36 replies to this topic

[barracuda]

Za skoro deceniju i po vernog forumašenja, pročitao sam najmanje 'stotinu i po' sjajnih postova koji se mogu i danas naći u Arhivi. Ako naletite na neki u prekopavanjima, slobodno okačite ovde. Biće ih sigurno i u budućnosti, samo čekaju da budu napisani i otrgnuti od zaborava...

 

Neka ovo budu fudbalske "Minijature".

 

 

 

 

Slučaj Nemanje Radonjića postaje toliko značajan da bi se fenomenološki mogao izdvojiti i smestiti u rang čuvstva proizašlog iz eventualnog prolaza u Ligu šampiona.

Taj je dečak, naime, kreirao oko sebe jedinstvenu atmosferu koja je skoro pa decenijama zaobilazila naš klub, a njegova uloga je toliko višeslojna samim tim što nije samo sportska, već i sociološka, da budi u nama različite projekcije i različite poglede na stvarnost. Jednostavno, u očima nas starijih on je vizija koja podseća na neka druga vremena, kada su neki drugi igrači plenili našu pažnju, radovali nas i sekirali na način na koji to mogu samo majstori loptanja, dok je u očima onih mlađih jedan od retkih s kojim mogu da se identifikuju na putu identifikacije sa klubom za koji su im očevi pričali da je nekada bio veliki.

Zato je i njegova bliska budućnost bitnija nego što bi inače bila bitna jer se u njoj ogleda i sadašnja pozicija Crvene zvezde, budući da namera da se takav igrač, maltene personifikacija pobedničkog karaktera i novog mentaliteta kluba, zadrži na Marakani dolazi u koliziju sa očiglednim i logičnim finansijskim motivom onih koji bi da ga momentalno prodaju. S jedne strane, klub bi od njegove prodaje i onoga što će dobiti od nastupa u grupnoj fazi evropskog takmičenja obezbedio mirniji finansijsko životarenje u dogledno vreme, a oni koji zastupaju Radonjića valorizovali bi svoj zasad neaktivni kapital, dok bi u slučaju njegovog ostanka barem do zime Zvezda poslala jasnu poruku da je klub iznad instant rešenja i iznuđenih solucija.

I što eho novca bude glasniji, to će biti teže zadržati Radonjića, budući da aktuelni momenat i kapaciteti onih koji bi da se namire od tog transfera iziskuju brzu akciju, ne hajući za ideju po kojoj bi čekanjem na neki drugi momenat svi bili veći nego što su sada - i igrač, i klub, i menadžeri... Već mareći samo da se obezbede sad i odmah, znajući da su, kao i u svakom drugom segmentu ovoga društva, vremenski oročeni u zgrtanju para.

A to vam je, dame i gospodo, današnja Srbija. Čiji vlasnici nemaju nameru da od devet naprave deset, dvanaest ili petnaest. Već kad ščepaju tih devet, ne puštaju kao slepac kokoš.

Jer znaju da za više od toga i nisu.

 

by Nek Grmi Jako, hvala za briljantan post. 

Edited by barracuda, 15 August 2018 - 19:45.

[barracuda]

Iskreno, nisam. Čak nisam ni gledao meč. Jebi ga, zaglavio nešto oko sređivanja kuhinje, a u kući je naravno vanredno stanje ako je kuhinja neupotrebljiva, pa sam morao da žurim da završavam to. Tako da sam odgledao prvih dvadesetak minuta, video da vas šure ali da neće lopta u gol, zaključio da ćete na sreću da prođete i vratio se da gletujem.

 

Posle sam video golove i šanse. Šta znam, naravno da ste imali sreće, ali više nisam siguran koliko je sreća dominantan faktor. Recimo, imali su hiljadu šuteva na gol, ali većinu je Borjan odbranio. Čovek ima savršeno, ali savršeno pozicioniranje. I to je kvalitet, kao što je kvalitet da imaš dobrog napadača koji je u stanju da stvara šanse i daje golove iz neizglednih situacija, tako je kvalitet i kada imaš golmana koji brani ono što drugi ne bi. A to nema veze (bar ne presudno) sa srećom. Borjanova kretnja kod onog slobodnjaka, pitanje je uopšte da li je video loptu pre udarca, ali čim je prvi igrač Salcburga preskočio loptu, Borjan je krenuo ulevo i uhvatio je živu. S druge strane, Salcburg vas je razmontirao na sredini, imao verovatno više šansi i polušansi nego ijedna ekipa s kojom ste igrali u eri Milojevića, ali su primili dva vrlo naivna gola. Pravili su velike greške pozadi, a fudbal je igra u dva smera i koliko god je važno da uspostaviš igru, da igraš tečno i stvaraš šanse, važno je i da u odbrani budeš dobar. Kad se gleda ukupan kvalitet igre Salcburga, mora i to da se uzme u obzir. Ja i inače smatram da sreća ima ograničen domet, da bi uopšte došao u sitauciju da ti sreća pomogne moraš da budeš makar približno kvalitetan kao protivnik. Dešava se i da budeš deklasiran a prođeš na sreću, ali to je verovatno koliko i sedmica na lotou. To je poruka i za ove moje večeras, moraš da budeš dovoljno dobar da bi uopšte došao u kategoriju da sreća može da ti pomogne.

 

Kao što rekoh, nisam gledao veći deo meča, ali ostaje mi utisak da Zvezda može bolje, značajno bolje od ovoga. I mislim da ćete odigrati mnogo dobrih mečeva i da ovogodišnju epizodu u Evropi nećete završiti u grupi.

 

Kao što rekoh 2, nisam proslavljao vaš prolaz. Onako, imao sam pomešana osećanja. S jedne strane mi je bilo drago zbog velike sreće koju moja braća cigani doživljavaju, s druge mi nije baš prijatno što imam utisak da se rastajemo na duži vremenski period, da se Partizan i Zvezda kreću u suprotnim smerovima i da nećemo biti ni približnog kvaliteta i rezultata u godinama koje dolaze.

 

Ali to nije vaš problem. Sve čestitke i srećno vam bilo u LŠ. Neki smo te formalnosti oko grupne faze i igranja protiv najvećih svetskih timova i igrača obavili još pre 15 godina, ako je potreban neki savet slobodno pitajte.

 

E i još nešto, taj vajb, to kad Zvezda u fudbalu igra bitnu utakmicu, pa je vanredno stanje u celoj zemlji i pola Evrope, prilično je neuporedivo sa bilo kojim drugim klupskim hepeningom, i moram da priznam da sam ponekad malo ljubomoran.

 

[Duh koji lebdi]

Arsenijevi postovi mogu brzo da izazovu inflaciju na ovom topicu. Cak i ne treba mnogo kopati da bi se oni pronasli. Ima mnogo "dragih" forumasa, ovo je verovatno najrealniji, najtrezveniji i najobjektivniji sportski pod/forum na nasem malom webu, ali Arsenije je njegov Gandalf

[threepwood]

Djuza je verovatno ukupno bolji igrac od Pavkova ali Pavkov ima dve stvari koje on nema, fizikalije i zelju da ih iskoristi najbolje sto moze. Decko se ne folira da zna sto ne zna i da moze sto ne moze, njegovo je bilo da se pobije za svaku loptu i to je sinoc i radio. Nije on ni sinoc Bog zna sta fudbalski uradio ali je vratio zelju i ambiciju u tim tako sto je skakao na svaku loptu kao da mu zivot zavisi od toga i tako pokrenuo ostale igrace iz letargije. Karakter je u zivotu vazan u picku materinu, ne samo u fudbalu i ne samo u sportu, jer je karakter taj koji te tera da ne odustajes kad ti svaka koscica u telu kaze da je gotovo i da se ne moze preko onoga sto si vec uradio. I sto je najbolje od svega, karakter je zarazan, zato je karakter materijal od kojeg je svaki pravi, iskonski vodja napravljen. Ne znam kojeg igraca sinoc da smo stavili napred, sve da je 100 puta bolji igrac, ne bi postigao ono sto je sinoc postigao Pavkov i to fudbalski nicim jer fudbalski nista nije ni uradio - da celu ekipu probudi, da dopuni Krsticicev rezervoar gorivom, da od Bena i Degeneka napravi heroje, da u ciglo tri minuta preokrene fudbalske bogove i karmu na nasu stranu da kazu - ne mozes namerno da zgazis igraca koji lezi na zemlji i da mu se posle toga cinicno smejes, to se ne radi, sta god da si prethodno zasluzio ovim si izgubio.

 

Pavkov nema kvalitet za ovakvu Zvezdu i verovatno ce biti prodat ali to vise nema nikakve veze, on je svoju misiju u Zvezdi zavrsio i obavio na nacin koji bi i Eshila motivisao da ustane iz groba i napise jos jednu dramcugu, ovoga puta sa hepiendom. Osporavani, pljuvani predmet podsmeha, saltan iz kluba u klub kao komad namestaja, ne trinaesto vec tridesetsedmo prase, ogranicen kao francuski balkon, dobio je svoju sansu sticajem okolnosti (da se Djuza nije povredio tesko da bi uopste ulazio na teren), isporucio svojih vorholovskih 15 minuta slave kao jezicak na vagi koji je nominalno boljim igracima od njega i klubu cija istorija ga daleko nadmasuje doneo istorijski uspeh. Nije cudo ni da je upravo on raskrvario glavu, da mu je calma stavljana i spadala jer je i sa takvom glavom ulazio u duele bez kompromisa, sinoc je bilo njegovih 15 minuta i to je bilo to. Da je grom sinoc udario u stadion Salcburga promasio bi svih 30.000 drugih ljudi i u njega bi pogodio iz vrlo jednostavnog razloga, on bi mu se podmetnuo. Za razliku od popularnog misljenja ljudima se ovakve stvari ne desavaju slucajno, ne mozes se zaista ogrejati a da sam ne zapalis vatru. Milan Pavkov je sinoc utro put i pokazao pravac svim mediokritetima, u fudbalu i van njega, svako moze ako dovoljno zeli.

 

Nadam se da ce ovaj trenutak sinoc naplatiti debelo i staviti u slamaricu dovoljno da vise ne mora da brine za egzistenciju, ne nadam se da ce ostati i to ne zelim jer se ovakve stvari ne desavaju dva puta. Bez tog usuda sinoc koji je dotakao Pavkova i vratio mu za to sto je bez zalbi i kuknjave prihvatio ulogu levog smetala i cekao svoj trenutak da dokaze drugacije, on je samo los fudbaler koji od atributa ima samo superiorne fizikalije. I ono sto je sinoc stavio u kolica i provozao po Salcburgu. Nedovoljno za fudbalera, dovoljno za heroja.

[Battle Born]

Taliesin svima nama stane na zulj tu i tamo, ali ja sam prvi koji ne zeli da vuce repova raznih svadja, isto tako i da nismo ovde da vodimo licne ratove nego da sukobljavamo misljenja oko konkretnih stvari.

I ja sam prvi koji je za to da se poštuje grejtnes. A on nekada kada piše, to je jednostavno grejtnes.

[barracuda]

Postoji ona popularna prica da su Zvezdini navijaci postali "cigani" voljom onog superiornog duha koji uvredu okrenutu ka sebi izvrne u ironicni kontranapad i ismeje onog ko je uvredu opalio. Na skandiranje "cigani, cigani" na jednom od jugoslovenskih stadiona koji ne zasluzuje da bude pomenut, od strane navijaca nekog nebitnog kluba koji takodje ne zasluzuju da budu pomenuti, navijaci Zvezde su odgovorili parolom "cigani pozdravljaju svog sampiona" i za sebe trajno vezali taj nadimak ponosno ga noseci sve dok je Zvezda bila veliki klub. Tu suptilnu ironiju mangupa s beogradskih ulica nije shvatio mrgodni Zeljko Raznatovic Arkan i njegove provincijske prisipetlje koji su doneli nova pravila, nova imena, novu ikonografiju kluba i nove pseudopoliticke ambicije. Tako su Cigani postali Delije i oznacen je novi period kluba koji je ukrao sve sto je mogao od Zvezdine istorije da bi se kitio okolo tudjim perjem ali nista nije sacuvao, usput trajno unistavajuci taj vrcavi ironicni duh superiornog uma koji je salom na svoj racun pravio razliku izmedju velikog sebe i malih drugih.

 

Steta sto takodje u to vreme nije postojao neki sinovac koji bi Marakanu nazvao Rupom, nego je to moralo da ceka ova nova mutna vremena i nove, jos mutnije navijace. Da jeste, danas bi verovatno upravo izraz Rupa. a ne Marakana bilo nezvanicno ime stadiona. Jer, niko te bolje ne nagradi cistom istinom nego onaj sto pokusa da te uvredi, ako imas onaj duh iz prve recenice iz ovog posta. Sta je Zvezdin stadion a nije Rupa? Sta bi uopste bio? Obredna rupa velskih samana u kojoj su na koceve bacani neprijatelji, kazan u kojem su se mnogi i kuvali i skuvali, zecija rupa u kojoj polomis nogu ako nosem paras oblake zaljubljen u svoju velicinu, bunar zelja, kanjon cije brze i bistre vode skinu sa tebe i dres, i sorc, i stucne, i kopacke i sve odnesu u materinu, dubodolina, vrtaca, jama, pecina, napustena vodenica pored u brdo uleglog potoka, sva ona duboka, mracna i opasna mesta gde te dubokim glasom i mracnom pojavom ocekuje opasno bice. I, naravno, Zvezdin Vergilije, bronzani Rajko Mitic, ispred Rupe da te doceka, provede i kaze "sine, ako nisi cigan za tebe ovde vise ne stanuje Beatrice di Folko Portinari, eno je odnese uzbrdo Bogdan Ljutica".

 

Dan danas kad dolazim na stadion uvek se pitam gde ce svi ti ljudi koji u hiljadama ulaze u objekat velicine Folksvagenovog kombija i tamo nestaju kao u carobnjackom sesiru. I uvek, i dan danas, kad udjem na stadion i stanem na ivicu Rupe otme mi se uzdah iznenadjenja i vrtoglavice kad pogledam dole u dno Rupe mutno okupane u magijsko svetlo ckiljavih reflektora koji su odavno ispali i iz mode i iz pravilnika UEFA o tome koliko fucking lukseva to svetlo mora da ima da bi izgonilo zloduhe mraka i iz najudaljenijih coskova terena. I tu negde stanem, sednem ili sta je vec po pravilima (nadam se da FARE ovo ne cita), cekam da se pojavi gostujuci tim kako bih jos jednom cuo taj cuveni "huk Marakane", glasno obecanje Rupe da iz nje nema izlazaka a da se posteno i debelo ne zasluzi. Obecanje od kojeg su spadale gace i najhrabrijima.

 

Rupa, jebi ga. Takva je kakva je. Da je ziv Tolkin mozda bi je opisao kao: "In a hole in the ground there lived a Cigan. Not a nasty, dirty, wet hole, filled with the ends of worms and an oozy smell, nor yet a dry, bare, sandy hole with nothing in it to sit down on or to eat: it was a Cigan-hole and that meant comfort." No, matori je odavno otputovao iz Sivih Luka pa cemo se zadovoljiti sa Stadion "Rajko Mitic". Marakana.

[Darby O'Gill]

Pretpostavljam da je Abrahamov post sa Zvezdine teme koju ne pratim, pa jedan brzi čas istorije. Igrači Zvezde (a sa njima i navijači) su postali "Cigani" zahvaljujući crveno belim dresovima na pruge, jer su uniforme istih boja i dezena krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina u Beogradu nosili zaposleni u Gradskoj čistoći, tada kao i sada velikom većinom romske nacionalnosti.

[taliesin]

Abraham ume da omasi loptu kao juce za Marina i 0 obestecenje.

 

 

ipak zbog mlađih naraštaja jedna faktografska ispravka

 

 

Pretpostavljam da je Abrahamov post sa Zvezdine teme koju ne pratim, pa jedan brzi čas istorije.

 

Tough audience.

 

Ovde da dodje Dostojevski (ne, ne uporedjujem se, uspostavljam ekstrem) i napise "Zlocin i kaznu" javilo bi se 5 forumasa priucenih istoricara da objasne kako Raskoljnikov nije ubio babu vec je matora pala niz stepenice. Borhesa u ruke, braco, a ne zvona i praporaca. Nije svaka literatura istoriografija.

Edited by taliesin, 02 September 2018 - 15:06.

[Duh koji lebdi]

Barakuda me pretekao, hteo ja da okacim Sto bi rekao Milasin: "Moj bata Taliesin je spreman covek jednom"

[Darby O'Gill]

Tough audience.

 

Ovde da dodje Dostojevski (ne, ne uporedjujem se, uspostavljam ekstrem) i napise "Zlocin i kaznu" javilo bi se 5 forumasa priucenih istoricara da objasne kako Raskoljnikov nije ubio babu vec je matora pala niz stepenice. Borhesa u ruke, braco, a ne zvona i praporaca. Nije svaka literatura istoriografija.

Ne treba meni literatura za istoriografiju Zvezde i Partizana, Abrahame, ja sam to živeo

[taliesin]

Ne treba meni literatura za istoriografiju Zvezde i Partizana, Abrahame, ja sam to živeo

 

Ma, znam ja da tebi ne treba ali ni meni ne treba kad pisem postove koji nisu dokumentarni vec literarni. U tom tekstu ima gomila faktografskih promasaja (na primer, semafori su promenjeni i sad daju normalno svetlo) ali se fakti nisu uklapali u viziju teksta pa su jednostavno zanemareni. Uostalom, tekst pocinje frazom "postoji jedna popularna prica..." cija je ideja da ljudi razumeju da je tekst literaran a ne dokumentaran. Kao sto skoro svaka bajka pocinje sa "nekada davno u jednom kraljevstvu...". To su takozvani kljucevi za citanje teksta. Ljudi su mahom zaboravili da kao sto u muzici kompozicija nije u notama vec u praznom prostoru izmedju njih tako i tekst nisu slova vec prazan prostor izmedju njih. Note i slova su samo figure u sahu, partija je u glavi sahiste.

[pavijan]

Ne treba meni literatura za istoriografiju Zvezde i Partizana, Abrahame, ja sam to živeo

ti si derbi pisao i da je pedesetih u beogradu bio podjednak broj navijaca zvezde i partizana.

stvar je u tome da si ti tu istoriografiju dozivljavao iz pogresnog ugla. 

[Darby O'Gill]

ti si derbi pisao i da je pedesetih u beogradu bio podjednak broj navijaca zvezde i partizana.

stvar je u tome da si ti tu istoriografiju dozivljavao iz pogresnog ugla. 

Ja u Beogradu živim od jeseni 1956. i od tog perioda nadalje uglavnom je tako i bilo. Generacije koje su rasle uz Bobeka i Mitića su se podjednako delile na crno-belu i crveno-belu stranu Brda. Kako su sledeće generacije stasavale tako se tas naginjao tamo ili ovamo, zavisno od uspeha određenog kluba. Generacije rođene početkom i sredinom pedesetih su više vukle na Partizan, jer su rasli uz Galića i Vasovića. Generacije rođene šezdesetih su rasle uz Džaju i Kuleta i naravno više naginjale ka Zvezdi.

 

Istoriju uvek mnogo bolje zna onaj koji ju je doživeo od onog koji je o njos samo slušao i čitao. Zamisli Zvezdaša koji je uživo gledao Bari kako mu neki klinac rođen devedesetih objašnjava kako je to bilo

 

Ovde stajem, odosmo u teški offtopic, neka moderacija prebacuje gde već treba.

[BojanaCZV]

Darby O'Gill

Vi retko pisete, ali je uzivanje citati Vas!

 

Abri, to se vec zna, odavno moj zaista no. 1 forumas.

 

Veliki pozdrav!

[Bugl Khan]

 Na skandiranje "cigani, cigani" na jednom od jugoslovenskih stadiona koji ne zasluzuje da bude pomenut, od strane navijaca nekog nebitnog kluba koji takodje ne zasluzuju da budu pomenuti, navijaci Zvezde su odgovorili parolom "cigani pozdravljaju svog sampiona" i za sebe trajno vezali taj nadimak ponosno ga noseci sve dok je Zvezda bila veliki klub.

 

Mene baš zanima koji je klub. Ne želiš reći koji je, jel bi htio reći bar jel bio dio velike četvorke?