232 replies to this topic

[Kartikeya]

To ne mora da vodi do zaključka o reinkarnaciji duša. Koliko vidim rezonovanje je: pošto vreme nema početka i kraja, a količina energije(duša) je konačna, to znači da iste duše reinkarniraju. Ali ovaj stvoreni svet u kome smo mi ima početak i kraj u vremenu, pa makar Bog planirao i 200, 300 milijardi duša koje će samo jednom živeti u telu, opet ma koliko bio ogroman, to je konačan broj.

Ja taj zaključak nisam ni izveo na osnovu logičkih premisa koje si citirala. Moj zaključak je bio:"Faktička nemogućnost nastanka duše u vremenu, direktno vodi na zaključak o večnoj prirodi duše.A večna priroda duše znači njenu preegzistenciju, postojanje duše pre utelovljenja, pre ovog tela. A odatle je samo korak do reinkarnacije o kojoj govorimo".

Dakle spomenuti rezon ne vodi do direktnog zaključka o reinkarnaciji već do zaključka o večnoj prirodi i preegzistenciji duše; večnom postojanju duše pre stvaranja materijalnog tela u koje je utelovljena. Tvrdnja o reinkarnacije je samo na korak od toga a potiče iz autentičnog duhovnog izvora - i to je njen glavni osnov, logika je tu prisutna (i objašnjena u predhodnim postovima) ali je sasvim sporedna.

Materijalni svet u kome živimo je manifestovan i u tom smislu je stvoren a ne u smislu da je iz nepostojanja prešao u postojanje. Suština materijalnog sveta - energija je večna. Samo su materijalne delatnosti prolazne.

Nebitno je koliko je Bog duša eventualno kako ti spekulativno kažeš "planirao". Ma koliko da ih je predpostavljeno "planirao" za utelovljenje one su postojale i pre tela koja se stvaraju u određenim vremenskim trenucima. Koncept da se duša stvara iz "ničega" u nekom određenom vremenskom trenutku je pogrešan (logički, teološki i prema zakonu o održanju energije), stoga duša je večna i postojala je i pre utelovljenja. A vedski duhovni spis daje obaveštenje o kretanjim tih duša pre, za vreme i posle utelovljenja. U to neko može verovati (pa se uputiti da proverava i eventualno proveriti) ili ne verovati i živeti u skladu sa izborom bazirananim na slobodi volje.

[Kartikeya]

Malo istorije. Origen iz Aleksandrije (AD 185 - 254)

Origen je bio jedan od najznačajnijih poznavaoca Biblije ranohrišćanske grčke crkve, vodio je čuvenu katehetensku školu u Aleksandriji, gde se nalazila najveća Biblioteka Starog doba (koju je 389. godine n.e. zapalio hrišćanski fanatik, patrijarh Teofil). Origen nije bio jedini od ranohrišćanskih učenjaka koji su u okviru hrišćanstva zastupali učenje o preegzistenciji i reinkarnaciji duša. U kasnijim manje-više političkim previranjima (koja su započela oko 50 godina nakon Origenove smrti) vođene su žučne rasprave na tu temu da bi Sinod Pravoslavne crkve u Carigradu (543. g.) pod velikim pritiskom cara Jutinijana (527-565.) u nastojanju da se te rasprave okončaju anatemisao učenje o preegzistenciji duša čime je i službeno Origen proglašen za jeretika. Peti Zemaljski koncil u Carigradu (553. g.) je ponovio sličnu osudu, a važni dokumenti koji se tiču Origena su "slučajno" zagubljeni!?...

Vidimo da je učenje o preegzistenciji i reinkarnaciji bilo zastupljeno u učenjima najznačajnijih ranih hrišćanskih otaca (a oni su bili ne samo vremenski bliži Hristu) čitavih 550 godina nakon Hrista. A nastavilo je da bude kontraverza u hrišćanstvu kroz istoriju (vremenom je učenje o preegzistenciji i reinkarnaciji ponovo osuđeno na Lijonskom koncilu (1274.) i na Florentinskom (1439) ) Ta kontraverza u samom hrišćanstvu istrajava sve do današnjih dana, bez izgleda na konačno rešenje, budući da Biblija daje oskudne informacije koje se mogu tumačiti na razne načine.

Pored toga značajno je da se u krugovima katoličke crkve relativizuje i dovodi u sumnju (budući da je Papa Vigilius protestovao protiv sazivanja i odbio da prisustvuje koncilu otvorenom 5 maja 553) da je Origen i Origenizam uopšte anatemisan!? Navodno, službeno se samo raspravljalo o tzv. "Three Chapters" a ne o Origenu i Origenizmu. Koga zanima o tome više u katiličkoj enciklopediji:
http://www.newadvent...then/11306b.htm

[danica(ili selena)]

Moje skromno tumačenje pitanja reinkarnacije po Bibliji:
Stvarno nemamo mnogo polazišta za zaključivanje, najjače je ono u Prvoj knjizi Postanja, kad Bog ljudima kaže da je duša živih bića krv (kada im posle izgona iz Raja zapoveda da ne jedu meso sa krvlju). Znači duša je na neki način u krvi, to jest prožima celo telo, a koncentriše se u srcu. Kako su svi ljudi nastali od Adama i Eve, prirodnim razmnožavanjem, sva tela i sve duše su nastale beskrajnim kombinacijama telesnih i duševnih osobina njih dvoje. Kod bliskih srodnika, telesne i duševne sličnosti su lako uočljive, narodna verovanja evropskih naroda u vezi reinkarnacije su u stvari i ograničena na reinkarnaciju po krvnom srodstvu, Naš narod na primer veruje da se mrtvi preci vraćaju kroz novorodjenu decu, pa se deci obično daju imena mrtvih predaka. U stvari 'vraćaju' se telesne i duševne osobine, prost narod nije znao kako, mi danas znamo zahvaljujući genetici, ali kao što nijedno telo nije potpuno identično nekom drugom, ma koliko sličnosti nasledilo, tako nijedna duša nije identična drugoj.

[Kartikeya]

Moje skromno tumačenje pitanja reinkarnacije po Bibliji:
Stvarno nemamo mnogo polazišta za zaključivanje, najjače je ono u Prvoj knjizi Postanja, kad Bog ljudima kaže da je duša živih bića krv (kada im posle izgona iz Raja zapoveda da ne jedu meso sa krvlju). Znači duša je na neki način u krvi, to jest prožima celo telo, a koncentriše se u srcu. Kako su svi ljudi nastali od Adama i Eve, prirodnim razmnožavanjem, sva tela i sve duše su nastale beskrajnim kombinacijama telesnih i duševnih osobina njih dvoje. Kod bliskih srodnika, telesne i duševne sličnosti su lako uočljive, narodna verovanja evropskih naroda u vezi reinkarnacije su u stvari i ograničena na reinkarnaciju po krvnom srodstvu, Naš narod na primer veruje da se mrtvi preci vraćaju kroz novorodjenu decu, pa se deci obično daju imena mrtvih predaka. U stvari 'vraćaju' se telesne i duševne osobine, prost narod nije znao kako, mi danas znamo zahvaljujući genetici, ali kao što nijedno telo nije potpuno identično nekom drugom, ma koliko sličnosti nasledilo, tako nijedna duša nije identična drugoj.

Ima mesta u Bibliji koja je teško uverljivo protumačiti bez prihvatanja reinkarnacije. Međutim Biblija explicitno niti potvrđuje niti poriče reinkarnaciju.

Verovanje po kome se umrli predaci ponovo vraćaju kroz novorođenu decu je idenetično verovanjima onih ističnih naroda (ili delova u narodu) koji su poklonici kulta predaka.

Svesnost, kao simptom duše, prožima celo telo i po tome se može izvući neka analogija sa krvlju, koja takođe prožima celo telo. Međutim krv, kao materijalna supstanca ne predstavlja supstancijalnost duše, jer se ova razlikuje po svojoj suštini od bilo čega materijalnog. To što se reinkarnira je duša tj. jastvo, tako da genetika nema veze sa tim, ona se odnosi na telo.

Gledano prostorno-telesno, duša se kod čoveka nalazi u predelu srca. To ne znači da je ona smeštena u srce u fizičkom smislu, već je locirana u tom predelu gde i srce... Interesantno je da se u srcu nalazi i um (a ne u glavi gde ga percepiramo u vidu unutarnjeg dijaloga koji se odvija između ušiju). Slično kao kod kompjutera. Cela stvar se na nerazumljiv način odvija u CPU (u procesoru) koji je smešten u kućištu kompjutera a mi postajemo smisaono svesni onoga što se odvija u procesoru kroz glavoliki monitor (makar ovi sa katodnom cevi). Tako da je mozak neka vrsta interfejsa, posredno mesto gde nam postaje smisaono i vidljivo šta se odvija u umu.

[Pikoleta]

kad smo vec kod krvi i dushe, skoro sam shvatila da u mom slucaju nece biti reinkarnacije. naime, dosad sam dala krvi za potpuno punjenje 4,5 ljudi. ako je svaki transfuzijom posaugao litru, bar 27 mutanata kruzi okolo, genetski modifikovanih mojom krvlju, a da to ni ne znaju. posto je glavni sastojak krvi hemoglobin, dakle zeljezni oksid onda je to sasvim solidna ironija.

[Analiza]

Filozofija Svetog pisma je toliko suprotstavljenja filozofiji reinkarancije da sa njom nema gotovo ni jednu dodirnu tacku.

Smisao iskupljenja reinkaranijom potpuno obezvredjuje biblijski plan spasenja gresnog coveka na osnovu zasluga Hristove zrtve na krstu, jer ako covek moze da se "iskupi" kroz svoju karmu, Hristos je uzalud umro.

Takodje, potpuno je nepravedno da neko strada formalnim ubistvom zato sto je formalno ubio drugoga, a da ne odgovara za lose pobude sopstvenog srca, kao sto su sebicnost, mrznja, sujeta, itd.

Takodje, shvatanje da je covekova dusa bezuslovno besmrtna, te da ce on kad tad svakako izaci iz kruga karme, u sukobu je sa karakterom Bozje ljubavi prema coveku, i Njegovom postovanju covekove slobode izbora. Zamislimo muskarca koji devojci koju zeli upucuje reci: "Draga devojko, ja postujem slobodu tvoga izbora. Ne moras da budes sa mnom. Ali, ja cu tako da te tucem i ti ces tako da patis, sve dok ne budes pristala na moje zahteve!" Kako se zove ljubav na silu? ... Tako oni koji veruju u reinkarnaciju predstavljaju Bozji karakter, potpuno telesno.

Po Bibliji, covekova dusa je zajednica duha i tela:

"A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta covek dusa ziva." (1.Mojsijeva 2,7)

Posle smrti dusa se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)

Zapazimo da Pismo ne kaze: "Jer si duh i u duh ces se vratiti!", vec "jer si prah, i u prah ces se vratiti" (1.Mojsijeva 3,19). Sveto pismo kaze:

"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i covek bi se povratio u prah." (O Jovu 34,14-15)

Zasto se covekova licnost vezuje za prah zemaljski (telo), a ne za duh, kao sto je popularno shvatanje? Na osnovu Bozje reci (2.Mojsijeva 20,5-6) i na osnovu zivotnog iskustva vidimo da su sklonosti ka grehu nasledne, dakle, vidimo da su osobine duse vezane za materijalno telo.

Pored njenih karakternih osobina i sama egzistencija duse je uslovljena opstankom fizickog tela.

Da gubitkom krvi (smrcu tela) dusa prestaje da postoji, vidi se na osnovu veze koju Bozja rec pravi izmedju pojma duse i pojma krvi: "Jer je dusa svakoga tela krv njegova, to mu je dusa." (3.Mojsijeva 17,14)

Za razliku od covecje duse, ciji je opstanak i karakter definisan prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Bozju zivotodavnu energiju:

"Uzmes im duh svoj, ginu, i u prah svoj povracaju se. Posaljes duh svoj, postaju, i ponavljas lice zemlji." (Psalam 104,29-30)

Duh ne sadrzi u sebi karakterne osobine licnosti, jer je isti za sva ziva bica:

"Jer sto biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a covek nista nije bolji od stoke, jer je sve tastina. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraca u prah." (Propovednik 3,19-20)

Bez duha zivotnog koji ide k "Bogu koji ga je dao", mrtav covek nema svest ni o cemu:

"Izidje iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove." (Psalam 146,4)

Isus, kada govori o stanju mrtvih, kaze:

"Lazar, nas prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu rekose ucenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustace. A Isus im rece za smrt njegovu, a oni misljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre." (Jovan 11,11-14)

Zato sto prva smrt nema funkciju kazne, ona nije znacajna u Bozjim ocima. Bozja rec je cesto naziva spavanjem da bi pokazala privremeno i nesvesno stanje umrlog coveka. Ona spava snom bez snova:

"Jer u smrti nema spomena na Tebe; u Seolu ko ce Te slaviti" "Ne hvale Te mrtvi, Gospode, niti oni koji silaze u mesto cutanja" "Jer nece grob Tebe slaviti, nece Te smrt hvaliti, i koji sidju u grob ne nadaju se Tvojoj istini. Zivi, zivi, oni ce Te slaviti kao ja danas." (Psalam 6,5; 115,17. Isaija 38,18-19)

"Jer zivi znaju da ce umreti, a mrtvi ne znaju nista niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mrznje njihove i zavisti njihove nestalo je, i vise nemaju dela nigde ni u cemu sto biva pod suncem. ... jer nema rada, ni misljenja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ides." (Propovednik 9,5-6)

Da je dusa negde van tela, u svesnom stanju, tada bi bilo zaista neprimereno pozivati je da se probudi:

"Ozivece mrtvi tvoji, i moje ce mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja ce izmetnuti mrtvace." (Isaija 26,19)

Da zaista duse pravednih nastavljaju svestan zivot posle smrti, onda ne bi tek po svom materijalnom vaskrsenju dobile duha i poznale da je Gospod Bog:

"I poznacete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vase i izvedem vas iz grobova vasih, narode moj. I metnucu duh svoj u vas da ozivite." (Jezekilj 37,13-14)

Apostol Petar je na dan Duhova rekao o caru Davidu "da umre, i ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovoga dana. ... jer David ne izadje na nebo" (Dela 2,29.34). Dakle, Davidova pravedna dusa nije na nebu.

Vecna nagrada ceka verne, ne odmah po smrti, vec po njihovom vaskrsenju:

"Nego kad cinis gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepce: I blago ce ti biti sto ti oni ne mogu vratiti; nego ce ti se vratiti o vaskrsenju pravednih." (Luka 14,13-14)

Sud i vecna kazna ceka nepravedne, ne odmah posle smrti, vec takodje po njihovom vaskrsenju:

"Jer ide cas u koji ce svi koji su u grobovima cuti glas sina Bozjega, i izici ce koji su cinili dobro u vaskrsenje zivota, a koji su cinili zlo u vaskrsenje suda." (Jovan 5,28-29)

OTKUDA VEROVANJE U REINKARNACIJU?

Izmislio ga je sotona da bi coveku pruzio izgocvor da gresi u ovom zivotu, da bi navodno mogao da se pokaje za svoje grehe u sledecem. Prvo sotonino obecanje koje je dao coveku glasi: "NECETE VI UMRETI" (1.Mojsijeva 3,4)

Sotona zbunjuje coveka pripisujuci mu atribute koji su iskljucivo bozanski. Medjutim, Bog "koji jedini ima besmrtnost" (1.Timotiju 6,16) darovace je samo onima koji je traze "trpljenjem dela dobroga". (Rimljanima 2,7)

Kada bi covek imao urodjenu besmrtnost, tada bi izgubio slobodu izbora, jer ne bi mogao da bira izmedju zivota i smrti; morao bi vecno da zivi. Greh bi bio ovekovecen. Medjutim, sloboda koju nam je Bog dao je potpuna sloboda, zato sto je Bozja ljubav prema nama potpuna (5.Mojsijeva 30,19-20). Kako biramo izmedju vecnog zivota i vecne smrti?

Birajuci ljubav mi biramo princip koji ima smisla da postoji za vecnost, zato sto je princip ljubavi predvidjeni princip opstanka za sve sto je Bog stvorio. Birajuci greh mi biramo smrt. "Koja dusa zgresi, ona ce umreti." (Jezekilj 18,20) Bog nema nikakvog razloga da ovekoveci gresan uzorak zivota; ni u raju, ni u paklu. "Vise nece biti nikakve prokletinje." (Otkrivenje 22,3) Nepravedni ce izgoreti kao strnjika (Isaija 5,24. Jovan 15,6). Istopice se kao da su od voska (Psalam 68,2). Oganj ce ih pojesti (Otkrivenje 20,9).

"I bice kao da ih nikada bilo nije." (Avdija 16.st.) Ceo svemir ce biti cist. Samo ce na Isusovim rukama ostati oziljci od rana sa krsta Golgote, kao uspomena na delo Njegove velike ljubavi. I kada ga spaseni budu pitali: "Odakle ti rane na rukama?, odgovorice: Dobih ih u kuci prijatelja svojega." (Zaharije 13,16) [SIZE=7]

[Kartikeya]

Filozofija Svetog pisma je toliko suprotstavljenja filozofiji reinkarancije da sa njom nema gotovo ni jednu dodirnu tacku.

Smisao iskupljenja reinkaranijom potpuno obezvredjuje biblijski plan spasenja gresnog coveka na osnovu zasluga Hristove zrtve na krstu, jer ako covek moze da se "iskupi" kroz svoju karmu, Hristos je uzalud umro.

Takodje, potpuno je nepravedno da neko strada formalnim ubistvom zato sto je formalno ubio drugoga, a da ne odgovara za lose pobude sopstvenog srca, kao sto su sebicnost, mrznja, sujeta, itd.

Takodje, shvatanje da je covekova dusa bezuslovno besmrtna, te da ce on kad tad svakako izaci iz kruga karme, u sukobu je sa karakterom Bozje ljubavi prema coveku, i Njegovom postovanju covekove slobode izbora. Zamislimo muskarca koji devojci koju zeli upucuje reci: "Draga devojko, ja postujem slobodu tvoga izbora. Ne moras da budes sa mnom. Ali, ja cu tako da te tucem i ti ces tako da patis, sve dok ne budes pristala na moje zahteve!" Kako se zove ljubav na silu? ... Tako oni koji veruju u reinkarnaciju predstavljaju Bozji karakter, potpuno telesno.

Po Bibliji, covekova dusa je zajednica duha i tela:

Oh, stigli nam logičarski adventisti. Welcome.

Najpre nauči o reinkarnaciji - kakva jeste - pa onda daj prigovor. Osim toga na te prigovore već postoje odgovori u predhodnim postovim ovog topika, koje očito nisi čitala

Informacije u Bibliji nisu suprotne već različite od reinkarnacije (pogotovo od one reinkarnacije - kakva jeste). Učenje o reinkarnaicji je postojalo davno pre pojave Hrista i bilo je prisutno i veoma jako za vreme Hrista i nastavilo da postoji nakon što je on otišao (čak i kod ranih hrišćana...). Pri svemu tome sam Hrist nigde nije našao za shodno da to učenje osudi ili makar odbaci niti je to igde u celoj Bibliji učinjeno - to čine samo oni koji o samom učenju o reinkarnaciji nemaju pojma, ili još gore imaju posve pogrešnu predstavu o njemu (kao što se vidi iz tvojih prigovora na nešto što liči na reinkarnaciju a nije reinkarnacija, već tvoja pogrešna predstava o njoj).

Ne postoji nešto kao "iskupljenje reinkarnacijom" a pogotovo ne nešto kao iskupljenje kroz sopstvenu karmu. Jer karma znači "delatnost" ili preciznije materijalistička delatnost koja donosi materijalnu posledicu (dobru ili lošu, - svejedno materijlnu) Karma nema veze sa duhovnošću, odnosi se samo na materiju. Ne postoji karmička delatnosti kojom bi se "atma" mogla spasiti. I ne spekuliši o zakonu karme ako je neko ubio nekoga on će dobiti odgovarajuću a ne istu reakciju. A koja je odgovarajuća reakcija za svako konkretno delo ili pobudu zna vrhovni sudija, Bog a ne ja ili ti.

Atma (duša, duh žiovtni ) je večna, a ne besmrtna - obrati pažnju i "povezi" računa Smrt nije prestanak postojanja atme, jastva, sopstva, duha životnog, duhovne duše ili ma kako da nazoveš to što je u Bibliji tako nejasno (doduše zbog same ivične prirode "toga") definisano pa ostavlja prostor spekulacijama i logičkim igrama.

Kako god okreneš "duh se vrati Bogu, koji ga je dao". Dakle duh (i to očito duh životni) se vraća odakle je i došao - od Boga; to bi bilo najpribližnije pojmu "životne sile", (caitanye), atme ili duše u strogo tradicionalnom a ne naknadno izvedenim značenjima. Stih (Propovednik 12,7) kaže "dao", a ne "stvorio" u smislu da je nešto iz nepostojanja prešlo u postojanje. Čoveka je Bog "stvorio" (1.Mojsijeva 2,7) a duh životni koji je tom čoveku dunuo u nos je "dao" i tako je čovek, koji je prah zemaljski, postao "duša živa" biblijski, oskudno, gledano...

Odakle ti ta ideja da će se "čovek" "kad tad svakako izaci iz kruga karme"? Pre svega duhovna duša se oslobađa materijalnog ropstva a ne "čovek" koji je samo jedan od mnogih bioloških, organskih oblika života ovde na zemlji. Učenje o karmi i reinkarnaciji tako nešto ne podrazumeva (makar ono autentično učenje). Mogućnost da se duša oslobodi sa Božije strane uvek postoji, a hoće li se to oslobođenje ostvariti ili neće zavisi od slobodne volje žvog biće; ni jedno živo biće se ne prisiljava da živi sa Bogom ili nesvesno Njega - na volju mu. Kao što rekoh nauči o reinkarnaciji kakva jeste pa onda davaj prigovore, ako ih tada bude bilo.

Po Bibliji, covekova dusa je zajednica duha i tela:

Nađi mi gde to stoji u Bibliji u formi koju ti ovde zastupaš? Da je čovek "duša živa" - s tim se slažem, može se tako reći i to nije pogrešno, kao što su i životinje "duše žive". Al da je "čovekova duša" "zajednica duha i tela" to nisam nigde (и ћирилицом "нигде") video u Bibliji, pogotovo ne u ovom stihu koga ti navodiš kao potporu svojoj tvrdnji: Stih samo govori da je čovek sačinjen od praha zemaljskog i da je nakon što mu je Bog u nos dunuo duh životni postao "duša živa" a ne da se "čovekova duša" sastoji od "zajednice duha i tela." To je tvoje, izvedno značenje a ne neposredno značenje stiha. Neposredno značenje stiha, je teološki gledano prilično maglovito, višesmisleno u zavisnosti od toga koje značenje se pridaje određenim izrazima i sintagmama u njemu. A kada postoje jezičke, gramatičke, logičke, nedoumice značenja - šta misliš ko će da presudi? Sićušni, ograničeni ljudski um?

"A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta covek dusa ziva." (1.Mojsijeva 2,7)"

Gde stih kaše "čovekova duša"?

Posle smrti dusa se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)

Slično: gde ovaj stih kaže "posle smrti dusa se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena" Reč "duša" se čak i ne spominje! u ovom stihu , već samo reči prah i duh - a da se stih odnosi na "dušu" je tvoja predpostavka ili može biti htenje, želja - ali ne fakt.

Samo pod određenim predpostavkama takvo zaključivanje ima svoju logičku formu, i samo formu. Međutim, sa predpostavkama ili bez njih takvo zaključivanje kakvo izvodiš nema apodiktiku (logički nužnost) već samo potencijalnu mogućnost, začinjenu subjektivnim uverenjem i željom. A budući da ne prihvatate nužnost predanja u duhovnoj spoznaji - ostajete u vakumu logičke nedoumice "mo'ž da bidne, a'l ne mora da znači"

Učenje o reinkarnaciji je autentično učenje od Boga dato, a kroz vedsko učenje i predanje. I kao što rekoh, duša je večna a ne besmrtna. Samo je Bog i besmrtan i večan. Duša je večna a samo potencijalno besmrtna.... A sloboda izbora se sastoji u izboru sa Bogom u ljubavi ili u zaboravu na Njega - pa kako kom bude.

Ajd sad al samo temu po temu, nemoj mi pisati "Rat i Mir" pa da moram davati opširne odgovore, nigde se ne žurimo.

[Kartikeya]

Šta je bilo? Nema odgovora?