69 replies to this topic

[A sad]

Jbt Mek ti nisi ni procitako tekstove za koje si postavio linkove. Nije da me to cudi, ti komentarises filmove i utakmice koje nisi gledao, pa sto ne bi stavljao i tekstove koje nisi procitao. Ali dobro je sto si ih postavio.
Prva tri teksta se uopste ne odnose na GMO proizvode vec na konvencionalne. Mada, je to sto se mene tice za ovu raspravu apsolutno nebitno jer tu nema velike razlike.
Tekstovi zapravo potvrdjuju ono sto ja pisem, a to je da organski proizvodi jesu zdraviji od konvencijalnih u pogledu koriscenja pesticida.
Cilj tekstova je da prikazu da razlika izmedja organske i konvencijalne hrane nije velika i da organska hrana nije lek. Sa tim se apsolutno slazem.
Cetvrti tekst nisam jos procitao, dugacak je a nemam sad toliko vremena, ali cu ga svakako procitati. Deluje mi da se radi o upotrebi pesticida u GMO proizvodnji sto je intresantna tema.

Jedan tekst posebno kritikuje organske farme. Pa da se osvrnem i na to. Ja sam protivnik sirenja organske proizvodnje na stocarstvo, mislim da se tu mnogo bolji rezultati mogu postici sa eko standardima. Prednosti koje postoje u organskoj proizvodnji u zemljoradnji, ne mogu se preneti na stocarstvo. Benefiti koji se time dobijaju se gube na drugim stranama.

[McLeod]

Aman covece, to sto se za organske (prave organske) ne koriste pesticidi nema apsolutno nikakve veze u pogledu toga da li su proizvodi stetni jbt.

 

Ne znam kako da ti nacrtam - pesticidi koji se koriste (ako se koriste kako je propisano) u GMO proizvodnji NEMAJU NIKAKVOG EFEKTA NA ZDRAVLJE LJUDI.

Kako ce onda organsko da bude "zdravije"? Od cega zdravije? Kada imas dva neskodljiva proizvoda? Objasni mi molim te to, evo borim se i moj mozak to ne moze da shvati.

[McLeod]

Ljudi koji zive u starim zgradama imaju problema sa bubasvabama. Dodju ljudi da prskaju protiv tih buba i kazu - nije skodljivo za ljude i kucne ljubimce. Znaci pas moze da polize to i nista mu nece biti. Ali ce bube da istrebi.

[A sad]

Ja sam bio potpuno jasan. Sto se tice pesticida, jos jednom, oni nisu skodljivi, sto je dokazalo na hiljade studija na tu temu.

Mi sad mozemo da pricamo o GMO lobiju i kako A Sad sa FB92 ima bolje podatke od onih koji su dali milione dolara na ta istrazivanja, ali ne bih, posto sam previse puta u svom zivotu bio u takvim diskusijama i smorile su me.

Uz samo podsecanje da je rasprava pocela zbog tvoje teze da organska hrana i GMO jesu na suprotnim stranama. Pa smo onda raspravom dosli do toga da je takva percepcija konzumenata, zato sto su proizvodjaci organske hrane tu videli sansu za sebe i napravili tu podelu kojom bi povecali svoj profit.

Legitimno sa te marketinske strane ako zazmuris na jedno oko, ali sustinski nedovoljno da bi se opravdala tvoja teza, pogotovo taj nastup sa visine da HB i ja "ocigledno ne znamo dovoljno da bi o tome pricali".

Pa ti ocigledno ne znas sta pricas zato i stalno menjas teze.
Proizvodnja organske hrane i GMO hrane je potpuno drugacija i jesu na suprotnim stranama.
Naravno da imam bolje podatke jer sam u tom poslu i priznat sam na svetskom nivou. Nije vlada Srbije pozvale tebe i HB vec mene kao saradnika za vocarstvo, povrtarstvo i organsku proizvodnju. Nisi ti nikad gaji GMO proizvode vec ja. Nisi ti nikad slao na analize poljoprivredne proizvode vec ja.
Naravno da su pesticidi stetni i nijedno istrazivanje nije reklo da nisu. Radi se na tome da se stetnost smanji. Postoje kolicine na koje ljudski organizam ima toleranciju i na koje nema. Ali to opet nije tema.
U GMO i konvencionalnim proizvodima uvek ima ostataka pesticida, u organskim nema. To nije nikakav marketinski trik. Postoje i neki pesticidi koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji, ali to je opet vec neka druga prica.
Kupac ima pravo da zna da li u proizvodu koji kupuje ima pesticida ili ne i da mu to bude opredeljujuci argument za tu kupovinu.
Druga stvar je to sto organski i GMO proizvodi uopste nisu medjusobno konkurentni na trzistu. Da se razumes u temu to bi znao, a ne da pricas o propagandi organskih proizvodjaca prema GMO. Konkurencija postoji izmedju konvencionalnih i GMO proizvodjaca i izmedju konvencijalnih i organskih.

[McLeod]

Pa ti ocigledno ne znas sta pricas zato i stalno menjas teze.
Proizvodnja organske hrane i GMO hrane je potpuno drugacija i jesu na suprotnim stranama.
Naravno da imam bolje podatke jer sam u tom poslu i priznat sam na svetskom nivou. Nije vlada Srbije pozvale tebe i HB vec mene kao saradnika za vocarstvo, povrtarstvo i organsku proizvodnju. Nisi ti nikad gaji GMO proizvode vec ja. Nisi ti nikad slao na analize poljoprivredne proizvode vec ja.
Naravno da su pesticidi stetni i nijedno istrazivanje nije reklo da nisu. Radi se na tome da se stetnost smanji. Postoje kolicine na koje ljudski organizam ima toleranciju i na koje nema. Ali to opet nije tema.
U GMO i konvencionalnim proizvodima uvek ima ostataka pesticida, u organskim nema. To nije nikakav marketinski trik. Postoje i neki pesticidi koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji, ali to je opet vec neka druga prica.
Kupac ima pravo da zna da li u proizvodu koji kupuje ima pesticida ili ne i da mu to bude opredeljujuci argument za tu kupovinu.
Druga stvar je to sto organski i GMO proizvodi uopste nisu medjusobno konkurentni na trzistu. Da se razumes u temu to bi znao, a ne da pricas o propagandi organskih proizvodjaca prema GMO. Konkurencija postoji izmedju konvencionalnih i GMO proizvodjaca i izmedju konvencijalnih i organskih.

 

Nacin proizvodnje hrane je nebitan za krajnjeg korisnika. Isto kao sto nacin proizvodnje automobila (posto si ih pomenuo) nema efekta na korisnike, vec kvalitet, cena i jos neke stvari koje su bitne kad ga kupujes.

 

Znaci nacin proizvodnje hrane za tebe kao proizvodjaca jeste bitan, ali je to potpuno druga prica koja uopste ne utice na ovo sto pricamo. Promasena teza.

 

Idemo dalje. Ti mozes da budes i Papa Jovan Pavle II organske hrane, da ti se klanjaju milioni, nisi naucnik, nisi se bavio peer review studijama koje su nedvosmisleno dokazale ono o cemu pricam, tako da je ovo samo los pokusaj logicke greske koja se zove appeal to authority.

 

Naravno da jeste tema, ako nisi znao (a vrlo verovatno nisi), osnovni princip toksikologije je sola dosis facit venenum, odnosno doza cini otrov, sto znaci da kada govorimo o skodljivosti i benefitima, kolicina necega sto se nalazi u necemu vecem ce odrediti koliko je to nesto vece korisnije, zdravije, stetnije i tako dalje.

 

Posto govorimo o hrani, hrana treba da prodje striktnu kontrolu i da sve bude pod konac i svaka supstanca koja se u tom proizvodu moze naci bude u granici dozvoljenog, a do te granice smo dosli takodje istrazivanjima na koja su potrosene milijarde dolara.

 

A sad, posto smo to lepo pretresli, mozemo da zakljucimo da doza pesticida kojom se tretiraju GMO proizvodi nema efekta na to koliko je proizvod "zdrav", jer su koncentracije ispod odredjenih granica.

 

Vazi i obrnuto, ako se prodavci recimo tzv. himalajske soli upiru da dokazu kako je ta so ne znam koliko bolja od obicne, jer ima 90 i nesto minerala i elemenata koji su korisni za coveka, oni nisu u pravu iz prostog razloga sto su koncentacije tih elemenata toliko male da bi morao da pojedes Himalaje od himalajske soli kako bi ta koncentracija koju uneses imala efekta. Naravno, do tada bi odavno bio mrtav, jer je poznat stetan uticaj soli, koja kao i svaka druga oko 98% je hemijski NaCl, ako se preterano konzumira.

 

Iz svega ovoga sledi da ti zapravo sustinski ne razumes ono o cemu hoces da pricas.

 

Sa strane pesticida, random GMO proizvod koji je tretiran tako u propisanim uslovima je isto "zdrav" kao i organski proizvod koji nije tretiran pesticidima.

Edited by McLeod, 06 March 2018 - 17:45.

[A sad]

Aman covece, to sto se za organske (prave organske) ne koriste pesticidi nema apsolutno nikakve veze u pogledu toga da li su proizvodi stetni jbt.

Ne znam kako da ti nacrtam - pesticidi koji se koriste (ako se koriste kako je propisano) u GMO proizvodnji NEMAJU NIKAKVOG EFEKTA NA ZDRAVLJE LJUDI.

Kako ce onda organsko da bude "zdravije"? Od cega zdravije? Kada imas dva neskodljiva proizvoda? Objasni mi molim te to, evo borim se i moj mozak to ne moze da shvati.

To nije tacno. Naravno da imaju efekta na zdravlje ljudi. Neki vise, neki manje, ali bukvalno svi imaju stetan efekat na zdravlje ljudi.
Zato se i postavljaju granice koliko sme da ih bude u kom proizvodu. Narvno da je najzdravije kada ih uopste nema.

Da banalizujem stvari, jer drugacije ocigledno ne moze, da li su alkohol, secer, duvan stetni za zdravlje ljudi? Pa jesu, ali opet ih ljudi redovno konzumiraju i postoji velika verovatnoca da im ne bude nista. Pesticidi i u dozvoljenim kolicinama su znatno stetniji od pomenutih supstanci, ali isto tako vecini nece nista biti ako konzumiraju proizvode koji ih sadrze. Sad tu ima hiljade varijacija. Mnogi pesticidi su u nekim drzavama zabranjeni bas zbog stetnosti za zdravlje, dok su u drugim potpuno legalni...
Kao sto sam naveo GMO hrana nije "nezdrava", ali je organska u pogledu pesticida zdravija. Komparacija.

[A sad]

Nacin proizvodnje hrane je nebitan za krajnjeg korisnika. Isto kao sto nacin proizvodnje automobila (posto si ih pomenuo) nema efekta na korisnike, vec kvalitet, cena i jos neke stvari koje su bitne kad ga kupujes.

Znaci nacin proizvodnje hrane za tebe kao proizvodjaca jeste bitan, ali je to potpuno druga prica koja uopste ne utice na ovo sto pricamo. Promasena teza.

Idemo dalje. Ti mozes da budes i Papa Jovan Pavle II organske hrane, da ti se klanjaju milioni, nisi naucnik, nisi se bavio peer review studijama koje su nedvosmisleno dokazale ono o cemu pricam, tako da je ovo samo los pokusaj logicke greske koja se zove appeal to authority.

Naravno da jeste tema, ako nisi znao (a vrlo verovatno nisi), osnovni princip toksikologije je sola dosis facit venenum, odnosno doza cini otrov, sto znaci da kada govorimo o skodljivosti i benefitima, kolicina necega sto se nalazi u necemu vecem ce odrediti koliko je to nesto vece korisnije, zdravije, stetnije i tako dalje.

Posto govorimo o hrani, hrana treba da prodje striktnu kontrolu i da sve bude pod konac i svaka supstanca koja se u tom proizvodu moze naci bude u granici dozvoljenog, a do te granice smo dosli takodje istrazivanjima na koja su potrosene milijarde dolara.

A sad, posto smo to lepo pretresli, mozemo da zakljucimo da doza pesticida kojom se tretiraju GMO proizvodi nema efekta na to koliko je proizvod "zdrav", jer su koncentracije ispod odredjenih granica.

Vazi i obrnuto, ako se prodavci recimo tzv. himalajske soli upiru da dokazu kako je ta so ne znam koliko bolja od obicne, jer ima 90 i nesto minerala i elemenata koji su korisni za coveka, oni nisu u pravu iz prostog razloga sto su koncentacije tih elemenata toliko male da bi morao da pojedes Himalaje od himalajske soli kako bi ta koncentracija koju uneses imala efekta. Naravno, do tada bi odavno bio mrtav, jer je poznat stetan uticaj soli, koja kao i svaka druga oko 98% je hemijski NaCl, ako se preterano konzumira.

Iz svega ovoga sledi da ti zapravo sustinski ne razumes ono o cemu hoces da pricas.

Sa strane pesticida, random GMO proizvod koji je tretiran tako u propisanim uslovima je isto "zdrav" kao i organski proizvod koji nije tretiran pesticidima.

Nije tacno. Cak i tekstovi koje si naveo kao dokaz za svoju tvrdnju navode da je veci procenat obolelih od odredjenih bolesti ako konzumiraju hranu koja je tretirana odredjenim pesticidom.

[McLeod]

Kao sto sam naveo GMO hrana nije "nezdrava", ali je organska u pogledu pesticida zdravija. Komparacija.

 

Jos jednom i dizem ruke - organska hrana bi trebalo da bude bez pesticida. GMO hrana jeste tretirana pesticidima.

 

Kuhinjska so, najobicnija, jodirana, u sebi sadrzi tragove nekih minerala i hemikalija. Himalajska so ih ima vise.

 

Ali to sto jedna ima vise spada u 1% ukupnog sastava, znaci koncentracije su toliko male da nemaju nikakvog efekta.

 

Zbog toga bi recenica himalajska so je zdravija od obicne zbog toga sto ima te minerale u sastavu bila netacna. Koncentracija je toliko mala da nema efekta, jos jednom.

 

Potpuno je isto sa pesticidima. Znaci to sto ti kazes jednostavno nema nikakvog smisla, ako govorimo u globalu.

 

Ako sirimo pricu na odredjene namirnice i odredjene ljude koji imaju neku bolest ili deficit necega sto mogu naci u odredjenoj hrani, to je potpuno druga prica.

[Jonnhy Clash]

Dobro bre, dokle sa tim glupostima? Pa najkvalitetnija organska hrana - i u najvecim kolicinama - se proizvodi, pogodio si, u USA. Obaska sto ako hoces da zdravo zivis, lakse ti je u USA nego bilo gde drugde na svetu. Plus najvise nacionalnih parkova, rezervata prirode, nezagadjene vode, itd. na planeti.

https://www.google.r...ted-states/amp/

https://en.m.wikiped...body_mass_index

 733251_700b.jpg   48.12KB   1 downloads
I mene vise nerviraju sa tim predrasudama kako su Amerikanci debeli i kako se nezdravo hrane.

Edited by Jonnhy Clash, 06 March 2018 - 20:36.

[Kinik]

...

Nesto ceprkao po Netu, pa naleteo na stari post.
Prevod 'gugletov'.

>> ... To su vaši "organski proizvodi"
Dugo sam hteo da pišem o ovome, ali sam se suzdrzavao.
Shvatio sam da nije dovoljno pisati o "organskoj" ishrani, vec to moram da radim tako da se niko ne uvredi.
Zato ću pokušati da ne napisem veoma zlonamerni tekst.
Ali vrlo detaljno!

Evo šta je vasa "organska hrana". Samo cinjenice.
Ja, kao osoba koja je studirala biologiju i hemiju (kako organsku tako i neorgansku), u školi, a zatim u .... (poznati tehnološki univerzitet u .... ), priznajem, najedim se kada čujem fraze kao što su "organski paradajz" ili "organska jaja".
Pokušaću da objasnim a da ne budem previse dosadan.

Organske supstance su supstance koje sadrže ugljenik u svom sastavu C (sa nekoliko izuzetaka), a češće - lance od nekoliko ugljenika. Naprimer, polietilen (polimer koji se sastoji od dugog ugljeničnog lanca). Voda (sastoje se od atoma kiseonika i dva atoma vodonika) je neorganska supstanca.

Stoga, kada mi u prodavnici ponude organski krompir, jako želim da od njih zatražim neorganski krompir.

Pitate - zar je velika razlika kako ga nazivati? Odgovori ću - velika!
Zašto bi osoba koristila reči ili fraze u svom govoru, cije značenje ne razume? Na kraju krajeva, to je kao da neko kaze "aluminijum, cink i druge vrste gvožđa."

Neko ce reci - ali ljudi žele da koriste izraz "organski" kako to oni tumace i oni imaju pravo na to!
Pretpostavimo. Pretpostavimo da ste se složili da su cink, bakar, olovo, aluminijum - različite vrste gvožđa. Ali, dodjavola - to nije tacno!

Zasto je, po mišljenju adepta "organske" hrane, organski krastavac drugačiji od neorganskog?

I onda obično sledi objašnjenje: organski krastavci su uzgajani "bez upotrebe hemije". Impliciraju, naravno, da je uzgojen zaobilazeći zakone prirode (bez primene hemije!), ali koristeći prirodna đubriva, odnosno stajsko đubrivo. A za uzgoj neorganskih krastavaca, adepti će vam objasniti - opstepoznato je da se korste nitrati.

Pa da razočaram navijače "organske hrane". Vegansko povrće i voće iz specijalnih prodavnica se takođe uzgaja na nitratima!

Pošto kroz korensku membranu biljke prolaze samo određene hemijske molekule, koren ne apsorbuje, izvinjavam se, kravlje hovno, biljka se ne hrani njima. Koren apsorbuje vodu iz tla i nitrate rastvorene u njoj (izvor azota), fosfate (izvor fosfora) i kalijumove katijone. Ove hemikalije (nitrat, fosfat i kalijum) su glavna komponenta ishrane biljke i sve ove supstance su neorganske.

Ukratko, nije važno cime djubrite zemljiste: gotovim nitratom ili stajskim đubrivom - bijka trosi nitrate.
Stajnjak u tlu prvo prelazi fazu mineralizacije u molekule amonijaka, a potom, pod dejstvom određenih bakterija, dogadja se proces nitrifikacije u nitrat. I te molekule nitrata upija koren biljke.

Dakle nitrati! Platili 20 dinara ili 200 za šargarepu - ona ​​je i rasla na nitratima.

Da li postoji razlika u nitratima iz stajskog đubriva i nitrata iz pakovanja hemijskih djubriva (NPK)?
Odgovor je ne.

Nitrat - to je jon, kombinacija jednog atoma azota i tri atoma kiseonika. Ne postoje "dobri" i "loši" nitrati.
Moze li se biljci naneti steta nitratima?
Može! Možete otrovati sve. Pitanje je samo u koncentraciji.
Ako je koncentracija pogrešna, onda možete otrovati biljku, pa i osobu koja je koristi u ishrani.

Možda upotreba stajskog đubriva štiti biljku od "predoziranja"?
Ne! Nema šanse! Štaviše, đubrivo otruje biljku mnogo lakše nego hemijska đubriva. Pa i zbog patogenih mikroorganizama i virusa (stajsko đubrivo je izvor infekcije). Pored toga, veoma je teško izračunati potrebnu količinu stajskog đubriva u tlu. 'Odokativno' ne funkcioniše, pošto stvaranje nitrata ide u tri složena procesa:

Prvi proces - mineralizacija - stvaranje amonijaka. Proces zavisi od sastava i nivoa kiselosta tla, količine padavina i temperature (varira od sezone do sezone, iz godine u godinu itd.). To jest, ako ste prošle godine iz 100 grama stajnjaka dobili X grama amonijaka na parceli, to ne znači da cete nakon unsenja 100 grama godišnje u istu parcelu, dobiti isti X grama amonijaka.

Dalje, nitrifikacija se odvija u dve faze:
- prvo, X kolicina amonijaka dobijena u prvom procesu pod uticajem bakterija mora se pretvoriti u Y grama nitrata.
- a onda Y grama nitrata (ako postoji dovoljno kiseonika u tlu, to jest, uslovi su aerobni) moraju se pretvoriti u Z grama nitrita.

Problem je u tome što je nitrit vrlo toksična supstanca! Mnogo, mnogo toksičniji od nitrata.
I on se, nažalost, takođe apsorbuje kroz membranu korenskih ćelija. To jest, nitrit prodire u biljku, a zatim trosenjem biljke - i u našu krv.

Trovanje nitritom uzrokuje nešto, ako se dobro secam, poput anemije.
Ali, na sreću, nitrit u tlu je veoma nestabilan. Sto ne znaci da se ne možete otrovati.

Dakle:
- Mineralizacija nam daje količinu amonijaka X koju nije moguce precizno predvideti / odrediti.
- U prvoj fazi nitrifikacije još teže je odrediti količinu Y nitrita, zavisno od količine X i od stepena aerobnosti zemljišta.
- U sledećoj fazi nitrifikacije još teže je predvideti Z količinu nitrAta, u zavisnosti od količine Y nitrIta, zavisno od X količine amonijaka i uslova u tlu.

Veoma je teško izračunati i kontrolisati sve faze. Stoga, ista količina organskog đubriva, koja se unosi u zemlju, jedne godine jedva je dovoljna za mrsavi prinos, a druge godine - otrovace vase povrće nitrAtom, pa čak i nitrItom.
Da ne govorim o patogenim mikrobima i virusima koji su uneti stajnjakom u zemlju.

A ako se vestacko đubrivo dodaje, za proracun tačne doze nitrata agronom ili farmer moraju posedovati samo znanje.
Unosenjem gotovih nitrata lako se kontroliše čitav proces. Jedino ako se ne radi o budalama ili krajnjoj neodgovornosti.

Zbog toga korisnost ili štetnost povrća zavisi uglavnom od stepena obucenosti i znanja proizvođača povrća!
I to nije moje tvrdjenje. Tako misle mnogi profesori sa .... svetski poznati strucnjaci iz oblasti hemije tla.
Znaci, pre svega - obrazovanje i znanje!

Razmislite pre nego što platite za "organski krastavac", da li proizvodjac tih krastavaca poseduje trazene kvalitete.

Razmislite dvaput!

Ne treba se bojati hemije, bojte se opskurantizma. ... <<

...

[yossarian]

Nacin proizvodnje hrane je nebitan za krajnjeg korisnika. Isto kao sto nacin proizvodnje automobila (posto si ih pomenuo) nema efekta na korisnike, vec kvalitet, cena i jos neke stvari koje su bitne kad ga kupujes.

 

Iznenadio bi se kada bi znao koliko su kupci ovde, u Holandiji, zapravo ZAINTERESOVANI oko načina na koji je proizvedeno ono što kupuju.

Ko je to napravio? Gde? Pod kojim uslovima? Kakav je uticaj proizvodnog procesa na ekologiju?

Eto, ljudi su spremni da plate skuplji sir, mleko ili govedinu sa holandskih farmi koje imaju sertifikat da njihova goveda provode minimalno šest sati dnevno na pašnjaku, pod vedrim nebom. Govedina i mlečni proizvodi sa industrijskih farmi, u kojima su goveda u boksovima, su i dalje jeftiniji, ali se slabije prodaju.

Brojleri su skoro nestali sa tržišta. Mnoge samousluge ih čak više ni ni nemaju u asortimanu, jer se slabo prodaju. Kupci radije plaćaju malo veću cenu za "free range" piletinu. (da se razumemo, ja sam odrastao na brojlerima iz SFRJ, ništa im ne fali nit me grize savest )

Što se tiče izraza "organski", mora da je problem u prevodu, jer se ta reč ne koristi u Holandiji.

U "mojoj" samousluzi možeš da kupiš masovno proizvedene paradajze iz staklenika, a pored njih stoje "ekološki" i "biološki", sa malih i kontrolisanih imanja. Isto važi i za kupus, kelj, praziluk... bilo šta.

Da bi dobio "ekološki" ili "biološki" sertifikat za svoje prehrambene proizvode, moraš da poštuješ određena stroga pravila oko upotrebe pesticida ( a kazne za prevarante su drakonske i po novčanim iznosima višestruko prevazilaze dobit od prevare).


Trend je da se jede manje, ali bolje.

Hrana je postala kao i vino... Šta je bolje - svake nedelje popiti petnaest flaša najjeftinijeg, kiselog i sumporisanog vina, punog pesticida, za evro po flaši, ili "samo" jednu ili dve flaše dobrog i ukusnog vina od pet-šest evra? Za manje-više iste pare? Šta je zdravije?

Ljudi jedu manje, ali kupuju kvalitetnije. Ne žele da im gojaznost postane glavni zdravstveni problem u državi.

 
isto je i sa proizvodima iz "trećeg sveta". Postoje razni sertifikati tipa "fair trade". Čaj, kafa, kakao, mango itd... "fair trade" sertifikat znači da proizvođači dobijaju dobru i poštenu cenu, da deo profita ide u izgradnju ambulanti i škola za njihovu decu, da njihova deca ne rade na plantažama, već idu u te škole.

Holandskim kupcima je to bitno, mnogima i bitnije od cene.

 

Edited by yossarian, 06 March 2018 - 20:51.

[alberto.ascari]

Iznenadio bi se kada bi znao koliko su kupci ovde, u Holandiji, zapravo ZAINTERESOVANI oko načina na koji je proizvedeno ono što kupuju.

Ko je to napravio? Gde? Pod kojim uslovima? Kakav je uticaj proizvodnog procesa na ekologiju?

Eto, ljudi su spremni da plate skuplji sir, mleko ili govedinu sa holandskih farmi koje imaju sertifikat da njihova goveda provode minimalno šest sati dnevno na pašnjaku, pod vedrim nebom. Govedina i mlečni proizvodi sa industrijskih farmi, u kojima su goveda u boksovima, su i dalje jeftiniji, ali se slabije prodaju.

Brojleri su skoro nestali sa tržišta. Mnoge samousluge ih čak više ni ni nemaju u asortimanu, jer se slabo prodaju. Kupci radije plaćaju malo veću cenu za "free range" piletinu.

Što se tiče izraza "organski", mora da je problem u prevodu, jer se ta reč ne koristi u Holandiji.

U "mojoj" samousluzi možeš da kupiš masovno proizvedene paradajze iz staklenika, a pored njih stoje "ekološki" i "biološki", sa malih i kontrolisanih imanja. Isto važi i za kupus, kelj, praziluk... bilo šta.

Da bi dobio "ekološki" ili "biološki" sertifikat za svoje prehrambene proizvode, moraš da poštuješ određena stroga pravila oko upotrebe pesticida ( a kazne za prevarante su drakonske i po novčanim iznosima višestruko prevazilaze dobit od prevare).


Trend je da se jede manje, ali bolje.

Hrana je postala kao i vino... Šta je bolje - svake nedelje popiti petnaest flaša najjeftinijeg, kiselog i sumporisanog vina, punog pesticida, za evro po flaši, ili "samo" jednu ili dve flaše dobrog i ukusnog vina od pet-šest evra? Za manje-više iste pare? Šta je zdravije?

Ljudi jedu manje, ali kupuju kvalitetnije. Ne žele da im gijaznost postane glavni zdravstveni problem u državi.

 
isto je i sa proizvodima iz "trećeg sveta". Postoje razni sertifikati tipa "fair trade". Čaj, kafa, kakao, mango itd... "fair trade sertifikat znači da proizvođači dobijaju dobru cenu, da deo profita ide u izgradnju ambulanti i škola za njihovu decu, da deca ne rade već idu u te škole.

Holandskim kupcima je to bitno, mnogima i bitnije od cene.

 

 

 

Džaba si krečio.

 

Multidisciplinarni multieksperAt se u to sve naravno razume mnogo bolje nego ti. Ili bilo ko odavde, a i šire.

[Kinik]

...

 

... sa holandskih farmi koje imaju sertifikat da njihova goveda provode minimalno šest sati dnevno na pašnjaku, pod vedrim nebom ...

 

 

Slazem se da dvonozna goveda treba udariti zestoko po dzepu kad su vec spremni da baljezgaju.

 

Mozda nesko kasnije napisem kao odgovor na ovu gomilu PC-eko propagande.

Za sada samo ovo.

 

Ne znam, ovoj sto svira - ne vidim plasticni 'certifikat' u usesima.

 

 

...

[yossarian]

...

 

 

 

Slazem se da dvonozna goveda treba udariti zestoko po dzepu kad su vec spremni da baljezgaju.

 

Mozda nesko kasnije napisem kao odgovor na ovu gomilu PC-eko propagande.

 

 

...

 

 

Ko koga "udara po džepu"?


I "obična" i "biološka" govedina stoje na rafu u samousluzi, jedna pored druge.

Ja sam mušterija i mogu da biram i kupim koju hoću.

Skuplju ili jeftiniju, "PC" ili "ne-PC"... moja stvar, moj izbor, moj novčanik, moja večera.

Moj džep. Niko me ne udara po novčaniku.

Edited by yossarian, 06 March 2018 - 21:38.

[A sad]

Iznenadio bi se kada bi znao koliko su kupci ovde, u Holandiji, zapravo ZAINTERESOVANI oko načina na koji je proizvedeno ono što kupuju.

Ko je to napravio? Gde? Pod kojim uslovima? Kakav je uticaj proizvodnog procesa na ekologiju?

Eto, ljudi su spremni da plate skuplji sir, mleko ili govedinu sa holandskih farmi koje imaju sertifikat da njihova goveda provode minimalno šest sati dnevno na pašnjaku, pod vedrim nebom. Govedina i mlečni proizvodi sa industrijskih farmi, u kojima su goveda u boksovima, su i dalje jeftiniji, ali se slabije prodaju.

Brojleri su skoro nestali sa tržišta. Mnoge samousluge ih čak više ni ni nemaju u asortimanu, jer se slabo prodaju. Kupci radije plaćaju malo veću cenu za "free range" piletinu. (da se razumemo, ja sam odrastao na brojlerima iz SFRJ, ništa im ne fali nit me grize savest )

Što se tiče izraza "organski", mora da je problem u prevodu, jer se ta reč ne koristi u Holandiji.

U "mojoj" samousluzi možeš da kupiš masovno proizvedene paradajze iz staklenika, a pored njih stoje "ekološki" i "biološki", sa malih i kontrolisanih imanja. Isto važi i za kupus, kelj, praziluk... bilo šta.

Da bi dobio "ekološki" ili "biološki" sertifikat za svoje prehrambene proizvode, moraš da poštuješ određena stroga pravila oko upotrebe pesticida ( a kazne za prevarante su drakonske i po novčanim iznosima višestruko prevazilaze dobit od prevare).


Trend je da se jede manje, ali bolje.

Hrana je postala kao i vino... Šta je bolje - svake nedelje popiti petnaest flaša najjeftinijeg, kiselog i sumporisanog vina, punog pesticida, za evro po flaši, ili "samo" jednu ili dve flaše dobrog i ukusnog vina od pet-šest evra? Za manje-više iste pare? Šta je zdravije?

Ljudi jedu manje, ali kupuju kvalitetnije. Ne žele da im gojaznost postane glavni zdravstveni problem u državi.

 
isto je i sa proizvodima iz "trećeg sveta". Postoje razni sertifikati tipa "fair trade". Čaj, kafa, kakao, mango itd... "fair trade" sertifikat znači da proizvođači dobijaju dobru i poštenu cenu, da deo profita ide u izgradnju ambulanti i škola za njihovu decu, da njihova deca ne rade na plantažama, već idu u te škole.

Holandskim kupcima je to bitno, mnogima i bitnije od cene.

 

 

Trebalo bi da je ta bioloska hrana ono sto se kod nas a i u mnogim drugim drzavama zove organska. To mozda i jeste ispravniji izraz, ali da se ne zadrzavamo na tome ime je nebitno. 

Ekoloska i organska hrana nisu isto. Ekoloska je negde izmedju konvencijalne i organske proizvodnje. 

 

Sto se brojlera tice i ja ih sada konzumiram, ali ipak je bolje i ukusnije meso od domace zivine. Moji roditelji su nekad kupovali brojlere i pustili ih neko vreme medju domacu zivinu, meso je bilo mnogo bolje. Ne radimo to vise, nema se vremena za te zajebancije.