Jump to content


Photo
- - - - -

ex SSSR


  • Please log in to reply
32 replies to this topic

#1 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 20 February 2019 - 00:38

Na ovom forumu imamo teme o Rusiji i Ukrajini, dve najznačajnije države u ovom regionu. Ovaj topic je zamišljen da se na njemu piše o političkim i drugim dešavanjima u ostalih 13 država nastalih raspadom SSSR-a.

 

Ove države, iako su delile zajedničku prošlost i dugo godina zajedno bile, prvo u Ruskoj imperiji, a zatim i u komunističkoj imperiji, zvanoj SSSR, su međusobno veoma različite, kulturno, tradicijski, politički,  etnički, verski, jezički i u svakom drugom pogledu različite, ipak ih spajaju veoma slični problemi. Korupcija, autoritativni režimi, negativni uticaj Rusije, siromaštvo i politička nestabilnost su nešto što spaja države ovog regiona. Tri baltičke republike, Estonija, Letonija i Litvanija, su uspele da se izdignu iznad ovih problema i krenu napred. Danas su članice EU i NATO pakta. Dok ostale i dalje lutaju između istoka i zapada, pokušavaju da se odupru ili se, pak, prepuštaju uticaju Rusije. Gruzija i Jermenija, dve kavkaske republike, su revolucijama srušile autoritativne režime i krenule trnovitim putem razvoja demokratije i političkog preobražaja. Moldavija je država u kojoj demokratija i slobodni izbori postoje od njenog osnivanja, ali rastrzana između Rusije i Rumunije nije uspela da napravi korak napred i izađe iz začaranog kruga korupcije i siromaštva. U svim ostalim državama, Belorusiji, Azerbejdžanu, Kirgistanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, Tadžikistanu i Kirgiziji, vladaju manje ili više autoritativni režimi. U regionu postoje i nepriznate ali de facto postojeće državice, Pridnjestrovlje, Abhazija, Južna Osetija (Alanija) i Nagorno-Karabah (Arcah) koje dodatno komplikuju i ovako složenu političku situaciju u regionu. 

 

Ovom turbulentnom regionu sigurno predstoje "zanimljivi" događaji koji će privući pažnju i nekih forumaša, pa o tome možemo diskutovati na ovom mestu.


  • 4

#2 bresson

bresson
  • Members
  • 361 posts

Posted 20 February 2019 - 01:24

Ja bih razdvojio i pisanje o npr Kalmikiji, Ceceniji, Ingusetiji, Dagestanu... Od teme o samoj Rusiji, jer to su republike unutar Ruske federacije, ali imaju toliko raznovrsnosti da mozda vise pripadaju ovoj temi
  • 1

#3 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 20 February 2019 - 13:34

Ja bih razdvojio i pisanje o npr Kalmikiji, Ceceniji, Ingusetiji, Dagestanu... Od teme o samoj Rusiji, jer to su republike unutar Ruske federacije, ali imaju toliko raznovrsnosti da mozda vise pripadaju ovoj temi

Možda, zaista ne bih znao ali svakako nemam ništa protiv da se i o tome piše ovde. Jasno mi je za Čečeniju, Ingušetiju i Dagestan, dok, npr. o Kalmikiji ništa ne znam. Bio bih ti zahvalan da napišeš nešto više o tome. 


  • 0

#4 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 23 February 2019 - 15:05

Moldavija i verovatno najsiromašnija država Evrope. Ova slabo razvijena, i još uvek prilično ruralna zemlja, ukljuštena je između Rumunije i Ukrajine, dva velika suseda, koji imaju velike interese u toj zemlji. Da stvar bude još gora još veće interese, od susednih zemalja u Moldaviji, ima Rusij, koja je 1992. godine, prilikom raspada SSSR-a na delu teritorije Moldavije formirala kvazi državu Pridnjestrovlje koja, na žalost, i dan danas postoji i na čijoj teritoriji se nalaze manji kontigenti Ruske vojske. Moldavija teži priključenju EU ali nikako ne može da se oslobodi bremena komunističkog nasleđa, snažne rusofilije i korupcije. Prethodni parlamentarni izbori, koji su održani 2014. godine, su delovali da će biti ključni za dalji put ove državice. Veštim političkim manevrom proevropske stranke su uspele da eliminišu najačeg proruskog oponenta i ostvare istorijsku pobedu koja je trebala da bude uvod u novu evropsku Moldaviju. Ta pobeda je još više učvršćena na lokalnim izborima koji su održani ubrzo nakon parlamentarnih i na kojima su proruske stranke doživele potpuni debakl. Međutim, to je bio uvod u katastrofu. Neposredno posle izbora su isplivali korupcionaški skandali u koje su bili upleteni lideri proevropskih stranaka, bukvalno su opljačkane tri najveće banke sve uz posredstvo kontraverznog biznismena iz Izraela, Ilana Šora. Otkrivanje ove afere, odnosno pljačke gotovo četvrtine godišnjeg budžeta Moldavije, doveleo je svađe unutar proevropske koalicije i njenog raspada. Sve to je rezultiralo hapšenjem dugogodišnjeg premijera i lidera te koalicije, Vlada Filata, i njegovim osuđivanjem na dugogodišnju kaznu zatvora. Njegova partija PLDM, koja je do tada bila najjača proevrpska partija, je praktično prestala da postoji. Korupcionaške afere su uzdrmale i liberalnu partiju i dovele do smene gradonačelnika Kišinjeva, Dorina Čirtoačea. Treća proevropska partija, iako je optuživana za najveću korupciju od svih, uspela je da se izvuče i prigrabi svu vlast u zemlji za sebe i održi je do redovnih izbora. To je Demokratska partija Moladavije na čijem čelu se nalazi jedan od najvećih moldaviskih oligarha, Vladimir Plahotnjuk. To je, naravno, izazvalo masovne demonstracije u Kišinjevu i iz tih demonstracija je nastala antikorupcionaška partija, politička platforma Da. 

 

Demokratska partija ne bira sredstva da ostane na vlasti. Usledile su promene Ustava i predsednik više nije biran u parlamentu nego na direktnim izborima. Na predsedničkim izborima proevropske stranke nastupaju nejedinstveno i doživljavaju katastrofu, za predsednika je izabran kandidat proruske socijalističke partije, Igor Dodon. Nakon toga menja se i izborni zakon te se umesto proporcionalnog sistema prelazi na mešoviti izborni sistem gde se 50 poslanika bira po proporcionalnom sistemu, a 51 po većinskom sistemu. Ja lično volim te većinske izbore, imaju neku svoju posebnu draž, svaka izborna jedinica je priča za sebe, i jedan od razloga što sam se zainteresovao za ovu priču je to istraživanje izbornih jedinica i meni interesantna tematika. Izbori za gradonačelnika Kišinjeva su održani prošle godine. Na njima je iznenađujuću pobedu, ubeljivo u drugom krugu porazivši kandidata socijalista, je odneo Adrijan Nastase, lider građanskih protesta i novoformirane platforme Da. Međutim, vlast čini jedan apsolutno nedemokratski potez i poništava izbore. Sud je doneo odluku o poništenju izbora zbog navodnog kršenja izborne ćutnje od strane oba kandidata tako što su za vreme izborne tišine preko društvenih mreža agitovali na birače. Kada su izbori već poništeni umesto da se što pre održe novi, održavanje novih izbora je odloženo na više od godinu dana, sa očiglednim ciljem da se spreči da opoziciona partija od Kišinjeva napravi svoju izbornu bazu. Sve to je dodatno uzburkalo strasti pred parlamentarne izbore, a oni se održavaju sutra. 


  • 0

#5 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,032 posts

Posted 23 February 2019 - 16:24

...

 

Mislim da su se likovi iz Moldove / Moldavije jeftino navukli na kej_dzi_bi podmetacinu.

 

Citav taj svet evropskog 'socijalistickog istoka', a tim pre ex_sssr je ogrezao u korupciji.

 

Problem je sto ljudi nemaju strpljenja pa bezglavo srljaju iz 'revolucije u revoluciju' cime se koristi stara nomeklatura da nista ne menja i sacuva postojece stanje / privilegije / vlast.

 

Kada se ti dogadjaji pogledaju pazljivije, prvo pitanje je 'cui bono', a drugo - 'prati trag novca'.

Pa taj Dodon ne izbija iz 'centrale', sto bi svakome trebalo da razjasni stvari.

 

Samo naivni mogu da poveruju da se digao 'narodni protest protiv korupcije'!

:ajme:

 

...


  • 0

#6 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 23 February 2019 - 18:18

Sutra se održavaju, možda, i sudbonosni izbori u Moldaviji. Odlučuje se kojim će putem krenuti zemlja, da li prema EU ili prema Rusiji i njenoj carinskoj uniji. Svaka prognoza o ishodu ovih izbora, slobodno odmah mogu da kažem, je nepouzdana. Postoje razna istraživanja javnog mnjenja, međutim, ona su se u praksi pokazala kao potpuno nepouzdana i nikada do sada nisu uspela da predvide ishod. Posebno se ne može predvideti ishod izbora po većinskom sistemu. Blaga većina moldavaca jeste za EU integracije, međutim, oni su strašno razočarani nesposobnošću i korupciju proEU stranaka i pitanje je u kom broju će izaći na izbore, iako prediđanja kažu da će izlaznost, ovog puta biti velika. Moldavija je zemlja sa jednom od najvećih dijaspora u svetu, naravno kada se gleda u odnosu na broj stanovnika u matičnoj državi. Procenjuje se da, koliko moldavaca ima u zemlji, toliko ima i u inostranstvu. Dijaspora ima pravo glasa i može bitno da utiče na krajnje izborne rezultate. Sve zavisi u kolikom broju će se oni odazvati pozivom na izbore, ranije se dešavalo da na izborima učestvuju u velikom broju ali isto tako je bilo slučajeva kada je izlaznost u inostranstvu bila mala. Dijaspora je orjentisana, u glavnom, onako u kojoj zemlji se nalazi. Najviše Moldavaca ima u Italiji, procene kažu oko 500.000, ali veliki broj ih je i u Rusiji, Rumuniji i Španiji. Dijaspora daje i tri poslanika koji se biraju po većinskom sistemu, procena je da će proevropske stranke uzeti dva, a proruske jedan mandat. Pravo glasa imaju i stanovnici otcepljene oblasti, Pridnjestrovlje. Problem je što su glasovi koji dolaze odatle podložni manipulaciji. Oni da bi glasali moraju da pređu na moldavsku teritoriju, tako da se na izbore, u glavnom, dolazi organizovano, a mogućnost za organizovanje imaju samo proruske stranke. Do sada poziv glasaća iz Pridnjestrovlja je bio uvek mali, ali postoje određene indicije da bi ovog puta mogao biti veći. Umešanost Rusije u izborni proces je ogroman i bukvalno deluje da ona ide na sve ili ništa. Tako da je logićno da posegnu i za glasovima iz Pridnjestrovlja. Pridnjestrovlje daje i dva poslanika po većinskom sistemu, gotovo sigurno će to biti predstavnici proruskih stranaka. 

 

Na ovim izborima glavni akteri su tri političke stranke potpuno drugačije političke orjentacije, predstavnici tri osnovne ideje prisutne u moldavskom društvu. Socijalistička partija nastala je otcepljenjem komunističke partije kada je KP promenila svoju politiku i, pored deklarativne rusofilije, počela da sarađuje sa proevropskim strankama i da u praksi ne sprovodi prorusku politiku. Iz ove partije potiče predsednik Igor Dodon, dok je dominalni lider partije premijerka iz vremena vlasti komunističke partije, Zineida Grečevna. Partija sprovodi hard core prorusku politiku. U svojoj biti oni su komunisti i proruski nacionalisti. Uživaju podršku ruske ali i ukrajinske nacionalne manjine, takođe Bugarska, i što je posebno bitno Gagauska manjina takođe u ogromnim procentima glasaju za njih. Pošto autonomna oblast Gagauzija daje dva poslanika po većinskom sistemu to su sigurni mandati za socijaliste. Zalažu se za prekid osnosa sa EU i priključenje evroazijskoj carinskoj uniji. Sigurno je da će oni pobediti na ovim izborima ali veliko je pitanje da li će uspeti da stvore neophodnu većinu u parlamentu. U proporcionalnom sistemu, verovatno, neće imati dovoljan broj glasova tako da je ključan većinski sistem. Interesantno je da su najavili da neće praviti koalicije, ni sa kim, iako u Moldaviji ima još proruskih stranaka koje bi mogle da imaju mesta u parlamentu. 

 

Demokratska partija Moldavije tajkuna Vladimira Plahotnjuka i premijera Pavela Filipa predstavlja proevropsku snagu. Očekuju dobar rezultat i drugo mesto. Posebno pažnju su obratili na izbore po većinskom sistemu na kojem očekuju ubedljivu pobedu. Radi se o partiji levog centra koja se zalaže za EU integracije. Međutim, oni su veliki protivnici ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom i zalažu se za dobre odnose sa Ukrajinom. Može se slobodno reći da ova partija ima proukrajinske stavove. Predsednik ove partije, Plahotnjuk, i predsednik Ukrajine, Porošenko, su dobri prijatelji i poslovni partneri. Koalicioni kapacitet i popularnost su joj uzdrmale korupcionaške afere za koje optužuju njeno rukovodstvo. U sklopu kampanje, koju Rusija vodi na ovim izborima, pre par dana u Rusiji su podignute optužnice za korupciju protiv rukovodstva demokratske partije i nekih ruskih privrednika. Problem za demokratsku partiju na ovim izborima može biti to što pored tradicionalno proruskih oblasti tradicionalno jako loše stoje i u glavnom gradu Kišinjevu. Od rezultata u glavnom gradu dosta zavisi i njihov konačni uspeh. 

 

Treću snagu predstavlja koalicija ACUM, nju predvodi, već pominjani, Adrian Nastase lider partije politička platforma Da koja je nastala iz antikorupcionaških protesta, i Maja Sandu predsednica partije PAS koja je nastala kada se od partije PLDM odvojili ljudi koji nisu bili umešani u korupcionaške afere. Deo ove koalicije je i novoosnovana partija Partija nacionalnog jedinstva - PUM koju su osnovali bivši članovi liberalne partije, a čiji je mentor i počasni predsednik Trajan Basesku, poznati predsednik Rumunije. Ova koalicija zastupa snažne proevropske ideje i zalaže se za bespogovorno ujedinjenje sa Rumunijom. Koalicija je desne orjentacije, negiraju postojanje moldavske nacije i moldavskog jezika. Kampanju su usmerili i protiv rusofilne partije socijalista ali i protiv vladajuće proevropske demokratnske partije sa kojom su u izuzetno lošim odnosima. Očekuje ih žestoka borba za drugo mesto sa demokratskom partijom. Njihova glavna baza je glavni grad Kišinjev u kojem stoje jako dobro i u njemu očekuju ubedljivu pobedu. Popularni su u evropskoj, američkoj i rumunskoj dijaspori koja je izuzetno brojna i njihov izbroni rezultat mnogo zavisi od njihovog učešća na izborima. Najavili su da neće praviti koalicije ni sa demokratama ni sa socijalistima. 

 

Očekujem da ACUM i demokrate u zbiru imaju više glasova od socijalista na proporcionalnoj listi, dok većinsku ne mogu da procenim ali tamo postoji velika opasnost da na mnogim mestima usled rasipanja glasova na dve proevropske opcije socijalisti uzmu mandate iako ne osvoje značajan procenat glasova. Mada ipak treba imati na umu da iako se radi o dve proevropske partije da su oni ipak dosta različiti u ideološkom smislu. 

 

Postoji još nekoliko partija koje mogu da pređu cenzus ili da uzmu mandate po većinskom sistemu. Izborni prag u Moldaviji je vrlo visok i iznosi 6% za pojedinačne liste i 8% za koalicije, tako da ga je manjim strankama vrlo teško preći. O tim partijama ću pisati nešto kasnije...


  • 3

#7 Hamilton

Hamilton
  • Members
  • 7,268 posts

Posted 23 February 2019 - 20:27

Uzivam citajuci tvoje postove na politika penthausu. Samo nastavi tako, kolega.
  • 3

#8 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 23 February 2019 - 21:40

Uzivam citajuci tvoje postove na politika penthausu. Samo nastavi tako, kolega.

 

Hvala druze! 


  • 0

#9 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,032 posts

Posted 23 February 2019 - 21:45

...

 

Hvala pfre svega tebi!

:+1:

 

...


  • 1

#10 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 23 February 2019 - 23:42

Teško da će bilo koja od tri velike stranke uspeti da formira samostalnu parlamentarnu većinu, zbog toga na značaju dobijaju male stranke. Za njih nije sigurno da li će preći cenzus, ipak izdvajaju se dve stranke koje se kreću oko cenzusa, a još dve mogu osvojiti mandate po većinskom sistemu. Komunistička partija Moldavije koju predvodi Vladimir Voronjin čovek koji je bio predsednik Moldavije u dva mandata i prvi komunista izabran za predsednika jedne evropske države posle pada istočnog bloka. Dugo godina najjača stranka u zemlji doživela je drastičan pad porastom popularnosti socijalističke partije koja je preuzela njihovu ideologiju uz pojačanu rusofiliju. Komunisti se danas nalaze na granici cenzusa i male su šanse da će ga preći. Većina anketa ih ostavlja ispod cenzusa. Iako se radi o klasičnoj komunističkoj partiji oni baš i nisu preterano proruski nastrojeni, čak su i davali podršku nekim manjinskim proevropskim vladama. Što se koalicionih potencijla tiče, oni javno naglašavaju da neće praviti nikakvu koaliciju sa socijalistima koje smatraju izdajnicima (već sam spominjao da su socijalisti nastali odvajanjem od komunističke partije). Komunisti su nekada svoje najveće uporište imali na jugu i severu zemlje, a sada je veliko pitanje koliko je od te, nekad velike podrške, ostalo. Što se tiče većinskog sistema i tamo jako teško mogu da dođu do nekog mandata, čak nemaju kandidate u svim izbornim jedinicama. 

 

Naša partija (PN) Renata Usatija je bila prvi favorit Rusije u Moldaviji. Međutim, pred izbore 2014. godine ova partija je diskvalifikovana iz izbornog procesa. Moldaviji je strogo zabranjeno finansiranje političkih organizacija iz inostranstva, a za Našu partiju je jasno utvrđeno da je primala novac iz Rusije, i zbog toga je diskvalifikovana iz izbornog procesa. Posle toga favorit Rusije postaje Socijalistička partija i podrška iz Rusije se preusmerava njoj. Na lokalnim izborima 2015. godine Renato Usati je postao gradonačelnik drugog po veličini grada u državi, Baltija (Beljci). Iako je u međuvremenu morao da podnese ostavku na mesto gradonačelnika i emigrira u Rusiju zato što je u Moldaviji bio suočen sa raznim optužbama i krivičnim progonima. Na ponovljenim izborima Naša partija je ponovo pobedila Baltiju i gradonačelnik je postao Nikolaj Grigorišin. Ova ekstremno proruska partija nema nikakve šanse da pređe cenzus i procenjuje se da će dobiti između 2 i 3% glasova. Međutim, oni mogu osvojiti neke mandate na većinskim listama. Grad Balti daje dva poslanika u parlament Moldavije, takođe su konkurentni i u izbornoj jedinici koja obuhvata dijasporu u Rusiji i Ukrajini i u još nekim izbornim jedinicama. Grad Balti ima visok procenat nacionalnih manjina rusa i ukrajinaca i bez obzira što su moldavci u njemu ipak većina predstavlja crnu zonu za proevropske stranke, koje u tom gradu mogu da računaju na veoma mali broj glasova.

 

Ni jedna proevropska i prorumunska partija, sem dve pomenute, nema šanse da pređe cenzus, a ima ih još nekoliko na ovim izborima. Najviše glasova od njih će, najverovatnije, dobiti Liberalna partija već spominjanog bivšeg gradonačelnika Kišinjeva, Dorina Čirtoačea. I ovu partiju partiju su osakatili korupcionaški skandali i očekuje se da će dobiti oko 2% glasova. Oni ipak imaju šansu da osvoje i mandat po većinskom sistemu. Pre svih to može da uradi sam Dorin Čirtoače u Kišinjevu gde on još uvek uživa određenu popularnost. Iako će u svojoj izbornoj jedinici imati ozbiljne protiv kandidate. Liberalna partija ali i ostale proevropske partije koje neće preći cenzus su izrazito prorumunske orjentacije. 

 

Sada dolazimo do partija ili možda bolje reći čoveka koji može biti hit na ovim izborima, a može i da ne uzme ni jedan mandat. Već sam spominjao Ilana Šora, izraelskog biznismena koji je rođen u Tel Avivu u Izraelu ali ima i moldavsko državljanstvo i njegovo učešće u prevari teškoj milijardu eura. Za razliku od Vlada Filata i još nekih, iako je bio organizator korupcionarske šeme on nije završio u zatvoru, šta više prešao je u politiku i postao gradonačelnik grada Orhei. To mu, međutim, nije bilo dovoljno pa je odlučio da kupi političku partiju. Kupio je prorusku partiju Ravnopravnost koju je godinama vodio proruski političar koji je etnički Rus, Valeri Klimenko. Ta partija nikada nije imala značajnih rezultata i uvek se kretala oko 1%. Klimenko je sada počasni predsednik i kandidat koji ima najveće šanse da pobedi u izbornoj jedinici koja obuhavata moldavsku dijasporu u Rusiji i Ukrajini. Klimenko je i predsednik kongresa rusa Moldavije. Ova partija je desne organizacije, konzervativna, rusofilna i zalaže se za veća prava nacionalnih manjina u Moldaviji. Međutim, to više ništa ne važi. Partija vodi isključivo populističku politiku, a Ilanu Šoru je zabranjen ulazak u Rusiju i Rusi bi ga rado videli u zatvoru, jer je i tamo umešan u razne prevare. Ubrzo po preuzimanju partije Ravnopravnost promenio joj je ime i stranku nazvao Partija Šor. Ovaj profesionalni prevarant se, međutim, pokazao kao odličan gradonačelnik i u gradu i u Orheu napravio, bukvalno, čuda. Doveo je veliki broj investitora koji su otvorili skoro 3000 novih radnih mesta, takođe pokrenuo je mnoge socijalne i infrastrukturne projekte, zatim razvio turizam, uveo elektronsku upravu ali i kupio lokalni fudbalski klub i od njega napravio renomiranog prvoligaša. Pored novca iz gradskog budžeta on u gradske projekte ulaže i vlastit novac. To je sve dovelo do toga da on u Orheu postane ekstremno popularan. Javna je tajna da je gradonačelnik postao kupovinom glasova i da će se time baviti i na ovim izborima, posebno na onim većinskim. Ankete mu daju različitu podršku, od 0,5 do čak 10%, što je i logično jer se podrška onima koji dobar deo svojih glasova zasnivaju na kupvini ne može uhvatiti u anketama. Šor će svakako imati poslanike pa makar to bio samo on ali ostaje otvoreno pitanje da li će preći cenzus na proporcionalnoj listi. Potpuna je nepoznanica sa kim bi on mogao da koalira posle izbora. 

 

Neka imena možda nisu pravilno napisana iz razloga što ja ne znam rumunski/moldavski jezik pa se informišem najviše iz ruskih izvora, eventualno ukrajinskih, a poznato je da Rusi rusiziraju strana imena. Ipak, imena u Moldaviji su kao posledica dugogodišnje ruske/sovjetske uprave prilično rusizirana i malo se drugačije izgovaraju nego što bi se izgovarala u rumunskom jeziku, mada je proces rerumunizacije uzeo maha. 


  • 1

#11 romantik

romantik
  • Members
  • 7,701 posts

Posted 24 February 2019 - 08:21

Ja bas ne pratim politiku, ali imao sam prilku da upoznam Voronina pre nekih 6-7 godina jer sam se druzio sa njegovim unukom, i u tom periodu za njih su Rusija i Putin bili sve i svja. Znaci ne znam koji su im javni stavovi, ali mi je jako cudno da oni javno nisu proruski orjentisani kad su privatno takoreci zaljubeljeni u Rusiju. U tom periodu su o Putinu pricali kao o svecu a majcica Rusija je jedina koja moze sve resiti.


  • 0

#12 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 24 February 2019 - 09:56

Ja bas ne pratim politiku, ali imao sam prilku da upoznam Voronina pre nekih 6-7 godina jer sam se druzio sa njegovim unukom, i u tom periodu za njih su Rusija i Putin bili sve i svja. Znaci ne znam koji su im javni stavovi, ali mi je jako cudno da oni javno nisu proruski orjentisani kad su privatno takoreci zaljubeljeni u Rusiju. U tom periodu su o Putinu pricali kao o svecu a majcica Rusija je jedina koja moze sve resiti.

 

Pa oni jesu javno proruski orijentisani, ali i proEU. Najbanalnije receno nesto slicno sto je Tadic ovde prodavao i Evropa i Kosovo, i Evropa i Rusija. Tako je i on nastupao sa politikom i EU i Rusija. Za evrointegracije i clanstvo u EU, ali protiv NATOa i prisajedinjenja Rumuniji. Za dobre odnose sa Rusijom i za priznavanje ruskog jezika kao drugog zvanicnog ( ali to nije uspeo da progura). To su osnovi njegove spoljne  i statusne politike. 

 

E sad on je usao u direktni sukob sa Rusijom kada je 2003/2004 odbio Kozakov plan za regulisanje problema Pridnjestrovlja i zatim usao u otvoren sukob sa pridnjestrovskim rezimom ( ne oruzani vec deplomatski). Posle toga se vise okrenuo EU, cak uspostavio i dobre odnose sa USA i odustao od rigidne komunisticke ekonomske politike. 

 

Rusi mu to izgleda nikada nisu oprostili i izgubio je njihovu podrsku, iako je on verbalno nastavio da se zalaze za dobre odnose sa Rusijom. Naravno, zato sto je njegovo biracko telo proruski orijentisano, a ne zato sto je mislio da bi Rusi mogli da promene stav o njemu.Uz pomoc Rusije je i nastala Socijalisticka partija sa ciljem da se komunisti razbiju, u tome su i uspeli. Voronjinov odgovor na to je bio da podrzi vladu Gabaricea ( nisam siguran,negde sam procitao, ne znam da li je istina a ti bi mogao da znas, da je Gabaricijeva zena cerka, ili unuka od Voronjina). Posle toga mu se partija dodatno raspala, a dosta poslanika mu je preslo i u Demokratsku partiju. On socijaliste smatra za glavne krivce za propast njegove partije i ima veoma negativan stav o njima, a upravo socijalisti su glavni adut Kremlja.

 

Ako predju cenzus, u sta ja ne verujem, mada je moguce krecu se oko granice, tesko je predvideti sta bi mogli da urade i u kom pravcu bi se kretali. Sa njima je sve moguce, ipak su oni komunisti i po svojoj prirodi blizi Rusiji i socijalistima sa kojima nemaju bitne ideoloske razlike. Sa druge strane do sada su bili blizi proevropskoj opciji bez obzira na ideoloske razlike, a trba uzeti u obzir i licnu netrpeljivost sa bivsim stranackim kolegama iz socijalisticke partije. Ponavljam sve je moguce, ali po meni su blizi proevropskoj opciji, mada mislim da ipak nece preci cenzus. 


  • 1

#13 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 26 February 2019 - 12:23

Završeni su izbori i glasovi su prebrojani. Sam pogled na broj izašlih birača pokazuje u kakvom se problemu nalazi Moldavija. Izlaznost je bila najmanja u istoriji, 49,2%. To pokazuje da sve veći broj građana napušta zemlju i kada se na to doda razočaranost u političke stranke dolazi se do ovako male izlaznosti. To potvrđuje i činjenica da je, među izašlim na izbore, žena bilo više od muškaraca za čak 10%. Razlog za toliku disproporciju je u tome što je veliki broj muškaraca otišao da radi u inostranstvo. Na ovim izborima su zabeležena još dva rekorda, rekordan broj birača iz Pridnjestrovlja koji je glasao na moldavskim izborima, čak 33.000 i rekordan broj birača iz dijaspore, čak 75.000. 

 

Pobednik ovih izbora, kao što se i očekivalo, je proruska socijalistička partija Moldavije sa osvojenih 31,1%, odnosno 440.000 glasova. Iznenađujuće, drugo mesto je zauzela koalicija ACUM, proevropska i prorumunska opcija, koja je osvojila 26,8%, odnosno 380.000 glasova. Dok je treće mesto zauzela vladajuća, proevropska, stranka Demokratska partija Moldavije koja je osvojila 23,6%, odnosno 335.000 glasova. Cenzus je prešla i partija Šor sa 8,3%, odnosno 120.000 glasova. Ovi izbori su označili i konačan nestanak Komunističke partije sa političke scene Moldavije u kojoj su decenijama bili nezaobilazni faktor. Osvojili su samo 3,7%, odnosno 50.000 glasova i ostali izvan parlamenta. 

 

Bez obzira na to što su socijalisti pobedili radi se o pirovoj pobedi i ovo je, zapravo, veliki poraz ruske politike u Moldaviji. Bez obzira na korupcionaške afere, loše upravljanje zemljom, emegraciju i siromaštvo broj glasova koje dobijaju proevropske stranke od izbora do izbora raste. Taj rast nije ogroman ali je kontinuiran i sada se već može reći nezaustavljiv. Ovo je najveći broj glasova koje je proevropska opcija ikada dobila u Moldaviji. S druge strane imamo najmanji broj glasova koje je proruska opcija ikada dobila, čak i kada se u prorusku opciju računaju i komunisti i partija Šor. Bez partije Šor, koja definitivno nema ideologiju i ustanju je da sarađuje sa svima, sve svodeći na populizam, pa čak i korupciju birača, rezultat koji je ostvarila proruska opcija je zapravo katastrofalan. Pored sve podrške koju su imali iz Moskve, finansijske, logističke, propagandne socijalisti nisu uspeli u svom cilju i doživeli su težak poraz. 

 

Ono što je posebno, da kažemo, opasno za razvoj političkog života u Moldaviji je rezultat partije Šor. Već sam pisao o njenom lideru, Ilanu Šoru, dokazanom kriminalcu i načinu na koji dolazi do glasova. Očigledno da je razlog tome što je on ne samo na slobodi već se i bavi politikom, to što je to u interesu vladajuće demokratske partije. Sa druge strane, prilično je apsurdno da čovek koji je u svojoj zemlji optuživan, a u drugim tražen od sudskih vlasti zbog korupcije, svoju kampanju bazira na borbi protiv korupcije i još dobije toliki broj glasova. Bez obzira na to što se njegov mandat gradonačelnika Orheia može smatrati kao veoma uspešan ovakvi ljudi ne smeju da imaju mesta u politici ozbiljne zemlje, ali Moldavija očigledno još uvek nije ozbiljna država. 

 

Socijalisti su osvojili 18 mandata na proporcionalnoj listi dok su na većinskom sistemu osvojili 17 mandata. Glasove su dobijali u celoj zemlji ali se posebno ističu severni deo zemlje i krajnji jug zemlje gde su u oblasti Gagauzije i regiona naseljenog Bugarima dobili preko 80% glasova. Takođe, su dobili 50% glasova iz Pridnjestrovlja, gde su ipak očekivali veći broj glasova. Glasvi iz dijaspore, iz Rusije, su takođe otišli njima ali ih je ovog puta bilo iznenađujuće malo, što potvrđuje činjenicu da se moldavska dijaspora seli iz Rusije u zapadnu Evropu. U glavnom gradu, Kišinjevu, socijalisti tradicionalno osvajaju veći procenat glasova nego na državnom nivou ali to nije dovoljno za pobedu u glavnom gradu. Ono što je primetno i zabrinjavajuće za prorusku opciju je da je razlika u glasovima na severu sada već veoma mala i proevrpska opcija u većini distrikta na severu u zbiru ima bolji rezultat od socijalista. Socijalisti su doživeli nekoliko teških poraza na izborima po većinskom sistemu, pre svega u Pridnjestrovlju gde nisu uspeli da uzmu ni jedan od dva mandata, u obe trke su izgubili od nezavisnih kandidata, od kojih je jedan sigurno proevropske opcije dok za drugog ne znam, i to se može smatrati najvećim iznenađenjem ovih izbora. 

 

ACUM je potvrdio svoju dominaciju u Kišinjevu i okolini gde je odneo ubedljivu pobedu. Takođe, glasovi iz dijaspore, čak preko 70% njih, su otišli ACUM-u. Na njihovu žalost oni još uvek dosta loše stoje na severu, mada je primetan njihov napredak i u tok oblasti. Međutim, napretka nema u oblastima naseljenim nacionalnim manjinama na jugu gde nemaju dovoljno glasova ni za prelazak cenzusa. Osvojili su 14 mandata po proporcionalnom sistemu i 12 mandata na većinskom sistemu. Ovo je najbolji rezultat koji je prorumunska opcija ostvarila na jednim izborima u Moldaviji. Problem ima je predstavljalo i to što je partija Šor svoju aktivnost, i gro svojih glasova, imala u gradu Orhei koji važi za prorumunsku oblast, tako da bi u regularnim uslovima broj njihovih glasova bio i veći. U svakom slučaju ovo je za njih odličan rezultat i odlična baza za dalje napredovanje jer, ipak, ovo su njima prvi izbori. 

 

Nastavak kasnije .... 

 

Edit.

 

Kad su se prebrojali svi glasovi iz dijaspore socijalisti su izgubili jedan mandat po proporcionalnom sistemu i imaju 17, sto ukupno iznosi 34 mandata. ACUM je dobio taj mandat i po proporcionalnom sistemu ima 15 mandata, a ukupno 27. 


Edited by A sad, 26 February 2019 - 14:57.

  • 4

#14 bresson

bresson
  • Members
  • 361 posts

Posted 26 February 2019 - 17:43

Da li se moze izvesti zakljucak da se i Moldavija odlucila za eu i nato pre Srbije?
  • 0

#15 A sad

A sad
  • Members
  • 3,360 posts

Posted 27 February 2019 - 10:41

Demokratska partija Moldavije osvojila je 13 mandata po proporcionalnom sistemu i 17 po većinskom, što znači da su oni zauzeli drugo mesto po broju osvojenih mandata ali sa procentom od 23,6%, odnosno 335.000 glasova oni su tek treći. To se može smatrati neuspehom PDM-a, oni su očekivali drugo mesto u izborima po proporcionalnom sistemu i ipak možda još neki mandat više po većinskom. S druge strane gledano ovo je njihov najbolji rezultat u istoriji tako da sa te strane mogu biti zadovoljni. Demokratska partija dobija glasove u celoj zemlji, a najveća baza su im ruralni distrikti uz granicu sa Rumunijom gde ostvaruju ubedljive pobede. Ipak, u manjinskim oblastima na jugu jedva prelaze cenzus ali, ipak, najveći problem za njih su dva najveća grada, Kišinjev i Balti. U oba grada oni ostvaruju, zaista, loše rezultate od oko 10% glasova. Ni u jednom od ta dva grada ne mogu da pariraju ni proruskim strankama ali ni prorumunskom ACUM-u, što je posebno iznenađujuće za Balti koji predstavlja najjače prorusko utočište u zemlji, da ACUM osvaja dosta više glasova od PDM-a, iako PDM odlično stoji u proruski nastrojenim regionima na severu zemlje. Bez obzira na izborni rezultat, PDM je i dalje glavni favorit za stvaranje nove vlade. 

 

Partija Šor je najbolji rezultat ostvarila u regionu Orhei, u čijem glavnom gradu je Ilana Šor i gradonačelnik, gde je uzela preko 50% glasova. Dobre rezultate su ostvarili i na severu zemlje, i u regionima koji se graniče sa Orhei, tako da su uspeli da pređu cenzus i osvojili su 8,4%, odnosno 120.000 glasova što im je donelo pet mandata u skupštini Moldavije. Osvojili su i još dva mandata po većinskom sistemu u regionu Orhei. Kada bi se uradila detaljnija analiza njihovih glasova moglo bi se zaključiti da je procenat proruskih i proevropskih glasača pola-pola među glasovima koje je dobila partija Šor. Ova partija je spremna na koaliciju sa bilo kim ali ipak najverovatnije da će pokušati da naprave dogovor sa Demokratskom partijom ako takav dogovor već i nemaju. 

 

Komunistička partija je najveće razočarenje ovih izbora i može se reći da su podjednako loše prošli u svim delovima zemlje. Iznad cenzusa su bili jedino u Pridnjestrovlju, rodnom regionu njihovog predsednika Voronjina (mada je taj region izuzetno mali i ne donosi značajan broj glasova) i možda još jednom regionu na jugu zemlje. Posebno poražavajuća činjenica za njih je da su najlošije prošli u proruskim delovima zemlje gde su nekada ubedljivo pobeđivali. Može se slobodno reći da je ovo kraj za komunističku partiju u Moldaviji. 

 

Interesantni su rezultati Naše partije koja, takođe, nije uspela da pređe cenzus. Ova partija vlada gradom Balti i uspela je da ostvari odlične rezultate u tom gradu. Balti je, slobodno se može reći, podeljen grad, u njumu je veliki procenta nacionalnih manjina, pre svega ukrajinaca ali i etničkih rusa, međutim moldavci su ipak većina u gradu. Manjine u gradu stopostotno glasaju za Socijalističku partiju pogotovo na parlamentarnim izborima. Sa druge strane deo etničkih moldavaca, koji su proruski nastrojeni, ima problem da glasa za socijaliste verovatno zbog njihovog potenciranja nacionalnih manjina te se u Baltiju osećaju ugroženo i zbog toga glasaju za Našu partiju koja je, ipak, moldavskog karaktera. Dok su u drugim delovima zemlje praktično nestali sa političke scene Naša partija je u Baltiju zauzela drugo mesto sa čak 27,5% glasova. Bili su čak i blizu osvajanja jednog mandata po većinskom sistemu u jednoj od dve izborne jedinice u gladu Baltiju. Ovaj rezultat Našoj partiji ostavlja mogućnost da nastavi da deluje i predstavlja ozbiljnu snagu na lokalnom nivou u gradu Balti dok je sa druge strane jasno da su njihove, nekada velike i ozbiljne ambicije na državnom nivou, prošlost. Ako se u budućnosti ne budu reformisali u neku regionalnu stranku severa Moldavije stranka će definitivno nestati, mada mislim da od neke reforme nema izgleda i da je njihov rok upotrebe, za gazde iz Moskve, istekao.

 

Sve ostale partije koje nisu prešle cenzus su prorumunske, jedina vredna pomena, među njima, je Liberalna partija koja je decenima predstavljala stožer pronato i prorumunske aktivnosti u zemlji. Izbori su protekli, kada bi gledali sa stanovišta zapadnih demokratija, u nedemokratskim uslovima. Kupovina glasova je bila masovna, korišćene su razne prljave metode i nisu birana sredstva da se do glasova dođe. Za sve partije osim ACUM-a postoje dokumentovani primeri kršenja izbornih pravila. Međutim, budimo realni to nije ništa što se ne dešava po svim ostalim istočnoevropskim državama i nije ništa neuobičajeno za ovaj stadijum razvoja demokratije. 

 

Treba, takođe, napomenuti da su u parlament ušla i tri nezavisna poslanika koji su dobili mandate po većinskom sistemu. Jedan od njih je pobedio na izbornoj jedinici na jugu zemlje i on je nastupao kao nezavisan kandidat ali uz podršku Demokratske partije, dok su druga dva pobedila u Pridnjestrovlju što predstavlja najveće iznenađenje ovih izbora, posebno što je jedan od njih dvoje sigurno proevropske orjentacije dok za drugog ne mogu da tvrdim stopostotno ali mislim da je i on. Pohvalno je to što su svi lideri stranaka u parlament ušli po većinskom sistemu. Najviše glasova od svih kandidata dobila je Maja Sandu, jedan od lidera koalicije ACUM, koja je u svojoj izbornoj jedinici, Evropska dijaspora, osvojila oko 50.000 glasova. Sve izborne trke po većinskom sistemu su dobijene sa solidnom razlikom osim 4-5 i u nekim od njih možda treba očekivati pokušaj poništenja izbora na nekim biračkim mestima da bi se u ponovljenom glasanju promenio konačan ishod. 

 

Što se potencijalnih koalicija tiče sve je otvoreno ali ja očekujem da će vlast formirati demokratska partija, pa makar morala da pravi i nepricipijelnu koaliciju sa socijalistima. Ipak, proevropski put Moldavije više nije ugrožen. 


  • 0