Jump to content


Photo
- - - - -

Intelektualizam 21. veka Vs nacionalistickog i socijalistickog populiz


  • Please log in to reply
300 replies to this topic

#226 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 10,018 posts

Posted 09 December 2018 - 03:30

Ja o JP malo znam, vi o PJ jos manje... cak su im inicijali isti. damn... what a world! :-D

 

Dechko, kako ja da znam za lika za kojeg ne zna ni Wikipedia?

 

Jel ovaj ……. Petar Jevremovic, je srpski džijudžicu borac,8. avgust 1999, Član je džijudžicu kluba „Lin Kuei“[3] iz Ivanjice.

 

Ученик је Гимназије у Ивањици

 

Drugi nema.


Edited by Denis Jasharevic, 09 December 2018 - 03:38.

  • 0

#227 fulleren

fulleren
  • Members
  • 555 posts

Posted 09 December 2018 - 10:33

Nema ga na wiki? Odlicno! B-) Doista, zasto bi se u ovoj zabokrecini raznih pametnjakovica gdje se malo sta cita a jos manje diskutuje o ozbiljnim temama, znalo za jednog PJ? Mislim, ne bih covjeku da cinim medvedju uslugu, niti je poredjenje trebalo da srusi svecki poznat totem JP, niti da promovise njega kao nekog vanserijskog mislioca, nego cinjenicu da pojedini klinicki psiholozi, medju kojima se zadesio PJ, zaista imaju jednu zavodljivu da kazem mozda dublju promisljenost o nekim aktuelnostima... pa eto, kao sto je i vjecito aktuelan Bog.
E apropo Boga se slazem sa gornjim osvrtom da svako normalan treba da ima deal sa hriscanstvom, nisam rekao da ga nemam, naprotiv, bas prethodni mjesec sam citao Hartov novi prevod Novog zavjeta, hehehe
https://www.amazon.c...t/dp/0300186096

Za PJ sam cuo kad mi je drugarica sa filozofskog slala neke njegove tekstove i audio predavanja sa fakulteta .Ne znam da li on stoji iza ovog profila na academia.edu, ali vidim da ima dosta materijala cak i 5 zvanicnih knjiga u pdf...
https://fvm.academia...etarJevremovic/

A ovo je jedno od njegovih gostovanja:
http://youtu.be/EfrjglfCkps

Edited by fulleren, 09 December 2018 - 10:34.

  • 0

#228 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 10,018 posts

Posted 09 December 2018 - 16:04

Ja nemam nishta protiv choveka za kog nisam chuo i necu nikada chuti jer nemam vremena za gubljenje, dzabe postavljash te linkove. Naravno da ne mogu znati za svakog psihologa u Srbiji jer ih ima sigurno 5 hiljada.

 

Sasvim je moguce da je lik na mestu i da ce spasiti poneku izgubljenu dushicu. To mu je i posao.

 

Poredjenje JP sa tim tvojim Mikijem Jevremovicem bi imalo nekakvog smisla da je JP ostao samo profesor na Harvardu ili UofT, mada je razlika u rejtingu sa beogradskim univerzitetom nekih 400-500 mesta. Izvaliti da su oni "pribliznog kalibra" je tupavo, nepromishljeno.

 

Ono shto je tema ovog topika su ...... bar je meni to bila namera kada sam ga postavljao ...... ljudi chiji znachaj prevazilazi lokal i imaju globalni znachaj, pa ti to zovi popularnost u negativnom kontekstu, to nije moj problem, vec tvoj.

 

Ne prichamo ovde o ceci i karleushi. A ne prichamo ni o Prince-u, tvom ljubimcu, eto i on je mega-popularan(a), a ima toliko boljih muzichara od njega :).


  • 0

#229 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 10,018 posts

Posted 09 December 2018 - 16:21


 

Za sve one koji josh uvek ne shvataju kako je HuSSein Obama uveo komunizam na mala vrata u USA ........

 

Primeceno je da je JP knjiga ove godine najprodavanija knjiga na Amazon.com. Broj 1. Preko 2 miliona tvrdih kopija i nepoznat broj audio knjiga (ako sam dobro razumeo JP ima ekskluzivno pravo na njih tako da samo on zna koliko ih je prodao on-line :)).

 

Da je broj 2. non-fiction knjiga na Washington Post listi

 

I 4. overall knjiga na USA Today.

 

U isto vreme primeceno je da te knjige uopshte nema na listi New York Times  :rotflmao: ……….. znachi Staljin nije mrtav, on je ziv i radi u New York Times.

 

Na pitanje novinara kako to da najprodavanije knjige godne uopshte nema na njihovoj listi komunisti su dali odgovor "We don't include books published in Canada only".

 

 KNJIGA JE NARAVNO OBJAVLJENA OD AMERICHKOG IZDAVACHA  :D

 

Razlika izmedju mog kanadskog i americhkog izdanja se sastoji u tome shto je na kanadskom uzet review iz britanskog Spectator-a, a za americhko izdanje uzet je review iz ……. pogodite kog americhkog magazina  :rotflmao:

 

Onda je HuSSein Obama nazvao redakciju i naredio uklanjanje, drugarsku samo-kritiku, posipanje pepelom i revidiranje ….,.  :kece:

 

 

InkedIMG_20181209_100043705_LI.jpg?raw=1Inked41ZQWfL6QKL._SX332_BO1%2C204%2C203%


Edited by Denis Jasharevic, 09 December 2018 - 17:00.

  • 0

#230 fulleren

fulleren
  • Members
  • 555 posts

Posted 09 December 2018 - 18:48

Ja nemam nishta protiv choveka za kog nisam chuo i necu nikada chuti jer nemam vremena za gubljenje, dzabe postavljash te linkove. Naravno da ne mogu znati za svakog psihologa u Srbiji jer ih ima sigurno 5 hiljada.
 
Sasvim je moguce da je lik na mestu i da ce spasiti poneku izgubljenu dushicu. To mu je i posao.
 
Poredjenje JP sa tim tvojim Mikijem Jevremovicem bi imalo nekakvog smisla da je JP ostao samo profesor na Harvardu ili UofT, mada je razlika u rejtingu sa beogradskim univerzitetom nekih 400-500 mesta. Izvaliti da su oni "pribliznog kalibra" je tupavo, nepromishljeno.
 
Ono shto je tema ovog topika su ...... bar je meni to bila namera kada sam ga postavljao ...... ljudi chiji znachaj prevazilazi lokal i imaju globalni znachaj, pa ti to zovi popularnost u negativnom kontekstu, to nije moj problem, vec tvoj.
 
Ne prichamo ovde o ceci i karleushi. A ne prichamo ni o Prince-u, tvom ljubimcu, eto i on je mega-popularan(a), a ima toliko boljih muzichara od njega :).


Ne kapiram bas tvoj odgovor. Ja sam samo povezao sfere njihovih interesovanja, mogucnost da promisljaju problematiku konkretnih tema, tako da to ‘isti kalibar’ i te kako ima smisla. U ovom slucaju nema pijadestala na koji moze da stoji JP a ne neko drugi. Ti si u ovoj situaciji sputan jer ne poznajes rad PJ tako da ne mozes adekvatno ni da odgovoris na poredjenje. Zato sam pitao da li je neko citao i slusao, ali intelktualizam na ovim prostorima mozda jos uvjek nije usao u 21 vijek.
  • 0

#231 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,426 posts

Posted 09 December 2018 - 19:29

...

 

'Intelektualizam na ovim prostorima mozda jos uvjek nije usao u XXI vijek ...'?

:ajme:

 

Normalno da nije. 

Nikako ne moze da se iskobelja iz XIX veka.

 

Zato su ono laprdalo Jerotic i ovaj tvoj Pera predstavnici 'balkanskog intelektualizma' koje citaju samo zaludjenici.

:-1:

 

Zamisli samo - sad cu da bistrim neke nebuloze gde se ozbiljno raspravlja o zaosinutoj 'ortodokciji' i slicnom djubretu.

 

...


  • 0

#232 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 10,018 posts

Posted 15 December 2018 - 02:50

Compete for a Peterson Fellowship at one of the most competitive business schools in the United States.

 

 

CaptureActonPeterson.PNG?raw=1


  • 0

#233 zima

zima
  • Members
  • 351 posts

Posted 15 December 2018 - 20:50

Nisam pregledao celu temu, pažnju mi je privuklo pominjanje JP. Imam neke predrasude  prema knjigama tipa "rules of life" tako da ta priča nije baš za mene.

 

Međutim JPu svaka čast na uspehu koji sigurno nije došao slučajno, i što je uspeo da kao celebrity, a on očigledno uživa u takvom svom statusu, uvede neki mali kontrabalans u glavne tokove današnje zapadne popularne kulture. Retkost je to. On je zapadnjak sa interesantnim intelektualnim backgroundom koji se obraća pre svega zapadnjacima. 

 

Primetio sam da je lik retka zverka među onima koje danas svrstavaju  desni spektar, mada mi se čini da on sebe ne svrstava nigde, i  po tome što levičare tuče njihovim oružjem, Valjda ga zato i vide kao toliku pretnju. On se ne libi da upotrebi emocije uz neku vrstu svoje harizme.  Naročito su emocije do sada bile ekskluzivno oružje leftista.


  • 0

#234 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 10,018 posts

Posted 15 December 2018 - 21:13

Imam neke predrasude  prema knjigama tipa "rules of life" tako da ta priča nije baš za mene.

 

Imam i ja. Imaju svi. Zavisi ko je napisao.

 

Ako nishta drugo, kao profesor psihologije sa Harvarda i Univerziteta u Torontu sa 30 godishnjim iskustvom i neko ko je kroz celu karijeru odrzavao svoju privatnu praksu I primao oko 20 klijenata nedeljno ……. izgleda da je prilichno kvalifikovan da napishe takvu knjigu.


  • 0

#235 fulleren

fulleren
  • Members
  • 555 posts

Posted 15 December 2018 - 21:18

@Kinik

To ‘laprdalo’ Jerotic je bio jungovac, isto kao i Peterson. Sa druge strane iz usta Jevremovica sam u par navrata cuo rijetko dobru kritiku Junga.

A ta ‘ortodokcija’ je rekao bih vise neka nuznost nego nasusna potreba.
  • 0

#236 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,426 posts

Posted 15 December 2018 - 21:42

...

 

Ne interesuju me 'nuzni' filozofi.

Mogao bih se poigrati recima 'nuzni / nuznik', no dobro, ionako je jasno sta mislim o takvima.

;)

 

Da neko u danasnje vreme piskara / laprda o 'otackim idejama / patrologiji'?

:ajme:

 

Cituckao sam ja (na preskok) i nesto od ruskih crkvenih filozofa - te smutoljine se tesko vare. To je za ortodoksne sektase.

Da ne govorim o tome kako su jedni druge proglasavali za 'otpale od ucenja / pale u jeres' ovoga_onoga.

:lol+:

 

Veciti, bezuspesni pokusaj da se to ucenje predstavi kao 'zivotvorno / dusevno', za razliku od 'mrskog zapadnog materijalizma', a u sustini je samo crnomantijasko mrtvilo & mracnjastvo.

 

Nije tek tako ona matora zamlata Jerotic toliko prckao 'po dusi', izvitoperijuci sve moguce pojmove i ucitavajuci u to neko sopstveno ludilo, No kad progovori o veri - vidi se da je obican novokomponovani zilot. 

 

Apsolutno beznacajni primerci laprdavaca za bilo koga ko misli svojom glavom.

 

...


  • 1

#237 zima

zima
  • Members
  • 351 posts

Posted 15 December 2018 - 21:47

Imam i ja. Imaju svi. Zavisi ko je napisao.

 

Ako nishta drugo, kao profesor psihologije sa Harvarda i Univerziteta u Torontu sa 30 godishnjim iskustvom i neko ko je kroz celu karijeru odrzavao svoju privatnu praksu I primao oko 20 klijenata nedeljno ……. izgleda da je prilichno kvalifikovan da napishe takvu knjigu.

 

Svakako i imam postovanje za njega, posebno kad vidim kakvi sve intelektualni  luzeri ga napadaju. JP je interesantan lik i mozda bih mogao da se usudim da amaterski napravim njegov psiholoski profil. Ali necu da oponasam njegove oponente, meni nije on sam bitan vec njegov rad i rezultati koji su respektabilni iako mi izgleda da on sam nema nista protiv da se do kraja spoji njegov medijski lik s njegovim delom. Njegov tok misli, dikcija, konstrukcija recenica, dozirana intonacija, izbor reci su izvanredni. Mislim da bi bio i sjajan glumac da je slucajno krenuo tim putem. Ali ono, nije bas da je celi taj medijski paket za mene iako se skoro uvek slazem s njim.  Nisam citao njegove knjige samo sam pogledao par videa, mozda bi mi knjige malo vise prijale, ako naletim nekad.

 

I sam kažem da su u pitanju predrasude a nekoliko puta sam se u zivotu uverio da bukvalno ne treba suditi o knjizi po koricama. Mozda je to zato sto sam se vremenom specijalizovao na stvari u kojima uzivam na prvi pogled, jer toliko je puno stvari unaokolo, pa ako se nesto usput jos i nauci tim bolje. Sve sam manje sklon eksperimentima a najmanje  da budem sledbenik necega ili nekoga, ne mislim da je to nesto nuzno dobro samo po sebi.


  • 0

#238 fulleren

fulleren
  • Members
  • 555 posts

Posted 16 December 2018 - 19:01

@Kinik

Na silu se gurati pod tepih ne moze nista, pa tako ni patrologija i otacke ideje. Za razumijevanje hriscanstva to su neophodni uzorci, posebno imajuci u vidu da je hriscanstvo na kraju krajeva ipak model koji je okrenut pojedincima, kao eticki individualizam. Zato je ono uvjek bilo privilegija pojedinaca i zato je uvjek imalo kakav takav status medju velikim misliocima. Crnomantijasko mrtvilo i te zajednice vjernika su samo derivati te hriscanske ideje, u pokusaju da se organizuje zivot i ljudi izbave iz haosa. To na makro planu ne funkcionise, iako su neki pokusali da proglase Hrista za socijalistu (:bljak:)

A za Jerotica nisam bas siguran da je toliko laprdalo, on mi se za nase uslove cini kao skroman i otvoren intelektulac.
  • 0

#239 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,426 posts

Posted 16 December 2018 - 20:56

...
 
Kolicina tvog neznanja je komicna, ali smarajuca.
I sta kazes 'ne moze se gurati pod tepih / eticki individualizam / privilegija pojedinaca / organizovanje zivota i izbavljenje iz haosa'?
:ajme:
 
Ovo je samo clanak, na ga procitaj pazljivo, mozda nesto i naucis.
 
Attached File  Z_Stokic - Nauka i demokratija.pdf   207.24KB   6 downloads
 
>> ... Tek je u "Zapadnoj civilizaciji", naime, stvorena ideja o epistemologiji prirode u strogom smislu reči i tek je u njoj stvoren delotvoran naučni metod. Ni u jednoj prethodnoj civilizaciji, uključujući tu i Grke i Vizantince, nije postojala "episteme" o prirodi u strogom smislu reči, niti je bilo uspešnog naučnog metoda koji bi davao pouzdana predviđanja u prirodnim naukama; a nije bilo ni onih, već spomenutih, pojmova bez kojih nema nove nauke: funkcije, simbola.
     S druge strane, kada se danas raspravlja o vrednostima, postoji latentna težnja da se nauka suprotstavlja tradiciji, tj. onim tradicionalnim društvenim vrednostima pod kojima se podrazumeva jedan skup apsolutnih sudova koji uobličavaju odnose između ljudi i upravljaju njima. Za one koji poznaju nauku i njene metode, a koji nisu neprijatelji modernog načina života, to suprotstavljanje je prilično izveštačena stvar. Naime, ako smo u stanju da razlikujemo, s jedne strane, otkrivene naučne činjenice (takve naučne činjenice su u vrednosnom smislu zaista neutralne kategorije - one same po sebi nisu ni dobre ni loše) od čina dolaženja do novih naučnih pojmova i teorija, s druge strane, mi možemo videti da sam taj čin, sama ta aktivnost kojom naučnici dolaze do svojih novina, jeste nešto čemu se može pripisivati vrednosna kategorija; ona, dakle, uopšte nije neutralna - štaviše, ona se ne može ni zamisliti ukoliko naučnike ne bismo predstavljali kao ljubitelje pojma istine. Tako dolazimo do tačke koja nam omogućava da između nauke i društvenih vrednosti ipak uspostavimo određenu vezu. Naravno da su ljudi odavno i u ranijim civilizacijama imali nekakav pojam istine. Ali, za razliku od drevnih civilizacija, gde je zbog mnoštva tabua samo mali broj njihovih članova mogao da se bavi problemima istine, u današnjoj Zapadnoj civilizaciji to sada može veoma veliki broj ljudi. Tek je u njoj, naime, sasvim oformljena svest o tome da svaki čovek koji traži istinu mora biti nezavistan, a da društvo koje hoće da preživi (i koje stoga ceni istinu) mora štititi njegovu nezavisnost. Zapadna civililizacija stoga veoma uvažava nezavisnost svakog ljudskog duha, jer bez nezavisnosti i originalnosti njena nauka bi potpuno iskopnila... I tako dolazimo do ključne veze između društvenih vrednosti i nauke; nauka je vezana za pojam slobodnog, otvorenog društva, koje ohrabruje rasprave i koje stimuliše originalnost i nezavisnost, što mu sve otvara mogućnost da na optimalan način rešava svoje probleme. Uzgred budi rečeno, temelji iz kojih zapadna otvorena društva izrastaju kao dinamične tvorevine, pri čemu ta dinamika rađa stabilnost, počivaju na trima ključnim institucijama: privatnoj svojini, tržišnoj privredi i demokratiji, - za razliku od statičnih a nestabilnih - zatvorenih društava, koja negiraju potrebu za postojanjem privatne svojine, tržišne privrede i demokratije, i koja stoga ne cene slobodu, argumentovane rasprave, orginalnost i nezavisnost. Zatvorena društva kao što je naše, u kojima se podstiče iracionalno, netrpeljivost prema novom (u čemu se vidi direktno ili indirektno zlo), nisu sposobna da se prilagođavaju promenama, te u sameravanju sa otvorenim društvima predstavljaju gomilu jedinki koja ne pravi istoriju već joj služi. ... <<
 
>> ... Za razliku od istočnog dela Carstva, u kome je crkva postala institucija sistema, prinuđena da svoje interese potčinjava interesima jedinstvene države, i gde je odgajana, da tako kažemo, pasivna pobožnost koja je, vođena origenizmom, sva bila usredsređena na nebo, zapadna crkva se određenim sticajem okolnosti - upadom Germana, te njihovim razaranjem Zapadnog Rimskog Carstva - oslobodila državne vlasti. U tim procesima zapadna crkva je dobila političku samostalnost, koju je onda svim sredstvima - jedno od najmoćnijih bila je institucija propovedi - nastojala da održi i pri svim kasnijim pokušajima formiranja novih država na Zapadu; u tom cilju ona je razvijala - da to, opet, tako nazovemo - aktivnu pobožnost, izuzetnu zainteresovanost za ovaj svet, pa je, shodno tome, i svoje idejno vođstvo izabrala u avgustinizmu. Naime, dok je Istok težio tome da čoveka oslobodi straha od smrti, dotle je Zapad nastojao da čoveka oslobodi greha i krivice. Uz sve to, u istočnom delu Carstva nije postojalo nasledno plemstvo, što najbolje govori o snazi centralne vlasti u Vizantiji; na Zapadu se, pak, vodila stalna borba za vlast između nižeg i višeg plemstva, između brojnih kraljeva i rimske crkve, i stalno se pokretalo pitanje čija je moć veća. Time se neprestano podsticao dinamičan razvoj društva, a ta dinamika je Zapadnjaka uspešno opremala za neprekidni proces prilagođavanja svim promenama životnih uslova, noseći sobom obilje novina: individualizam, humanizam, veru u razum, renesansu, reformaciju, demokratiju, nauku... <<
 
>> ... Već u XII veku u delovima zapadne hrišćanske Evrope počeće da se odvija proces povratka antičkog individualizma, ali na jedan novi način, i on se najbolje može pratiti u francuskoj lirici trubadura na jugu i prozi truvera na severu, te u brojnim tvorevinama slobodnih zidara. Primetimo da je u grčkim gradovima-državama, doduše, individualizma moglo biti - i bilo ga je - i na pretek za slobodne građane, ali ga nije moglo biti među pripadnicima najbrojnijeg dela stanovništva - robovima: ni u Grčkoj, kao što ga nije bilo ni u ranijim civilizacijama. Hoću da kažem da grčko filantropos ipak moramo razlikovati od evropskog humanitas. Taj period rađanja elemenata humanizma, od XII do sredine XIV veka, bio je, zapravo, neophodan period inkubacije za nastupajuću renesansu.
Radi jednostavnosti, ovde ćemo humanizam smatrati neophodnom početnom fazom renesanse , a tako shvaćena renesansa se u Zapadnoj Evropi, znači, začela veoma rano, i to prvo u književnosti, logici, retorici, ekonomiji, etici, pravu, politici, a tek mnogo kasnije, u XV veku, i u slikarstvu. Ovo posebno naglašavam zato što je većina među nama sklona da renesansu pre svega posmatra iz vizure likovne umetnosti, te onda po prirodi stvari ni ne postavlja pitanje zašto Vizantija nije imala renesansu. Nas ovde, međutim, ne treba da zanima to što ona nije mogla imati renesansu u likovnoj umetnosti, već mi postavljamo pitanje zašto nije imala ozbiljnije vesnike humanizma u svom političkom i društvenom biću, kao što je to bilo na Zapadu, počev još od XII veka. 
    Na to je pitanje veoma lako dati odgovor: budući zatvoreno društvo, Vizantija kao teokratska tvorevina je individue, nezavisne ličnosti, smatrala najnepoželjnijim ljudima kakvi se mogu zamisliti u jednoj državi; kao i bilo gde drugde, teokrate ni tu nikako nisu bile zaiteresovane da vladaju slobodnim građanima, individuama, već isključivo podanicima. Vođena takvom ideologijom, Vizantija u dugom periodu od 395. pa sve do propasti, 1453. g., nije uspela da stvori "kritičnu masu" intlektualaca koji bi zatim prirodno stvorili takve okolnosti u kojima bi mogli da sprovedu određene moralne i društvene reforme, sa krajnjim ciljem da samoj Imperiji obezbede što bolju prilagodljivost nastupajućim promenama. Tako, eto, Vizantija, koja je u periodu od V do XII veka kulturno uveliko prednjačila nad varvarskim Zapadom, nije uspela da tu prednost i zadrži, tj. nije umela da tu postojeću prednost pretoči u neke nove vrednosti, već je, naprotiv, u svom razvoju naprosto zastala i ostala na jednom određenom nivou. U vizantijskim školama su nastavili da žive Atina i Rim, ali i oni osetno redukovani: ne kroz doktrine samog Platona, Aristotela, Cicerona ili Lukrecija, već kroz ono što je o tim doktrinama kazao Porfirije; čuvajući svoju ideologiju, Vizantija nije ništa učinila kako bi otkrila istorijskog Platona ili Aristotela, Cicerona ili Lukrecija, već je nastavljala sa ortodoksnom praksom da o antici govori samo iz skromnih školskih priručnika. A u tim priručnicima je čak i orginalih reči samog Porfirija postepeno bivalo sve manje, a sve su se više množili komentari o onome što je on rekao. Otuda, umesto da rasadnik humanističkog stila i obrazovanja bude Vizantija, to će, zapravo, postati zapadne, "varvarske" zemlje. ... <<
 
>> ... Zatim, za razliku od teokratske Vizantije, u kojoj je postojala težnja da se svaka razmirica saseca odmah u korenu, razmirice koje su se javljale između papa i careva, te biskupa i plemića na Zapadu stvarale su takvu duhovnu klimu koja je olakšavala i podsticala učvršćenje individualnosti, tj. pogodovala je razvijanju kritičkog mišljenja i vere u ljudski razum. Tako je, izgleda, zamajac koji je jednom pokrenut u smeru individualizacije nužno vodio i ka renesansi. Žive rasprave o odnosu između crkve i države, o tome kakva je funkcija države i njenog vladara, kakav je odnos između religije i filozofije, šta su univerzalije i tsl., rodile su neophodnu duhovnu klimu za razvoj naučno-istraživačkih programa nezavisnih od religijske dogme. Tako će Jovan Solzberski, koji je postao biskup u Šartru 1176. god. i koga možemo smatrati najobdarenijim od svih humanističkih filozofa u Šartru, još tada tvrditi da kraljeva moć mora izvirati iz ugovora sa narodom. Naime, u Knjizi Gebehardu on izjavljuje da ako kralj napusti vladanje po zakonu i postupa tiranski, treba smatrati da je prekršio ugovor kojem duguje svoju moć i narod može da ga svrgne sa prestola. Takve Jovanove ideje po kojima vladar ne može biti iznad zakona, zatim ideje o primatu građanskog prava nad prirodnim pravom, i, uopšte rečeno, ideje o vladavini zakona i pravde, bile su jednim delom, zapravo, oživljavanje i ponavljanje Ciceronovih ideja. ... <<
 
>> ... Možda je jedan od najboljih pokazatelja postojanja povratne sprege interesa između vladara, sveštenstva i pripadnika trećeg staleža bila činjenica da se krajem srednjeg veka titula doktora naučnih veština počela smatrati jednako vrednom kao i titula viteza! Već krajem XIV i u XV veku u italijanskim gradovima mnogo je manje staleških predrasuda, javlja se novi oblik plemstva: ko ima dovoljno talenta i znanja, energije i upornosti, nije bio sprečavan da postane vojvoda ili kardinal, ma iz kog staleža poticao. Sve je stavljeno u funkciju razvoja gradova, a u tim gradovima sve vrvi od individua.
     Neke od tih individua koje u XIII i XIV veku pokušavaju da se bave eksperimentalnom naukom počele su uporno da se bore za autonomiju nauke u odnosu na teologiju i filozofiju. I bez obzira koliko njihova nauka bila rudimentarna, ona nam ipak omogućuje da pratimo taj kontinuitet koji je, zapravo, postojao u razvoju naučnih metoda od kasnog srednjeg veka, pa, preko renesanse, do Njutna i Lajbnica, tj. do pravih početaka moderne nauke. Stare grčke knjige sada su čitane u novom ključu. Pasivno peripatetičko i sholastičko silogističko registrovanje bilo je zamenjivano određenim intelektualnim konstrukcijama. Naime, grčka kontemplacija i hrišćansko spasenje zamenjivani su akcijom: aktivnošću nagađanja i pobijanja. Tako je Rodžer Bekon jednom izjavio kako nije potrebna jarčeva krv da bi se prelomio dijamant. - "Dokaz. - Video sam sopstvenim očima". Bio je to jedan od prvih koraka na putu uspostavljanja nauke koja se neće baviti samo predikatima, već prvenstveno delanjem, a čiji će se sledbenici uvek pridržavati univerzalne devize da "videti znači verovati". U zapadnoevropskim je glavama, tako, korisnost polako postajala osnovno merilo. ... <<
 
>> ... Ali, osim demistifikacije pojma rada, osim korišćenja mehaničke energije, osim razvoja nekih elemenata otvorenog društava i osim sveopšte zapadne pragmatičnosti, razvoju naučnih metoda u XIV veku ništa nije pogodovalo toliko kao Okamov nominalizam. Okamov nominalizam je stavio tačku na petstogodišnju esencijalističku tradiciju sholastike; "univerzalije nisu istinite, niti su pre stvari (ante rem), ni u stvari (in re), nego posle stvari (post rem), štaviše, i postoje zbog samih stvari (pro re). Opšti pojmovi su puki znakovi nečega, mutni simboli stvari, reči i nazivi, veštačka pomagala da se lakše snađemo u svetu, ukratko imena: univesalia sunt nomina". Zbog konsekvenci koje su imale na razvoj potonje nauke te ideje nominalista, stvorene na Zapadu, treba da se smatraju najvažnijom činjenicom novije kulturne istorije sveta; budući, međutim, da su te ideje nastale u varvarskim zemljama, one nisu bile dostojne pažnje Vizantinaca. ... <<
 
>> ... Hraneći se samoobmanama i vlastitim iluzijama, umesto carstvu zemaljskom, Vizantinci su se sve više okretali carstvu nebeskom. Volja za moći, što je obeležje svih religija orijentisanih ka nebu, postala je sama sebi svrha. Crkveni razlozi su postali važniji od državnih interesa i razloga. Odbrana "prave vere", ali ne samo pred paganima i nevernicima, nego i ispred drugih hrišćanskih zajednica, postala je imperativ carstva. Tako su stare univerzalističke ideje iz perioda početaka Vizantije - ideje u čije su ime vođeni ratovi za obnovu Rimskog Carstva - u Vizantiji na umoru zamenjene ratovima koje je ona vodila protiv spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, ali sada sa ciljem da se sačuva pravoslavlje. Umesto da pred nadolazećom otomanskom opasnošću brani život, Vizantija je branila jednu utopiju! Dok se u Vizantiji, čiju je sadašnjost određivala prošlost, insistiralo na "pravoj veri", na Zapadu, gde je sadašnjost bila određivana iz ugla budućnosti, sve se više insistiralo na životnoj pragmatici koja je, pak, sve više zavisila od nauke i tehničke primene te nauke. ... <<
 
...

  • 1

#240 fulleren

fulleren
  • Members
  • 555 posts

Posted 16 December 2018 - 22:36

@Kinik

Uh, problem sa tekstovima tog tipa jeste, osim sto su dobro napisani, istovremeno su i veoma predvidljivi. Vidis, u tom kratkom osvrtu na duhovnu klimu u Vizantiji, potpuno se zanemaruju pojedinci koji bili primorani da zive u toj vizantijskoj dekandenciji i svasta kazu na racun iste - neki recimo episkopi, i drugi koji su pobjegli glavom bez obzira od te vizantijske pompe u pustinje - neki veoma hvaljeni monasi nekih pustinja... A mene bi daleko vise interesovala ta relacija - pojedinaca i vizantije, nego tekstova koji su neka opsta mjesta.
  • 0