1889 replies to this topic

[Rostokovsky]

Si o avatarima:

definitivno najbolji su mi aenimin, DT (oba) i tanjajedaskin (drugi). nije mi los ni diskutantov drugi avatar (onaj sto se dernja). vecina avatara su mi neutralni mada onih koje smatram losim (koje vidim mnogi od vas hvale, necu da imenujem posto imam dosta obaveza u sledeca dva meseca) ima daleko vise nego onih koje smatram dobrim (kojih ima otprilike cetiri - ona koja sam navela).

edit: zaboravih chandrin avatar. znaci otprilike pet njih mi je super.

[jamie]

kinik na temi samoubojstvo:

- Besenje.
Mess. Nekontrolisano praznjenje creva. To neko treba da pere.

- Skakanje s visine.
Mess. To neko treba da skuplja lopatom i pocisti. Skakanje minimum sa VI sprata. Pazite da ne padnete na tudji auto. Skupo.

- Utapanje.
Saponifikacija koze usled dugog boravka u vodi. Nadutost od gasova. Kovceg velicine telefonske govornice. To neko treba da plati. Raka (2-3 grobna mesta) se kopa bagerom.

- Trovanje.
Glupo. Malo je efikasnih otrova. Ako prezivite - trajni invaliditet u najboljem slucaju, ili mucna smrt posle 10-15 dana. Biljni otrovi - ako se pasu u ogromnim kolicinama sirovi - mucenje jedno pola dana. Mineralna i sinteticka otrovna jedinjenja - deluju lagano. Ako neko voli da se znoji par dana krvavim znojem kao Karlo IV, brat one Margo ... I to neko treba da pere.

- Overdose.
Nepoznanica. Gde nabaviti, koliko, kako pripremiti, koju dozu? Za siguran ishod potrebna je 10x doza. Skupo. Umire se mucno, kroz nekoliko sati. LSD, na primer, nije otrovan. I kad neko uzme 10.000 doza - nastupa samo psihoticno stanje. Ako omasite, ili vas spasu postajete addicted. Skupo.

- Presecanje vena.
Mess. Treba imati dosta fizicke snage. I mooda. Vrlo jaka bol. Mora u toploj vodi - inace se krv zgrusava i zatvara ranu. Uglavnom se tim metodom sluze za privlacenje paznje onih koji trenutno nisu pali u nesvest.

- Bacanje pod auto, voz.
Mess. Zasto kaznjavati i druge? Razmislite o onima koji sede u kolima, o vozovodji. Kilavo osiguranje koje ne priznaje stetu. Fles-bekovi putnika. Voz obicno raznese patrljke stotinama metara unaokolo. To se skuplja grabuljama i vilama.

- Samospaljivanje.
Samo za politicke i religiozne fanatike. Ako vasa partija izgubi na izborima.

- Vatreno oruzje.
Mess. Trenutna smrt - pogodak u glavu. To neko treba posle da cisti. Moze i u srce. Ali, treba znati anatomiju. Ne trazite pomocnika - sudice mu za ubistvo. Bolje je za NG izaci na balkon. Mozda budete imali srece.

- Trovanje gasom.
Glupo. Trovanje ugljen-monoksidom, samo ako ste prethodno zaspali. Plinom - skoro nemoguce. Ako se prezivi - trajne posledice. Skupo. Neko treba da plati racun. A moze i stan da eksplodira. Sve sa komsilukom.

- Nozekanje.
Mess. Potrebna velika snaga i dosta znanja. To neko posle treba da pere. Harakiri je posebna tehnika, potreban je pomocnik da odsece glavu. Sudice mu za ubistvo.

- Struja.
Nesigurno sredstvo. Mnogi prezive. Ko voli struju - setnja tokom nevremena dok gromovi biju, na livadi sa nekim metalnim stapom od 1-2 m. Udaljite se od vikendice. Mozda nju spali.

- Gladovanje do smrta.
Plemenit nacin. Ali, treba piti vodu. Trajanje od 3 nedelje do dva meseca. Problem - ne moze se sakriti. Ali vam niko ne moze prebaciti kukavicluk. Posle nekoliko dana osecaj gladi nestaje, nastupa opsta slabost. Imate dovoljno vremena da sredite svoje stvari. Moz' i da postujete na forum. Poslednje dve nedelje - koma.

Choose life.
Duze traje, sigurnije je, i ponekad zaista bolno.

[aenima]

Spider Jerusalem obrazlaze svojih Top-10 u 2003.

Tja. Sve sama opsta mesta. Toliko sam lenj da, da nije bilo Spankyja - koji, sad vidim, mi je vecma i formirao ovogodisnji ukus, verovatno bih cele godine blejao, ili nesto jos gore, na primer: potpao pod kobni uticaj Crippleovog ukusa, u kom slucaju bih mahao utokom pred ogledalom, ceo dan pravio bifove sa forumasima i generalno bio jos veca i groznija dosada nego inace. U oba slucaja, mejnstrim je odneo prevagu, antiglobalizam je postao suvise in, panker u meni se stidi.

Honorable Mentions:

Giant Sand - Cover Magazine
Deset Sessions 9 & 10
Placebo - Sleeping With Ghosts

Lista:

10. The Rapture - Echoes
9. The Faint - Danse Macabre **
8. Interpol - Turn on the Bright Lights
7. The Devastations
6. OutKast - The Love Supreme... pardon, Below strana **
5. Blur - Think Tank *
4. Martin L. Gore - Counterfeit2 *
3. Radiohead - Hail to the Thief * ** ***
2. The White Stripes - Elephant *
1. Yeah Yeah Yeahs - Fever to Tell * **


* albumi koji nemaju losu pesmu
** albumi koje ako ili u celini ili pojedine numere slusate dok se vozite, pretvaraju vas auto u Pussywagon. Nije preporucljivo.
*** Cuvati glavu na temperaturi od 451 F za vreme konzumacije



10. Donnie bogohuli mesanjem i donosi nam disco verziju The Cure.

9. DEATH DISCO SLAUGHTERHOUSE! Donnie Darko zavrsio na tamnoj strani osamdesetih.

8. Ian Curtis nije umro, New Order se nije rodio. Ili je Doni Darko ipak izmislio vremenski stroj.

7. Znao je James Cook sta radi kad je svercovao alkohol na taj kontinent. I'll Drink Again to That.

6. Celokupna istorija crne americke muzike je ovde. Favoriti: Hey Ya i Vibrate, a pre svih My Favorite Things, numera koja okuplja Coltranea, Chick Coreu i Square Pushera.

5. Da mi je pre samo par godina neko rekao da ce mi ovaj bend biti na listi... Elem, neko je pomno slusao Davida Byrna i Radiohead i tako otkrio On the Corner za novi milenijum. Ako je Kid A/Hail to the Thief = Sgt.Pepper/Revolver, Think Tank = Pet Sounds. Albarnov muzicki radar je tjunovan na prave frekvencije. Mentalna zabeleske: da jedan domaci, inace jezivo dosadni, bend ciji basista nosi majicu "Blur" na koncertima ima jednog genijalca kakav je Albarn u bendu, mozda bi zavredeli da im piratizujem album za jedno preslusavanje. Hm. Mozda da urade album sa Rambom Amadeusom?

4. Mozda Gahana stvarno treba izbaciti iz maticnog benda, narocito sad kad je isprdeo derivativne pozerske najbljutavije hardrock klupske hit-wannabe ispovracotine prezvakavajuci Personal Jesus riff i zaradjujuci neke cvonjke na njemu, umislio da ume da pise pesme i zatrazio kreativno ucesce. Najsuptilniji, najpromisljeniji album godine; primer za stvaranje formulom emocija + intelekt.

3. Komercijalni problem ovog albuma je sto je potrebno, kao i pret-prethodni Radiohead album, slusati ga trideset dana i noci na repeat da bi se otkrilo da se radi o - jos jednom - autenticnom remek-delu o kojem ostali mogu samo da sanjaju. Jedino direktnim tjunovanjem u opasne frekvencije paranoje Thoma Yorkea moze se uvideti predskazateljski sinhronicitet iz Pynchonovih romana. Ko odstupi od ovog recepta (patented by Spider Jerusalem LTD in the release year of OK Computer), bice samo iziritiran i, samim tim, odstranjen iz genetskog kora Doktora Strejndzlova. Za sada jedini drugi indikator ove deevolucije na delu jeste nediskrimisana simpatija za omiljene bendove Tonija Blera. Sa druge strane, you've been warned to HANDLE THIS CD WITH EXTREME CAUTION. Dejstvo je tri puta jace od koktela metadona i baze kokaina. Kontraindikacije su: mucnina, povracanje,ulkus debelog creva, kreativni tumor alfa-talasa, strah i gnusanje u las belgradosu, a prekomernom upotrebom moze dovesti i do: manicne-depresije, manije gonjenja, shizofrenije, turetovog sindroma i poremecaja visestruke licnosti u kom ova druga neizostavno kod svih subjekata ima teksaski naglasak, fetish ka oralnom konzumiranju nafte i naviku intravenoznog upucavanja istom.
Kapiram da ce "Hail" biti in kad neko tipa Queens of the Stone Age otkriju elektroniku i cinjenicu da studio=instrument. Kid A tek sad pocinje da se kapira, kad su Placebo resili da sempluju "Everything in Its Right Place" u naslovnu stvar novog albuma.

2. Spanky mi rece sinoc da se nada kako mu se novi Nevermind nece smuciti kao prethodni. Pa.
I ja se nadam.

1. Bez komentara. Ne znam da l' da drkam il' da placem kad ovo slusam.

Edited by aenima, 03 February 2004 - 21:27.

[Dragan]

Maximinijature - W & I




" Imao sam tada osam ili devet ili možda čak i punih deset godina (nisam više u potpunosti siguran), u svakom slučaju bio sam još uvek veoma mlad čovek.

Gepio sam očevu vazdušnu pušku (iako mi je otac izričito zabranio svaki kontakt s njom), plus punu šaku dijabola i izašao u dvorište da se malo zajebavam likvidirajući vrapce i tako to. Ali bio sam katastrofalno neefikasan strelac tako da su moja tanad uglavnom odlazila u nepovrat. Tu i tamo, a ponajviše zahvaljujući đavolskoj sreći, uspeo bih da skucam poneki metak u stablo hrasta, ili u zid susedove kuće, ili u dupe nekog psa lutalice - i to je bilo praktično sve.

Isprašio sam dosta municije a živom vrapcu nisam uspeo ni da priđem. Oni očito nisu imali dovoljno razumevanja za potrebe mladog lovca jer su redovno odbijali da uđu u središte nišana: ili su leteli previsoko pritom često naglo menjajući smer, ili su skakutali u cik-cak brzinom svetlosti, ili su, jednostavno, mirno čučali u brezovim krošnjama i bavili se sobom skriveni od svake zemaljske neprijatnosti.

Zaliha dijabola svela mi se na minimum i već sam polako pomišljao da odustanem od lova pre nego što me otac ukeba u društvu vazdušare (otac je bio korektan i odmeren čovek, mada me je, od ovog do onog slučaja, propisno jadio svojim velikim i snažnim rukama). Moglo se i ovaj put lako desiti da ukoliko me otac provali popijem preko pičke, tako da nisam želeo dalje da eksperimentišem i izlažem se bespotrebnom riziku; pošao sam da vratim vazdušaru tamo gde sam je i našao.

Međutim jedan mi se od njih u tom trenutku dosta zgodno nađozio: primetio sam ga - skočio je na neki stari frižider i seo da kulira za svoj groš. Pevušio je nešto i fantazirao. Siroti đavo - sigurno je bio zaljubljen...

Dočekao sam svojih pet minuta, spustio se na kolena, i šunjajući se maksimalno tiho, osvajao teren. Dovoljno sam mu prišao, a onda se primirio. Znao sam da sam neuočljiv za vrapca, i jedine tri stvari koje si pre odlučujućeg momenta mogao da vidiš na frontu ispred starog frižidera bile su - zelena trava, zatim nečije natrćeno dupence u plavim somotskim pantalonicama, plus vrh cevi.

Pažljivo sam nanišanio i povukao oroz. BANG!

I tako, vrabac je prestao da pevuši...

Ura! - rekoh.

Ustao sam, zabacio vazdušaru preko ramena, i u stilu Dejvi Kroketa sa dabrovom šubarom na glavi prišao i podigao ulov sa zemlje. No ono što sam držao na dlanu nije vredelo ne znam koliko: bio je to samo još jedan pišljivi vrabac...

Uzbrzo zatim, osetio sam se na neki način odgovornim (čudan osećaj za dečaka) i ne znajući šta ću - briznuo, jebiga, u žešći plač... Kada sam se do izvesnog mesta doveo u red, kuhinjskom kašikom iskopao sam malenu humku i položio u nju telo mrtvog vrapca a zatim ga prekrio zemljom i kamenčićima.

Naravno, stiglo je i kajanje: stajao sam pokajnički nad tom hrpicom pokušavajući tihom molitvom da ga eventualno dopremim natrag u život. Moja dobra volja međutim nije urodila plodom, i pošto ni nakon duže od trideset minuta on nije oživeo, položio sam grančicu nečega preko vrapčevog groba, vratio vazdušaru u garažu (otac nikad nije provalio), pa otišao da sa ortacima iz kraja pikam lopte. "

" Bila je to prva noć življenja u novom gradu. Sedeo sam ispred dragstora "Rodića" u glavnoj ulici i cirkao pivo na okolnim klupicama, a onda me startovala policijska patrola.

"Dobro veče, gospodine", rekoše.

"Dobro veče", rekoh (srdačan doček, nema šta.)

"Šta radite tu?"

"Eto, sedim i pijem svoje pivo u ovoj vedroj noći..."

"A zašto ne pijete svoje pivo u nekom od kafića?"

"Jednostavno, više mi prija ta kombinacija: kad pijem pivo u vedroj noći umesto u nekom od kafića, to je sve..."

"Ipak, konzumacije alkohola izvan za to predviđenih objekata ne spadaju u legitimne prakse. Molim vas, pokažite nam vaše isprave."

Izvadio sam ličnu i pokazao im je.

Uzeše je i otvoriše i počeše da čitaju: matični broj, ime mrtvog oca, zatim tačan datum mog rođenja itd. (eto, to je jedini način da policijske patrole iole steknu stvarnu sliku o tebi...). Onda su (rutinski deo posla) preko toki-vokija kontaktirali centralu i zatražili povratne podatke oko toga da li sam možda osumnjičen. Međutim pošto im glas iz toki-vokija vratio odgovor da se moje dupe za sada ne nalazi na listi onih koje su pregazile zakon, vratili mi ausvajs...

"Izvolite vaše papire."

"Hvala", rekoh. (pomislio sam da je agoniji kraj. ali ne - nisam bio u pravu)

"Molim vas, sada ispraznite sve vaše džepove."

"Okej..."

Ispraznio sam sve svoje džepove. Bilo je tu nekoliko papirnatih maramica, zatim ključevi od stana, cigarete, šibice, još neke bezazlene sitnice, plus - prezervativ... Pojma nemam otkud se on stvori. Mora da mi je vekovima visio po džepovima teksas-jakne izgubljen u tmini...

"Naša omladina uvek mora voditi računa o svojoj erotskoj higijeni", rekoše pubovi kad ga videše. Nasmejaše se pod plavim kapama. Briljantni neki umovi...

"Šta tražite u Zrenjaninu?", upitaše me.

"Pa, napustio sam Beograd i došao ovde sa namerom da povežem isprekidane niti svesti i eventualno se trajno nastanim..."

"Ludo zvuči... Prvi put čujemo da neko napušta Beograd da bi se ovde trajno nastanjivo."

"Niste vi prvi koji mi na to skreću pažnju..." (kao da je Zrenjanin neko leglo gmazova i ološa).

"U redu, sada možete vratiti vaše stvari u džepove... i laku noć, želimo vam prijatan boravak ovde..."

"Laku noć... I ukoliko u međuvremenu postanem sumnjiv, naći ćete me u Uroša Predića..."

Zatim oni odoše. Vraćao sam stvar po stvar u džepove i mozgao: eto, ti panduri samo banu ispred tebe, istresu te bezrazložno iz gaća, a onda odu da zlostavljaju druge, ostavljajući te sa dubokim utiskom krivice... Ne, nema spasa od plavih patrola u ovoj dolini suza...

I tako sam vraćao stvar po stvar u džepove. Naleteo sam i na onaj kurton. Bilo mi je potpuno nejasno otkud on tu (odavno sam ih sve pobacao ili razdelio prijateljima...) Proučio ga pažljivije. Bio je umotan u neku jeftinu plastičnu ambalažu prljavo plave boje. Zemlja proizvodnje: republika Češka. Provalio sam mu i datum prestanka važenja: 1. januar 1999.
Jebeš ga, tom sirotom đavolu rok važenja istekao je pre skoro tri godine... Eto, to je bejbi ustvari danas tvoja stvarna slika; eto gde si stigao sa svojom pameću i sa svojim umećem u ovom životu... Možda je pubovima umesto svake druge legitimacije trebalo staviti njega na uvid, pomislih dok sam ga (zlu ne trebalo) trpao natrag u džep.

Zatim sam seo i zapalio cigaretu i iznova se posvetio pivu. Ostatak noći protekao je u redu i bez dodatnih ometanja: mnoge rosne panonske nimfice i nimfe uglavnom su se stidljivo vrzmale oko mojih nogu, nebo je bilo vedro i lirsko i tamno a moje pivo hladno i penušavo i zlatno. "

Willow

Edited by Dragan, 07 February 2004 - 00:15.

[voja i]

Prvo i osnovno je "vaspitavanje" mase i ucenje toleranciji.

potpuno tacno, pa cak i ovako izvuceno iz konteksta. sve dotle dok ima onih koji bi prebijali ('nacose', radikale, pedere), nema tolerantnog i naprednog drustva. jer oni ne shvataju, ma koliko 'liberalni' i 'gradjanski' bili, da sustina nije u 'nacosima', radikalima ili pederima vec u prebijanju.

[Ana Denic]

Evo odlicnog razloga da se ovaj zaboravljeni topik izvadi na povrsinu:


Hella Posted: 9 Apr 2004, 22:19

faking anbilivabl:

krenemo oko nekih 17.00 h do ženinih staraca da ostavimo mlađeg potomka na čuvanje predatcima, pošto i žena i ja, ugledni privatnici, argatujemo preko "Praznika".

uslovi za izživljavanje na severnobačkim putovima - skoro pa idealni:
gužva, hrpe neispravnih vozila škiljavih svetala, monsun u najavi, sumrak i loše obeležene trake.

rupčage i straktorski točkova blato sveže iznešeno iz oranica - bonus na reli stazi.

elem, kod buvljaka prošišam pored turskogroblja aka stoperke.
žena komanduje curik, vratimo se pesto metara nazad po nju.
devojčura - drusna nordiska boginja, plave oči, plava kosa, 145 belih zuba u vilici, studira Difa, u neverici: jeeeeeeee, vratili ste se po Mene! da, jesmo, ajde uniđi, doklećeš, do sela, nekih 40 kilometara dalje, blabla, jelznaš ovog iz selendre, da, da, oženio se i ostale žemske priče. bar se beba fino zabavljala uz mlevenje dve ženice...

i tako dovezemo mi prophesorku fizikalisanja buduću do njenog staništa, fala lepo, živibili, kažem ženi onako Bez-veze, na Maranatu sam si zaličio, pih:
eto, jedno dobro delo za danas, pored sveg zla što sam načinio prethodni dana.

šibamo 130 km/h dalje, put još idealniji, samo što ćuskije ne provejavaju, tu i tamo po koje sekirče.

na izlasku iz Sombora = ulasku u pripizdine, beba se uspizdi u sedištu, oće napolje, nešto je žulja, rasprava ko će nazad, žena oće da vozi a ja neću da sedim i znojim se dok ona dokazuje da vozi Bolje Nego Muško te na kraju bebino deranje presudi da se stane.
kočenje, tras, tras, ošlajpičimo u dve fine rupe od po po metra fino kamuflirane vodom, no aždaja i dalje radi...
pali sva četiri migavca.
uradi se novi raspored sedenja.
gas.
gas.
...
zašto ne radi gas?
...
motor bruji, dadneš gas on krepa. motaj film: već te triput sjebo na putu, šta je bilo, pukla sajla od gasa - nije, samo bi turiro, jel prljavo gorivo il filter, nije menjo skoro, bemumater, da nije kvačilo, što bi se gasio.
usred reminiscencija, dedukcija i konkluzija, stade belastra opel karavan, unutra dve finjaške žene: el treba pomoć?


"jebotebog - ove oće da nas ubiju i pojedu, što bi stale inače po pljusku nekoj tamo budali, ženu i dete nisu ni videle..."

kaže jedna, mi propičile pa se vratile.
ako oćete da vas ošlepamo nazad do grada, joj fala, drkaj se sa sajlom deset minuta, šlepanje još petnajst, stignemo do nekog opel servisa, kaže ženska uvatićemo ga na foru velik petak, pa da pomogne ljudima, nevolja, ovo ono, gospodi pomiluj, oćeš, majstoru sin nije kući a on baš i ne zna, al najbolje da kola ostavimo na pumpi "Kallos", dobro čuvana, video nadzor, sekjuriti, odemo tamo, jebote, štaćemo, pitam konjastu kravu iz samousluge:
imako dazna skolima?
oči nalevo.

aha, levo je vulkanizer.
kapci nadole.

a jel ima neko ko zna s mekanikom.
obrve gore.

fala.
klim bradom.

jebote, šta ti je dobrodušni i na ljucku nevolju osetljivi trgovac naftnim derivatima - na šalteru zaposli gluvonemu. svaka čast, gazda.

uđem u vulkan, zdravo majstore, baja Čita Knjigu, jebote. dobro, jeste onaj prilog uz večernje novosti, al ajde, ja mislio da se to pazari ko fil za police regala, se razumeš u tehniku, problem, pa ne baš, videćemo, ajda ga poguramo, ispadne mu telefon, sjebe mu se maska, sranje, dok guramo, kaže baja, tebi ovde nešto curi, ajde na dizalicu, oopa, iskidano crevo od goriva, ote mi se jebemti sunac, pita baja zašto, zato što je žena oma rekla da je crevo, jel likuješ vampirušo, dašta, xexexe, ma dobro, popravićemo očas posla i jebo te opravi ga i navergla i produva čađi iz izduva, ajde malo da ga provoza, za njim dima ko s deponije, vraća se posle deset minuta, evo, radi ko doksa, samo ti malo trese volan na 130, dobro, fala kolko to, sto dinara, evo ti trista, falalepo.

u međuvremenu već pozvasmo ženine bijološke roditelje da dođu njihovim izdrkanim stojadinom do Sombora.
u međuvremenu je Majstor popravil avto pa nije bilo potrebe da dolaze.
u međuvremenu se ženinom muškom pretku ispraznio telefon, te nije bio obavešten o gornjemu.

ali da ne bude sve crno, ima još crnje:
njihov 101 je inače auto koji se sam popravlja, a situacija je baš bila zgodna za demonstraciju tog Čuda socindustrije. znači, kad mu se kablovi smokre od kiše (mokri kablovi se kod svih zastavinih modela računaju ko dodatna oprema), stojiš deset minuta, voda otkapa s kablova, pa nastaviš ponovo.

naravno, ja neću dete u takva kola, ženin muški predak reče: ma biće sve u redu.
njegov ženski potomak poveruje.
ja poverujem ženskom pretku mog potomka.

i krenemo svak na svoju stranu, mi sa celularnim spravama punih baterija i rehabilitovanim prevoznim srestvom.
oni bez mobilnog, autoreparirajućim autom (vidi pleonazam) po kišurini i mraku, s malim detetom.


sujeverje:
pokupimo još neku simpa curu na izlasku iz Sombora.
čak i jebenog pajkana usput, i sedište sam dečje izvadio da bi on smestio debelu guzicu na sedište.

tek sam se onda usro.
mislim, jebote - jesam poludeo pa da primam u kola kojekake bilmeze nebili mi Viša Sila uzvratila Uslugu istom merom, tj. da mi dostavi dete na upućenu adresu suvo i u komadu. may the force b with u bebane.
maneeee, sve je to kool i ljudski i fer, de da ih ostaviš na kiši, vidiš kakva su marva ljudi, niko ima nije stao, baš si faca, jebem ti okreni tvoje, vidi jesu stigli, nema ih još, neka neko krene kolima pred njih, jebo te bog, kud sam ti opet poverovo, koji sam ja k-reten, u pičku lepu materinu i tvoj ćale i Vaš Vrhovni Argument koji se poteže kad su svi moji argumenti već ispucani, a taj Argument glasi, kako god okreneš ovako:

"Veruj mi."

džigerice, šećer, ko da sve nije dovoljno, tajfun se sručio, jebem te besna prirodo, jebo te zovi ih, još ništa, uh, ajde zovite čim dođu, daj cigar, daj i meni, daj dve. ajd nemoj se nerviraš, njima treba 40 km meni treba 60, ja džarim po džadi, oni se malo kilave, treba im approx. vremena ko i nama, stiće kad i mi uniđemo u našu palanku...

zvrrrn.

javi se.

stigoše.

o jebem ti puteve koje održavaju JKP-ovi i preduzeća i mašine za asvaltiranje i kapitalne investicije i deonice.

i pička im svima materina s rupom onolikom u kolku sam upo.
kapitalnom.

a i meni - kad verujem Vrhovnim Argumentima.

[Spider Jerusalem]

DUNADAN, u predivnoj, "at the end of the day", introspekciji, na topiku "sta je prvo u zivotu cega se secate?"

9 Apr 2004, 15:08

eh sad... nemojmo o pubertetu. tema je chega se secamo iz najstarijeg djetinjstva.
eh, meni bash taj fetalni krvotok dao zuticu, dobro, toga se ne secam.

chek da se setim redom:

grogi uspomena:
moje buđenje na noši usred noći i keva koja sedi na krevetu i govori ššššššš kako bi poterala proces

bolna uspomena:
punktiranje kichme at the age of 4

setna uspomena:
"mljackav" bat tatinih cipela na mokrom asfaltu

vedži uspomena:
biranje ormarića u zabavištu sa nacrtanom zelenom baburom na vratancima

extatichna uspomena:
prebijanje sestre u kečerskom fazonu jer mi nije dala njene igračke

srećna uspomena:
Barbika

tužna uspomena:
kad je mojoj Barbiki otpala ruka samo jedan dan nakon što sam je dobila. balavila sam 2 dana

horor uspomena:
odgledan Muzej voštanih figura. noćne more naredne 3 godine.

nadrkana uspomena:
kad gledam film, a ćale čita svaku petu reč u titlu, a ja pizdim jer znam da još nešto kažu

zbunjena uspomena:
kad pitam koliko je sati, a tata uvek da okrugle cifre pa sam u nedoumici da l da sumnjam u njega ili da se dičim svojim osećajem za vreme.

jack-ass uspomena:
kad me sestra gurne ispred sebe u mračnu sobu da upalim svetlo

maliciozna uspomena:
kad sam pljunula sestri u njen tanjir sa punjenim paprikama (nikad nije saznala)

---------------------------------------
"Two tears in a bucket, motherfuck it!"

Edited by Spider Jerusalem, 10 April 2004 - 18:17.

[Larko]

helli treba pothitno jednu 'komulnu' u vremenu

[Indy]

Sa Razno\Najlepsi Grad

Putovanje kroz Evropu sa ms lubom izgleda mi vrlo privlacno!


/quote/ luba:

pariz ako moram jos da radim
london ako imam milone para
amsterdam ako ne moram da radim

ma, pariz
i pored svih mana
jedan stancic u mareu
pa noazet svako jutro kod filozofa u kafeu
pa sedenje u tiljeriju pored vestackog jezerceta i gledanje nobles decice sa guvernantama kako stapom guraju one brodice
pa malo na klopicu kod portugalca ili u X
pa uvece u bataclan ili etoile monmartre

mnogo volim london, gomila najlepsih uspomena, ali u tom gradu vise ne moze da se zivi ako nemas para. pre par godina nekako shvatim da portobelo postade fensi kraj, ali brikston? pa to nema smisla.

doduse, nisam odavno bila, ali, poslednji duzi boravak mi se sveo na putovanje tjubom, zivela na earl's courtu a radila na docklands, to je, bre, tri sata vozom tamo-vamo.

volim aroganciju londona i volim da sedim na trafalgaru i da se smucam po sohou, volim anonimnost koju mozes da imas samo u londonu
ali nekako mi pariz, bar danas, blizi srcu.

amsterdam je van konkurencije. ne mogu da kazem da je najlepsi, ali je sigurno najzanimljivije ziveti u njemu. divan je onaj deo tamo kad krenes ka novom amsterdamu i usred grada naletis na kamp u ogromnom parku.
i moj najdrazi lokal na svetu "easy times"

bec je lep, ali nekako mi nesto fali. zavladao i starbucks, sto nikako nije u redu. nemam nista protiv globalizacije, naprotiv, za soping je to divno, ali stvarno, sta ce u becu starbucks?

mada, videh da i dalje u onom bioskopu preko puta spomenika geteu jos uvek ide third man. i onaj muzej modernih umetnosti sto su napravili u kasarnama je stvarno spektakl.
u oktobru je bila neka ludacka instalacija po celom gradu konji od neceg, pravili ih razni umetnici, to jest, dizajnirali ih, i ides ulicom a ispred tebe konj ofarban u mondriana, a 10 metara od njega drugi koji vuce kolica iz samiske. ludilo.
da, i najveci sex shop koji sam ikada u zivotu videla, tik do 5-star hotela

i barselona, da, kako sam to mogla da zaboravim, grad kao da si stalno na pcp-ju. a lisboa, predivno, samo stalno ima neko uzbrdo, pa nije bas za lencuge

i guilty pleasure: frankfurt mi je bio veoma simpatican...

[Dubravka]

helli treba pothitno jednu 'komulnu' u vremenu

A je l'?!

Mozda ce miss Marple malko da 'pogura'?!

[ficca]

... miss Marple ...

??

[Ana Denic]

helli treba pothitno jednu 'komulnu' u vremenu

Za miss Marple ne znam (sorry Dubravka), ali "cita" se ovaj Forum nasiroko, pa "gurka" nije iskljucena.

Samo nek' on posalje nesto "Vremenu" pod sifrom "Hella", smela bih da se opkladim da ce biti objavljeno

[Dubravka]

??

Sto bas miss Marple? Onako - snilo mi se...
Ma nista, ficco, htela sam da dam svoj doprinos 'zbunjivanju'
Sve u svemu - zaboravi!

A o minijaturama: ova lubina (gore) je bas wub wub...

I ovo: Hella mi je minijatura u totalu!

[ficca]

[Indy]

Sjajni John Doe, na Religiji:



Gos'n Srdjane,

Stereotipi su lepa stvar. I ja sam verovao u neke od njih dok sam bio mladji, a nije da sam mnogo mator . Jeste, senzibilitet je stvar kulture, neke vrste duha koji se narocito prelama u tim zavodljivim, senzibilnim, neodoljivim stvorovima koji se zovu zene. Samo, ne bih se ja bas kladio u te Vase bliskoistocne stavove. Znate, najlepsa zena koju sam ikad upoznao je bila muslimanka neodoljivog sarma. Savrseno remek-delo nekog ludog skulptora koji joj je udahnuo dusu i zavodljivu ijekavicu da je kotrlja kroz par punih senzibilnih usana. Drzanje visoke princeze kojoj je otmenost potreba, a ne obaveza. Eto za istoricare dokaza da je nasa aristokratija u Bosni primila islam. Drzanje koje nema poptrebe ni za kakvom nametljivom izmisljotinom poput emancipacije od bilo koga, bilo cega. Uvek svoja i prva. Vecito zensko, starije i od zenskih nesigurnosti koje traze od zene da bude muskarac i od muskh izmisljotina da je zena nesto drugo nego ono sto jeste. Pomalo opijena sobom, a kako i ne bi bila. Sanjiva i opasna, krupna macka-predator u telu zene. Ona kao ona, dovoljna i jedina. Uzdrzani aristokratski nastup osobe pred kojom je malo ko miran, a ravan joj nije skoro niko. Slovenski porcelanski beo ten, uz poneku pegu i vitice duge tamnocrvene kose obojene u tamne nijanse. Vrat Nefertiti, i zeleni macji pogled. Pogled miran i carski, krvolocan i ljubak. A emocije kakve ne zraci napetost hriscanstva ni mesijansko prokletstvo judaizma. Luna muhamedanska, Venera istocna starija od sve tri vere. I hod- gibak i spor, kojim zauzima prostor i cini da se sve oko nje ucini prolaznim, a da samo ona sama ostaje.

Gde li je sad?