686 replies to this topic

[melankolic]

Nije u redu da na konkretne primere odnosno činjenice odgovaraš nekakvim rečeničnim akrobacijama. Ako zoran nije u pravu red je da kažeš šta konkretno nije tačno.


Tebe covek moze do potoka da dovede, ali ti vodu neces piti. 

Trolujes a ako ne prestaneš bićeš prijavljen.

[mrd]

Ne postoje nikakvi dokazi da su nacisti bilo šta "pozajmili" od bilo koga. Nacizam je jedinstvena ideologija a ne nekava desna varijacija komunizma, kako bi to već relativizatori hteli da predstave. Nacizam je zasnovan na naciji, zato se i rehabilituje u zemljama koje su se dugo vremena osećale sputano u tom nacionalnom sentimentu.

 
Tvoj komunizam je jos brutalniji, on svu vlast daje svevisnjem vodji, a vlast se sprovodi kroz favorizovanu radnicku klasu!

 

Imajuci ovo u vidu, odgovori ko se vise brine za narod?

BTW ne moras da odgovaras, prijavi!

[Kinik]

...

 

http://katalaksija.c...ociste-nitkova/

 

>> ... Antifašizam – poslednje utočište nitkova?

By Slobodan Radosavljevic · published 08/05/2013 · updated 08/03/2014

 

 

Osuđivati fašizam je verovatno najlagodnije političko deklarisanje u civilizovanom svetu: ”fašizam” je diskurzivna kvalifikacija čija se upotrebna suština iscrpljuje u funkciji diskvalifikacije entiteta na koji se referira ‒ najjednostavnije moguće isključivanje prostim etiketiranjem. A s obzirom da ovo isključivanje teži da bude apsolutno, apsolutno nepriznavanje legitimiteta, posledica je potpuna ispražnjenost ovog antistava od bilo kakvog političkog i etičkog sadržaja. Tačnije, politički sadržaj postaje potpuno proizvoljan i demagoški ‒ ”Ja sam antifašista, dakle, ako se ne slažeš sa nekim mojim stavovima ‒ ti si fašista.”

 

”Antifašizam” tako može da se koristi za maskiranje apolitičnosti i/ili političke nepismenosti ‒ ”Evo, potvrdio sam svoju podršku civilizacijskoj samosvesti i stvarno bi bilo nepristojno dalje preispitivati moju političku nezainteresovanost i/ili intelektualnu lenjost.” Može se koristiti kao prividno opravdavanje običnog huliganstva ‒ ”Eno fašiste! Prebijmo ga!” Ali, može da se upotrebi i kao efikasno demagoško sredstvo za ”normalizaciju” političkih stavova i ideologija čija je politička, ideološka i etička vrednost jednaka fašizmu, pa čak i za ”normalizaciju” samog fašizma.

 

Istorijski posmatrano, fašizam je nastao kao proizvod socijalističkog pokreta. I to ne zbog istorijsko-kontingentne činjenice da je Musolini bio pripadnik socijalističkog pokreta pre konstituisanja fašističkog, nego zbog činjenice da je fašizam nacionalizam strukturiran po socijalističkom obrascu, a samim tim suštinski spada među socijalističke ideologije – mlađi blizanac komunizma.

 

U tom periodu je konzervativizam definitivno izgubio dominatnu poziciju nad političkim kontekstom, a ulogu orijentacione ideologije i kriterijuma za klasifikaciju političkog spektra preuzeo je socijalizam ustoličivši metafizičku povlašćenost kolektiva umesto poretka i hijerarhije. Iako je liberalizam trebalo da stupi na to mesto, nakon Atlantske revolucije (otpočela Holandskom, nastavila se Slavnom, vrhunila Američkom i prekinula se preobražajem u socijalizam Francuske revolucije ‒ protototalitarni “Teror” inspirisan Rusoom) konzervativizam se u Evropi defanzivno stabilizovao. Sve do Februarske revolucije u Rusiji, tog okasnelog i slabog izdanka Atlantske revolucije. 1917, u Rusiji, boljševici, nakon poraza na izborima, organizuju puč, preuzimaju vlast i pobeđuju u građanskom ratu uspostavivši prvu totalitarnu državu po meri radikalnog kolektivizma ‒ Sovjetski Savez. Događaj poznat kao Oktobarska revolucija, koja se često svodi na deset dana puča.

 

U međuvremenu se strukturirala nova manifestacija kolektivizma ‒ scenario je ostao isti, samo je glavna uloga oduzeta klasi i poverena naciji. Musolinijevo kumstvo toj ideologiji je ozvaničeno 1922. u Italiji, kada su fašističke kolone umarširale na vlast. Hitler, koji nije uspeo da se pučem dočepa vlasti ‒ morao je da sačeka pobedu na izborima 1933, obogatio je ideološku baštinu pripisavši naciji rasni karakter.

 

Postepeno su se nazivi za dve nemarksističke radikalno kolektivističke ideologije ‒ fašizam (bez rasističkih elemenata) i nacizam (fašizam prožet rasizmom) ‒ stopili u jednu generičku odrednicu obuhvatajući i sve druge nekomunističke kolektivizme, na primer politički konstituisan religiozni fundamentalizam (tzv. “klerofašizam”).

 

Kominternovski komunisti su već uveliko socijaldemokrate (a socijaldemokrati komuniste, prvenstveno u Nemačkoj) nazivali socijal-fašistima, da bi vremenom, tokom druge polovine dvadesetog veka, fašista postao svaki politički protivnik čije stavove treba proglasiti neprihvatljivim. Na primer, svojevremeno je poznati marksistički teoretičar i filozof, Jirgen Habermas, prozvao i neke šestdesetosmaše ‒ levim fašistima.

 

U počecima uspona fašizma u Evropi, mnogi su u njemu videli ideologiju kadru da parira komunizmu po mobilizacijskom potencijalu. Delom zbog kontekstualne dominacije kolektivizma i antikapitalizma nad političkim diskursom, delom zbog zaslepljenog antikomunizma, previđena je činjenica da sličnost u mogućnosti pokretanja masa proizlazi iz istovetnosti ideološke strukture. Evropski politički izbor je, praktično, sveden na izbor između dve varijacije na istu ideološku temu ‒ ili fašizam ili komunizam. Individualističke ideologije liberalizma su strukturno bile nevidljive opcije.

 

1932. je stvorena disfunkcionalna Antifašistička Akcija ‒ savez KPD (nemački komunisti) i SPD (socijaldemokrati) ‒ iako se KPD i dalje na nekim skupovima pojavljuje zajedno sa NSDAP, čak pokušava da preuzme SA. 1939. Sovjetski Savez i Treći Rajh sklapaju Pakt o nenapadanju.

 

Drugi svetski rat je indukovao stvaranje antifašističke koalicije između demokratskih država (uglavnom engleskog govornog područja, gde je liberalizam opstao kulturološki, zbog duge tradicije, iako je u političkoj i ekonomskoj sferi privremeno marginalizovan), s jedne strane, i totalitarnog Sovjetskog saveza, s druge. Nakon pobede nad fašizmom (7. maja 1945. Nemačka je bezuslovno kapitulirala), tehnički naziv za taktičku koaliciju zadobio je etičku težinu, zbog moralnog užasa nacističkog holokausta. “Antifašizam” je postala lozinka za apsolutni etički prag ljudske civilizacije.

 

Naravno, sovjetski propangandisti su brzo uočili mogućnost demagoške upotrebe naziva koji poseduje i jak vrednosni naboj i sadržajnu prazninu. Uz svesrdnu pomoć kako marksista, tako i “korisnih idiota”, igrajući istovremeno i na kartu semantičke disperzivnosti pojma suprotstavljenog antifašizmu (fašizam ‒ svaki nekomunistički kolektivizam), i na kartu prisutnosti moralnog batinašenja referenta koji se isključuje, uspeli su da intelektualnom mnjenju u mnogim demokratskim zemljama nametnu utisak da komunizam ima moralni monopol u pobedi nad fašizmom, uprkos svom etičkom deficitu. Tako je antifašizam, osim negativnog vrednovanja i osude fašizma, istovremeno postao sredstvo pozitivnog vrednovanja i propagiranja komunizma.

 

Iako je logički neodrživo iz etičke neprihvatljivosti određene singularne ideologije izvoditi, po automatizmu, preporučljivost bilo koje druge, naročito ako je u pitanju manifestno različita ali strukturno identična ideologija, demokratska javna mnjenja su podlegla emotivnoj uceni i zanemarila logiku i zdrav razum. Zanemarila su činjenicu da je iz individualističke perspektive svaki kolektivizam nadređen pojedincu neprihvatljiv. Da je u bilo kom radikalnom kolektivizmu etika nemoguća.

 

Nakon pada Berlinskog zida, kada je komunizam nestao iz relevantne političke realnosti ‒ ostavivši opis svoje baštine u Crnoj knjizi komunizma, antifašizam je opstao kao utočište onih koji više nisu mogli da zastupaju komunističku iluziju, ali nisu mogli ni da se suoče s realnošću, sa suštinskom identičnošću svih radikalno kolektivističkih ideologija, sa individualizmom kao opcijom. Neki su postali postmodernisti, neki cinici koji kritikuju sve postojeće odustavši od nuđenja bilo kakve artikulisane alternative, a neki su proleterizam (termin Dž. B. Šoa) zamenili nacionalizmom. Osnovni razlog ‒ resantiman spram kapitalizma. Pošto je kapitalizam ekonomski poredak koji počiva na individualističkim premisama, eksplicitnim prihvatanjem političkog individualizma morali bi, bar načelno, da u nekom obliku prihvate i kapitalizam.

 

Pomeranje upotrebnog težišta sa promocije komunizma na očuvanje antikapitalističkog resantimana dovelo je do otvaranja manevarskog prostora i za nekomunistički antikapitalizam. Kabanica antifašizma je postala toliko iznošena i puna zakrpa da je čak i fašisti postalo moguće da je javno ogrne ‒ “holokaust je posledica rasizma, a izvorni fašizam nije rasistički, dakle, pravi fašizam je ‘antifašistički’, jer je rasistički fašizam devijantna senka fašističke Ideje”. ... <<

 

...

Edited by Kinik, 20 September 2017 - 17:56.

[melankolic]

Ne postoje nikakvi dokazi da su nacisti bilo šta "pozajmili" od bilo koga. Nacizam je jedinstvena ideologija a ne nekava desna varijacija komunizma, kako bi to već relativizatori hteli da predstave. Nacizam je zasnovan na naciji, zato se i rehabilituje u zemljama koje su se dugo vremena osećale sputano u tom nacionalnom sentimentu.


 
Tvoj komunizam je jos brutalniji, on svu vlast daje svevisnjem vodji, a vlast se sprovodi kroz favorizovanu radnicku klasu!
 
Imajuci ovo u vidu, odgovori ko se vise brine za narod?
BTW ne moras da odgovaras, prijavi!

Ne podmeći. Ja nisam branio komunizam nego sve vreme govorim o opasnosti od povampirenog fašizma a kojem ti daješ ljudski lik pod parolom "slobode govora".

[mrd]

Ne podmeći. Ja nisam branio komunizam nego sve vreme govorim o opasnosti od povampirenog fašizma a kojem ti daješ ljudski lik pod parolom "slobode govora".

Nemoj da trolujes!

[Denis Jasharevic]

Zar Hitlerova NSDAP nije imala slobodu govora pre nego što su krenuli da terorišu ljude?Jasno mi je da ti ništa nisi naučio iz istorije jer si je očigledno učio van škole, od nekih mnogo finih demagoga alt- righta ali nemoj onda neznanje i ignoranciju nametati drugima.

Koje gluposti, pa valjda je poznato da je fashizam nastao kao alternativa komunizmu jer ga je zapadna radnichka klasa odjebala totalno i nije pokazala apsolutno nikakvo interesovanje da svi budemo "jednaki". Musolini se dosetio nacionalizma kako bi animirao potrebnu mu rulju, a na ruku mu je doshla i svetska ekonomskog kriza.

Kad smo vec kod Musolinija interesantno da je pre udaranja temelja fashizmu bio .... shta? Pa socijalista, shta bi drugo hmmm ..... ima neka tajna veza

Neshto se ne secam da sam se hvalio poznavanjem istorije, nikada me to nije ni interesovalo, ali za tebe koji si je uchio u komunistichkim shkolama i to je ochigledno jedina istorija koju znash .... ja sam istorichar svetske klase

Edited by Denis Jasharevic, 20 September 2017 - 20:07.

[Kinik]

...

 

 

Ne postoji 'povampireni fasizam', postoji komuno-fasizam koji pokusava da se nametne peko praznoglavih leftista.

 

Srecom - to je samo emotivno, no poprilicno neobrazovano 'drustvance iz ugla'.

  

 

...

[melankolic]

...
 
 
Ne postoji 'povampireni fasizam', postoji komuno-fasizam koji pokusava da se nametne peko praznoglavih leftista.
 
Srecom - to je samo emotivno, no poprilicno neobrazovano 'drustvance iz ugla'.
  
 
...

A šta su svastike, gvozdeni krstovi, marševi pod bakljama i identična scenografija koja je već viđena prvom polovinom prošlog veka?

[kirovec]

Ovaj prvi deo uopste nije tacan. Nema nikakve miroljubivosti kod komunizma, nikad je nije ni bilo. Od pocetka se komunizam zalagao za nasilnu promenu postojeceg poretka i za svetsku revoluciju, kao i za nasilno oduzimanje imovine i fizicko unistenje ideoloskih neistomisljenika. Sistem kojem su tezili je diktatura proleterijata, a diktatura je po svojoj definiciji nasilna. Komunisti su samo dosledno sprovodili ono sto je u njihovoj "bibliji" napisano.

 

Ovaj treci pasus je pun pogodak.

 

Zar nisu boljsevici su samo bili jedna od frakcija socijalista/komunista i oni su dizali revoluciju i kad su ruski socijalisti bili vlast, i to mislim vise puta?

 

Boljesvici su prvo poceli da ubijaju zbog vlasti.I to verovatno prvo druge komuniste/socijaliste naravno proglasavajuci konkurenciju za lazne komuniste. Staljin je to podigao na visi nivo on je ubijao konkurente sirom sveta.

 

Siguran sam da bi Kinik mogao znatno vise da napise o tome npr slicnosti i razlike socijalisticke vlade 1917 sa Boljesvicima.

Edited by kirovec, 20 September 2017 - 18:30.

[melankolic]

Zar Hitlerova NSDAP nije imala slobodu govora pre nego što su krenuli da terorišu ljude?Jasno mi je da ti ništa nisi naučio iz istorije jer si je očigledno učio van škole, od nekih mnogo finih demagoga alt- righta ali nemoj onda neznanje i ignoranciju nametati drugima.

Koje gluposti, pa valjda je poznato da je fashizam nastao kao alternativa komunizmu jer ga je zapadna radnichka klasa odjebala totalno i nije pokazala apsolutno nikakvo interesovanje da svi budemo "jednaki". Musolini se dosetio nacionalizma kako bi animirao potrebnu mu rulju, a na ruku mu je doshla i svetska ekonomskog kriza.
Kad smo vec kod Musolinija interesantno da je pre udaranja temelja fashizmu bio .... shta? Pa socijalista, shta bi drugovi hmmm ..... ima neka tajna veza
Neshto se ne secam da sam se hvalio poznavanjem istorije, nikada me to nije ni interesovalo, ali za tebe koji si je uchio u komunistichkim shkolama i to je ochigledno jedina istorija koju znash .... ja sam istorichar svetske klase

Ko je spominjao Musolinija?
Reč je o neonacizmu kojeg da li slučajno ili namerno ne vidiš.
Ti kako ti nešto ne odgovara kreneš da uvlačiš u priču neke pojave o kojima niko ne govori (kao ono o Slobi i Tuđmanu i sl.).

[Milenko Puzigaca]

...antifašizam je opstao kao utočište onih koji više nisu mogli da zastupaju komunističku iluziju, ali nisu mogli ni da se suoče s realnošću, sa suštinskom identičnošću svih radikalno kolektivističkih ideologija, sa individualizmom kao opcijom...

Mislim da je ovo sustina teksta, i da ta sustina potvrdjuje... pa, tezu zadatu u pocetnom postu - izvor svih problema na svim tim propalim teritorijama je sto stanovnistvo tu jos uvek preferira antiindividualizam i odricanje sopstvene odgovornosti. Opsti infantilizam tu vlada, i onda zato stanovnistvo tu trazi vodje - tate. I uvek ih pogresno odabere, bas zato sto je previse uplaseno da bi stvarno umelo da bira. Zasto je to tako, pa, to je tzv pozitivna povratna sprega - u pitanju je bolestan kolektivisticki mentalitet i slabost karaktera, iz cega sledi nesposobnost da se prevazidje programiranje u detinjstvu, cak i kad se uvidi da je kretensko, sifra Morgan Frimen, pa da se okane tata, odraste pa postane individualac, i onda se "biraju" sve gori tate, a grudva snega se samo uvecava. Kako to promeniti, sma-ra-nje, nikoga nije briga. Dokle ce to trajati, pa dok ih ima. Takvi su oni

Edited by Milenko Puzigaca, 20 September 2017 - 18:41.

[melankolic]

Mislim da je ovo sustina teksta, i da ta sustina potvrdjuje... pa, tezu zadatu u pocetnom postu - izvor svih problema na svim tim propalim teritorijama je sto stanovnistvo tu jos uvek preferira antiindividualizam i odricanje sopstvene odgovornosti. Opsti infantilizam tu vlada, i onda zato stanovnistvo tu trazi vodje - tate. I uvek ih pogresno odabere, bas zato sto je previse uplaseno da bi stvarno umelo da bira. Zasto je to tako, pa, to je tzv pozitivna povratna sprega - u pitanju je bolestan kolektivisticki mentalitet i slabost karaktera, iz cega sledi nesposobnost da se prevazidje programiranje u detinjstvu, cak i kad se uvidi da je kretensko, sifra Morgan Frimen, pa da se okane tata, odraste pa postane individualac, i onda se "biraju" sve gori tate, a grudva snega se samo uvecava. Kako to promeniti, sma-ra-nje, nikoga nije briga. Dokle ce to trajati, pa dok ih ima. Takvi su oni

Na Istoku ništa novo. I dalje je kolektiv ispred pojedinca, autoritarne vođe ispred kontrole vlasti, a sila ispred vladavine zakona.
Problem je što na Zapadu pobeđuju ili su vrlo jake opcije kojima su ti istočni modeli uzori. Da li možeš da zamisliš da se u vreme Hladnog rata preispitivala saradnja nekog zapadnog lidera sa sovjetskim establišmentom? To je tada bilo nezamislivo a danas populistički lideri manje ili više skriveno rade protiv demokratskog sistema zemlje koju predstavljaju.
Šta se to desilo sa ljudima, posebno ovim u najrazvijenijim zapadnim zemljama sveta, pa im je u dobu digitalne globalizacije "borba za očuvanje nacije" postala tako bitna? Toliko se govori o humanosti, o ljubavi i solidarnosti, a nikada ti pojmovi nisu bili manje značajni nego u današnje vreme.

Edited by melankolic, 20 September 2017 - 18:57.

[mrd]

Ko je spominjao Musolinija? Reč je o neonacizmu kojeg da li slučajno ili namerno ne vidiš. Ti kako ti nešto ne odgovara kreneš da uvlačiš u priču neke pojave o kojima niko ne govori (kao ono o Slobi i Tuđmanu i sl.).

Ti si ko americki obrazovni sistem decenijama su ucili jedan standard jedan problem, a onda su se nedavno setili da nema kritickog misljenja. Ne mogu se stvari odvajati, na nacin na koji ti gledas. Sve sto je socijalno je vezano i mora se posmatrati kao jedna globalna celina. Ti bi da pricas o kapi vode, ali da se ne posmatraju kapi kise, vec samo rosa. Nema od tog posla nista!

[Kinik]

...

 

 

>> ... The National Socialist German Workers' Party

German: Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei , abbreviated NSDAP), commonly referred to in English as the Nazi Party (/ˈnɑːtsi/), was a far-rightpolitical party in Germany that was active between 1920 and 1945 and practised the ideology of Nazism. Its precursor, the German Workers' Party (Deutsche Arbeiterpartei; DAP), existed from 1919 to 1920.

 

The party emerged from the German nationalist, racist, and populist Freikorpsparamilitary culture, which fought against the communist uprisings in post-World War I Germany.[6] The party was created as a means to draw workers away from communism and into völkisch nationalism.[7] Initially, Nazi political strategy focused on anti-big business, anti-bourgeois, and anti-capitalist rhetoric, although such aspects were later downplayed in order to gain the support of industrial entities, and in the 1930s the party's focus shifted to anti-Semitic and anti-Marxist themes.[8]  ... <<

 

 

parteigenosse

 

 

товарищи

 

 

'ratni drugovi'

 

 

a ovde se nesto cestita 'dugo i cvrsto prijateljstvo izmedju dva naroda'.

 

 

no, eno nemacki krmkovi iz danasnjeg SPD vrte istu plocu sa putljerom.

 

PS.

A evo balkanske vukojebinske sabrace

 

...

 

>> ... Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u pоgledu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovsnske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji,

ovlašćeno i sporazumno sa svima prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći

 

SPORAZUM

 

1) Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s drugs strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:

a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,

b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.

2) Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.

Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.

3) Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušеnju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.

Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.

4) U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.

 

CILJ

Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.

 

Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine

 

Za komunistnčku stranku

Moša Pijade, s.r.

 

Za ustaški oslobod. hrv. pokret

Dr. Mile Budak, s.r. advokat

 

Original se nalazi: Vojno istorijski institut JNA, arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638 ... <<

 

...

Edited by Kinik, 20 September 2017 - 19:05.

[melankolic]

Ti si ko americki obrazovni sistem decenijama su ucili jedan standard jedan problem, a onda su se nedavno setili da nema kritickog misljenja. Ne mogu se stvari odvajati, na nacin na koji ti gledas. Sve sto je socijalno je vezano i mora se posmatrati kao jedna globalna celina. Ti bi da pricas o kapi vode, ali da se ne posmatraju kapi kise, vec samo rosa. Nema od tog posla nista!

Zaista ne znam o čemu pričaš.
Nepovezane su ti misli.