715 replies to this topic

[Denis Jasharevic]

Evo i najveci Jugosloveni odustaju od SFRJ ...

Deco, okanite se tih tema. Večeras je tu s nama Dino Rađa, velikan svetskog sporta. Takve stvari treba da vas vesele, a ne Jugoslavija. Jugoslavija nije valjala, da je valjala ne bi se onako krvavo raspala. Mene zovu jugonostalgičarem, ali ja sam jugoplastičar, meni nedostaje Jugoplastika, meni samo nedostaju ta vremena, a ne ta država - rekao je Balašević u Splitu na iznenađenje mnogih.

[DJ_Vasa]

Ne znam da li se u ovom slučaju može reći najveći Jugosloveni ili najveće jajare. Potpuno razumem nacionaliste, protivnike režima i one koji su imali problema u SFRJ, ali ne znam da li bi bez nje Balašević punio koncertne dvorane od Vardara pa do Triglava. Svojevremeno je za zakletvu Titu spevao stih dok mu je kroz vene proticala krv partizana, kako kaže njegova pesma, u JNA je „stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba” kao „suvenir na stražarske dane”, a evidentno je da bi bez YU na celom prostoru bivše države bio poznat koliko i neki bugarski pevač šlagera. Isti taj je sa usponom Miloševića počeo da duva u istu nacionalističku tikvu i pesmom se obratio „braći Janezima” uz konstataciju da ih mame habzburški kavezi, da su rođeni da šene i slično. Ko hoće da odsluša ovaj fašistički pesmuljak, neka prati od 1:23:

 

 

Posle je pevao protiv Miloševića, premda mu je status tzv. opozicionara bio zgodan da bi povećao slušanost, ali mu nije smetalo da se '99 pridruži onim koncertima protiv bombardovanja koji su bili organizovani kao deo Miloševićeve propagande. Posle 5. oktobra je malo utihnuo, jer nije imao kome da bude opozicija, a pošto je muzička industrija pobegla iz državnih ruku, svakako da je bilo teže da naplati svoje opozicionarsko delovanje. Ako se dobro sećam, dobio je čak i „bečko-konjušarsko” državljanstvo, umesto da ga kao pravi ne-konjušar odbije. Ni to državljanstvo ne bi dobio da je

 

Na ovom koncertu su mu tražili da peva svoju čuvenu pesmicu, što mogu i da razumem jer je deo publike ne bi dobro prihvatio, ali to je mogao da sasvim lepo i otvoreno kaže, uz napomenu da ne želi da stvara sukobe među publikom, što bi bilo sasvim korektno.

Edited by DJ_Vasa, 12 March 2018 - 22:27.

[Denis Jasharevic]

Pa dobro, mene lik nikada nije interesovao, ja sam bio roker, nikada nisam slushao shlagere, samo htedoh reci da eto ...... i najjachi samo ..... o/du/staju , shto bi pevala Marijeta Neca Falk  ili Generacija 5.

 

Iz kojih razloga, manje je bitno.

 

Ne smeta mi shto se o YU pishe ovde, imam izbor da ne chitam, samo ...... to mi sad dodje otprilike kao o zlatnom escajgu cara dushana i ostalim bahanalijama ..... fatamorgana.

 

Veze to nema sa realnoshcu, uglavnom ...... a da bih i ja voleo da mi je opet 20 godina, pa makar i u Chausheskuovoj Rumuniji to je tachno ...... otprilike toliko imaju veze i tlapnje o nekada "4-oj vojnoj svetskoj sili" ...... koju najurishe lovachka drushtva i mladi izvidjachi  .

Edited by Denis Jasharevic, 12 March 2018 - 23:35.

[DJ_Vasa]

Što se tiče bajki o navodno četvrtoj vojnoj sili i sličnim glupostima, tu nije ništa sporno. Ipak, i JNA i Balašević imaju jednu zajedničku crtu, koja bi se mogla i proširiti, a to je da su bili i ostali umišljene veličine koje plivaju kao g*** kroz kanalizaciju, da citiram Ramba Amadeusa bez ulaženja u kvalitet njegove muzike. Ovi iz JNA su se samo presvukli u druge uniforme, ali su bili i ostali nesposobni dupelisci koji se i dalje relativno dobro drže. Ne znam za ostale države, ali današnja vojska i dalje deli stanove zadrigloj gologuziji i ima poverenje među priprostim svetom. Juče su bili partizani, zatim četnici i slično, pri čemu ipak postavljaju vence na grobove partizana, saveznika i Crvene armije, k**če se svojom snagom i važnošću iako su samo grupa nesposobnjakovića kojoj je najveći uspeh da proždiru tuđ novac i osvajaju stanove. Balašević je ista priča - prekjuče je pevao Titu, juče o Miloševićevim fašističkim idejama, zatim se prešaltovao na duvanje u istu tikvu sa krepalom vlašću koja je sve dobila na tacni i to proćerdala za samo nekoliko godina, dok sada pokušava da unovči (anti)jugoslovenstvo. Ovo poslednje nisam siguran kako da nazovem jer ne znam kakav je zapravo njegov stav. Ipak, i on uspeva da pliva na navedeni način, baš kao i bivši Jugosloveni koji postadoše veliki četnici (ustaše i sl.), iako su sami po sebi jedno te isto - fekalije i to one najgore.

[babyW]

Eh Vaso da je Balasevic najveci problem... nego se nekako prst uvek iskrivi kada treba u pravom pravcu uperiti... 

[DJ_Vasa]

Ja napisah nekoliko strana ranije da je Milošević najveći krivac, dok se autor kmezavih pesmuljaka tu našao kao običan predstavnik klasičnih jajara.

[babyW]

Ja napisah nekoliko strana ranije da je Milošević najveći krivac, dok se autor kmezavih pesmuljaka tu našao kao običan predstavnik klasičnih jajara.

 

Pa nije on predstavnik nicega. Muzicar, pesnik, kako god, koji se nije politicki angazovao, samo koristio vreme i prostor da kaze ono sto oseca i misli u nekom trenutku. Kao i svi ostali, nekada bio u pravu, nekada ne, ali to vec zavisi od ugla posmatranja... 

 

Niko se nije recimo dotakao nikada Bore Corbe, i mnogih iz glumackih redova, a ispade Balasevic problem...

[DJ_Vasa]

Nije se politički angažovao?

 

A šta je onda njegova zakletva Titu, jeftino vređanje Slovenaca u skladu sa tadašnjom političkom propagandom ili ostalo što sam naveo? Usput je još i podržao DS, ali se dva dana kasnije posrao i na to. Kako je krenulo, još samo da podrži Putina, Trampa, Kim Džon Una pa da spisak bude kao popis stanovništva.

[mrd]

Nije se politički angažovao?

 

A šta je onda njegova zakletva Titu, jeftino vređanje Slovenaca u skladu sa tadašnjom političkom propagandom ili ostalo što sam naveo? Usput je još i podržao DS, ali se dva dana kasnije posrao i na to. Kako je krenulo, još samo da podrži Putina, Trampa, Kim Džon Una pa da spisak bude kao popis stanovništva.

Ulecete u seckanje YU celije na milion sitnih delova i debatuete o jednom maleckom razlomku. Ta zemlja nije imala, niti ima sanse da opstane upravo zbog toga sto se eto dirnulo u omiljenog umetnika i pocela ofanziva u ime odbrane omiljenog mi lika. Ni jedan cinilac(narod) te zemlje je nije video kao svoju, svi su uvek u 4 oka pricali o zlodelima, koja su im komsije uradili.

 

Htedoh da napisem niko, ali eto velika vecina smatra da treba da bude spremna da se odbrani od komsiskih zlocinaca, ako ponovo krenu. NIko ne misli o tome kako da pomogne tim svojim komsijama, vec samo da ih drzi na dovoljnom rastojanj.

[DJ_Vasa]

Ulecete u seckanje YU celije na milion sitnih delova i debatuete o jednom maleckom razlomku. Ta zemlja nije imala, niti ima sanse da opstane upravo zbog toga sto se eto dirnulo u omiljenog umetnika i pocela ofanziva u ime odbrane omiljenog mi lika. Ni jedan cinilac(narod) te zemlje je nije video kao svoju, svi su uvek u 4 oka pricali o zlodelima, koja su im komsije uradili.

 

Htedoh da napisem niko, ali eto velika vecina smatra da treba da bude spremna da se odbrani od komsiskih zlocinaca, ako ponovo krenu. NIko ne misli o tome kako da pomogne tim svojim komsijama, vec samo da ih drzi na dovoljnom rastojanj.

 

Slažem se da je Balašević kao pojedinac tu samo sitna riba, ali je dobar da se objasni arhetip džukela koji su plivali kroz stari sistem, ali i onih koji su danas u njemu dominantni, što važi čak i za one mlađe i koji nisu imali veze sa politikom SFRJ.

 

Ako pogledamo koji su problemi širom bivše nam zemlje, tj. u njenim otpacima, mnogi se žale na korupciju, nepotizam i nedostatak države, za šta su krivi političari. Svi do jednog su nudili nešto novo i bolje, ali se pokazalo da nude samo jedno - zaštitu ličnih interesa i direktno uništavanje onoga za šta se formalno zalažu, pri čemu menjaju opredeljenja i mišljenje kao donji veš. Ukratko - nekada partizan, Titov sledbenik, komunista ili šta već, a danas četnik, ustaša i slično. Opredeljenja se menjaju samo zarad sopstvene guzice i ni zbog čeg drugog. Onaj koji je na vlasti i dalje živi na državnom kazanu, onaj koji nije pevuši/lupeta ono šta se sviđa plebsu samo da bi ga birali, ostavili mu privilegije ili se pojavili na koncertu. Matrica je ista. Fekalije koje su uništile YU, ma kakvom je ko od forumaša smatrao, uništavaju i sopstvene države i narode samo zarad svoje guzice. Činjenica je da je od SFRJ ostao najgori deo nasleđa koji ovde pokušavam da opišem, bilo da govorimo o partijskoj državi, bilo o korupciji, nepotizmu i slično. Upravo zato se ceo Balkan seli po kojekakvim Nemačkama, Švajcarskama ili Austrijama sve udarajući nogama u d*pe da čiste njihove fekalije, peru im sudove ili im čiste ulice. Da je bilo ko u bilo kojem od otpadaka imao m*da da uhapsi i osudi prvog tajkuna za koga se zna da je krao, natera bagru da vezuje pojaseve i ne telefonira tokom vožnje, da baca đubre u kontejnere i da ne pušta glasnu muziku kada pošten svet spava, taj bi napravio malu Švajcarsku od bilo koje balkanske vukojebine.

 

Ukratko, nebitno je da li Balkanci žive u jednoj ili u deset država, već to da su sami iznedrili jajare kojima se dive, bilo da govorimo o političarima, javnim ličnostima ili običnom svetu.

[babyW]

Nije se politički angažovao?

 

A šta je onda njegova zakletva Titu, jeftino vređanje Slovenaca u skladu sa tadašnjom političkom propagandom ili ostalo što sam naveo? Usput je još i podržao DS, ali se dva dana kasnije posrao i na to. Kako je krenulo, još samo da podrži Putina, Trampa, Kim Džon Una pa da spisak bude kao popis stanovništva.

 

Mislila sam na partijsko angazovanje. Ne znam da li je bio u komunistickoj partiji, ali ako bi besili sve koji su bili, bilo bi obesenih vise nego sto bi preziveli. Svi smo mi podrzali nekog u nekom momentu, zato sto smo uvuceni u politiku, tj. politika uvucena u nase zivote. Vec kad glasas podrzavas neku partiju, ali ne znaci da radis za njih. 

 

 

Mislim da si ga precenio i podcenio u isto vreme. 

 

Ne znam, totalno je marginalan u odnosu na mnoge druge javne licnosti. Ne vidim da je moguce da podrzi dalje navedene, naprotiv. 

[Kinik]

...

 

...

 

Nije mi jasno cemu toliko vatriranje protiv obicnog svirca - kad je sviracki zanat takav, da za pare, izvode sta im se poruci 'na uvce'.

Zar i danasnji to ne rade?

 

No, treba stvari sagledavati malo sire - to sto je radio Balasevic, to je u tadsnjim okolnostima / vremeni bilo opste mesto. To je radila ogromna vecina koja je sebo dopustila da upadne u naZiJonalno-shovenski amok. Pocev od obicnog lika na ulici, pa preko 'telektualaca, profesora, akademija, javnih licnosti i do samog 'Nadnaravnog'.

 

Mnogo sta od izgovorenog i napisanog se zaboravlja (svesno?) a mnogo sta beskrajno potencira.

 

...

>> ... S. Inic / Portreti

Zoran Djndjić
36. POLITIKA KAO ŠVERC

Dok danas na beogradskim mitinzima - po trgovima i ulicama - Zoran Djindjić porucuje vladi Slobodana Miloševića i njemu lično: "da imaju poštenja ne bi se ni pojavili na izborima već bi zamolili ovaj narod da im oprosti zlo koje su mu naneli" ne mogu, a da se ne sjetim početka ovog mladog beogradsko-frankfurtskog "švindlera" u duhu jedne od njegovih bivših izbornih poruka - "POŠTENO!" "Šta ćemo da im damo iz nacionalne politike?", pita Zoran Djindjić okupljenu masu dok polugladni Srbi odozdo uzvikuju: "keca"! "Šta su zaslužili iz ekonomske politike?", nastavlja novosadski profesor "filosofije", a ono poput kakvog kratera prolama se - "nulu"! "Svako mora izvesti završni račun, jer se ovde radi o sudbini njegove porodice i njegove zemlje. Ta računica mora biti nemilosrdna i nepristrasna. Podvucite crtu i razmislite, ko je za ove četiri godine najviše pogrešio", uzvikuje raspaljeni voda srbijanskih "demokrata".

Ne samo u zemlji već i u evropskim okvirima, Djindjić je širio "demokratske" principe. U obraćanju evropskim parlamentarcima on će rješavanje problema Kosova (pred)usloviti "postojanjem kredibilne pravne drzave, koja ce biti u stanju da ljudima garantuje ljudska, manjinska i politička prava i slobode. Bez vladavine prava, sve deklaracije o autonomiji i poštovanju sloboda ostaće mrtvo slovo na papiru, ne samo na Kosovu već i u čitavoj Srbiji, budući da ne postoji pravna država i da niko - a ne samo kosovski Albanci - nema garancija da će njegova prava i slobode biti poštovane" (Nasa Borba, 9.10.1996).

No, prava "demokratska lekcija" tek je cekala najviše evropske predstavnike kada ih je Djindjić optužio za podršku Slobodanu Miloševiću: "Podrškom nedemokratskim režimima i gospodarima rata koji su se premetnuli u mirotvorce, Zapad može da osigura kratkoročnu stabilnost, do neke nove erupcije nasilja"!

Tako danas govori Djindjić. Nekom sa strane ko baš nije dobro upućen u domaće političke i nacionalne prilike kao i sve one strahotne posljedice režima Slobodana Miloševića, svaka od navedenih Djindjićevih izjava odaje utisak jednog demokratski raspoloženog političara sa Balkana koji ne može baš da se ni u svojoj prošlosti ni u savremenosti pohvali tako otvorenim diskursom.

Miloševic kao odgovor na krizu
Da Zoran Djindjić, pak, nije politicki ni pošten ni spreman da zamoli narod za oproštaj, govoreći takoreći sve do jucč suprotno onome što danas govori, i podržavajuci zloglasnu politiku Slobodana Miloševića (nacionalizam minus "boljsevizam"!), pokazuje i ovaj portret naše "demokratske poštenjačine" u duhu njegova poziva da svako mora izvesti nemilosrdno i nepristrasno završni račun "ko je za ove četiri godine najviše pogrešio".

Jos 1989. godine Djindjić je podrzao Miloševica u razaranju SFR Jugoslavije svojim poznatim "filozofskim" tekstom pod karakterističnim naslovom: Čekajući pravi sukob. "Našoj epohi", piše u tekstu Zoran Djindjić "koja je izgubila poverenje u temelje na kojima počiva (sic!)", citirajući tom prilikom Čestertonov esej "O idealima", "nije za njeno saniranje potreban sposoban praktičar, nego veliki ideolog. 'Praktičar zna kako stvari funkcionisu. Kada, medjutim, stvari prestanu da funkcionišu, onda je neophodan mislilac, covek koji poseduje nešto kao doktrinu o tome zbog čega stvari uopšte funkcionišu'. Čini se da je Milošević predstavljao odgovor na upravo takvu 'krizu temelja' (...) A u krajnjoj instanci, pri pokušaju da se sanira Jugoslavija odjednom je, na mesto problema njenog konkretnog funkcionisanja, aktuelno postalo pitanje: zašto ona uopšte postoji" (kurziv - S.I.)? (Stav, 43 / 10.11.1989, Novi Sad).

Tako je za Djindjića u to vrijeme Milošević predstavljao odgovor na "krizu temelja" Jugoslavije i koji će umjesto problema "njenog konkretnog funkcionisanja" postaviti pitanje "zasto ona uopste postoji"!? Ta Djindjićeva podrška Miloševiću biće i kasnije nastavljena gotovo sve do polovine 1994. godine. Tipična je u torn pogledu jedna od njegovih izjava: "Zna se ko je trenutno najvađniji politicar u Jugoslaviji i neka on bude predsednik" (Politika, 30.5.1996).
Za razliku od tog doba Djindjić danas Miloševića i njegovu vlast naziva "nevaspitanim derištem koje pedeset godina vršlja po ovoj zemlji i koje treba kazniti" (Nasa Borba, 23.10.1996).

Umjesto Miloševića Djindjić će otkriti sada ovog novog idola obozavanja: "Uvek kada je srpski narod bio zajedno sa kraljem, sa patrijarhom, on je bio jak i pobedjivao"!? U njegovom prozivanju Miloševića na odgovornost osjeća se znatan uticaj Dobrice Ćosića i po formulacijama i po zaključcima kao što je ovaj sa istupanja na jednom mitingu u Novom Sadu: "Da li smo mi potomci velikog naroda da li smo zaslužili da nas vode kukavice ... Nismo. Za ovih nekoliko godina vladavine SPS i Slobodana Miloševića uništeni su i pogađeni svi ideali. (...) Sve drugo je bačeno u ponor: i patriotizam, i nacionalni ponos, i rad, i znoj, i znanje" (kurziv - S.I.) (Nasa Borba, 22.4.1996).

Za Veliku Srbiju
S takvom "miloševićevskom" pozicijom Djindjić je sačekao "prave sukobe" i uključio se u njih. Kada se ukazala prva prilika 1993. godine da se zaustavi rasplamtjeli rat u BiH sa Vens-Ovenovim planom Djindjić je bio jedan od njegovih najgorljivijih protivnika iz Srbije."Najvažnije je... da medu srpskim provincijama i sa SR Jugoslavijom ne postoji veza. To načelo je napusteno i tu je doslo do ustupaka. Dozvoljavanje veze izmedu srpskih provincija i SR Jugoslavije ima i simboličan značaj, jer je time lord Oven korigovao svoju raniju izjavu da je cilj plana da se Srbi iz Bosne i Srbi iz Srbije razdvoje. Smatramo da je time i koncept suprotstavljanja Velikoj Srbiji napušten, a to suprotstavljanje se iskazivalo kao sprečavanje povezivanja srpskih teritorija" (Borba, 1992).

"Naneseno zlo" koje danas pripisuje samo Miloševiću, Djindjić je vec tada ne manje od ovoga nanio srpskom narodu, odupirući se prihvatanju Vens-Ovenovog plana i potpisivanju mira. "Mi smo sa dosta rezervi pristupili tom planu, jer smo videli u njemu dve namere: jedna namera da se uspostavi mir, a druga namera da se za duži rok ako ne zauvek onemogući teritorijalno povezivanje velikih delova srpskog naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije" (kurziv - S.I.) (Isto.)!?
 
Ali, Djindjić nije samo ostao na onome da je Milošević bio "odgovor" na "krizu temelja" Jugoslavije i kod "miloševićevskog" pitanja "zašto onda uopšte postoji". On se već duboko zaglibio u saradnju sa Ćosićevom vladom sto će i sam otvoreno priznati! "Mi se slađemo", hvali se Djindjić, "sa stavovima jugoslovenske Države koji su otprilike ovakvi kako sam ja obrazložio stav Demokratske stranke. Svakodnevno smo učestvovali u razgovorima sa ljudima iz jugoslovenske Vlade, i sa predsednikom Jugoslavije ..." (kurziv - S.I.) (Isto.).

Podrska Radovanu Karadzicu
Da Djindjić nije samo govorio nego i vodio aktivnu politiku u pomenutom smislu, svjedoči i podatak da je na sjednici GO DS te godine, koja je odrzana u niškom bioskopu "Ambasador", zastupao stanovište da "DS daje podršku bosanskim Srbima u skladu sa nacionalnim programom stranke, koji propisuje pravo na samoopredeljenje srpskog naroda koji je ostao izvan granica sadašnje Jugoslavije". Takode, "DS daje podrsku politici Radovana Karadžića, jer ona vodi ostvarenju naših nacionalnih ciljeva, miru u kome će narod moći slobodno da izrazi u kojoj drzavi želi da živi, a da mu to ne nameću drugi narodi ni strane sile". Strane sile? Zar to nisu one strane sile pod čijim zastavama danas Zoran Djindjić "šeta" beogradskim ulicama i trgovima! A, zar sam Radova Karadžić nije upravo onaj koga ova država mora isporučiti Haškom sudu kao optuženog za počinjene ratne zločine?!

Ni tada se, kao što vidimo, politika Zorana Djindjića nije razlikovala od politike samog Slobodana Miloševića. To će jednom prilikom Djindjić i potvrditi, izjavivši da je "dobro što je predsednik Srbije Slobodan Miloševic rekao medjnarodnim pregovaračima da ne moze da donese odluku u ime Srba iz Bosne i da pregovori treba da budu usmereni ka RS".

Tek od prošle godine Djindjić počinje da nevoljno "menja ćurak" kad je najzad shvatio da od RS kao posebne države nema ništa i da bi dalje zadržavanje na stanovištu o ujedinjenju svih srpskih teritorija bilo nekorisno za vlastiti politicki probitak. Pa i ta promjena u stavovima nije bila posve jasna, o cemu govori sta je sve Djindjić savjetovao Karadžića s kojim ce zajedno na Palama peći onog čuvenog vola. "Za RS prioritetno je da joj bude garantovan suverenitet na teritoriji koja omogućava normalan zivot", rekao je torn prilikom Djindjić, i da se, "uz uvažavanje činjenice da je Bosna i Hercegovina članica Ujedinjenih nacija, može naći resenje za suverenu RS"!

"Ratni komunizam"
I pored nesumnjive cinjenice, kao što vidimo, da je Djindjić podržao Miloševićevo razbijanje SFRJ i njegovu ratničku politiku - i sam i kao sredstvo Dobrice Ćosića - vodja srbijanskih "demokrata" je, uprkos činjenici da Srbija finansira taj rat stalno "predizborno" obećavao da će u slučaju da njegova DS pobjedi na izborima "narod... to vrlo brzo osetiti po debljim novčanicima..."!?

Slicno kao i u pogledu prethodnog odnosa prema Milosevicu (nacionalizam minus "boljševizam"), Djindjić je cijelo vrijeme rata kritikovao Miloševića na unutrašnjem planu prema formuli - sankcije plus bolja organizacija! On nikada nije bio spreman za borbu protiv sankcija i njihovih razornih posljedica time sto ce će sam odreci nacionalizma i rata, i to ne samo zato što ovaj frankfurtski djak nije uočavao njihovu uzrocno-posljedičnu vezu, nego bas zato sto je bio za nacionalizam i rat tako da će stalno nuditi kritiku Miloševićeve vlade s pozicije da se mogla bolje pripremiti "za život pod sankcijama" (kurziv - S.I.)!? (NIN, 19.11.1993).

S tog stanovista on je bio neka vrsta zastupnika "ratnog komunizma" u unutrašnjoj politici pod nacionalizmom kao njegovoj spoljnoj i imperijalnoj dimenziji. Srbin je prema Djindjiću imao i da ratuje i da zivi gore nego u sovhozu. Uostalom, on je bio prvi koji ce predložiti uvođenje socijalnih karata za stanovnistvo zemlje! "Tema naseg politickog delovanja jeste pitanje kako u ovoj situaciju što bolje organizovati društvo, što bolje podeliti ono što imamo kako bi bilo manje patnje. (...) Mi bismo to radili na osnovu preciznih socijalnih karti, a ne naslepo, i uz mnogo bolju organizaciju od socijalista" (kurziv - S.I.).

Srbi koje danas Zoran Djindjić predvodi u "demokratiju" morali bi znati da to što oni zive tako nesto, nijedna svinja u Holandiji ne bi pristala na takav zivot treba zahvaliti i Zoranu Djindjiću koji se, u isto vrijeme kad je predlagao za njih mjere "ratnog komunizma", zalagao za ono što i jeste glavni uzrok njihovog tragicno teškog zivota i 1993. godine i danas ne manje - "mislimo da je u ovoj fazi naš globalni cilj da svi Srbi žive u vlastitim državama".

Na pitanje novinara NIN-a da li ce Hrvatska dati Krajinu bez rata, ovaj veliki "demokrata" pokazao se i "značajnim" strategom proričući buduće događaje na način da će ostati pravim spomenikom gluposti medu srpskim nacionalistima: "Ona je Krajinu izgubila u ratu, i da bi je dobila mora da vodi novi rat".
Da li je realno da Hrvatska vojnicki krene na Krajinu - pitao je dalje novinar? "Mislim da nije", reći ce naš "strateg". "Taj rat bi brzo prerastao u totalni balkanski rat. Ne verujem da bi hrvatski nalogodavci, Nemci i Austrijanci, stali iza toga"!?

 

Takve teze nisu ostale bez odjeka i reakcije. Član GO DS Slobodan Vučkovic oglasio se u javnosti povodom ovakvih i sličnih teza Zorana Djindjića, prebacujuci mu naročito, kad bi DS bila na vlasti, za štampanje novca, uzimanje seljacima, distribuciju robe i plata po principu ratnog komunizma. "Padalo je u oci i hvaljenje socijalista", kazao je Vučković, "kao partije koja, nasuprot opoziciji, ima sposobne ljude i način da ostvari svoj program. Nedoumicu je stvarao i zaokret prema nacionalizmu, jer to, navodno, donosi glasove. Isticalo se čak da je predsednik Milošević odlično vodio nacionalnu politiku, što nikad nije bio stav stranke. (...) I sada, u vreme kad se bira nova vlada, potpuno je nejasno zašto Zoran Djindjić izjavljuje da ce glasati za izbor ove vlade" (NIN, 18.3.1994). Zar za izbor ove vlade koju danas Djindjić smatra da je nanijela "zlo narodu" i koja bi morala da ga moli za oproštaj!

Centralizovana Srbija
Kako bi Zoran Djindjić uredio Srbiju sutra kad bi kojim slučajem dosao na vlast? Sigurno da bi to bilo suprotno onome za šta se zalagao u slučaju "prava" hrvatskih i bosanskih Srba na samostalnu drzavu. A, ni u pogledu rješavanja statusa Kosova i Vojvodine tesko da bi se nesto promjenilo. Djindjićev odrečan stav da ove dvije nekadasnje pokrajine ne bi dobile status federalnih jedinica u okviru SRJ ne razlikuje ga uopšte od Miloševića (Nasa Borba, 9.10.1996).

Cini se da bi mnogo veća nevolja nastala sa Crnom Gorom, sudeći po onome šta sve Djindjić misli o njenom položaju u SRJ i šta bi se dogodilo u slučaju kad bi Djindjić bitnije uticao na odnose u federaciji. Jos prije dvije godine Djindjić je u izjavi za Radio Jagodinu rekao da je "budućnost Jugoslavije u većem centralizmu uz maksimalni uticaj onog dela koji i maksimalno doprinosi toj drzavi, a to je Srbija. Nije logicno da pola savezne vlade bude iz Crne Gore. Realnost je da Crna Gora ima manji primarni interes, jer je manja" (Politika, 30.5.1994).Odnose u federaciji Srbije i Crne Gore Djindjić vidi kao trzišne odnose! "Crna Gora", kaze on, "će biti ravnopravna u smislu da neće biti diskriminisana, ali je realnost ko daje deset puta manje i da toliko manje i dobija" pokazujući pritom pravo nerazumijevanje odnosa između Srbije i Crne Gore i njihova dva naroda. "To je tržišni smisao za koji se zalažemo, a sve dosadašnje i sadašnje je komunistički egalitarizam"(!?)

I dok se, s jedne strane, Djindjić zalaže za principe "ratnog komunizma" u Srbiji, s druge strane, pak, on zagovara u odnosima između federalnih jedinica u SRJ tržišne odnose! Sve obrnuto i, razumije se, samim tim i sve pogrešno. Ne samo da se time ispoljava nerazumjevanje interesa u federaciji nego i nepoznavanje tržišta kao opsteg alokatora vrijednosti. Tako bi u Djindjićevoj Jugoslaviji federacija imala "velika ovlašćenja, a njene federalne jedinice mala".

Taj i takav Djindjić sa idejom o "budućnosti Jugoslavije u većem centralizmu" iz 1994. godine neće se libiti da u oktobru ove godine istupi pred evropskim parlamentarcima sa govorom o potrebi pravne drzave kao garantu "ljudskih, manjinskih i političkih prava i sloboda". Ako politika ima nesto u sebi od trgovackog duha sa Zoranon Djindjićem u našim uslovima, ona zadobija sva svojstva sitnog šverca.

Ponavljanje Miloševića
Nema dvojbe da je Zoran Djindjić ne samo srpski velikonacionalista nego i preprodavac nationalističkih "ideala" u srpskom narodu. O tome možda najbolje sudi njegova propagandna aktivnost pred ove posljednje izbore. U svom predizbornom obraćanju biračkom tijelu Djindjićeva DS, u jednom od letaka pod geslom "Samo ZAJEDNO - Spasićemo Srbiju!", pita glasače, očigledno varirajući, ne bez cinizma, na raniji slogan srbijanskih socijalista TAKO TREBA -"Zar TAKO TREBA?" Nema sumnje, imajući u vidu, što se sve desilo s ovom zemljom pod nekadašnjim izbornim soc. spotom TAKO TREBA da ono "Zar TAKO TREBA?", ustvari, znaci da Tako Nikako Ne Treba! I sve dotle, ova predizobrna poruka stranke Djindjićevih srbijanskih "demokrata" bila bi ne samo medijski uspešna i propagandno vickasta, nego i politički i nacionalno prihvatljiva kako pred unutrasnjim javnim mnjenjem, koje se sve češće pita "Zar nam je sve ovo trebalo", tako isto i pred međunarodnom zajednicom, koja očekuje da se zemlja vrati u svjetsko okruženje sa svom spremnošću da poštuje njegova pravila i proceduru, institucije i norme.

Ali, kako su Djindjić i njegovi "demokrati" imali potrebu da odu dalje, u pomenutom predizbornom letku od njegovog naslova, objašnjavajući politički konkretnije ono svoje "Zar TAKO TREBA?" oni su, iako to najmanje želeći, zapravo, pokazali da su i pored postavljanja pravog predizbornog pitanja ("Zar TAKO TREBA?"), u stvari, na pozicijama nekadašnjeg Miloševićevog slogana TAKO TREBA(!) dok sam Milošević već poduže vremena jezdi pod novim spotom OVAKO TREBA ili kako mu to vec nalože iz kaznene ekspedicije međunarodne zajednice njeni vodeći diplomatski baroni - Dik Holbruk, Karl Bilt, Van den Bruk... Da ovaj zaključak stvarno odgovara onome sto sadrži pomenuti izborni letak Zorana Djindjića i DS najbolje se vidi iz njegovih poruka birackom tijelu.
 
Ponovo o "srpskim teritorijama"
Sta znaci, na primjer, da je srpski narod za vrijeme vladavine SPS "izgubio Srpsku Krajinu, Zapadnu Slavoniju, Istočnu Slavoniju, a Republika Srpska nalazi se u teškom položaju i još se uvek bori za samostalnost"? Ništa drugo nego, upravo, ono staro Miloševićevo - TAKO TREBA! Kad su to Srpska Krajina, Zapadna i Istočna Slavonija kao i Republika Srpska bile i istorijski i u savremenosti teritorijalno srpsko vlasništvo izuzev sto su pod dejstvom vojnih osvajanja za to proglašene u vrijeme ovog tek završenog rata. Zato su one i "izgubljene", ali ne kao teritorijalno srpske nego izgubljene za život srpskog naroda koji je na njima stoljećno opstojavao. A, ako se Republika Srpska "nalazi u teškom položaju", kako "sapatnički" poručuju srbijanske "demokrate" biračima, onda je to upravo zato što se ona borila i "još uvek se bori za samostalnost".

Iz tog razloga je i sam naslov izbornog letka Djindjićeve DS - "Zar TAKO TREBA?" - potpuno politicki i nacionalno promašen, budući da podtekstualno sugerira, imajući u vidu šta sve "demokrati" podrazumevaju pod teritorijalno "srpskim" u Hrvatskoj i BiH, i šta je sve samim tim izgubljeno kao takvo, neku vrstu onog nekadašnjeg Miloševićevog TAKO TREBA samo sada na kvadrat - TAKO TREBA, TAKO TREBA! Odatle slijede i svi drugi promašaji ovog Djindjićevog "demokratskog" letka. Jer, samo je zbog toga srpski narod "podneo ogromne zrtve: desetine hiljada ljudi je poginulo i ranjeno, a nekoliko stotina hiljada ljudi postali su izbeglice", kako piše dalje u letku. Dakle, ne zato sto su te teritorije "izgubljene", nego što su oni, koji su vodili te ljude, a koji ih i danas, na nesreću, vode, poput srbijanskih "demokrata", proglašavali i proglasili za "srpske teritorije", lišivši ih na taj način i prava da na njima zive kao sto su već živjeli.

Tacno je samim tim, kao što stoji dalje u Djindjićevom letku, da "nikada u svojoj istoriji srpski narod nije doživeo takav poraz i takvo nacionalno poniženje". Ali, taj poraz i takvo poniženje rezultirali su upravo iz katastrofalnog shvatanja, koje izgleda i danas produzeno živi kod nekih, kao da Dejtona nije ni bilo, i kako nam demonstriraju Zoran Djindjić i DS, da je srpski narod imao, prije vremena "vladavine" SPS, Srpsku Krajinu, Zapadnu i Istocnu Slavoniju, Republiku Srpsku!? Istorijske istine radi, a to je novije razdoblje koje barem još svi pamtimo, srpski narod nikada prije nije "imao" te teritorije, a "dobio" ih je bas za vrijeme "vladavine SPS"!? "Dobivši" ih kao "svoje" on ih je i izgubio baš zato što nisu njegove! Odatle je proistekao i njegov najveci istorijski poraz i takvo nacionalno poniženje.

Zbog takve ratne politike, koja je na kraju završila porazom, srpski narod ne samo da je "igubio" pomenute teritorije, koje, zapravo, nije ni imao u ekskluzivnom nacionalnom pogledu, nego je i "ostao nezaštićen", o čemu "bolno poučava" izborni letak Zorana Djindjića i DS. Samo, ta "nezaštićenost" ne proističe iz činjenice sto je ovaj narod "bez države", kako Djindjić i "demokrati" dalje dosoljavaju i to poslije Dejtona, već što je htio jos dvije države preko Drine i Save ili, tačnije, što je htio Veliku Drzavu.

Jos jedan spasilac Srbije
Zato Srbi "u međunarodnoj politici nemaju saveznika". Onaj ko još misli, kao Djindjić i njegovi "demokrati", da bi imali saveznika da "imaju državu", taj svjesno zamjenjuje teze. Jer, upravo uz težnje da Srbi imaju države sve do "zapadnih granica" oni i nemaju, iz tog razloga, "u međunarodnoj politici saveznika", a ne zato sto "nemaju države"!

Da se predizborni letak Zorana Djindjića i DS - "Samo ZAJEDNO - Spasicemo Srbiju!" zadržao na opštoj poruci da je "nacionalna politika SPS-a pogubna" to bi bio dobar letak - i medijski i nacionalno politički uspješan, jer ta nacionalna politika SPS i jeste bila pogubna. Ali, kako u isto vrijeme, ovaj Djindjićev letak traži od svojih potencijalnih birača da podrži DS "u nastojanju da spreči dalje propadanje Srbije i srpskog naroda" na način kao sto smo prethodno pokazali, težeći da isprave Miloševića u neispravivoj stvari i nudeći za lijek ono isto što je već prouzročilo našu opštu nacionalnu i političku nesreću - umjesto TAKO TREBA dvostruko TAKO TREBA - onda, s obzirom na to, valja biti krajnje oprezan, jer sve to unaprijed opominje da bi se današnja nesreća mogla samo produžiti sa takvim "spasiocima"!

Jer, oni koji tako misle i mogli su olakotno ispisati ono: "Spasićemo Srbiju!". Treba se, inače, čuvati takvih koji vjeruju i otvoreno saopštavaju svijetu da su spasioci naroda i zemlje. Po pravilu, iza spasilaca, i naročito zbog njih, i nastupaju nove nesreće. Stvarno izvlačenje jedne zemlje iz nevolja u koje je zapala ne traži ničije spasilačke podvige niti ozbiljni politički ljudi sebe vide kao spasioce.

Sve se bojim da na kraju ne ispadne ono - kako se spastiti od spasilaca, ali, možda baš i obrnuto: a, ko će, i kako, spasavati same spasioce jednog dana? ... <<

...

[DJ_Vasa]

Mislila sam na partijsko angazovanje. Ne znam da li je bio u komunistickoj partiji, ali ako bi besili sve koji su bili, bilo bi obesenih vise nego sto bi preziveli. Svi smo mi podrzali nekog u nekom momentu, zato sto smo uvuceni u politiku, tj. politika uvucena u nase zivote. Vec kad glasas podrzavas neku partiju, ali ne znaci da radis za njih. 

 

 

Mislim da si ga precenio i podcenio u isto vreme. 

 

Ne znam, totalno je marginalan u odnosu na mnoge druge javne licnosti. Ne vidim da je moguce da podrzi dalje navedene, naprotiv. 

 

Nebitno je da li je bio član bilo koje partije, već šta je javno radio, a slažem se da ima dosta bitnijih javnih ličnosti koje su pokazale svoje pravo lice. Njega sam uzeo samo kao primer, ali ovo drugo zaiste ne sporim. Ja uvek mogu javno da kažem da sam podržavao DS, GSS i LDP dok su nešto vredeli, ili dok je bar tako delovalo. Da sam imao pravo glasa na prvim izborima podržao bih Ivana Đurića, što takođe javno govorim. Ostalo je da podržavam principe građanske demokratske države i da ću podržati neku novu političku stranku za koju procenim da to zaista i želi, premda trenutno ne vidim takve.

 

Što se tiče bekadašnjih članova KP, tamo je svakako bilo onih koji su na vreme krenuli u mnogo boljem smeru, kao npr. pok. Ivan Stambolić, Latinka Perović i još mnogi drugi. Ne bih da ulazim u sitna crevca o bilo kom od ovo dvoje ili o nekom trećem članu, ali je evidentno da su za razliku od nekih načinili dosta koraka napred.

 

Nije mi jasno cemu toliko vatriranje protiv obicnog svirca - kad je sviracki zanat takav, da za pare, izvode sta im se poruci 'na uvce'.

Zar i danasnji to ne rade?

...

 

Svirac je samo primer, ali svakako nije uzrok celog problema. Nije problem ni da se javno kaže da je Đinđić imao dosta izleta na desnu stranu, niti je sporno ono njegovo ždranje vola na Palama. Ipak, njemu se mora priznati da je načinio otklon od toga koliko god je mogao i da je bar krenuo uzlaznom putanjom u odnosu na nacionalni svinjac.

 

Kod oba odgovora bih naveo i sledeće - svakako da ima onih koji su načinili iskren iskorak napred, što treba poštovati, ali i da treba osuditi jajare koji su to bili, jesu i ostaće.

Edited by DJ_Vasa, 13 March 2018 - 02:45.

[Kinik]

...

 

Ja samo primecujem jednu cudnu pojavu - kako su stvari krenule sa svojatanjem vodja - uskoro cemo imati panteon sVrBskih vodja, gde ce se jedan do drugog baskariti zlobimir i Z.Dj, kao i zivi AV.

 

Na neki perverzan nacin - svi oni su itekako 'doprineli sVrBskoj naciji i drzavi' i svi su se menjali / prolagodjavali, 'pravili iskorak' sto se nekako nije osetilo / videlo, a plebs i dalje nastavlja da baulja u civilizacijskom mraku i da zestoko 'osudjuje jajare'.

Samo ne sebe.

 

...

 

...

[DJ_Vasa]

Ne osuđuje sebe, jer vrlo rado će ponuditi jednu crvenu da ne plati kaznu za saobraćajni prekršaj, uradi nešto preko reda ili da nešto slično smulja. Političari dolaze upravo iz takvih redova, a ne iz idealne sredine. Ako bi pomenuti plebs oterao u 3PM one što hoće da ih proguraju preko reda za 100 g kafe, onda bismo mogli da govorimo o nekom napretku. Ovako nam ostaje da čitamo Domanovićevog Vođu, Rajsa ili neko slično štivo. Onog trenutka kada počnu da se bune protiv te famozne crvene i kada to postane masovna pojava točak istorije će se okrenuti. Ipak, moram da priznam da mi se čini da će taj točak ipak ostati zaglavljen u blatu.