Jump to content


Photo
- - - - -

Saintslau Basara ili ko je taj covek...


  • Please log in to reply
104 replies to this topic

#91 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 23 November 2017 - 12:15

...

 
>> ... Kvadratura kruga dvojke
Piše: Svetislav Basara, 17. novembar 2017. 
 
* Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije
 
Neka Skandinavski putopis još malo pričeka, nema potrebe žuriti, ne naplaćuje se putopisarina, danas ćemo se, umesto šetnjom po Kopenhagenu, zabaviti srpskom zaumnom matematikom i jednim od njenih najtežih problema - kvadraturom kruga dvojke.
 
Krenemo, dakle, na posao. "Krug dvojke" nije toponim, nego metafora, deo beogradske pseudomitološke topografije, kao što su to, na primer, "Bermudski trougao" ili "Kod konja" i to samo po sebi ne bi bio problem da ne postoji kritična masa individuuma koji drže da je "krug dvojke" mnogo više od toga i da biti rođen (i odrasti) u "krugu dvojke" podrazumeva apriornu privilegovanost, blanko poštovanje i - posledično - političku podršku šire društvene zajednice.
 
Postoji u Podmafoznom jedan komentator, tvrdokorni "dvojkaš" - potpisuje se krajnje skromno, "El Grande" - koji je, kako sam kaže, "pravo iz keve ispao na asfalt" i koji me kao eklatantnog "seljobera" neprestano deportuje u mesto rođenja, ali bi "El Grande" ipak bio samo traumatološki (ili pre psihijatrijski), ne i matematički problem, da vrlo slično njemu ne razmišljaju mnogi beogradski uglednici iz svih oblasti takozvanog života, pa i politike. Treba li reći da pomenuti uglednici - kao i "El Grande" - vrlo popreko gledaju na moje kritičke opaske o "krugovima dvojke" propuštajući da primete - kao što to i "El Grande" čini - da ja uopšte ne govorim ni o mestu, ni o ličnostima, nego o jednoj krajnje provincijalnoj psihologiji koja si laska da je evropska, građanska, demokratska i šta ti ja znam, zato što je situirana u strogom centru prestone megakasabe.
 
Slično kao što takozvana Prva Srbija životari u čvrstom uverenju da biti rođen kao Srbin po automatizmu znači biti dobar, gostoljubiv, mnogostradalan i istovremeno posednik svih istina i svih prava, takozvana Druga Srbija (koje, po Vesni Pešić, odavno nema) čvrsto veruje da je od Prve bolja - i da je sledstveno ona ta koja treba da u Srbiji vodi glavnu reč - samo zato što je rođena u "krugu dvojke", što ne sere po avliji, malo bolje vezuje čvor na mašni i ima skuplji laptop i više zuba nego "seljoberski" deo populacije.
 
U tome se, uzgred rečeno, krije tajna brze (i sve ubrzanije) propasti svih političkih projekata začetih u "krugu dvojke" zato što je razlika između psihologija i političkih filozofija Druge Srbije (i krugova dvojke) ista kao i razlika između hard core i soft pornića. Baš tako. Dobro je poznato - a piplmetri će mi dati za pravo - da hard core karambe imaju mnogo veću gledanost (čitaj - mnogo više glasača) nego erotske limunade u kojima akteri pokušavaju da se naguze a da im ne uđe. Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije. Jedan čovek je to vaktile pokušao, pa je streljan, a sad mu podižu spomenik. Mislim - streljanju, ne čoveku. ... <<
 
...

  • 3

#92 Mama_mia

Mama_mia
  • Members
  • 4,616 posts

Posted 03 January 2018 - 18:04

..........Ova godina je, Bogu hvala, na izmaku, sutra vam sleduje novogodišnja poslanica, pa da podvučemo crtu, a vi sad počujte šta vam kaže Uncle Bas i ako možete nešto utuvite.

Ponavljam po stoti put: Vladavina Ace Srbina D.O.O. nije nikakav presedan, nikakva istorijska nepravda, nego je vekovno pravilo i jedino moguće ishodište istorijske nužnosti, samo što su loše pravilo i još lošija nužnost u Acinoj eri ogoljeni do kraja, tako da se Srbija pokazala bez (raznobojnih) pokladnih maski, onakva kakva je u stvari od nastanka i bila, kao društvo - bolje reći ljudsko mačje jebalište - koje nikada nije znalo (niti sada zna) šta hoće, ali koje to hoće odmah i koje - ukoliko mu trenutni Alfa Vožd momentalno ne obezbedi to što hoće - počinje da mrzi Alfa Vožda i arlaukanjem (ponekad i atentatom i revolucijom) na njegovo mesto dovodi novog (često i prethodnog), nazovimo ga Beta :lol+: Vožda koga hoće samo zato što onog prethodnog neće.

 

Koliko me sazrevanje (pojedinačnih i sporadičnih) svesti o dubini ćorsokaka u koji smo zapali raduje, toliko me sneveseljava zanemarljivost verovatnoće da bi se goreopisani politički sistem mogao demontirati i biti zamenjen novim društvenim dogovorom utemeljenom na nasleđu evropske političke filozofije, a ne na pseudomitološkim halucinacijama, bulažnjenjima i pratećim lopovlucima.

 

Pokušao je to, relativno nedavno, Zoran Đinđić pa je - posle nekoliko generalnih proba izvedenih pred očima čitave srpske javnosti - streljan usred prestonice, da bi ga u megasprovodu masovno "ožalili" tihi saučesnici u njegovom ubistvu.


  • 7

#93 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 04 July 2018 - 21:16

...
 
>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.
 
Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.
 
 
Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.
 
Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.
 
Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.
 
E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.
 
A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<
 
...

  • 0

#94 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,287 posts

Posted 05 July 2018 - 01:19


...

>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.

Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.


Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.

Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.

Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.

E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.

A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<

...

Mislim da je citirani Basarin clanak pomalo "nategnut" - kao da se zeli nesto (neko) kritikovati tek samo kritike radi, da bi se nesto napisalo. Jer i taj citirani , doticni Marinko, nema nista protiv razvijanja politickih i ekonomskih odnosa sa Nemackom i Bugarskom, vec protiv insistiranja na nekom "bratstvu" - tamo gde ga realno ne moze biti. A onda se samo spekulise o paraleli Nemci,Bugari danas - Albanci, Hrvati sutra.
  • 0

#95 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 09 July 2018 - 21:21

...
 
>> ... Vitgenštajnov sindrom
Da smo drevni (neki kažu i najdrevniji) narod arijevskog porekla, vidi se po tome što smo jedino mi i Indusi do dana današnjeg očuvali kastinski sistem, prikriven doduše, i prilagođen „našim posebnostima“…
Piše: Svetislav Basara
09. jula 2018. 16.00
  
 
… pa tako – za razliku od Indije u kojoj postoje četiri kaste i mnoštvo subkasti – kod nas postoje samo dve koje nikako da se dogovore ko je tu braman, ko pak nedodirljivi.
 
I zato se ta stvar rešava na demokratskim parlamentarnim izborima. Ko na njima pobedi, taj neko vreme bude brahman; ko pak izgubi taj je parija, sa svim atributima te kaste, dakle – ološ, lopov, lažov i – uopšte – niža rasa kojoj se, istina, dopušta da živi (ako ima od čega), ali sa kojom je svaki kontakt teški haram i teška sramota, koja se – za razliku od drevnih vremena – ne spira krvlju žrtvenih životinja, nego pljuvačinom po društvenim mrežama.
 
Ima tu još „naših posebnosti“. Kada ovim ili onim bivšim brahmanima (bez obzira na boju) istekne rok trajanja i kada se sunovrate među nedodirljive, ne mire se ti svati lako sa novom pozicijom. Daleko od toga! Nastavljaju da bramanišu i da se kurče i novoizabrane bramane promptno proglašavaju nedodirljivima koji su se – zahvaljujući kosmičkoj nepravdi – dokopali vlasti, pa sad žare i pale.
 
Na ova sumorna kastinska smatranja, navela me je skorašnja afera „Slikanje Ivkovića s Vučićem“, podsećajući me, uzgred, da sam vaktile – pre neku godinu, kad sam uradio intervju sa NJim Vrhovnim (tada još u fazi Overlorda) – i sam bio u Dudinoj koži. Podigla se beše, ako se sećate, euromahalska kuka i motika, pljuštale su društvenomrežne optužbe za – nabrajam samo neke – izdaju demokratskih ideala, muljavinu, dupeuvlačenje i grebanje za ambasadorsko mesto.
 
A ja – što bi rekle tabloidne novindžije kad ih savataju u nekoj brljotini – „samo radio svoj posao“. Sad slušajte ovamo, turite posle prst na čelo, pa razmislite: da li je čudo – ili je možda kosmička nepravda – što po javnoj, političkoj i privrednoj sceni Srbije haraju sublunarna antropomorfna stvorenja ako se već svaki pokušaj nadarenih i sposobnih ljudi (a još je poneki ostao) da malim koracima nešto promene na bolje u ovoj državi (za šta, po prirodi stvari, moraju doći u kontakt sa aktuelnim državnicima) proglašava izdajom, dupeuvlaćenjem ili brakom iz računa.
 
Zvuči bezizlazno, ali bezizlaznije je nego što zvuči. Postupajući kako postupa, dakle urlatoriski, lažnomoralnopanično i šatrouzibrećeno, Euromahala i njeni šamani – umal ne napisah brahmani – doprinose takozvanoj „negativnoj selekciji“ isto onoliko, ako ne i više, koliko i selektori, jer u startu demorališu gorepomenute nadarene i sposobne da se uključe u javni i politički život. Tako to ide u ovom svetu punom neizvesnosti u kome ipak ima nekih izvesnosti. Evo, recimo, jedne, filozofski potkrepljene. „Čovek kome amputiraju ruku “ – piše Ludvig Vitgenštajn – može sa apsolutnom izvesnošću smatrati da mu ruka neće ponovo porasti.“ Pa da parafraziram. Sa ovakvim glavama (svih boja) apsolutno je izvesno da u Srbiji nikakvog boljitka neće biti. ... <<
 
...

  • 0

#96 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 05 September 2018 - 22:01

...
 
>> ... Naknadna glupost
Ima dilbera koji bagatelišu i u sprdnju bacaju takozvanu „naknadnu pamet“, ja, pak, nadžak, kakav sam, držim da drugih pameti osim naknadne i nema i da se ljudi do kakve-takve pameti uzdižu tek kada izvuku pouku iz gomile gluposti koje su prethodno počinili.
Piše: Svetislav Basara
03. septembra 2018.
  
 
Stvar sa pameću se dodatno usložnjava u društvima poput našeg, u kojima je na ceni „prethodna pamet“, koja bi se mogla definisati kao nadobudna glupost čvrsto uverena da je sposobna da sve što joj padne na pamet sprovede u život i delo, a da – kada je pre ili kasnije život i delo razotkriju kao glupost – uporno nastavi smatrati da je zdravo pametna, a da nešto nije u redu sa životom.
 
Naša današnja kolumna je pokušaj da odgovorim na filozofsko pitanje iz naslova u Danasu – „Zašto je Srbija izgubila Kosovo“. Po mom skromnom mišljenju to se dogodilo zato što Srbija nikada nije našla, definisala i uredila samu sebe na mestu gde je bila i gde (doduše sve manje) jeste, nego se počev od 1878, pa do današnjeg dana satirala da se takva, ne(s)nađena, nedefinisana i neuređena, proširi na mesta na kojima nije, pa čak i na ona gde fizički nije mogla i ne može biti.
 
Mislite li vi da bi se srpska prethodna pamet pretvorila u naknadnu da je, počem, vojvoda Šešelj ostvario svoj vlažni san i Srbiju proširio do linije Ogulin, Karlobag, Virovtica. Ma jok! Ma kakvi! Ma idi beži! Tek bi sa te linije pukao pogled na još zapadnije srpske grobove, tek bi tada nastali belaji; belaji su, fakat, nastali i bez toga – i to žestoki – ali to srpsku prethodnu pamet nije sprečilo da se ne pretvori u naknadnu glupost, ali da se nastavi smatrati vrlo pametnom.
 
Ako bi se u Srbiji povremeno ipak pojavila krajnje retka stvar – blagovremena pamet – složna braća bi svoju naknadnu, glupost (koja polako prerasta u večnu) uspešno odbranili skidajući – i to po gvozdenom pravilu, onako kurvanjski, s leđa – svaku glavu koja se drznula da bude blagovremeno pametna.
 
Tako je, recimo, Dimitrija Tucovića, dok je u ratu gledao napred i pucao na karadušmane, odostrag, s leđa, upucala bratska srpska ruka, a tako je, s leđa – silom prilika u miru – bratskom rukom upucan i na onaj svet otpravljen Zoran Đinđić. Ako mene pitate, te dve nasilne smrti – a ima ih još tušta i tma – glavni su ( i dovoljan) razlog zbog koga je Srbija „izgubila“ Kosovo i ne samo Kosovo, nego mnogo više od toga, a tek će gubiti, jako idu Mara i svatovi.
 
Samo je naknadna srpska glupost – sa odličnim šansama da se pretvori u večnu – u stanju da „brani srpske svetinje“ (od kojih se, inače, očekivalo da magijski odbrane Kosovo), a da istovremeno po tabloidima saborno čereči igumana i episkopa istih tih svetinja. Imao bih još štošta da kažem na ovu temu, ali dosta je svakom danu zla njegovoga, a naročito je dosta naknadne gluposti. ... <<
 
...

  • 0

#97 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 11 September 2018 - 00:04

...
 
>> ... Gazivodemestan
Bilo je bogme povuci potegni oko posete NJega Vrhovnog Kosovu i – naročito – brani Gazivode, koja je iz meni nepoznatih razloga poslednjih meseci ušla u veliku političku modu.
Svetislav Basara
10. septembra 2018.   
 
 
Danima je ta poseta gromoglasno najavljivana, da bi u odsudnom trenutku bila dovedena u pitanje jer su se lažni kosovski državnici nešto bili uskurobecali – čini mi se upravo oko mitskih Gazivoda – pa je neizvesnost potrajala sve dok nije došao šumar (čitaj EU i Frau Merkel) i malčice smirio duhove, pa je On Vrhovni sa svitom otišao u „našu južnu pokrajinu“.
 
Neformalni naziv posete – „Vučićev Gazimestan“ – po ko zna koji put je potvrdio da je Srbija beznadežno zaglavljena u prošlosti, da se u njoj ništa ne događa niti se išta može dogoditi, a da se privid događaja stvara pokušajima da se događaji iz prošlosti recikliraju i ponove.
 
Budući da televizor gledam samo u nužnoj odbrani, o poseti NJega Vrhovnog sam se obaveštavao na internet sajtovima novinčina serbskih, čija je jedina prednost nad televizorom to što imaju malo manje slika, a nemaju ton. Ima tu još jedna prednost. Kad gledaš TV, moraš da gledaš (i slušaš) sve, novinčine, bar za sada, ipak ostavljaju mogućnost da ponešto preskočiš, a nemaju ni drugi program na kome dežura TV policaj i – vrteći pendrekom – pita zablude ovčice zašto ne gledaju Prvi program.
 
Nije mi promaklo da je On Vrhovni kosovskom srpskom narodu i senatu „poručio“ da su njegove snage minimalne, a da su snage Frau Merkel ogromne, da je kancelarka decidirano rekla nein razgraničenju i da, posledično, od toga neće biti ništa. Isto to im je mogla reći i moja ništavnost zato što bolje od Merkelove zna personae dramatis (obeju naroda) i zna da je razgraničenje bilo moguće taman koliko je moguće jednu jabuku podeliti na dvadeset gladnih usta, ali tako da svaka usta dobiju po dve jabuke. Poslednju rečenicu pročitajte dva puta, shvatićete zašto.
 
On Vrhovni je takođe rekao da će kancelarkino nein neimenovane „neke obradovati“, a ja kažem da je svako ko se tome obraduje – u oba naroda i u svim političkim „opcijama“ – teška budaletina. Zašto, možda se pitate. Zato što je nerešivost kosovskog problema podjednako nerešiva i za srpsku i za albansku stranu, a s vremenom će se širiti (u stvari se već širi) i na strane onih koji arbitriraju u sporu.
 
Tako to ide na ovom svetu na kome se nešto može učiniti i nešto promeniti nabolje samo dok je problem u fazi ekspres lonca, a kad stasa u lokomotivu, onda piši propalo. Sledi malo naknadne pameti. Da je Milošević na Gazimestanu rekao ono što je na Gazivodama rekao Vučić, kosovski problem – možda je bolje reći lonac – koji je tada bio pod vrlo visokim pritiskom, ali ipak lonac, verovatno nikada ne bi stasao u lokomotivu. Sad je kasno da Marko (Đurić) na Kosovo dođe. Odmah ga ubace u ložište lokomotive. ... <<
 
...

Edited by Kinik, 11 September 2018 - 00:07.

  • 1

#98 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 29 September 2018 - 09:01

...
 
Kao i obicno sjajni Basara.
;)
 
>> ... Karikaturanje vlasti
Pre nego što se na malo ozbiljniji način pozabavimo jednim od najstarijih srpskih zanata, rušenjem vlasti, citiraću biser tupoumnosti iz pera komentatora potpisanog „Cale“, koji prenosim u originalu oriđinala.
Svetislav Basara, 28. septembra 2018.
 
 
    „Postoji kod nas i četvrta sorta političkih personea dramatis“, piše „Cale“ u koju spadaju razni kesići, jokići, petrovići i koraksići koji sprdanjem, ismevanjem i karikaturanjem postojeće vlasti pokušavaju da istu sruše. Moj radni naslov za tu grupu je „glupi avgusti“.
    Tako reče „Cale“ i pojede sendvič. Vaistinu zvuči kao tragikomično bulažnjenje, ali iako to de iure jeste, de facto uopšte nije. Uveravam vas da najmanje četvrtina punoletnog građanstva i seljaštva u Srbiji čvrsto veruje da se vlast može srušiti karikaturama i novinskim tekstovima, što bi se još dalo i podneti, da četvrtina, a možda i više političara ne veruje u to isto.
    Dobro, de, ne kažem baš da ta četvrtina srpskog naroda i senata veruje da će ko jutros u novinama izaći karikatura i tekst, a da će tirjanin zglajzati već oko podne, ali kažem da čvrsto veruju da novinske karikature i tekstovi mic po mic podrivaju tirjanina da bi se jednoga dana tirjanin strovalio u prah i pepeo. A sad, ako novinskim člancima i karikaturama na poslu „rušenju“ tirjanina malčice pripomogne i poneki metak, šta da se radi…
    Ne kažem da povremeno ne treba „srušiti“ neku vlast, ali nevolja je što rušioci vlasti, bar u Srbiji, tradicionalno nemaju predstavu šta da urade nakon rušenja i kao da očekuju – a to neko vreme očekuje i srpski narod i senat – da sam čin rušenja vlasti oživi ekonomiju, poveća zaposlenost, naparavi puteve, bolnice… da ne dužim – da napravi sve čega u ovoj zemlji nema ili je u stanju raspadanja.
    Ima tu još jedna nevolja. Srpski rušioci vlasti (svih boja) najbolje vole da vlast u njihovo ime njih sruši neko drugi – Žuta patka, studenti, nezadovoljni radnici, na primer – a da oni post festum samo pokupe kajmak, pa da kad udobno zasednu, umesto da naprave ono čega nema ili što se raspada, naprave kartonske Terazije ili Visoki Jarbol.
    Eto zašto moja malenkost – na sveopšte ibretenije krugova dvojke i euromahale, Vrhovom Vučiću ne zamera što je tirjanin, nego to što je premalo tirjanin, zapravo kartonska maketa tirjanina, neizbežno stvara situaciju u kojoj je i opozicija kartonska maketa.
    Oni najčitaniji među vama bezbeli će sad pomisliti: sad će Uncle Bas početi da ispreda priču o tome da samo žestoki i na sve spremni tirjani stvaraju žestoku i na sve spremnu opoziciju, što bi Uncle Bas pre samo desetak godina i učinio, ali je tokom protekle dekade „premotao film“, opsetio se nekih stvari i dokonao da – kad se na srpskoj istorijskoj sceni etablira neki trirjanin-jeben igrač (Tito, npr) – tirjaninova opozicija ne samo da nije na sve spremna, nego je uopšte nema, a tek nema rušioca vlasti, čak ni onih koji bi da je ruše preko tuđe grbače. Što reko „Cale“ – sve je ovde karikaturanje. Možebiti da u državi Danskoj ima nešto trulo, ali u ovoj trulež smrdi do neba. ... <<
 
...

  • 1

#99 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 12 December 2018 - 22:52

...
 
Pa onda kazu - 'izidji na protest'!
:ajme:
To bi bilo kao u najjacoj sezoni gripa otici u neko periferijsko kino gde kaslju / kiju / prdu / smrdu i nadati se da nista od bacila neces zakaciti.
 
A sto se navedenog 'bastaca' tice - ima neka zutacka sakaluda na Starom gradu koja redovno silja smorna pateticno-ljigava pisma nudeci cas ovo, cas ono, sto sa adovoljstvom ekspedujem u kontejner (a i njihov 'casopis').
:whistle:
 
 
>> ... ORA Bastać
Bejah naumio da danas pustim u promet treći nastavak mini-serijala o alienu i seratoru, ali se situacija sa aferom Parobrod usložnjila, pa ćete kolumnu „Šumar protiv seratora i aliena“ čitati sutra, a danas ćete čitati šta vam bude podastrto.
Piše: Svetislav Basara, 12. decembra 2018.
    
 
    Prelazimo, dakle, na stvar. Na vest o smeni Milutina Petrović prva pomisao mi beše da je kompetentni Milutin smenjen da bi neki nepismeni pašenog ili neka tutumračna šurnjava bili postavljeni na njegovo mesto. Pokazalo se da je pomisao bila dibidus u pravu. Ali nije se pokazalo samo to.
    Da bih pravovremeno i objektivno informisao javnost, stupio sam u kontakt sa Milutinom Petrovićem, koji nije imao da mi kaže ništa što već nije rekao javnosti, što će reći da je uhvativši u lopovluku parobrodskog mobstera – koji je zaposlene mesecima terorisao zaštićen imunitetom bliskosti sa N. N. Bastaćem – rečenom uručio otkaz, što mobsterovom zaštitniku, Bastaću, nikako nije po volji, pa je Milutinu promptno dao ostavku, potom neke od Parobrodovih zaposlenika koji su podržali Milutina otpustio, a druge zastrašio (i nastavio da zastrašuje). Kitaj Gorod – ni mukajet. Euromahala – ni mukajet.
    Who the fuck is Bastać, retorički sam se zapitao, da bih ovlašnom internetskom pretragom ustanovio da nije niko i da je u srpskoj kulturnoj javnosti poznat isključivo po šamaranju nekog Jeremićevog pobočnika.
    Tek sada prelazimo na stvar. Taj i takav Bastać viđeni je inače član Demokratske stranke – ne znam koje – ima ih tušta i tma, a ne zna se koja je demokratskija od koje – ali svakako jedne od onih sa čijim ste liderima onomad građanski protestovali protiv krvavih košulja, što će vam se – tvrd vam stojim – kad takvi „demokrati“ i takva „opozicija“ ponovo dođi na vlast, krvavo olupati o glavu, pa ćete posle izvesnog vremena ponovo ubacivati bele listiće i crtati Čiča Gliše da biste na vlast vratili Vučića. I to će biti pošteno! Debelo ste to zaslužili. Tako vam i treba. Beslovesnost jeste udobna, ali ima svoju cenu.
    Onaj gorepomenuti cinični šumar koji strpljivo čeka u prikrajku – odložen je, naime, za prekosutra zbog iznenadnog breaking news-a, Krletovog poziva da on i ja udruženim snagama napišemo novi Memorandum – zacelo bi vam rekao da bi bilo primerenije da ste protest Stop krvavim košuljama nazvali Stop prljavim parama ili – još bolje – Ora Bastać 2018. Ne u smislu „sad je dosta(ć)“, nego u smislu Omladinska radna akcija Bastać 2018. Mlađi čteci ne znaju o čemu se radi, ali stariji će se setiti idiličnih radnih akcija na kojima su socijalistički omladinci besplatno rmbačili sve arlaučući „mi gradimo prugu, pruga gradi nas“. Sve je isto i danas, samo slogan treba promeniti. Evo novog: „Mi gradimo bastaće, bastaći nas jebu u zdrav mozak.“ Triput ura. Za koga? Za Đida. Za koga? Za Vuka. Za koga? Za Bastaća. ... <<
 
...

  • 0

#100 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 24 December 2018 - 00:28

...
 
>> ... Narod od kevlara
Političke stranke u Srbiji u suštini su eksplozivne naprave.
Piše: Svetislav Basara
21. decembra 2018.
    
 
Bilo je, doduše, i drugačijih – Socijaldemokratska stranka u XIX i DS i Građanski savez u XX veku – ali su kao pojave strane srpskom duhu i nespojive sa „našim posebnostima“, sve isponestajale sa lica sveta ili su se – slučaj Demokratske stranke – sve misleći da će im tako bolje ići u životu, iako im uopšte nije loše išlo – tranformisale u eksplozivne naprave.
 
Budući, međutim, da je eksplozivnost u demokratskom formatu groteskna (i nefunkcionalna) koliko i europejstvo u narodnjačkom i budući da demokratskostranački menadžment nije bio vičan rukovanju sa eksplozivom, Demokratska stranka je u paramparčad uspela efikasno da raznese samo sebe… Još po ovdašnjem političkom prostoru letuckaju kilavi šrapneli nastali iz tog samoubilačkog bombaškog čina.
 
E sad, političke partije ponekad i treba da nastupaju kao eksplozivne naprave – ima eksplozija korisnih za istoriju i život – ali eksplozije kao politička praksa i svakodnevica – a naročito eksplozije radi eksplozija, eksplozije kao šenluk – pre ili kasnije opustoše sve oko sebe. Mrdnite 15 km južno, istočno ili zapadno od Beograda, biće vam jasno o čemu pričam.
 
Pa šta, bezbeli će sad zaguditi guslari iz Kitaj Goroda, mi smo po tradiciji ratnici, mi smo narod od kevlara, ne može nam niko ništa, bla, bla, bla, mi imamo dušu, što je – duše što se tiče – nesporno, duša se mora imati, što sa pameću nije slučaj. Mislim na onu elementarnu koja poučava da ako nešto stalno rušiš, a ne slušaš Alfreda Žarija pa iznova gradiš da bi imao šta rušiti, na kraju ne preostane ništa da se sruši.
 
Imam za vas jednu neprijatnu vest. Srbija se našla upravo u takvoj situaciji. Nema se više šta srušiti, a kako stvar stoji sa gradnjom, to pitajte Zorannah Mihajlovićevu ili – pre – njenog prethodnika koji će u istoriju novogradnje ući kao majstor koji je uspeo da napravi put propao već u trenutku završetka radova.
 
E, zato su ovoliko kilavi, na momente i groteskni, pokušaji da se – primenom dibidus izanđalih starih srpskih zanata – sruši Aleksandar Vučić. Njega je nemoguće srušuti iz prostog razloga što je – na podobije gorepomenutog autoputa – srušen već u trenutku kad se domogao vlasti. Vučić. utuvite ovo, nije šef države, nego šef ruševine, u čijoj je ingerenciji jedino redistribucija i rasprodaja japija i sekundarnih sirovina sa zgarišta.
 
Imam još jednu neprijatnu vest. Ukoliko se u najskorije vreme – a već je 45 sekundi do 12 – ne pojavi organizovana politička stranka (ne pokret, ne grupa „građana“ ) koja će umesto rušenja davno srušenog kao cilj postaviti (i u delo sprovesti) asanaciju bojišta i izgradnju države na mestu razvaljenog plemenskog logorišta, onda smo, cenjeni publikume, obrali zelen bostan. Ruševine su idealno tlo za izbijanje korova i čkalja, a korov je, opet, idealno stanište za zmije, akrepe i sanđame. Premestite zato pamet iz dupeta u glave. Dok još ima vremena. ... <<
 
...

  • 2

#101 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 9,323 posts

Posted 24 December 2018 - 00:35

Koliko ljudi tamo uopšte kapira ovo što on piše? Izgleda se sa nekadašnjih 7-8% doshlo na 2-3%.


  • 0

#102 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 24 December 2018 - 00:42

...

 

Tacno je - ne kapiraju. Tj. - odbijaju da skapiraju.

 

No, cinjenica je da ce ih RL kad-tad klepiti za vrat.

 

Onda ce mozda biti kasno - no skapirace.

;)

 

...


  • 1

#103 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 24 December 2018 - 00:56

...
 
>> ... Senka straha
Vaistinu se grdan strah raširio po Srbiji, zemlji epskih div junaka.
Piše: Svetislav Basara
19. decembra 2018. 
    
 
Evo, recimo, čitam u novinčinama da su (još neprebrojana) građanska okupljanja velika „pobeda nad strahom“. Strahom od čega? Niti je neko građanska okupljanja sprečavao niti ih je neko ometao, a policaji su se, za razliku od kolega iz Miloševića vakta, ponašali strogo po pravilima službe.
 
Neću vas sad staviti na krilo pa vam pričati kako je nekad teško bilo i kako su – uprkos suzavcu i pendrečenju – ondašnji protestanti danima izlazili na ulicu sve dok njihovi zahtevi ne bi (bar delimično) bili uvaženi ili makar uzeti u razmatranje. Umesto toga, o strahu ću, rode, da ti pojem.
 
Pa da krenem u pojanje. Budući da režim nije sprečavao niti ometao građanska okupljanja, zaključio sam da se pozivari na proteste i odazvani protestanti u stvari ne plaše Vučića, nego svojih senki, što je, inače, dibidus karakteristično za ženske polne organe muškog pola. I to piše u udžbeniku psihologije za II razred gimnazije, ali između redova.
 
Pažljivim posmatračima – i mojoj malenkosti među njima – nije promaklo da su protestanti i njihovi ideolozi bili zdravo razočarani što se Vučić & Co nisu oduševili protestima, nego su davali sve od sebe da ih – u granicama svojih (pre)skromnih mogućnosti – bagatelišu i minimiziraju. Fakat, masno su lagali. Ali šta je tu novo?
 
Laž je kada Studio B Barbara kaže da je protestanata bilo 500, ali laž je i kada Đido napiše na Tviteru da ih je bilo 25.000, a znamo da onaj ko laže taj i krade. U stvari ne znamo. Da znamo, drugu bismo pesmu pevali.
 
Prelazimo na režimski strah. Samo je površnima, naivčinama i tutumracima – koji su, doduše, ovde većina – „netransparentno“ da iza režimske halabuke, arlaukanja „ajmo, ajde, svi u napad“ i „ne može nam niko ništa, bla, bla, bla“, ne stoji nikakva sila i moć, nego paničan strah, istina racionalniji od opozicionog – režimlije imaju mnogo više da izgube – ali strah tim imanentniji i pečalniji.
 
Sav taj strah i sva iz strahova proistekla agresija videli su se kao na dlanu danima pre, za vreme i posle netom završene bitke za Lučane, koja je povremeno (zbog minusa i zavejanosti) podsećala na bitku za Staljingrad. Dan ili dva pre lokalnih izbora u kasabu od 4.000 žitelja, s ciljem davanja visoke podrške došao je predsednik republike lično, a na dan izbora u Lučane su pristigli Đido, Vuko i Boškić da bi takođe „dali podršku“. Pirovu pobedu je u konačnici odnela visoka podrška, kažem Pirovu jer se lepo videlo da smo svi izgubili i da se Srbija pretvorila u Lučane, u zastrašenu palanku u kojoj građanski rat ne besni samo zato što nijedna od preplašenih zaraćenih strana – s delimičnim izuzetkom Boškića – (za sada) nema muda da se pobije. Tražim pravdu za Barbaru, rekla je celu istinu o nama. Samo se ta istina nekima dopala, a nekima ne. ... <<
 
...

  • 1

#104 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 08 January 2019 - 16:56

...
 
>> ... Famozno
Benzin moj, ideje vaše
 
Srbija je Obećana zemlja neuravnoteženosti „svih boja“. To nije posledica loših politika nego loše psihologije, stoput sam to ovde napisao.
Piše: Svetislav Basara
28. decembra 2018.
    
 
    Budući da nam ta psihologija nije „urođena“, niti nam je „svojstvena“, nego je proizvod davnašnje politizacije loše psihologije, logično je pomisliti da se društvena neuravnoteženost, koja prerasta u agoniju, može prevazići samo politikom uravnoteženosti.
    Bacite pogled na ovdašnje mačije jebalište, pa se uverite u ono što odavno znate, samo se pravite ludi. Na jednoj strani – trenutno je na vlasti – imamo politiku „ko nije sa nama, taj je protiv nas i Srbije“, na drugoj strani – trenutno je u opoziciji – imamo politiku „ko nije s nama, taj je sa onima za koje su svi oni koji nisu sa njima protiv njih i Srbije“. Između nema ničega. Osim možda Žute patke i Belog Preletačevića.
    Mućnite malo glavom pa dokonajte da u takvom poretku stvari niko nije (niti može biti) ni s kim, dok su svi protiv svega i svakoga, što može, ali je prečica za haos. Tako je to bilo oduvek, maja 1903. dodatno je ekstremizovano i zacementirano, od tada naovamo ništa se nije promenilo. Zato se onomad i našalih (pa posle videh da to nije šala) da je Srbija „snažna“, samo onoliko koliko je njen trenutni vožd fizički snažan, a da je, posledično, psihički uravnotežena, onoliko koliko je njen vožd, bilo koje boje, daleko od Palmotićeve.
    Da ne dužim, upravo zato je (ako već nije prekasno) nužno osnovati Novu demokratsku stranku, namerno ne napisah „opozicionu“ jer „opozicija“ nije politički program ni politički identitet, nego pozicija u političkom sistemu koji trenutno ne postoji, Baš bi zato NDS i trebalo da postoji, da bi ga izgradila.
    Stalno mi podfamozni komentatori nabijaju na nos da samo kritikujem, a ne „nudim“ nikakve „ideje“, pa hajde da okrenem list i da „ponudim“ ideju, s napomenom da to nije moja „ideja“ nego stara, proverena demokratska ideja i praksa.
    Ovako to ide, Zakaže se Osnivačka skupština NDS na koju su svi zainteresovani dobrodošli – uključujući JexSa, Đida, Šutanovca, Jeremića, etc – ali nipošto dobrodošli onako kako bi oni voleli da budu dobrodošli, što će reći da ponovo zasednu na „rukovodeće položaje“ pa da nastave tamo gde su stali sa proseravanjem, karanjem spoljnih saradnica, špricanjem kokošaka i sklapanjem mutnjikavih poslova, nego dobrodošli kao ravnopravni učesnici Osnivačke skupštine na kojoj će biti izabrani privremeni organi i rukovodstvo.
    Ali „privremeni“ na duže staze, ne kako se to ranije radilo, pojma vi nemate koliko je „demokratskih“ i demokratskih stranaka osnovano (smandrljano) samo zato što je ovaj ili onaj mufljuz poželeo da bude predsednik. Tokom te „privremenost“, ne kraće od godine dana, nužno je okupiti članstvo (ne manje od 250.000), formirati opštinske – i seoske – odbore, napisati program , statut (ne spisak opštih mesta) i precizan plan delovanja. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju. ... <<
 
>> ... Famozno
Ideje moje, benzedin vaš
Prijatno se u iznenadih kad u subotu, u TV izveštaju sa protesta, ugledah transparent koji na kome je pisalo „nećemo samo promenu vlasti, hoćemo promenu sistema“, tako nekako.
Piše: Svetislav Basara
31. decembra 2018. 
    
 
    Po skromnom dizajnu i materijalu zaključio sam da transparent nije napravljen u organizatorovoj radionici, nego u kućnoj radinosti, što mu samo povećava značaj.
    Da je sreće, kao što nije, umesto slogana „stop krvavim košuljama“ – koji izdaleka bazdi na poetiku i politiku Filipa Višnjića – to bi bio glavni (i jedini) zahtev „građanskog protesta“ . Ostane li se pri tekućim, imbecilnim zahtevima, protestanti i protestantski simpatizeri malčice će se osokoliti, poleteti metar dva uvis, kao ona Selinova kokoška, pa se promptno strompizditi u bunjište letargije.
    Čuh da su se i Boškić i – naročito – Đido žestoko osokolili u Markovoj i Kulačinovoj emisiji, što samo potvrđuje moju tvrdnju da ni jedan ni drugi pojma nemaju o politici, iako su vrlo vešti u drugim zanatima. Đido se – prepričali su mi – već udara šapicama o grudi, drži da je Vučiću odzvonilo, da je stvar završena i da će on, Đido i Boškić, skorih dana „braniti Vučića od razjarene mase“.
    Vidite li vi kakav je to dobričina, kakva je to samo širina duše! Svaka Đidu čast, ali recite mi, zar ono „branićeno Vučića“, nije rođeni brat Miloševićevog „niko ne sme da vas bije“ i serije Vučićevih „hoću ovo, neću ono, ne dam onoga“. Zar ne uviđate da Đido, uz Boškićevo sasluživanje, uopšte ne krije nameru da se ustoliči kao sledeći On Vrhovni, kao apsolutni gospodar brašna i zejtina, života i smrti.
    Koliko vidim, protestanti na čelu sa Đidom i Boškićem vrlo su ponosni što su pokrenuli „tok događaja“ – i meni je drago što se stvar mrda sa polumrtve tačke – ali ispod površine politike stvar uopšte ne stoji tako, „tok događaja“ je taj koji pokreće proteste i protestante, a za „pokretanje“ tog toka najzaslužnija je upravo meta protesta – Aleksandar Vučić.
    Vučić je napravio (i dalje pravi) istu grešku koja je Napoleona i Wermacht koštala neslavne propasti, previše se, naime, oslonio na premoć u ljudstvu i materijalu, previše raširio front, preduboko prodro u neprijateljsku teritoriju i neizbežno se, kao i Wermacht i Napleon, suočio sa problemom logistike, što će reči da se njegova apsolutna kontrola polako, ali sigurno pretvara u odsustvo bilo kakve kontrole.
    E sad, da kontrolu nad nekontrolisanošću ne bi preuzeo sledeći opštenarodni dobričina, da posle nekoliko godina ne biste ponovo ubacivali bele listiće i crtali čiča Gliše da bi „kaznili“ novodobričinu i na vlast doveli N. N. lice, zbog koga vam se može dogoditi da zažalite za Vučićem, isturite na protestima zahtev za promenom zaumnog sistema i formiranjem triju (dosta će biti) pravih političkih partija, a ne parapoilitičkih Picinih parkova i bankomata. Tok događaja vas je pokrenuo, ali ništa neće učiniti umesto vas. Ne učinite li to vi sami, ideje će – što reko Ostap Ibrahimovič – ostati moje, ali će benzedin biti vaš. Srećna vam prošla, 2018. godina. ... <<
 
...

Edited by Kinik, 08 January 2019 - 17:01.

  • 1

#105 Kinik

Kinik
  • Members
  • 42,364 posts

Posted 12 January 2019 - 12:38

...
 
>> ... Osnivanje Skadra na Bojani
Vapi jedan deo Podfamoznog komentatorluka, sve odjekuje od pokliča: aferim, Base, hoćemo Novu demokratsku stranku, ali kako, čoveče, kako „pod ovakvim, nepodnošljivim uslovima“?
Piše: Svetislav Basara
11. januara 2019.
    
 
    Pa čekajte malo, tutumraci. Nije li ideja da se osnuje stranka koja će biti političko telo, a ne jebarnik i bankomat strankinog predsednika i njegovih ahbaba, upravo demontaža ovakvih, „nepodnošljivih uslova“. Osnivanje stranke nije posao za supermene i harizmatike, to je stari, razrađeni zanat, nema tu mnogo mudrosti. Mudrost dolazi kasnije, kad se (i ako se) stranka ustroji onako kako Bog političkog delovanja zapoveda.
    Ovako se to radi. Okupi se takozvani Inicijativni odbor koji saborno napiše Pismo o namerama, pismo se razašalje na što više više adresa i potom se sazove takozvana Osnivačka skupština na kojoj se, većinom glasova, izaberu privremeni organi stranke, to jest glavni, izvršni odbor, predsednik, itd. i – ovo je novotarija – nadzorni organ unutrašnje stranačke kontrole koji će biti odgovoran isključivo glavnom odboru. Objasniću kasnije zašto.
    Kad kažem „privremeni“, mislim privremeni u pravom smislu, ne u smislu maksimalnog skraćivanja izborne procedure raznoraznim marifetlucima, karabudžima i smandrljima da bi se, po kratkom postupku, izabrali dilberi koji su se unapred samoizabrali, razumećete o čemu govorim. „Privremenost“, dakle, mora potrajati najmanje godinu dana, tokom kojih će se poraditi na osnivanju opštinskih i seoskih ogranaka i okupljanje članstva.
    A član NDS-a može biti svaki punoletan građanin/ka koji prilikom upisa uplati 1.000 RSD u stranačku kasu i koji od tada pa nadalje svakog meseca nastavi uplaćivati rečenu sumu. Ko članarinu ne uplati dva meseca i ko se ogluši o opomenu da dug izmiri, taj – marš iz stranke. Tačka.
    A zašto članarina nije skupa, kako neplaćanje maltene simbolične članarine dovodi do toga da raznoraznim tirjanima decenijama plaćamo hiljadostruko veći harač, zašto će se članarina (u dogledno vreme) višestruko isplati i šta se sve moće učiniti sa mnogo malih suma skupljenih u stranačku kasu, o svemu tome će biti reči u jednom od nastavaka osnivačkog mini-serijala.
    Nema, naravno, nikakvih garancija da će stvar uspeti! Tajna hroničnih neuspeha Srbije i jeste u tome što se u njoj – što reko onaj seljak Vuku Draškoviću – za stranku glasa samo ako je na vlasti i u kojoj se „preferiraju“ samo već „uspele“ stranke. Ali što Mao Ce Tung reče drugu Čung Vongu – ako NDS ne uspe, nije ni trebalo da uspe. Opet tačka.
    A kako ćemo znati da nije uspela? Lako! Ako za deset meseci ne uspe da okupi minimum 200.000 članova koji redovno plaćaju članarinu, to će biti znak da NDS nije uspela i povod da privremeni organi stranke SNiS-u upute sledeće saopštenje: OK, građani i građanke, stvar je propala, nismo uspeli, doviđenja, a vi nastavite da hodate po ulicama ko gluve kučke i da protestujete protiv „nepodnošljivih uslova“. Još jedna tačka. Nastaviće se. ... <<
 
:+1:
 
...

  • 0