41077 replies to this topic

[Donko Darkovski]

Umiješ ti to i bolje

Kako rekoh, ova tema  - forumska kloaka.

[Kinik]

...

 

Normalno da je kloaka!

 

Nisi pazlivo gledao Pepa Bandica, kad se vrati iz vecernje skole i zali zeni: 'dobili domaci da lepo opisemo rodni kraj!

Kako cu lepo opisivat 'kamen?'

 

Kad je nesto kloaka - onda ga ne mozes lepo opisivat'!

 

A to sto se digla ova dreka - pa tamo gore ima dobar tekst lika koji je odlicno opisao.

Nece da bude sprocut svetinje smrdske, no zali za sinom? A ne zali za vise desetina hiljada tudjih sinova / nesreca koja je proizvela genocidna pomijara?

 

Navodio sam primer iz arheologije, kad naucnici otkriju prebivaliste nekog izumrlog semitskog plemena / Kananita.

I u centru sela pronadju ostatke ritualne kupelji / kupaonice. Uzmu neki materijal na probu i otkriju bakterije koje su ih ubile.

 

Posto su koristili zajednucku seosku kupelj - pocnu da se razvoljevaju - pa idri u ritualne molitve i kupanje. Kako mru jos vise - a oni jos vise u molitve i kupanje. Dok nisu svi pomrli.

 

E, to ti je genocidna smrdska.

 

Moze nebo da padne od zlocina, samo im ne dirajte sVrBohaziju!

Pa to mora da se plati.

 

Ako nekome nije bilo zao tudje dece, sta ima da vriska oko svog - pa ugradio ga je u temelje zlocinacke tvorevine.

Sta sad hoce, da se pravimo naivni?

 

Zamisljam - neki roditelju u 'trecem rajhu' pozale se sudu na sina koji je usled loseg komandovanja / tudje gluposti - zaginuo negde. Pa nije problem sto je zaginuo od zlocinackog rezima protiv koga nemaju nista - vec samo 'traze pravdu za Hajnca'.

Nebitno je iz kojih razloga je stradao Hasjnc, kao sto je nebitan David.

 

A opet, imao si pocetkom maja '45. kad su raznorazne nakaze naganjale one za koje su sumnjali da su 'izgubili veru u firera', streljali ih i vesali. Pa kad su ameri usli u to selo / gradic, stanovnici se pozale, a oni pohvataju te likove i povesaju u gradskom parku.

Rajh samo sto nije pao, kapitulacija samo sto nije - a oni naganjaju 'protivnike firera'?

 

Tu se radi u sustini koju sVrBska vukojebinska, raspomamljena svetina ne vidi i nece prizna sebi - da su ih izradili kao voline.

Samo za vlast i pare.

 

Kakva 'drzava', kakvi bakraci!

Primitivni vukojebinci, obicne ljudske politicke nakaze, go kriminalac i ratni zlocinac - genocidas.

Samo covek kad pogleda tu galeriju monstruma.

 

To je trebalo kao sa onim drljavim milicijskim majmunom koji je otisao na pecanje, pa kad su SAS-ovci hteli da ga upapse, a on potegne utoku. Gde ga momentalno sastave za zemljom. Pa pridje jedan visoki crni SAS-ovac, pogleda ga, odmahne glavom prema svojima i ... overi ga. 

 

A ti sad nastavi da hvalis i opravdavas kloaku.

 

...

[Donko Darkovski]

Trebalo bi mnogo više od dobre volje pa da se pročita ovo što si metabolisao, neki drugi put, možda.

[Kinik]

...

 

Tacno je - nemoj da citas.

 

Ne postoji nista sto prekodrinski propagandisti mogu da 'izmetabolisu', a da se to cinjenicama ne razbuca u paramparcad.

 

Njihov problem je sto zive u izvitoperenom svetu, pa kad izadju medju normalne ne mogu da se snadju.

 

To, da im sve vise i vise taj sumanuti svet postaje tesan - i to je cinjenica.

 

Ako, tako i treba, pa moraju se suociti sa posledicama visegodisnjeg naZiJonskog ludovanja, anticivilizacijskog ponasanja i nevidjenih zlocina.

 

Koga uopste, u normalnom svetu, interesuje ta pomijara?

 

...

[Kinik]

...

 

>> ... Uznemirujuće: "Ako obeležavate Dan RS, ne zaboravite"

Na adrese institucija Republike Srpske, povodom Dana Republike, 9. januara, stigle su "čestitke" uznemirujućeg sadržaja.

Izvor: Tanjug, petak 4.01.2019.

 

 

Na njima su, kako navode "Večernje novosti", fotografije sa gomilom ljudskih kostiju i leševa, uz poruku: "Ako obeležavate Dan Republike Srpske, ne zaboravite - ovo su njeni temelji".

 

Na poleđini su, kao "realizatori projekta", navedena imena 25, uglavnom bošnjačkih, udruženja proisteklih iz rata. 

 

Među njima je i koalicija "1. mart", ali i udruženja koja se zvanično deklarišu da se zalažu za toleranciju, mir, istinu i pravdu, kao što su Forum građana Tuzle i Fondacija istine, pravde i pomirenja iz Tuzle. ... <<

 

 

Normalno, nazi_fashi podlistak ne moze bez naZiJonskog podjarivanja.

Nema u toj poruci niceg uznemiravajuceg, a to sto zlocinci imaju flesbekove i nemirnu savest - to je njihov problem.

 

Ne moze biti pomirenja sa sVrBskom zlocinackom bagrom!

 

 karta masovnih grobnica.jpg   230.07KB   3 downloads

 

 

Ivo Komsic

 

>> ... Dejtonski sporazum je omogućavao, bez obzira na sva unutarnja ograničenja, demokratski razvoj entiteta RS, ali u okviru BiH. Nitko u Daytonu nije mogao ni pomisliti da će se RS vratiti na pozicije i ideologiju ratne, zločinačke tvorevine, da neće priznavati BiH kao državu i njen Ustav. Najveće iznenađenje je što je taj obrat izvršio Milorad Dodik, favorit i nada međunarodne zajednice, od koga se očekivalo da će RS uzdići iznad one ratne, i na šinama Dejtonskog sporazuma krenuti ka Evropi i NATO-u. Dodik je ustvari obnovio Karadžićevu RS, ozakonio dan osnivanja zločinačke tvorevine kao dan RS-a, rehabilitirao ratne zločince osuđene na međunarodnom sudu, pobrisao sve što je nosilo ime Bosne i krenuo u otvoreni proces rušenja BiH, što se ni ratom nije moglo uraditi. Narod je ponovno založen za ideju. Može se reći da Srbima u RS-u nije ni pružena mogućnost prave percepcije Dejtonske RS, oni su političkom i medijskom kampanjom držani kao taoci jedne poražene ideje. ... <<

 

...

[Kinik]

...

 

http://avangarda.ba/...ljno.php?id=718

 

>> ... Ekskluzivno – Iz haških dokumenata (upućenih vlastima i tužiteljima RS-a, ali i Tužiteljstvu BiH) o dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992:

JNA i general Kukanjac snose najveći dio krivice za ovaj incident!

Piše: Dženana Karup Druško

05.01.2019

 

     Avangarda eksluzivno objavljuje dio sadržaja dokumenata Haškog tribunala – s kojima raspolaže i Tužiteljstvo BiH, ali i tužiteljstva i vlasti Republike Srpske, a u kojima su mišljenja i stavovi Haškog tribunala dati na osnovu obimne dokumentacije o dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine. “Mada je Tužilaštvo RS-a dostavilo ovaj dosje, najveći dio istrage tih navoda (gotovo 7 godina) provodio je Vojni sud u Beogradu. Nema službenog objašnjenja zašto su beogradski tužioci odlučili da se ovaj dosje dostavi ICTY. (...) Sumnja se da je Beograd poslao ovaj dosje RS-u da ga dostavi nama, svjestan da će mu ICTY – Jedinica za Pravila puta dodijeliti Standardnu oznaku B (negativno mišljenje, odnosno da nema dokaza za navode o odgovornosti rukovodstva RBiH, prim.aut.). Tada bi RS (i Beograd) onda bili u poziciji da se obrate medijima i kažu da ih je UN ponovo izdao, da je nepouzdan i da je na strani muslimana” – navodi se, između ostalog, u jednom dokumenatu Haškog tribunala, od 8. maja 2003. kao i ovo: “U trenutku predaje pisama vlastima u RS-u bi se moglo reći da mi znamo da je ovaj dosje došao iz Beograda i da razumijemo politički značaj ovih navoda, ali da će, ako Beograd ili RS daju negativan publicitet UN-u, Haškom tribunalu, ROR-u (Rules of the Road/Pravila puta, prim. aut), u vezi sa Standardnim oznakama, u tom slučaju Haški tribunal objaviti saopćenje za štampu u kojem će braniti poziciju ICTY-ROR-a i specificirati razloge zbog kojih je data ova Standardna oznaka. Možda je, također, uputno reći da je gledište ICTY-ROR-a da JNA (general Kukanjac) treba snositi najveći dio krivice za ovaj incident.”

     Dugo smo čekali “istinitu”, i(li) “provjerenu informaciju” iz Republike Srpske, odnosno režimskih medija Milorada Dodika, o procesuiranjima za ratne zločine u BiH, pogotovo nakon što je okončan mandat Haškog tribunala, i napokon smo je dobili u četvrtak, 3. januara 2018. godine u prilogu Dnevnika RTRS-a, u kome se ističe da su “usljed pritiska iz Republike Srpske” optužena četiri generala Armije RBiH. Ne krijući kako se nadaju da će svi ovi generali biti presuđeni (uz tvrdnje u stilu Rista Đoga i Ilije Guzine, nekada najvećih propagatora i agitatora politike Radovana Karadžića, a danas njihovih kerbera na RTRS-u koji podržavaju politika Milorada Dodika) kažu i kako (još) “nema  presuda za Dobrovoljačku, Tuzlansku kolonu, zločine u Podrinju...”, te da bi “učestalo podizanje optužnica pred Sudom BiH za ratni zločin nad Srbima protiv visokorangiranih bošnjačkih, ratnih komandanata iz temelja moglo da promjeni sliku o karakteru proteklog rata”.

 

    Šta kriju vlasti RS-a?

    Ono što se godinama radilo tajno, smišljeno, planski i organizirano, sada se i ne krije: istragama i optužnicama u Tužiteljstvu BiH se pokušava promjeniti karakter rata u BiH. Ironija je da su Banja Luka i Beograd to godinama pokušavali, fabriciranjem dokumenata i instruiranjem brojnih svjedoka u Haškom tribunalu, uz jaku propagandu (podržanu i iz najviših akademsko-intelektualnih krugova), ali da im to u Haškom tribunalu nikad nije uspjelo. Međunarodni tužitelji i sudije godinama su, na osnovu hiljada stranica dokumenata i brojnih svjedoka, utvrđivali činjenice o ratu u BiH, dokazujući da su počinjeni masovni teški ratni zločini i genocid s ciljem stvaranja etnički čistih srpskih teritorija, uz pokušaj ostvarivanja ideje o Velikoj Srbiji, kao i da je Bosna i Hercegovina bila napadanuta i da se branila od agresije i iz Srbije i iz Hrvatske. 

    Žalosno je da ono što su utvrđivale i dokazale međunarodne sudije i tužitelji iz cijelog svijeta, sad mijenjaju sudije i tužitelji u BiH, stavljajući se tako u službu revizionističkih snaga koje žele “dokazati” da je u BiH bio građanski rat, da su sve strane (isto) činile zločine, te da su generali Armije RBiH isti kao generali Vojske Republike Srpske i visoki oficiri MUP-a RS, skoro svi osuđeni u Haškom tribunalu, uz političko rukovodstvo Republike Srpske, ali i proglašeni odgovornim za genocid pred Međunarodnim sudom pravde. Ono što su dva međunarodna suda utvrdila, sad pravosuđe BiH mijenja! (Na stranu pitanje da li u tom pravosuđu još ima kredibilnih profesionalaca koji znaju i hoće svoj posao raditi u skladu sa presuđenim haškim činjenicama i međunarodnim pravom (kao i zakonima BiH), nekako se nameće pitanje: ima li u bh. pravosuđu onih koji dolaze iz bošnjačkog naroda?)

    Godinama je Milorad Dodik žestoko napadao Sud i Tužiteljstvo BiH. A onda je to odjednom prestalo. Zašto, odgovorio je jasno prilog na RTRS-u – oni su sad na sebe preuzeli da promjene karakter rata u BiH!? Ko je uz Milorada Dodika pravio pritisak i pod čijom kontrolom (osim Dodikovom) je danas pravosuđe BiH? Kandidata ima raznih i više(nacionalno) zastupljenih i ne samo iz Republike Srpske, ali za sada je kao Dodikov partner najizgledniji Dragan Čovic i (samo) njegov HDZ.

    Slučaj Dobrovoljačka možda i najbolje ilustrira navedeno, jer se godinama iz Banja Luke (i Beograda) insistira da se kao odgovorni procesuiraju tadašnji najviši politički, vojni i policijski kadrovi u RBiH, a Dodik je svojevremeno, čak, tvrdio da je rat u BiH počeo u Dobrovoljačkoj iako je do tih događaja već pola BiH gorilo, a masovni zločini nad Bošnjacima i Hrvatima bili počinjeni u Posavini, Podrinju, Krajini... Nije pomoglo ni što je ovaj predmet u Tužiteljstvu procesuiran i okončan nakon više godina, jer nije bilo dokaza za  tvrdnje protiv prijavljenih (uz napomenu da se istraga trebala provesti protiv odgovornih pojedinaca). A nije pomoglo ni što je ovaj predmet prije toga bio predat Haškom tribunalu koji je dao svoje mišljenje o njemu, a što se krije.

    Vlasti u Republici Srpskoj još od 2003. godine ćute o mišljenju Haškog tribunala koje su dobili u skladu s Pravilima puta Rimskog sporazuma, dok istovremeno s nevjerojatnom upornošću, koristeći sve raspoložive resurse (političke, medijske, policijsko-tužiteljske...),  prave pritisak na Tužiteljstvo BiH da optuže političko rukovodstvo RBiH, što su i uspjeli jer je Tužiteljstvo BiH ponovo, krajem novembra 2018. godine, aktiviralo istragu o dešavanjima u Dobrovoljačkoj, a koja je bila pravno okončana 2012. godine i u kojoj je učestvovao tim tužitelja Tužiteljstva BiH, među kojima i strani tužitelj Jude R. Romano koji je i potpisao odluku o obustavljanju istrage. 

 

    Dobrovoljačka kao omerta

    Zakon ćutanja, ili zakon šutnje, naziv je za skup običaja ili neformalnih normi na temelju kojih je pripadnicima određene društvene grupe (porodica, klan) ili organizacije (tajno udruženje, politička stranka, vojna jedinica) zabranjeno javnosti ili organima vlasti iznositi određena saznanja kojih se tiču njih samih ili drugih pripadnika iste grupe, bez obzira da li o tome postojala zakonska obaveza ili ne. To se prvenstveno odnosi na saznanja za koje se smatra da bi njihovo objavljivanje pripadnicima grupe ili grupi u cjelini moglo nanijeti određenu štetu. Najpoznatiji takav primjer je omerta koju prakticiraju organizacije italijanske mafije. 

 

    Radeći u stilu talijanske mafije... 

    Jasno je zašto do sada javnost nije obavještena o mišljenu Haškog tribunala koje su prvo dobile vlasti RS-a, a poslije i Tužiteljstvo BiH – jer ne korespondira sa željama i ciljevima iz Srbije koja je još od 2002. godine, preko Republike Srpske, pokušala progurati slučaj Dobrovoljačka kako bi rukovodstvo RBiH bilo procesuirano u Haagu. 

    Prema analizama Haškog tribunala iz 2003. godine najveća krivicu za ono što se desilo se u Dobrovoljačkoj pripisuje se generalu JNA Milutinu Kukanjcu, koji je naredio da se predsjednik Alija Izetbegović kidnapuje. 

    U dokumentu Haškog tribunala se navodi: “Srpski mediji su uveliko koristili video snimak napada u propagandne svrhe. Uveliko se percipira da su predsjednik Izetbegović i njegovi komandanti prevarili JNA i da je UN bio slab, nepouzdan i promuslimanski nastrojen posrednik. Mada je Tužilaštvo RS-a dostavilo ovaj dosje, najveći dio istrage tih navoda (gotovo 7 godina) provodio je Vojni sud u Beogradu. Nema službenog objašnjenja zašto su beogradski tužioci odlučili da se ovaj dosje dostavi  ICTY. Beograd osjeća da je pod pritiskom da nekoga krivično goni, s obzirom da od početka provodi antimuslimansko-hrvatsku i anti-UN propagandu, mada zna da je general Kukanjac (JNA) onaj koji treba snositi najveći dio krivice. To bi, međutim, bio nepopularan stav u svjetlu široko rasprostranjenog osjećanja. Sumnja se da je Beograd, kako bi izbjegao zauzimanje ove pozicije, poslao ovaj dosje RS-u da ga dostavi nama, svjestan da će mu ICTY – Jedinica za Pravila puta dodijeliti Standardnu oznaku B (negativno mišljenje, odnosno da nema dokaza za navode o odgovornosti rukovodstva RBiH, prim.aut.). Tada bi RS (i Beograd) onda bili u poziciji da se obrate medijima i kažu da ih je UN ponovo izdao, da je napouzdan i da je na strani muslimana, itd. Itd. To je, već, dobro poznata priča. Također, Beograd bi imao opravdanje da ne otvara krivični postupak, a Republika Srpska bi imala (još jednom) lažnu osnovu za kritiku ICTY-ROR-a”, navodi se u dokumentu Tribunala.

    Tužitelji Haškog tribunala, u nastavku dokumenta, predlažu tadašnjoj glavnoj tužiteljici Carli del Ponte na koji način te 2003. godine obavijestiti vlasti u RS-u da je Haški tribunal zauzeo poziciju da nema odgovornosti rukovodstva RBiH za dešavanja u Dobrovoljačkoj: “Čini se da je prilično očigledno da su RS i Beograd odabrali ICTY – Jedinicu za Pravila puta kao žrtvenog jarca. Jedna od mogućnosti je da tužiteljica pisma preda nekom visoko pozicioniranom zvaničniku RS-a. U trenutku predaje pisama, vlastima u RS-u bi se moglo reći da mi znamo da je ovaj dosje došao iz Beograda i da razumijemo politički značaj ovih navoda, ali da će, ako Beograd ili RS daju negativan publicitet UN-u, Haškom tribunalu, ROR-u, u vezi sa Standardnim oznakama, u tom slučaju Haški tribunal objaviti saopćenje za štampu u kojem će braniti poziciju ICTY-ROR-a i specificirati razloge zbog kojih je data ova Standardna oznaka. Možda je, također, uputno reći da je gledište ICTY-ROR-a da JNA (general Kukanjac) treba snositi najveći dio krivice za ovaj incident. Smatramo da bi lokalne vlasti bile sklone ignorirati bilo koje razloge koje mi damo i da bi manipulirali tim razlozima na takav način da samo nastave sa kritikom UN-a i ICTY-a.”

 

    Stav Haškog Tribunala o krivičnoj odgovornosti Jusufa Pušine i Ejupa Ganića 

    “Ako je predsjednik Izetbegović bio u pritvoru JNA, on nije imao više efektivnu vojnu kontrolu nad muslimansko-hrvatskim snagama i nije bio u poziciji da ’lično jamči’ sigurnost bilo kome tokom oružanog sukoba; Ako nije bilo odgovarajućeg jamstva za sigurni prolaz, onda je konvoj JNA bio legitimna vojna meta, čak i ako su pripadnici JNA (i general MacKenzie) pogrešno mislili da im je siguran prolaz osiguran”, stoji u (pravnom) mišljenju koje je iz Haškog tribunala dostavljeno u Republiku Srpsku i u kome se na kraju decidno navodi: “Konvoj je bio legitimni vojni cilj i napad na njega bio je prima facie, zakonit.”

    U pismima (br. 036342/CDP/RR1104 i 036340/CDP/RR1104) od 17. juna 2003, koje je Carla del Ponte poslala uredu okružnog tužitelja Republike Srpske, za Pušinu i Ganića se navodi: “Nakon pravnog razmatranja dostavljeog spisa i dokazne građe ja sam na ovaj predmet stavila sljedeću Oznaku standarda, u skladu sa procedurama i smjernicama za strane u pogledu dostavljanja predmeta Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju prema mjerama dogovorenim 18. februara 1996. (Pravila puta, stav 16 i Dodatak B) te prema tome: standardna oznaka B – ratni zločini protiv ratnih zarobljenika: u vezi s svim optužbama. U svrhu utvrđivanja da li treba pokrenuti krivični postupak u ovoj fazi, ja sam mišljenja da su dokazi nedovoljni prema međunarodnim standardima da bi predstavljali razuman osnov za uvjerenje da su Pušina Jusuf/Ganić Ejup mogli počiniti gore navedena ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava.”

    Ovim su brutalno ogoljeni navodi priloga Dodikove televizije, ali i jasna poruka javnosti u BiH da su vlasti iz Republike Srpske ovladale pravosuđem BiH, kao što je jasno, nažalost, da se spremaju optužnice za sve slučajeve koji se navode u prilogi RTRS-a, zajedno sa  Dobrovoljačkom ulicom. 

 

    Sretna nam Nova 2019. godina.

    Avangarda će nastaviti objavljivati najvažnije dokumenete iz haških arhiva o slučaju Dobrovoljačka, ali i detalje o političkim pozadinama slučaja i spregama sa pravosudnim institucijama. ... <<

 

...

[bresson]

http://mondo.rs/a115...icke-pesme.html

🤮🤮🤮🤮

[Kinik]

...

 

http://avangarda.ba/...ljno.php?id=712

 

>> ... Solidarnost s Banja Lukom

Sofijin izbor: Dete ili entitet

Piše: Milivoj Bešlin

30.12.2018.

 

    Uplakani roditelji koje sprovodi pretorijanska garda laktaškog tiranina, ta slika fašističke čizme koja gazi ljudsko lice, najbolja je paradigma entiteta nastalog na teroru i genocidu. Samo je bilo pitanje kada će i Srbi doći na red. Onih drugih više i nema, a zver je uvek gladna krvi. Da bi deca živela, entitet(i) mora(ju) umreti. Bira se između vlastitog deteta i paradržave koje je nastala na desetinama hiljada nevinih žrtava i dok postoji tražiće nove. Ostaje upitanost ‒ čije dete je sledeće? Kao u romanu “Sofijin izbor”, njihova deca, “zlatna mladež”, kako ih zovu Banjalučani, će preživeti. A deca, poput Davida, neće, jer će biti žrtvovana

Bosna kao da je ponovo u ratu. “Božićne” slike sa ulica Banjaluke mogle bi se upravo time objasniti. Banjaluka – grad koji ni jednoga dana nije bio na liniji fronta i nije neposredno iskusio užase rata 1992‒1995. ostao je u to vreme bez više od polovine svojih stanovnika. Od izrazito multietničkog grada, transformisao se u jednonacionalni, uz primenu najzverskijih metoda ubistava, mučenja i proterivanja bezmalo svih nesrba. Ideologija velikosrpstva i nacionalizma u crno je zavila hiljade Banjalučana. Zbog čega su preostali srpski stanovnici Banjaluke (naivno) verovali, dok su stradali bošnjački i hrvatski civili i njihova deca, da rat jednoga dana neće opet doći u njihov grad i po njihovu decu? 

    Kap koja je prelila čašu bilo je monstruozno ubistvo 21-ogodišnjeg studenta, Davida Dragičevića. I ne prvo ubijeno (srpsko) dete u poratnom periodu, za koje kraci sežu do vrha entitetske ratnozločinačke strukture. Talas otpora i protesta zbog mučenja i surovog ubistva Davida, teško je bilo zaustaviti. Vrh policije i paradržavna entitetska hidra osnovano je sumnjičena za ovaj zločin i njegovo prikrivanje. 

 

    Pretorijanska garda Dodikovog režima

    Uprkos brojnim dokazima o umešanosti vrha entitetskog kriminalnog režima, capo di tutti capi, Milorad Dodik, dobio je nedavne izbore. Uz svu krađu i pritiske, veliki broj bosanskih Srba dao je glas nastavku rata drugim sredstvima, besprimernoj pljački, teroru i mržnji. Veći deo tzv. opozicije posle izbora sagnuo se da poljubi papuču kriminalnom laktaškom fireru. Paradržavni entitet nastao na genocidu i najstrašnjim zločinima u Evropi posle sloma fašizma 1945. gotovo je ostao bez opozicije. 

Nema primera u današnjoj Evropi da jedna teritorija opstaje kao endemski sinkretizam izolacionizma Enver Hodžine Albanije, etničke “čistote” Trećeg Rajha, ideološkog (nacionalističkog) jednoumlja Severne Koreje i terorističke uprave po ugledu na odmetnuti ratno-separatistički Donjeck na istoku Ukrajine. I sve to pod supervizijom licemernih, “civilizovanih”, zapadnih metropola koje su Bosni i Hercegovini nametnule dejtonsku “Prokrustovu postelju”, nakon što su joj prethodno četiri godine sankcijama osporavali pravo da se brani od ideje i prakse totalnog uništenja. Ratna sudbina BiH uporediva je, po licemerju i sramoti zapadnih liberalnih demokratija, samo sa osporavanjem prava na opstanak republikanskoj Španiji (1936‒1939). I tada je zapadni liberalizam svojom “neutralnošću” bio faktička potpora fašizmu i doprineo da se Španija izruči Frankovim falangama.             

    Saopštenje bezube i priglupe briselske birokratije, na slike krvavih glava i terora nad ljudima u Banjaluci, primer je istoriji beščašća. EU nije garant bilo čega, osim održanja statusa quo. Ostaje nada da na Zapadu postoje ozbiljnije organizacije i strukture od papirnog tigra briselske administracije. Slika hapšenja uplakane majke Davida Dragičevića, kako grčevito steže fotografiju zverski ubijenog sina, dok je hapsi i odvodi naoružana pretorijanska garda Dodikovog režima, ista ona koja je osumnjičena za ubistvo njenog deteta, može se po užasu uporediti samo sa slikama fašističkog terora u nacističkoj Nemačkoj. Slika majke za istoriju. 

    Potresna koliko i Skriginova “Majka s Kozare” iz vremena Drugog svetskog rata. Krvave glave nekolicine hrabrih Banjalučana koji su smeli da javno izraze solidarnost sa uhapšenim roditeljima koji traže samo istinu, moraju biti savest čovečanstva. Stanovnici Dodikove lažne države koji sede u svojim kućama, sebe su osudili na kukavičluk i beščašće, a svoju decu prepustili milosti i nemilosti kriminalnog režima. Niko ne zna ko je sledeći David Dragičević. Varaju se svi koji misle da su oni i njihova deca bezbedni. Poslednja faza mafiokratskog režima Milorada Dodika skliznula je u rat protiv vlastitih građana koji još pokazuju da ne mogu da se pomire sa ubistvima svoje dece. Da li je ćutljiva većina, ipak, spremna da žrtvuje život vlastite dece u ime opstanka kontroverznog entiteta?

 

    Pravo srpskog naroda u regionu

    Srbija, pre svega vladajuća, naprednjačka, sramotno ćuti ili još sramotnije podržava teror nad Banjalučanima. Bez Srbije, njenih planova, logistike i finansija, i pravo i istorija su tu jasni, ne bi bilo ni rata i komadanja Bosne i Hercegovine. Pre samo nekoliko dana je rečeno da je režim u Beogradu dao devet miliona eura, tokom 2018. godine, za učvršćenje Dodikove kriminalne oligarhije. Koliko je to asfaltiranih puteva u državi sa najgorom infrastrukturom na Balkanu, koliko domova zdravlja, koliko protivzakonito smanjenih penzija u Srbiji, itd. 

    Srbijanska opozicija se ne buni. I oni bi isto uradili. Nema među njima supstancijalnih ideoloških razlika. Kao što se i naprednjačko-šešeljevskom režimu i ljotićevsko-tajkunskoj opoziciji već godinama podjednako priviđa ugroženost Srba u regionu. Hapšenja, batinanja i represija nad ljudima u Banjaluci su daleko dramatičnija od bilo čega što smo videli poslednjih godina u regionu, kada su predstavnici i vlasti i opozicije dizali tenzije zbog, navodno, ugroženih prava Srba. Pravo srpskog naroda u regionu, više od bilo koga, ugrozio je neofašistički kartel Milorada Dodika. Ako je tačna informacija da je Dodiku za teror nad Banjalučanima poslat i odred srbijanske policije, makar znamo šta čeka i Srbiju. Rat se uvek i neminovno vrati kući. 

Uplakani roditelji koje sprovodi pretorijanska garda laktaškog tiranina, ta slika fašističke čizme koja gazi ljudsko lice, najbolja je paradigma entiteta nastalog na teroru i genocidu. Samo je bilo pitanje kada će i Srbi doći na red. Onih drugih više i nema, a zver je uvek gladna krvi. Da bi deca živela, entitet(i) mora(ju) umreti. Bira se između vlastitog deteta i paradržave koje je nastala na desetinama hiljada nevinih žrtava i dok postoji tražiće nove. Ostaje upitanost ‒ čije dete je sledeće? Kao u romanu “Sofijin izbor”, njihova deca, “zlatna mladež”, kako ih zovu Banjalučani, će preživeti. A deca, poput Davida, neće, jer će biti žrtvovana. U Banjaluci je pobuna jedina alternativa mogućnosti da i neko sledeće dete završi na dnu reke Crkvene. Do tada, izbor postoji i jasniji ne može biti. Život mora pobediti. Solidarnost sa Banjalukom koja se ne miri – mora biti imperativ u čitavom regionu. ... <<

 

...

[Sultan_Stjepan_Bosanski]

Danas je u Banja Luci obiljezena godisnjica pocetka pobune protiv Republike Bosne i Hercegovine i njezinih demokratski izabranih vlasti, kao i pocetak politike nacionalne, etnicke i vjerske segregacije koja je okrunjena zlocinom genocida. „Republika Srpska“ je fasisticki ideoloski projekat, od njezinih tvoraca zamisljen kao ekskluzivna teritorija srpskog naroda. Jugoslavenska vojska i postrojbe pobunjenih bosanskih Srba su samo 1992. godine etnicki potrijebili preko 2,000,000 odnosno 50% stanovnistva Republike BiH, nesrba, sa 70% teritorije koju su drzali pod okupacijom. Politicki i vojni vrh susjedne Jugoslavije pod vodstvom Slobodana Milosevica i pobunjenih bosanskih Srba pod vodstvom Radovana Karadzica poceli su s osnivanjem konc-logora u koje su trpali, mucili i ubijali Bosnjake, Hrvate i Srbe, koje su deklarirali kao „neciste“ jer su bili u brakovima sa nesrbima. Preko 60,000 zena, poglavito Bosnjakinja i Hrvatica, sustavno su silovane. Masovna silovanja bila su sredstvo a ne posljedica velikosrpskog drzavnog projekta dirigiranog iz Beograda. Samo je u Sarajevu, tokom cetverogodisnje opsade slavne srpske vojske, ubijeno preko 11,500 ljudi, od kojih 1,601 dijete. Ideoloski projekat „Republika Srpska“ zaokruzen je 11. jula 1995 godine genocidom u Srebrenici, najmasovnijim zlocinom na europskom tlu nakon strahota Holocausta.

Danas, 23 godine nakon zavrsetka rata, ideoloski sljedbenici tvoraca „Republike Srpske“ osudjivanje masovnih zlocina i genocida kao kukavicko jaje turaju kolektivno cijelom srpskom narodu. U Beogradu je izmisljen i pojam o „genocidnosti“ cijelih naroda, da bi se srpski narod usprotivio jedinom mogucem civilizacijskom cinu, koji nema alternativu, a koji bi bio bezuvjetna osuda genocida koji je pocinjen u ime tog naroda, ucinka tog zlocina, kao i svih onih koji kolektivno srpski narod guraju u istu ravan kao sto je bio drzavni vrh, koji je isplanirao i sproveo u djelo zlocin genocida. Srpski narod ima civilizacijsku duznost da institucionalno (kroz prosvjetne, naucne i druge institucije) osudi i da se distancira od politike i ideologije genocida koji su odgovorni za najgori zlocin na europskom kontinentu nakon Holocausta. Ne postoji kolektivna krivica! Postoji institucionalna odgovornost osudjivanja vec pocinjenog i dokumentiranog zlocina genocida i njegovih posljedica.

Kako nazvati danasnju paradu, kojom se slave politika i ideologija genocida, koja je nedavno pocela ubijati i „svoje“ (David), sem Smotrom vampira! Sljedbenici ideologije zlocina genocida jucer su protjerali i poubijali Bosnjake i Hrvate. Danas su im Srbi na redu. Zvijer ostaje zvijer i uvijek ce biti u potrazi za novom zrtvom.

I na kraju par pitanja za diskusiju: Kako gledati na danasnju Srbiju? Danas je premijerka Srbije, Ana Brnabic, od ideoloskih sljedbenika „Republike Srpske“ dobila odlikovanje koje su prije nje dobili: Radovan Karadzic, Ratko Mladic, Biljana Plavsic i Momcilo Krajisnik. Nasla je gospodja Brnabic sebi ideoloski spalir u koji ce ponosno stati i likovati. Kakvu buducnost moze imati takva Srbija? Kakvo je drustvo, koje suti na velicanje fasisticke ideologije? Da li se slazete sa mnom da postoji institucionalna odgovornost da se osude zlocin genocida kao i anulira njegov ucinak/rezultat? Kako vi dozivljavate danasnju Smotru vampira?

[Oholi]

I na kraju par pitanja za diskusiju: Kako gledati na danasnju Srbiju? Danas je premijerka Srbije, Ana Brnabic, od ideoloskih sljedbenika „Republike Srpske“ dobila odlikovanje koje su prije nje dobili: Radovan Karadzic, Ratko Mladic, Biljana Plavsic i Momcilo Krajisnik. Nasla je gospodja Brnabic sebi ideoloski spalir u koji ce ponosno stati i likovati. Kakvu buducnost moze imati takva Srbija? Kakvo je drustvo, koje suti na velicanje fasisticke ideologije? Da li se slazete sa mnom da postoji institucionalna odgovornost da se osude zlocin genocida kao i anulira njegov ucinak/rezultat? Kako vi dozivljavate danasnju Smotru vampira?

Niko pa ni gospođa Branbić nije rekla da je sve u istoriji Srpske ok.To sigurno nije stav ni aktuelanog  vrhovništva Srpske na čelu sa doktorom Dodikom.Sve zemlje imaju  poneku mrlju u svojoj prošlosti ali slave svoje praznike i sobom se ponose.

[McCarthy]

ali slave svoje praznike i sobom se ponose

 

I genocidom?

 

EDIT:

 

a čelu sa doktorom Dodikom.

 

 

Lol.

Edited by McConnell, 10 January 2019 - 18:32.

[Oholi]

I genocidom?

 

EDIT:

 

 

Lol.

A šta tek rekao za Tursku,USA.Hrvatsku i Bošnjake ? Oni po tebi ne bi trebalo živi da se čuju 

[cyberwor/L/d]

Niko pa ni gospođa Branbić nije rekla da je sve u istoriji Srpske ok.To sigurno nije stav ni aktuelanog  vrhovništva Srpske na čelu sa doktorom Dodikom.Sve zemlje imaju  poneku mrlju u svojoj prošlosti ali slave svoje praznike i sobom se ponose.

Poneku mrlju? 

 

Zbogom.

Spoiler

Bez kloniranja, molim.

[Dani 007]

 

Drago Bojić: Republika straha i smrti

 

Kad jedna politička zajednica nastane na zlu i nasilju, time se institucionaliziraju nepravda, laž i kriminal, pa i samim postojanjem takve političke zajednice dolazi do novih zala. Zlo koje je devedesetih godina počinjeno u ime Republike Srpske prema pripadnicima drugih naroda, vraća se svojoj kući i počinje proždirati vlastitu djecu. To zlo svoje korijene ima u genocidu, etničkim čišćenjima i ratnim zločinima i ono neće nestati dok ne nestane njegovih uzroka i razloga – dok ne nestane Republike Srpske.

[Dani 007]

I na kraju par pitanja za diskusiju: Kako gledati na danasnju Srbiju? Danas je premijerka Srbije, Ana Brnabic, od ideoloskih sljedbenika „Republike Srpske“ dobila odlikovanje koje su prije nje dobili: Radovan Karadzic, Ratko Mladic, Biljana Plavsic i Momcilo Krajisnik. Nasla je gospodja Brnabic sebi ideoloski spalir u koji ce ponosno stati i likovati. Kakvu buducnost moze imati takva Srbija? Kakvo je drustvo, koje suti na velicanje fasisticke ideologije? Da li se slazete sa mnom da postoji institucionalna odgovornost da se osude zlocin genocida kao i anulira njegov ucinak/rezultat? Kako vi dozivljavate danasnju Smotru vampira?

Kako je i gleda naivko Bakir Izetbegovic kada mu pripreme lep docek na Kalemegdanu.

Manje dzamijske politike u stilu vecitih zrtava ,a vise jacanja drzavnih institucija i pravosudnog sistema.

Vi niste u stanju da uvedete red u Federaciji ,gde i dalje vlada segregacija u skolskom sistemu.
Imate masu kantonalnih sluzbenika sa dokazanim laznim diplomama,ukljucujuci i one u obrazovnom sistemu.

Vasi politicki kilavci i beskicmenjaci iz Sarajeva godinama su u koaliciji sa istim onima koji otvoreno ruse drustveni poredak BiH.

Pasivno gledate kako vam Dragan Covic iz Federacije rusi institucije,umesto da podignete optuznicu protiv njega zbog raznih kriminalnih afera.
Naravno ne zelite,jer su i bosnjacke politicke elite umesane u isto.

A da ne govorim o tome da je davao /dokumentovano/ naloge da se civili iz konc logora dovode na prisilni rad .

Milorad Dodik vam daje izvanredan povod da Daytonski sporazum proglasite nistavnim ,jer ga redovno krsi i negira drzavne institucije uz podrsku kremaljskog pacova,i tako ga unovcite u svoju korist.
Ako vi niste u stanju da to uradite ima onaj ko hoce.


Uveren sam da ce se administracija SAD aktivnije ukljuciti u susedstvu ,opstanak BiH im je prioritet.

Nedavno sam rekao da ce se Republika Srpska postepeno utopiti u centrale institucije u Sarajevu...samo je pitanje vremena.