Jump to content


Photo
- - - - -

Saintslau Basara ili ko je taj covek...


  • Please log in to reply
94 replies to this topic

#91 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,014 posts

Posted 23 November 2017 - 12:15

...

 
>> ... Kvadratura kruga dvojke
Piše: Svetislav Basara, 17. novembar 2017. 
 
* Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije
 
Neka Skandinavski putopis još malo pričeka, nema potrebe žuriti, ne naplaćuje se putopisarina, danas ćemo se, umesto šetnjom po Kopenhagenu, zabaviti srpskom zaumnom matematikom i jednim od njenih najtežih problema - kvadraturom kruga dvojke.
 
Krenemo, dakle, na posao. "Krug dvojke" nije toponim, nego metafora, deo beogradske pseudomitološke topografije, kao što su to, na primer, "Bermudski trougao" ili "Kod konja" i to samo po sebi ne bi bio problem da ne postoji kritična masa individuuma koji drže da je "krug dvojke" mnogo više od toga i da biti rođen (i odrasti) u "krugu dvojke" podrazumeva apriornu privilegovanost, blanko poštovanje i - posledično - političku podršku šire društvene zajednice.
 
Postoji u Podmafoznom jedan komentator, tvrdokorni "dvojkaš" - potpisuje se krajnje skromno, "El Grande" - koji je, kako sam kaže, "pravo iz keve ispao na asfalt" i koji me kao eklatantnog "seljobera" neprestano deportuje u mesto rođenja, ali bi "El Grande" ipak bio samo traumatološki (ili pre psihijatrijski), ne i matematički problem, da vrlo slično njemu ne razmišljaju mnogi beogradski uglednici iz svih oblasti takozvanog života, pa i politike. Treba li reći da pomenuti uglednici - kao i "El Grande" - vrlo popreko gledaju na moje kritičke opaske o "krugovima dvojke" propuštajući da primete - kao što to i "El Grande" čini - da ja uopšte ne govorim ni o mestu, ni o ličnostima, nego o jednoj krajnje provincijalnoj psihologiji koja si laska da je evropska, građanska, demokratska i šta ti ja znam, zato što je situirana u strogom centru prestone megakasabe.
 
Slično kao što takozvana Prva Srbija životari u čvrstom uverenju da biti rođen kao Srbin po automatizmu znači biti dobar, gostoljubiv, mnogostradalan i istovremeno posednik svih istina i svih prava, takozvana Druga Srbija (koje, po Vesni Pešić, odavno nema) čvrsto veruje da je od Prve bolja - i da je sledstveno ona ta koja treba da u Srbiji vodi glavnu reč - samo zato što je rođena u "krugu dvojke", što ne sere po avliji, malo bolje vezuje čvor na mašni i ima skuplji laptop i više zuba nego "seljoberski" deo populacije.
 
U tome se, uzgred rečeno, krije tajna brze (i sve ubrzanije) propasti svih političkih projekata začetih u "krugu dvojke" zato što je razlika između psihologija i političkih filozofija Druge Srbije (i krugova dvojke) ista kao i razlika između hard core i soft pornića. Baš tako. Dobro je poznato - a piplmetri će mi dati za pravo - da hard core karambe imaju mnogo veću gledanost (čitaj - mnogo više glasača) nego erotske limunade u kojima akteri pokušavaju da se naguze a da im ne uđe. Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije. Jedan čovek je to vaktile pokušao, pa je streljan, a sad mu podižu spomenik. Mislim - streljanju, ne čoveku. ... <<
 
...

  • 2

#92 Mama_mia

Mama_mia
  • Members
  • 4,616 posts

Posted 03 January 2018 - 18:04

..........Ova godina je, Bogu hvala, na izmaku, sutra vam sleduje novogodišnja poslanica, pa da podvučemo crtu, a vi sad počujte šta vam kaže Uncle Bas i ako možete nešto utuvite.

Ponavljam po stoti put: Vladavina Ace Srbina D.O.O. nije nikakav presedan, nikakva istorijska nepravda, nego je vekovno pravilo i jedino moguće ishodište istorijske nužnosti, samo što su loše pravilo i još lošija nužnost u Acinoj eri ogoljeni do kraja, tako da se Srbija pokazala bez (raznobojnih) pokladnih maski, onakva kakva je u stvari od nastanka i bila, kao društvo - bolje reći ljudsko mačje jebalište - koje nikada nije znalo (niti sada zna) šta hoće, ali koje to hoće odmah i koje - ukoliko mu trenutni Alfa Vožd momentalno ne obezbedi to što hoće - počinje da mrzi Alfa Vožda i arlaukanjem (ponekad i atentatom i revolucijom) na njegovo mesto dovodi novog (često i prethodnog), nazovimo ga Beta :lol+: Vožda koga hoće samo zato što onog prethodnog neće.

 

Koliko me sazrevanje (pojedinačnih i sporadičnih) svesti o dubini ćorsokaka u koji smo zapali raduje, toliko me sneveseljava zanemarljivost verovatnoće da bi se goreopisani politički sistem mogao demontirati i biti zamenjen novim društvenim dogovorom utemeljenom na nasleđu evropske političke filozofije, a ne na pseudomitološkim halucinacijama, bulažnjenjima i pratećim lopovlucima.

 

Pokušao je to, relativno nedavno, Zoran Đinđić pa je - posle nekoliko generalnih proba izvedenih pred očima čitave srpske javnosti - streljan usred prestonice, da bi ga u megasprovodu masovno "ožalili" tihi saučesnici u njegovom ubistvu.


  • 5

#93 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,014 posts

Posted 04 July 2018 - 21:16

...
 
>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.
 
Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.
 
 
Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.
 
Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.
 
Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.
 
E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.
 
A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<
 
...

  • 0

#94 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,186 posts

Posted 05 July 2018 - 01:19


...

>> ... Elementarna mržnja
Svetislav Basara, 04. jula 2018.

Jeste da temperature nisu baš letnje, ali leto je dobrano poodmaklo, osim A. Vulina – valjda u svojstvu dežurnog – ostali su se državnici i luping-majstori serbski ućutali ili otišli na odmore po „egzotičnim turističkim destinacijama, pičvajza vrednog pomena nema ni na pomolu, tako da je i poslovično oštri Slaviša Lekić počeo da piše o kucama.


Sledstveno je i moja malenkost u oskudaciji teme za satiru ili makar sprdačinu – bila prinuđena da, posle dužeg vremena, svrati na sajt NSPM ne bi li našla inspiraciju. A tamo, na NSPM-ovom sajtu, naleteh na tekst Marinka M. Vučinića naslova dovoljno intrigantnog – „Vučić i „braća“ Bugari i Nemci“ – da me namami na čitanije kratakog, ali jebitačnog Marinkovog referata.

Šta, dakle, piše Marinko? Nakon što je kao epigraf naveo dve – ruku na srce pomalo dupeuvlakačke izjave NJega Vrhovnog glede Nemaca i Bugara – M.M. V. piše (uglavnom prepričavam) da A.V. u svom konvertitskom zanosu namerno prenebregava „elementarne činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima“.

Paragraf-dva ispod, Marinko umilno glagolji da niko ne bi trebalo da ima „ništa protiv razvijanja dobrih privrednih i političkih odnosa sa Bugarskom i Nemačkom, ali “ zašto je potrebno govoriti o bratstvu tamo gde njega teško može biti, jer za to ne postoji elementarno istorijsko opravdanje“, pita se M.M. V, veliki poklonik reči „elementarno“.

E sad, međunarodnih bratstava i bratimljenja što se tiče, prema njima sam skeptičan možda i više nego Marinko V. samo mi se učinilo da cenjeni NSPM-ov autor ne zazire toliko od (apsurdne) mogućnosti da se Nemci, Bugari i Srbi pobratime, koliko žali što su Nemačka i Bugarska na rang listi srpskih mržnji spali na niske grane, daleko ispod Hrvata i Albanaca, što bi – ako to, daleko bilo, preraste u trend – na kraju moglo rezultirati slabljenjem mržnje i prema drugopomenutima (a prvoplasiranima) Albancima i Hrvatima, a što bi – saglasno Marinkovom smatranju – „izmenilo istorijsku svest srpskog naroda“, na čemu konvertit, Vučić – takođe po Marinkom smatranju – zdušno radi.

A zašto su Marinku i Marinku sličnima, a legion je ime, toliko potrebni ovekovečeni neprijatelji – i kakva je to „istorijska svest – objasnila je u tekstu na sajtu Peščanika Dubravka Stojanović na primeru srpske iskonske, još uvek žive, mada donekle zapretene (a odnedavno i politički neprobitačne) mržnje prema Turcima. „Turci su ključni sastojak srpske istorijske svesti“, piše Stojanovićeva i pojašnjava: „Pad Srbije pod Turke (doduše malo ko zna kad se to stvarno dogodilo) je orijentir u vremenu, granica između stare i nove ere. To je i iracionalno rešenje za nagomilane probleme. Turci su rešenje za sve. Ulice su prljave zbog tih 500 godina; nemamo demokratske tradicije zbog tog nesrećnog nasleđa; toaleti su zapušteni zbog tog jarma… To je naše kolektivno „nesrećno detinjstvo“, trauma koja dalje oslobađa od svake odgovornosti.“ Puca li vam sad nešto pred očima, a đuturumi? ... <<

...

Mislim da je citirani Basarin clanak pomalo "nategnut" - kao da se zeli nesto (neko) kritikovati tek samo kritike radi, da bi se nesto napisalo. Jer i taj citirani , doticni Marinko, nema nista protiv razvijanja politickih i ekonomskih odnosa sa Nemackom i Bugarskom, vec protiv insistiranja na nekom "bratstvu" - tamo gde ga realno ne moze biti. A onda se samo spekulise o paraleli Nemci,Bugari danas - Albanci, Hrvati sutra.
  • 0

#95 Kinik

Kinik
  • Members
  • 41,014 posts

Posted 09 July 2018 - 21:21

...
 
>> ... Vitgenštajnov sindrom
Da smo drevni (neki kažu i najdrevniji) narod arijevskog porekla, vidi se po tome što smo jedino mi i Indusi do dana današnjeg očuvali kastinski sistem, prikriven doduše, i prilagođen „našim posebnostima“…
Piše: Svetislav Basara
09. jula 2018. 16.00
  
 
… pa tako – za razliku od Indije u kojoj postoje četiri kaste i mnoštvo subkasti – kod nas postoje samo dve koje nikako da se dogovore ko je tu braman, ko pak nedodirljivi.
 
I zato se ta stvar rešava na demokratskim parlamentarnim izborima. Ko na njima pobedi, taj neko vreme bude brahman; ko pak izgubi taj je parija, sa svim atributima te kaste, dakle – ološ, lopov, lažov i – uopšte – niža rasa kojoj se, istina, dopušta da živi (ako ima od čega), ali sa kojom je svaki kontakt teški haram i teška sramota, koja se – za razliku od drevnih vremena – ne spira krvlju žrtvenih životinja, nego pljuvačinom po društvenim mrežama.
 
Ima tu još „naših posebnosti“. Kada ovim ili onim bivšim brahmanima (bez obzira na boju) istekne rok trajanja i kada se sunovrate među nedodirljive, ne mire se ti svati lako sa novom pozicijom. Daleko od toga! Nastavljaju da bramanišu i da se kurče i novoizabrane bramane promptno proglašavaju nedodirljivima koji su se – zahvaljujući kosmičkoj nepravdi – dokopali vlasti, pa sad žare i pale.
 
Na ova sumorna kastinska smatranja, navela me je skorašnja afera „Slikanje Ivkovića s Vučićem“, podsećajući me, uzgred, da sam vaktile – pre neku godinu, kad sam uradio intervju sa NJim Vrhovnim (tada još u fazi Overlorda) – i sam bio u Dudinoj koži. Podigla se beše, ako se sećate, euromahalska kuka i motika, pljuštale su društvenomrežne optužbe za – nabrajam samo neke – izdaju demokratskih ideala, muljavinu, dupeuvlačenje i grebanje za ambasadorsko mesto.
 
A ja – što bi rekle tabloidne novindžije kad ih savataju u nekoj brljotini – „samo radio svoj posao“. Sad slušajte ovamo, turite posle prst na čelo, pa razmislite: da li je čudo – ili je možda kosmička nepravda – što po javnoj, političkoj i privrednoj sceni Srbije haraju sublunarna antropomorfna stvorenja ako se već svaki pokušaj nadarenih i sposobnih ljudi (a još je poneki ostao) da malim koracima nešto promene na bolje u ovoj državi (za šta, po prirodi stvari, moraju doći u kontakt sa aktuelnim državnicima) proglašava izdajom, dupeuvlaćenjem ili brakom iz računa.
 
Zvuči bezizlazno, ali bezizlaznije je nego što zvuči. Postupajući kako postupa, dakle urlatoriski, lažnomoralnopanično i šatrouzibrećeno, Euromahala i njeni šamani – umal ne napisah brahmani – doprinose takozvanoj „negativnoj selekciji“ isto onoliko, ako ne i više, koliko i selektori, jer u startu demorališu gorepomenute nadarene i sposobne da se uključe u javni i politički život. Tako to ide u ovom svetu punom neizvesnosti u kome ipak ima nekih izvesnosti. Evo, recimo, jedne, filozofski potkrepljene. „Čovek kome amputiraju ruku “ – piše Ludvig Vitgenštajn – može sa apsolutnom izvesnošću smatrati da mu ruka neće ponovo porasti.“ Pa da parafraziram. Sa ovakvim glavama (svih boja) apsolutno je izvesno da u Srbiji nikakvog boljitka neće biti. ... <<
 
...

  • 0