Jump to content


Photo
- - - - -

Fudbalske minijature


  • Please log in to reply
36 replies to this topic

#31 taliesin

taliesin
  • Members
  • 20,379 posts

Posted 04 September 2018 - 14:09

Čovek piše na forumu delija, ceniš da su postali izrazito tolerantni? :D Nije ni bitno, poenta je u tome da sam njegove reči suprotstavio Tirketovim, koje su nepobitna istina. 

 

Ljudi će uvek verovati u ono što je lakše, lepše ili im odgovara, to je tačno, pa će doslovce verovati Homeru, Denu Braunu ili Serđu Boneliju. Nemreš ići od jednog do drugog i razdvajati im činjenice od umetničkih sloboda. Meni je ipak malo nečasno kada se to namerno radi, kada neko koristi svoje spisateljsko umeće i naivnost mase da bi kreirao i proširio alternativne činjenice, tj. kada je to cilj a stil pisanja oruđe. A to je radio pokojni Tirke, npr. 

 

A odakle ti znas da Tirke nije bas tako licno doziveo raspodelu u navijackoj orijentaciji i duboko verovao u to? Tesko da si mogao da nadjes coveka kojeg je vise bolelo dupe da bude opinion maker od Tirketa, druga je stvar to sto su se za tu verziju navijaci najvise zakacili jer im ona najvise godi sujeti. Kao sto i sam rece, ljudi veruju u ono u sta zele da veruju.


  • 0

#32 Milenko Barkley

Milenko Barkley
  • Members
  • 5,470 posts

Posted 04 September 2018 - 14:21

Možda... verovatno sam preterao sa tim da je namerno to radio, moguće je da je to bio deo neke igrice i podjebavanja užeg kruga drugara. A možda je samo bio nesmotren.

 

Međutim, znaš i sam da je svaki dar ujedno i prokletstvo. Moj stav je da čovek što više zna i ume treba da bude svesniji širine posledica koje njegove reči ili dela ostavljaju, posebno kada su u pitanju osetljive teme. To ne znači da fudbalske zvezde treba da budu uzori za klince po svaku cenu, ali ljudi koji se bave umnim delatnostima treba da imaju malo veću odgovornost i određenu zadršku, posebno ako se obraćaju široj javnosti. 


  • 0

#33 ranzo

ranzo
  • Members
  • 596 posts

Posted 05 September 2018 - 19:19

cuo sam od caleta a i od nekih starijih navijaca, da su zvezda i njeni navijaci nazivani ciganima i tokom 70ih, a moguce i ranije i to sirom srbije... e sad zasto kako svako ima neku svoju pricu

 

hrvati (pa i slovenci) su znali da nazivaju ciganima skoro sve sto dolazi iz srbije nevezano za zvezdu i nevezano za kraj 80ih i budjenje nacionalizma


Edited by ranzo, 05 September 2018 - 19:23.

  • 0

#34 barracuda

barracuda
  • Members
  • 8,995 posts

Posted 20 September 2018 - 07:41

Poslednje što je moj pokojni otac zapamtio u vezi sa Crvenom zvezdom bilo je ono poslednje putešestvije u Kupu šampiona i generacija kojoj je samo zrno nečega falilo da se dva puta uzastopno domogne finala najjačeg svetskog klupskog takmičenja.

Prethodno je postao ponosni baštinik spoznaje da je klub za koji navija šampion Evrope i sveta, a zatim se preselio na neka druga zelena polja ne dočekavši ratove, sankcije i kasniju sveopštu kalvariju sa svim vrednostima ovdašnjeg društva, pa tako i sa Crvenom zvezdom.

Sinoć sam, ne jednom no više puta, pomislio koliko bi zapravo on bio zaprepašten kada bi se pojavio među nama i video utakmicu s Napolijem. Verovatno bi pomislio - šta je bre ovo, na šta to ličimo, pa ovakve smo koliko još juče gonili na buljuke. S tim što bi za njega to bilo "još koliko juče" dok nekima od nas, koji smo za razliku od njega na ovom dunjaluku životarili poslednjih tri decenije, teško pada preživljavanje vlastitih iluzija.

Jednu od takvih iluzija svakako podgreva vrhunski sport, dajući forcu slabijem u bilo kom društvenom segmentu da može na sportskom terenu da pobedi onoga što je od njega jači i u standardu, i u ekonomiji, i nauci, i školstvu, i kulturi, i u tehnologiji, i medicini... Pa tako naši košarkaši, vaterpolisti ili Novak Đoković nadjačaju predstavnike onih zemalja s kojima Srbija ne može da se takmiči maltene ni u čemu, osim u sportu ili na svetskim prvenstvima u matematici za gimnazijalce.

Međutim, od sinoć je još jedan srpski proizvod, za koga skoro niko nije očekivao da će u dogledno vreme biti konkurentan u svom delokrugu, uspeo da se nosi sa italijanskim cenjenim brendom. I da ne pobedi, ali i da ne izgubi. I posle direktnog duela jedan na jedan dobije isto što i protivnik - po bod svakome.

Što je, zahvaljujući pomenutoj iluziji, iz naše perspektive i realnih mogućnosti ravno situaciji u kojoj PKB ima egal rezultat sa Parmalatom, a Zastava iz Kragujevca sa torinskim Fijatom.

To pominjem jer moj otac, onaj s početka priče, nije dočekao da nadživi sopstvene iluzije po kojima je normalno da neki domaći proizvod bude doveka ravnopravan ili čak i bolji od italijanskog. Jer za njegovog vremena, kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, Saša Petrović postao laureat Kanskog festivala, Zastava izvozila automobile na Bliski istok, ovdašnje građevinske firme zidale kule i gradove po zemljama trećeg sveta, a Zvezda bila prva u Evropi i na planeti, konkurentnost najvećima na mnogim poljima bila je svakodnevica, a ne iluzija.

Zato, tata, nemoj da se čudiš dok odozdo gledaš kako se tvoj sin raduje bodu u Ligi šampiona.

Propustio si mnogo toga... A da nisi, i ti bi se jamačno, kao nekad, zajedno sa mnom radovao.

 

:+1:


  • 0

#35 barracuda

barracuda
  • Members
  • 8,995 posts

Posted 31 December 2018 - 18:50

Da zaključimo 2018. sa ovom Gvardiolinom izjavom kako je Liverpul u ovom trenutku najbolji na svetu.
Da svake godine dobijamo najbolji klub na svetu u tom trenutku - najlepša želja za naredne godine.

 

Uhvaćen prvi haiku.  :+1:


  • 0

#36 barracuda

barracuda
  • Members
  • 8,995 posts

Posted 07 January 2019 - 23:05

Grobar sam, Sekija nikada nisam gledao, ali sam u svojim tuznim kockarskim danima cesto sedeo preko puta njega na ruletu. Uvek je bio nasmejan i prijatan, iako je kao i svi pravi kockari uglavnom gubio pare :) Tada sam jos bio mlad i perspektivan student novinarstva i kad sam za ispite iz radio i pisanog novinarstva trebao da radim intervju, cika Seki mi je srdacno izasao u susret. Dobio sam 10 iz oba predmeta i mada sam mislio da je taj dokument davno izgubljen na nekom od proslih laptopova, kada sam danas cuo vest resio sam da probam da ga iskopam posto je intervju tada bio objavljen na nekom sajtu nekog casposia FPN-a, valjda se zvao Zurnalist. Nisam ga nasao tu, ali sam ga nasao na mail-u, medju poslatim mailovima, jos iz juna 2011-te godine. Pa evo u cast velike legende, koga zanima moze da procita:

 

Priča o Dragoslavu Šekularcu nije priča o jednom čoveku. To je priča o jednoj fudbalskoj epohi, o popularnosi i idolopoklonstvu kao socijalnom fenomenu, o transformaciji fudbala od igre do biznisa. Poznavaocima prilika u današnjem fudbalu verovatno apsurdno zvuči činjenica da je popularni Šeki „svoj prvi ugovor potpisao za dve ploče Katarine Valente. Za drugi ugovor sam dobio stan, a za treći su mi taj stan zamenili većim, imao je sobu više“. Iako su njegova tadašnja primanja bila mala kada se uporede sa današnjom situacijom, omogućila su Šekularcu pristojan život, po mnogima i ekstravagantan, a kao primer navode čuvenu priču o „brisanju“ cipela novčanicom od 5000 din. „To je u stvari bila šala između mene i mog dobrog prijatelja Vladice Popovića. On je što se novca tiče bio pomalo stegnut, a ja, kako bih mu pokazao da sam dobio malo više para, izvadio sam novčanicu, obrisao cipelu i vratio je u džep. Međutim, ni dan danas ne mogu da ubedim ljude da je tako bilo“. Mogao je Šeki i do velikog novca, torinski Juventus mu je nudio ugovor od čak 530 000 dolara, ali je transfer stopiran zbog „ljubomore narodnih heroja. Oni su hteli da Anjeli dođe u Beograd u svojstvu vlasnika FIAT-a, da razgovara sa njima, a on je došao da razgovara o transferu. Posle sastank a na Brionima rekli su mi da otpada prelazak, da ja moram da ostanem da zabavljam našu radničku klasu“.

 

Legenda iz kraja

 

Sa Šekijem sam se našao na mestu na kome smo se i upoznali – u kockarnici. Možete da zamislite moje iznenađenje kada sam shvatio da za istim ruletom, tik pored mene, sedi možda i naš najbolji fudbaler ikada. „Uporno jurim šesticu, a neće da padne. Samo Džajića (devet) baca“, rekao mi je iznenada, kao da se već dugo poznajemo. Takav je uvek, neposredan i prijatan i da ne znate ko je, ne bi na vas ostavio utisak velike fudbalske legende. „To je došlo sa godinama, nisam se najbolje nosio sa pritiskom i popularnošću, zbog toga sam i napravio milion gluposti, mislio sam da nikada neću prestati da igram, da me nikada neće zaboraviti“. Koliko je Šekularac u to vreme bio popularan najbolje govori podatak da je imao čak i filmsku ulogu. „ Ja sam ponosan što sam imao film – „Šeki snima, pazi se“ i svoju ploču, „Šeki tvist“. Bilo mi je drago zbog toga, kao i kada je došlo 20 000 ljudi da gleda kako igram hokej kada sam bio suspendovan, ili kada sam izigravao Paju Patka... To su lepe uspomene koje ne može niko da pobije“. Danas je Šeki penzioner, ali je još uvek popularan. Kaže da mu prija ta umerena pažnja i mir koji ima. Krhkog je zdravlja, ali se ne da. Iza sebe ima dva braka i četvoro dece. Igra kladionicu, aktivno prati sport i ne libi se da iznese svoje mišljenje, ma koliko nekome ono bilo neprijatno. „Ja, kao starija generacija, ne priznajem današnje prvake. To je neuporedivo. Tada je svako mogao da te pobedi, bili su tu Hajduk, Dinamo, Želja, Velež, Sarajevo, Rijeka, nisi bio siguran ni sa sedam bodova prednosti četiri kola pred kraj. Danas pobediš Zvezdu, odnosno Partizan i sve ostalo možeš da kupiš“.

 

 

Sjaj Zvezdine zvezde

 

Skoro celu karijeru Šekularac je proveo u Crvenoj Zvezdi. U nju je došao kao dečak „na preporuku Singe, foto-reportera „Borbe“, jer prethodno na probi nisam prošao. Kasnije sam takođe imao sreću prilikom ulaska u prvi tim, jer su im glavni igrači otišli na turneju u Južnu Ameriku, dok je ovde ostao drugi tim. Ja sam kao igrač podmlatka ušao u taj tim, više slučajno, jer su im falili igrači, nego što su znali da sam talenat. Na prvu utakmicu je došlo 200-300 ljudi, ja sam bio najbolji. Već na sledećoj utakmici je bilo       2 000 gledalaca, na sledećoj 15 000 i onda su me priključili prvom timu“. U tom timu su igrale i druge legende, poput Kostića, Mitića, Beare, ali Šeki ipak naviše duguje čika Mitketu, treneru iz mlađih kategorija, što je postao kompletan igrač. „Ništa nisam umeo da uradim levom nogom, pa mi je zato čika Mitke zabranio da šest meseci koristim desnu nogu. Nakon toga, svi su mislili da sam levak, a ne dešnjak“. Šekularac je u Zvezdi proveo 11 sezona i osvojio 5 titula, a igrao je i polufinale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1956/1957. Tada je Zvezda nakon dvomeča ispala od Fiorentine, rezultatom 0:1. „To su bili počeci Lige šampiona, a za nas su Italijani bili pojam, elegantni, u uniformama. Ja sam više mislio šta ću da kupim u Italiji nego što sam mislio o utakmici. Bili smo bolji, zaslužili smo prolaz, ali nam je nedostajalo iskustvo“. Osim u Zvezdi, Šekularac je i u reprezentaciji igrao jednu od glavnih uloga, sa dosta uspeha. Sa Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva ima srebrne medalje, a na Svetskom prvenstvu je ponovio uspeh reprezentacije sa prvog SP u Urugvaju, ušavši u polufinale. „Svako takmičenje u inostransvu za mene je bila atrakcija. Ipak, ja bih odvojio Svetsko prvenstvo, jer ako tu igraš dobro napravio si ime. Ja sam jedini sa ovih prostora koji je ušao u tim sveta koji su izabrali novinari i ponosim se time“.

 

Suspendovana karijera

 

Na pomen te kobne utakmice i suspenzije od čak godinu i po dana koja je usledila zbog napada na sudiju, sa Šekijevog lica nestaje uobičajeni osmeh i glas mu poprima ozbiljniji ton. „Ja sam na Svetskom prvenstvu doživeo ovacije, doživeo sam da mi Urugvajci stanu u špalir, tako da sam došao malo više uobražen nego što treba. Naleteo sam na sudiju početnika, koji me je isprovocirao, a partizanovci su jedva dočekali razlog da me debelo kazne. Mislim da mi je tu i uništena karijera, ona prava, koju sam trebao da doživim“. Nakon ovog incidenta, Šekularac se seli u Južnu Ameriku, gde je igrao za Independiente Santa Fe i Milionere iz Bogote. „Tamo nije kao u Evropi, gde je bila markacija, grubi faulovi, gde se više vodilo računa o taktici. U Južnoj Americi je bilo „lako ćemo“, muzika, tako da je to meni sasvim odgovaralo pod stare dane. Baš su me pre neki dan zvali na proslavu Santa Fea. Dirnulo me je da su me se setili, posle tolikih godina“. Karijeru je završio u nemačkom Karslueu, a oprobao se i kao trener. Vodio je reprezentaciju Gvatemale,  ali i svoju Crvenu Zvezdu u sezoni koja je prethodila njenom najvećem uspehu, tituli šampiona Evrope. „Osvojio sam duplu krunu, to mi je bila velika satisfakcija, jer su mnogi mislili da sam neozbiljan. Međutim, nastala je neka frka posle Kelna i otišao sam, a Ljupko je osvojio KEŠ sa tim timom. Moram da kažem da najveću zaslugu za stvaranje tog tima imaju Branko Stanković, Sljepčević, direktor robnih kuća i Begović koji je radio u banci, a vidim da se danas busaju u grudi oni koji prstom nisu mrdnuli. Neka im je na čast“.

 

Nisam imao tu sreću da ga gledam, jer u vreme kada je Šeki igrao ni moji roditelji nisu bili u planu, a upravo u tome je najveća vrednost legende o Šekularcu. Njegovo umeće, energija i magija prevazilaze generacijski jaz, prenose se poput herojskih epova sa kolena na koleno. Bilo je i biće velikih igrača na ovim prostorima, ali je samo Šeki, umesto fudbala, na terenu igrao tvist.

 

Prva ovogodišnja :)


  • 0

#37 barracuda

barracuda
  • Members
  • 8,995 posts

Posted 01 February 2019 - 16:04

Ode Degenek?

Vojislav-Kostunica-1.jpg

 

:lol+:


  • 0