Jump to content


Photo
- - - - -

Saintslau Basara ili ko je taj covek...


  • Please log in to reply
97 replies to this topic

#91 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 23 November 2017 - 12:15

...

 
>> ... Kvadratura kruga dvojke
Piše: Svetislav Basara, 17. novembar 2017. 
 
* Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije
 
Neka Skandinavski putopis još malo pričeka, nema potrebe žuriti, ne naplaćuje se putopisarina, danas ćemo se, umesto šetnjom po Kopenhagenu, zabaviti srpskom zaumnom matematikom i jednim od njenih najtežih problema - kvadraturom kruga dvojke.
 
Krenemo, dakle, na posao. "Krug dvojke" nije toponim, nego metafora, deo beogradske pseudomitološke topografije, kao što su to, na primer, "Bermudski trougao" ili "Kod konja" i to samo po sebi ne bi bio problem da ne postoji kritična masa individuuma koji drže da je "krug dvojke" mnogo više od toga i da biti rođen (i odrasti) u "krugu dvojke" podrazumeva apriornu privilegovanost, blanko poštovanje i - posledično - političku podršku šire društvene zajednice.
 
Postoji u Podmafoznom jedan komentator, tvrdokorni "dvojkaš" - potpisuje se krajnje skromno, "El Grande" - koji je, kako sam kaže, "pravo iz keve ispao na asfalt" i koji me kao eklatantnog "seljobera" neprestano deportuje u mesto rođenja, ali bi "El Grande" ipak bio samo traumatološki (ili pre psihijatrijski), ne i matematički problem, da vrlo slično njemu ne razmišljaju mnogi beogradski uglednici iz svih oblasti takozvanog života, pa i politike. Treba li reći da pomenuti uglednici - kao i "El Grande" - vrlo popreko gledaju na moje kritičke opaske o "krugovima dvojke" propuštajući da primete - kao što to i "El Grande" čini - da ja uopšte ne govorim ni o mestu, ni o ličnostima, nego o jednoj krajnje provincijalnoj psihologiji koja si laska da je evropska, građanska, demokratska i šta ti ja znam, zato što je situirana u strogom centru prestone megakasabe.
 
Slično kao što takozvana Prva Srbija životari u čvrstom uverenju da biti rođen kao Srbin po automatizmu znači biti dobar, gostoljubiv, mnogostradalan i istovremeno posednik svih istina i svih prava, takozvana Druga Srbija (koje, po Vesni Pešić, odavno nema) čvrsto veruje da je od Prve bolja - i da je sledstveno ona ta koja treba da u Srbiji vodi glavnu reč - samo zato što je rođena u "krugu dvojke", što ne sere po avliji, malo bolje vezuje čvor na mašni i ima skuplji laptop i više zuba nego "seljoberski" deo populacije.
 
U tome se, uzgred rečeno, krije tajna brze (i sve ubrzanije) propasti svih političkih projekata začetih u "krugu dvojke" zato što je razlika između psihologija i političkih filozofija Druge Srbije (i krugova dvojke) ista kao i razlika između hard core i soft pornića. Baš tako. Dobro je poznato - a piplmetri će mi dati za pravo - da hard core karambe imaju mnogo veću gledanost (čitaj - mnogo više glasača) nego erotske limunade u kojima akteri pokušavaju da se naguze a da im ne uđe. Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije. Jedan čovek je to vaktile pokušao, pa je streljan, a sad mu podižu spomenik. Mislim - streljanju, ne čoveku. ... <<
 
...

  • 3

#92 Mama_mia

Mama_mia
  • Members
  • 4,616 posts

Posted 03 January 2018 - 18:04

..........Ova godina je, Bogu hvala, na izmaku, sutra vam sleduje novogodišnja poslanica, pa da podvučemo crtu, a vi sad počujte šta vam kaže Uncle Bas i ako možete nešto utuvite.

Ponavljam po stoti put: Vladavina Ace Srbina D.O.O. nije nikakav presedan, nikakva istorijska nepravda, nego je vekovno pravilo i jedino moguće ishodište istorijske nužnosti, samo što su loše pravilo i još lošija nužnost u Acinoj eri ogoljeni do kraja, tako da se Srbija pokazala bez (raznobojnih) pokladnih maski, onakva kakva je u stvari od nastanka i bila, kao društvo - bolje reći ljudsko mačje jebalište - koje nikada nije znalo (niti sada zna) šta hoće, ali koje to hoće odmah i koje - ukoliko mu trenutni Alfa Vožd momentalno ne obezbedi to što hoće - počinje da mrzi Alfa Vožda i arlaukanjem (ponekad i atentatom i revolucijom) na njegovo mesto dovodi novog (često i prethodnog), nazovimo ga Beta :lol+: Vožda koga hoće samo zato što onog prethodnog neće.

 

Koliko me sazrevanje (pojedinačnih i sporadičnih) svesti o dubini ćorsokaka u koji smo zapali raduje, toliko me sneveseljava zanemarljivost verovatnoće da bi se goreopisani politički sistem mogao demontirati i biti zamenjen novim društvenim dogovorom utemeljenom na nasleđu evropske političke filozofije, a ne na pseudomitološkim halucinacijama, bulažnjenjima i pratećim lopovlucima.

 

Pokušao je to, relativno nedavno, Zoran Đinđić pa je - posle nekoliko generalnih proba izvedenih pred očima čitave srpske javnosti - streljan usred prestonice, da bi ga u megasprovodu masovno "ožalili" tihi saučesnici u njegovom ubistvu.


  • 7

#93 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 04 July 2018 - 21:16

...
 
>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.
 
Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.
 
 
Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.
 
Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.
 
Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.
 
E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.
 
A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<
 
...

  • 0

#94 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,285 posts

Posted 05 July 2018 - 01:19


...

>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.

Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.


Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.

Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.

Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.

E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.

A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<

...

Mislim da je citirani Basarin clanak pomalo "nategnut" - kao da se zeli nesto (neko) kritikovati tek samo kritike radi, da bi se nesto napisalo. Jer i taj citirani , doticni Marinko, nema nista protiv razvijanja politickih i ekonomskih odnosa sa Nemackom i Bugarskom, vec protiv insistiranja na nekom "bratstvu" - tamo gde ga realno ne moze biti. A onda se samo spekulise o paraleli Nemci,Bugari danas - Albanci, Hrvati sutra.
  • 0

#95 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 09 July 2018 - 21:21

...
 
>> ... Vitgenštajnov sindrom
Da smo drevni (neki kažu i najdrevniji) narod arijevskog porekla, vidi se po tome što smo jedino mi i Indusi do dana današnjeg očuvali kastinski sistem, prikriven doduše, i prilagođen „našim posebnostima“…
Piše: Svetislav Basara
09. jula 2018. 16.00
  
 
… pa tako – za razliku od Indije u kojoj postoje četiri kaste i mnoštvo subkasti – kod nas postoje samo dve koje nikako da se dogovore ko je tu braman, ko pak nedodirljivi.
 
I zato se ta stvar rešava na demokratskim parlamentarnim izborima. Ko na njima pobedi, taj neko vreme bude brahman; ko pak izgubi taj je parija, sa svim atributima te kaste, dakle – ološ, lopov, lažov i – uopšte – niža rasa kojoj se, istina, dopušta da živi (ako ima od čega), ali sa kojom je svaki kontakt teški haram i teška sramota, koja se – za razliku od drevnih vremena – ne spira krvlju žrtvenih životinja, nego pljuvačinom po društvenim mrežama.
 
Ima tu još „naših posebnosti“. Kada ovim ili onim bivšim brahmanima (bez obzira na boju) istekne rok trajanja i kada se sunovrate među nedodirljive, ne mire se ti svati lako sa novom pozicijom. Daleko od toga! Nastavljaju da bramanišu i da se kurče i novoizabrane bramane promptno proglašavaju nedodirljivima koji su se – zahvaljujući kosmičkoj nepravdi – dokopali vlasti, pa sad žare i pale.
 
Na ova sumorna kastinska smatranja, navela me je skorašnja afera „Slikanje Ivkovića s Vučićem“, podsećajući me, uzgred, da sam vaktile – pre neku godinu, kad sam uradio intervju sa NJim Vrhovnim (tada još u fazi Overlorda) – i sam bio u Dudinoj koži. Podigla se beše, ako se sećate, euromahalska kuka i motika, pljuštale su društvenomrežne optužbe za – nabrajam samo neke – izdaju demokratskih ideala, muljavinu, dupeuvlačenje i grebanje za ambasadorsko mesto.
 
A ja – što bi rekle tabloidne novindžije kad ih savataju u nekoj brljotini – „samo radio svoj posao“. Sad slušajte ovamo, turite posle prst na čelo, pa razmislite: da li je čudo – ili je možda kosmička nepravda – što po javnoj, političkoj i privrednoj sceni Srbije haraju sublunarna antropomorfna stvorenja ako se već svaki pokušaj nadarenih i sposobnih ljudi (a još je poneki ostao) da malim koracima nešto promene na bolje u ovoj državi (za šta, po prirodi stvari, moraju doći u kontakt sa aktuelnim državnicima) proglašava izdajom, dupeuvlaćenjem ili brakom iz računa.
 
Zvuči bezizlazno, ali bezizlaznije je nego što zvuči. Postupajući kako postupa, dakle urlatoriski, lažnomoralnopanično i šatrouzibrećeno, Euromahala i njeni šamani – umal ne napisah brahmani – doprinose takozvanoj „negativnoj selekciji“ isto onoliko, ako ne i više, koliko i selektori, jer u startu demorališu gorepomenute nadarene i sposobne da se uključe u javni i politički život. Tako to ide u ovom svetu punom neizvesnosti u kome ipak ima nekih izvesnosti. Evo, recimo, jedne, filozofski potkrepljene. „Čovek kome amputiraju ruku “ – piše Ludvig Vitgenštajn – može sa apsolutnom izvesnošću smatrati da mu ruka neće ponovo porasti.“ Pa da parafraziram. Sa ovakvim glavama (svih boja) apsolutno je izvesno da u Srbiji nikakvog boljitka neće biti. ... <<
 
...

  • 0

#96 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 05 September 2018 - 22:01

...
 
>> ... Naknadna glupost
Ima dilbera koji bagatelišu i u sprdnju bacaju takozvanu „naknadnu pamet“, ja, pak, nadžak, kakav sam, držim da drugih pameti osim naknadne i nema i da se ljudi do kakve-takve pameti uzdižu tek kada izvuku pouku iz gomile gluposti koje su prethodno počinili.
Piše: Svetislav Basara
03. septembra 2018.
  
 
Stvar sa pameću se dodatno usložnjava u društvima poput našeg, u kojima je na ceni „prethodna pamet“, koja bi se mogla definisati kao nadobudna glupost čvrsto uverena da je sposobna da sve što joj padne na pamet sprovede u život i delo, a da – kada je pre ili kasnije život i delo razotkriju kao glupost – uporno nastavi smatrati da je zdravo pametna, a da nešto nije u redu sa životom.
 
Naša današnja kolumna je pokušaj da odgovorim na filozofsko pitanje iz naslova u Danasu – „Zašto je Srbija izgubila Kosovo“. Po mom skromnom mišljenju to se dogodilo zato što Srbija nikada nije našla, definisala i uredila samu sebe na mestu gde je bila i gde (doduše sve manje) jeste, nego se počev od 1878, pa do današnjeg dana satirala da se takva, ne(s)nađena, nedefinisana i neuređena, proširi na mesta na kojima nije, pa čak i na ona gde fizički nije mogla i ne može biti.
 
Mislite li vi da bi se srpska prethodna pamet pretvorila u naknadnu da je, počem, vojvoda Šešelj ostvario svoj vlažni san i Srbiju proširio do linije Ogulin, Karlobag, Virovtica. Ma jok! Ma kakvi! Ma idi beži! Tek bi sa te linije pukao pogled na još zapadnije srpske grobove, tek bi tada nastali belaji; belaji su, fakat, nastali i bez toga – i to žestoki – ali to srpsku prethodnu pamet nije sprečilo da se ne pretvori u naknadnu glupost, ali da se nastavi smatrati vrlo pametnom.
 
Ako bi se u Srbiji povremeno ipak pojavila krajnje retka stvar – blagovremena pamet – složna braća bi svoju naknadnu, glupost (koja polako prerasta u večnu) uspešno odbranili skidajući – i to po gvozdenom pravilu, onako kurvanjski, s leđa – svaku glavu koja se drznula da bude blagovremeno pametna.
 
Tako je, recimo, Dimitrija Tucovića, dok je u ratu gledao napred i pucao na karadušmane, odostrag, s leđa, upucala bratska srpska ruka, a tako je, s leđa – silom prilika u miru – bratskom rukom upucan i na onaj svet otpravljen Zoran Đinđić. Ako mene pitate, te dve nasilne smrti – a ima ih još tušta i tma – glavni su ( i dovoljan) razlog zbog koga je Srbija „izgubila“ Kosovo i ne samo Kosovo, nego mnogo više od toga, a tek će gubiti, jako idu Mara i svatovi.
 
Samo je naknadna srpska glupost – sa odličnim šansama da se pretvori u večnu – u stanju da „brani srpske svetinje“ (od kojih se, inače, očekivalo da magijski odbrane Kosovo), a da istovremeno po tabloidima saborno čereči igumana i episkopa istih tih svetinja. Imao bih još štošta da kažem na ovu temu, ali dosta je svakom danu zla njegovoga, a naročito je dosta naknadne gluposti. ... <<
 
...

  • 0

#97 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 11 September 2018 - 00:04

...
 
>> ... Gazivodemestan
Bilo je bogme povuci potegni oko posete NJega Vrhovnog Kosovu i – naročito – brani Gazivode, koja je iz meni nepoznatih razloga poslednjih meseci ušla u veliku političku modu.
Svetislav Basara
10. septembra 2018.   
 
 
Danima je ta poseta gromoglasno najavljivana, da bi u odsudnom trenutku bila dovedena u pitanje jer su se lažni kosovski državnici nešto bili uskurobecali – čini mi se upravo oko mitskih Gazivoda – pa je neizvesnost potrajala sve dok nije došao šumar (čitaj EU i Frau Merkel) i malčice smirio duhove, pa je On Vrhovni sa svitom otišao u „našu južnu pokrajinu“.
 
Neformalni naziv posete – „Vučićev Gazimestan“ – po ko zna koji put je potvrdio da je Srbija beznadežno zaglavljena u prošlosti, da se u njoj ništa ne događa niti se išta može dogoditi, a da se privid događaja stvara pokušajima da se događaji iz prošlosti recikliraju i ponove.
 
Budući da televizor gledam samo u nužnoj odbrani, o poseti NJega Vrhovnog sam se obaveštavao na internet sajtovima novinčina serbskih, čija je jedina prednost nad televizorom to što imaju malo manje slika, a nemaju ton. Ima tu još jedna prednost. Kad gledaš TV, moraš da gledaš (i slušaš) sve, novinčine, bar za sada, ipak ostavljaju mogućnost da ponešto preskočiš, a nemaju ni drugi program na kome dežura TV policaj i – vrteći pendrekom – pita zablude ovčice zašto ne gledaju Prvi program.
 
Nije mi promaklo da je On Vrhovni kosovskom srpskom narodu i senatu „poručio“ da su njegove snage minimalne, a da su snage Frau Merkel ogromne, da je kancelarka decidirano rekla nein razgraničenju i da, posledično, od toga neće biti ništa. Isto to im je mogla reći i moja ništavnost zato što bolje od Merkelove zna personae dramatis (obeju naroda) i zna da je razgraničenje bilo moguće taman koliko je moguće jednu jabuku podeliti na dvadeset gladnih usta, ali tako da svaka usta dobiju po dve jabuke. Poslednju rečenicu pročitajte dva puta, shvatićete zašto.
 
On Vrhovni je takođe rekao da će kancelarkino nein neimenovane „neke obradovati“, a ja kažem da je svako ko se tome obraduje – u oba naroda i u svim političkim „opcijama“ – teška budaletina. Zašto, možda se pitate. Zato što je nerešivost kosovskog problema podjednako nerešiva i za srpsku i za albansku stranu, a s vremenom će se širiti (u stvari se već širi) i na strane onih koji arbitriraju u sporu.
 
Tako to ide na ovom svetu na kome se nešto može učiniti i nešto promeniti nabolje samo dok je problem u fazi ekspres lonca, a kad stasa u lokomotivu, onda piši propalo. Sledi malo naknadne pameti. Da je Milošević na Gazimestanu rekao ono što je na Gazivodama rekao Vučić, kosovski problem – možda je bolje reći lonac – koji je tada bio pod vrlo visokim pritiskom, ali ipak lonac, verovatno nikada ne bi stasao u lokomotivu. Sad je kasno da Marko (Đurić) na Kosovo dođe. Odmah ga ubace u ložište lokomotive. ... <<
 
...

Edited by Kinik, 11 September 2018 - 00:07.

  • 1

#98 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,566 posts

Posted 29 September 2018 - 09:01

...
 
Kao i obicno sjajni Basara.
;)
 
>> ... Karikaturanje vlasti
Pre nego što se na malo ozbiljniji način pozabavimo jednim od najstarijih srpskih zanata, rušenjem vlasti, citiraću biser tupoumnosti iz pera komentatora potpisanog „Cale“, koji prenosim u originalu oriđinala.
Svetislav Basara, 28. septembra 2018.
 
 
    „Postoji kod nas i četvrta sorta političkih personea dramatis“, piše „Cale“ u koju spadaju razni kesići, jokići, petrovići i koraksići koji sprdanjem, ismevanjem i karikaturanjem postojeće vlasti pokušavaju da istu sruše. Moj radni naslov za tu grupu je „glupi avgusti“.
    Tako reče „Cale“ i pojede sendvič. Vaistinu zvuči kao tragikomično bulažnjenje, ali iako to de iure jeste, de facto uopšte nije. Uveravam vas da najmanje četvrtina punoletnog građanstva i seljaštva u Srbiji čvrsto veruje da se vlast može srušiti karikaturama i novinskim tekstovima, što bi se još dalo i podneti, da četvrtina, a možda i više političara ne veruje u to isto.
    Dobro, de, ne kažem baš da ta četvrtina srpskog naroda i senata veruje da će ko jutros u novinama izaći karikatura i tekst, a da će tirjanin zglajzati već oko podne, ali kažem da čvrsto veruju da novinske karikature i tekstovi mic po mic podrivaju tirjanina da bi se jednoga dana tirjanin strovalio u prah i pepeo. A sad, ako novinskim člancima i karikaturama na poslu „rušenju“ tirjanina malčice pripomogne i poneki metak, šta da se radi…
    Ne kažem da povremeno ne treba „srušiti“ neku vlast, ali nevolja je što rušioci vlasti, bar u Srbiji, tradicionalno nemaju predstavu šta da urade nakon rušenja i kao da očekuju – a to neko vreme očekuje i srpski narod i senat – da sam čin rušenja vlasti oživi ekonomiju, poveća zaposlenost, naparavi puteve, bolnice… da ne dužim – da napravi sve čega u ovoj zemlji nema ili je u stanju raspadanja.
    Ima tu još jedna nevolja. Srpski rušioci vlasti (svih boja) najbolje vole da vlast u njihovo ime njih sruši neko drugi – Žuta patka, studenti, nezadovoljni radnici, na primer – a da oni post festum samo pokupe kajmak, pa da kad udobno zasednu, umesto da naprave ono čega nema ili što se raspada, naprave kartonske Terazije ili Visoki Jarbol.
    Eto zašto moja malenkost – na sveopšte ibretenije krugova dvojke i euromahale, Vrhovom Vučiću ne zamera što je tirjanin, nego to što je premalo tirjanin, zapravo kartonska maketa tirjanina, neizbežno stvara situaciju u kojoj je i opozicija kartonska maketa.
    Oni najčitaniji među vama bezbeli će sad pomisliti: sad će Uncle Bas početi da ispreda priču o tome da samo žestoki i na sve spremni tirjani stvaraju žestoku i na sve spremnu opoziciju, što bi Uncle Bas pre samo desetak godina i učinio, ali je tokom protekle dekade „premotao film“, opsetio se nekih stvari i dokonao da – kad se na srpskoj istorijskoj sceni etablira neki trirjanin-jeben igrač (Tito, npr) – tirjaninova opozicija ne samo da nije na sve spremna, nego je uopšte nema, a tek nema rušioca vlasti, čak ni onih koji bi da je ruše preko tuđe grbače. Što reko „Cale“ – sve je ovde karikaturanje. Možebiti da u državi Danskoj ima nešto trulo, ali u ovoj trulež smrdi do neba. ... <<
 
...

  • 1