Крајње збуњен разговором који сам имао данас, помислио сам да би (можда) било паметно да се обратим већем бројем људи са циљем да чујем што више мишљења...
Са бившом супрогом сам се разишао пре око 18 месеци. Није било свађе, размирица...Једноставно сам иницирао разговор и после неког времена (не кажем да је било лако) одлучили смо да се разиђемо као људи...што би се рекло . Љубав је нестала.
Данас сам се нашао на ручку са једном женском особом са којом се знам 10 година..Мој однос са њом је исувише компликован да би могао да се појасни овде...а и не мислим да је то битно за сврху мог питања. Елем, додаткли смо се мог односа према бившој супрузи и питања алиментације. Ја сам одлучио зарад добробити мог детета, а и због поштовања према особи са којом сам био 15 година, да наставим да дајем више новца него што закон прописује. Издвајам 120,000 месечно и плус, преко овога, плаћам многе ствари које имају везе са ћерком. И помажем на разне начине...
Данас ми је та особа рекла да претерујем и да је то главни разлог због којег не би могла да буде са мном...Није да покушавамо да будемо заједно, одавно смо схватили да то није могуће, али ето...
Мој резон је био да је тај новац израз поштовања и да је моја бивша супруга била уз мене када сам градио своју каријеру и да сада када више нисмо зајендо не могу да се понашам као да никад нисмо били заједно. Даље, мислим да није добро ни за наше дете да одраста тако што са татом иде у Шпанију (на пример), а са мамом у Младеновац (на пример)...
Покушао сам да објасним да је емоција нестала, али да и даље осећам обавезу. Мој став је да ЈА МИСЛИМ да могу да помогнем више и да је то моја дужност. Одговорено ми је да је то ненормално и да она зна доста разведених мушкараца и да се нико не понаша тако.
Имао сам неколико веза (не баш озбиљних) и ова тема је била начета неколико пута са тим другим особама, али је никад нисам превише елаборирао...тако да немам превелик узорак на основу којег бих могао да донесем закључак о томе да ли сам и колико "поремећен"...Немам ни међу својим блиским пријатељима никога ко је разведен, а нисам ни рад да о овом дискутујем. Звучи можда чудно, али ми је лакше да питам за мишљење непознате људе...Ваљда рачунам на вашу објективност.
Покушао сам на интернету да нађем неку тему сличну овој, али без успеха.
Није да ће било шта што овде прочитам овде променити моје мишљење, али ме интересује шта већина људи мисли о овоме.
Хвала на мишљењима...