatuju sa odsutnima, sve deleci "lekcije", pa ce odgovor biti neophodan.
Posto smo se nacitali raznoraznih prepisanih tekstova, bez citiranja i pozivanja na ime autora, kako elementarna pismenost nalaze, bez smisla, a uz kulinarske recepte eventualno vazne za etno-kulinarske radove, a ne raspravu o jednom prazniku, uz znatan broj detalja, tu su i nebulozna naklapanja o tzv. "novokomponovanim" vernicima u koje svakako ne spadam. Tipicno za Srbiju danas- ljudi uglavnom govore o onom o cemu nista ne znaju.Red je da se cuje i odgovor.
Sto se pucanja tice, pre ce biti da je to stvar kulture, a ne verskih ili nekih drugih opredeljenja, a do juce su nam nad glavama i malo nize pucali jedino oni koji su sa puskama i na tenkovima dosli do svega sto imaju, i oni svakako nisu nikad bili hriscani.
O samom sv. Nikoli su nam otkrivene raznorazne "prosvetiteljske" cinjenice, poput one da ga, eto, slave i katolici, (da ga ne slave otkud bi mu ime doslo u sve evropske narode?), te da ga slave i u Bariju (mozda cudno, ali kad nekom svetitelju kosti prebivaju u nekom gradu, to obicno nije samo zbog turista). "Otkriven" je i datum- 6. decembar, no pronicljivi nisu zapazili da se on i u pravoslav. crkvi slavi istog datuma, tek po drugom racunu. Dakle, kao sto je receno, sv. Nikola jeste Grk, tacnije Vizantinac, rodom iz Patare u Likiji (oblast na jugu-jugozapadu Male Azije), a grad ciji je episkop bio -Myre koji se spominje, ima i svoje ime u srpskoj transkripciji- Mir(a), sto oni koji su za njega culi po prvi put sa nekog anglosaksonskog sajta ne mogu da znaju. Doticni grad JESTE pored seoceta Demre, ali je sam Mir danas samo arh. lokalitet, a prvi veci grad u blizini, u danasnjoj Turskoj se zove Kale, sto oni koji brzopotezno sakupljaju znanje putem Google-a, a ne kad je trebalo, i koji tamo nisu bili takodje ne mogu znati.Dakle, sv. Nikola se spominje kao episkop Mirlikijski(episkop Mira u Likiji) bas zato. Rodjen je u bogatoj porodici, a stric mu je bio episkop Patare. Zbog darezljivosti (prica o darivanju miraza trima devojkama- preduga za ovu priliku) svima koji su potrebiti dolazi tradicija darivanja dece- kod nekih naroda se darovi stavljaju u cipele, a kod nekih u carape. Dan koji se slavi (6. decembar u oba kalendara i obe crkve, samo po drugom racunu) je dan kada se sv. Nikola upokojio. Posto o tom datumu nema sigurnih podataka, istoricari crkve se razlikuju u godini njegove smrti-342.(najcesce), 343, 345., ili cak 352.g. Sveti Nikola je zastitnik dece, siromasnih i potrebitih, neudatih devojaka, mornara i putnika. Izvesno je, kao ist. fakat, uz podatke o rodjenju, porodici i pribliznom vremenu smrti, da je ucestvovao na I Vaseljeskom saboru hrisc. crkve u Nikeji (takodje M. Azija) pod predsedavanjem Konstantina Velikog, rimskog cara, 325.god., kao episkop Mira. Na njemu su utemeljena osnovna hrisc. ucenja i ustanovljena organizacija crkve. Mnostvo crkava mu je posveceno po celom hriscanskom svetu, a najvise (4 ) u samom Konstantinopolju, najvaznija u Vlahernama, pored carske rezidencije.Zbog cuda i ugleda u narodu proglasen je svecem i veoma postovan svugde medju hriscanima. To je i dovelo do kradje njegovih mostiju iz Mira krajem XI v. (1087.(verovatnije), ili, po nekima 1096.), kada je i politicki momenat za tako nesto (nestanak viz. vlasti iz M. Azije posle bitke kod Mancikerta (1072) koja svakako ne bi dozvolila prenos mostiju omiljenog narodnog sveca)bio povoljan, te zahvaljujuci potkupljivosti lokalnih vlasti (Turci Seldzuci)bio moguc. Ovo je takodje istorijska cinjenica. Kradja i prenos njegovih mostiju je delo italijanskih trgovaca iz Barija koji su prispeli na italijansku obalu u maju 1087, i polozili njegovo telo u crkvu sv. Stefana u Bariju. Danas njegove mosti prebivaju u sabornoj crkvi u Bariju, njemu posvecenoj i smatra se zastitnikom tog grada.
Istorijski izvori za pripovesti o sv. Nikoli Mirlikijskom se mahom svode na tri izvornika iz mnogo kasnijeg vremena, uz eventualno neke docnije prerade. To su:
1. Dela sv. Nikole Simeona Metafrasta izdata oko 912 (najobimnija), zatim
2. Zivot sv. Nikole patrijarha konstantinopoljskog Metodija (oko 840.) i
3. Zivot sv. Nikole napuljskog djakona Jovana, oko 860.g.
Osim navedenih, sirila su se docnije i mnoga druga zitija, no sva su nastala kao kompilacije i prerade pomenutih.
Toliko o sv. Nikoli, mada je tema daleko sira, pocevsi od cinjenice da je u pitanju najcesca srpska slava, do sirenja njegovog kulta po hriscanskom svetu.
Neki ljudi su, makoliko bili neuljudni, i isprazno provokativni, samo i jedino takvi, pa im je jedina pristupacna krajnost da su spremni da se hvale toboznjom raskalasnoscu, sto je valjda na ceni. No i takvi, sposobni su bar da shvate koliko ne znaju, pa kad se vec ne izvine, bar se isprave i ne nastavljaju raspravu o necemu sto im je nepoznato, nego tek podbadaju druge, sto jedino i znaju. Drugi debatuju nadugacko i besmisleno o takodje nepoznatim stvarima jos deleci lekcije stavivsi se na stranu sebi slicnih. Kad se vec neko potpisuje kao kinik, morao bi da zna koja su osnovna nacela prvih i pravih kinika, skole koju je na prelasku iz V u IV vek osnovao Antisten, i valjda ih praktikuje i sam. Poput svog ucitelja i najvaznijeg uticaja Sokrata i docnijih kinicara, Antisten i dr. kinici su PREZRELI sve drustvene vrednosti(bogatstvo, lepota, slava, moc) i konvencije (maniri, pogled na svet, vezanost za ljude i predmete) u koje, da podsetim, spada i licemerna ljubaznost i malogradjansko ponasanje namenjeni osrednjima i ogranicenima. Docnije od njih to preuzimaju stoicari, koji, doduse, ponesto ublazavaju, u skladu sa svojim shvatanjima. Nije li Diogen "Kinik"(po jednoj teoriji cela skola dobila je ime po njegovom nadimku) poredio svog sina sa ispljuvkom? Nije li isti Diogen odbio da ustane pred Aleksandrom Velikim, zamolivsi ga da mu ne zaklanja svetlo kad mu je ovaj ponudio sto god zazeli? NIJE LI SAM ANTISTEN STAPOM OTERAO DIOGENA od sebe prezrevsi svaku konvenciju, preko cega je ovaj presao rekavsi (parafraza)- Ne smeta mi i da me udaras dokle god od tebe imam sta da cujem.Zasto su oni prezreli konvencije, a neko ko se potpisuje njihovim imenom zabranjuje drugima da cine po svom nahodjenju- mozda zato sto su mu i samom ta nacela strana? (za bolje upoznavanje pogledati Diogena Laertija- Zivoti filosofa knj. 6- postoji dobar engleski prevod- mada sam Diogen nije sasvim pouzdan).
Ni religija, za mene, nije isprazno odlazenje u hramove ni licemerno ulagivanje svakom, ili povladjivanje praznim konvencijama u veku u kojem je jedina preostala konvencija udvaranje, parafraziram(Baudrillard- De la seduction). I sam osnivac hriscanstva umeo je da bude surov, pa i grub (isterivanje menjaca iz hrama, ostre reci vise puta upucene farisejima, pa i svojim ucenicima). Uostalom i sam rece da je dosao da donese "mac, a ne mir".
Postovanje meni ne treba, posebno od onih koji ga sami ne zasluzuju mi trunku.
Ko sta trazi ono i dobije, a cesto i mnogo vise.
Edited by greyjaguar, 23 December 2003 - 02:39.
