145 replies to this topic

[Kinik]

...

 

Najbolja je fora u tome da to kolo zaista postoji!

 

 

>> ... Anino kolo

Svojevremeno vavedenije Prvog Fikusa Srbije, Ane Brnabićeve, u Pustolinu u Nemanjinoj zbog premijerkine je nesrpske seksualne dezorijentacije bilo propraćeno sabornim ibretenijem Slavskog Pojasa i Kitaj Goroda, koje je potrajalo vrlo kratko…

Piše: Svetislav Basara, 30. marta 2019.

 

… sve dok „odozgo“ nije stiglo naređenje da momentalno prestane – a DM Palma za dlaku izbegao mučnu obavezu da u Dom Narodne Skupštine (mesto našeg današnjeg zločina) dolazi u kožnim pantalonama sa prorezima na guzici.

 

Na drugoj strani u Euromahali i Krugovima dvojke, oduševljavanju nije bilo kraja, puno se tu očekivalo, ali gle od čega – ne od premijerkine ekonomske politike ili od njene (široj javnosti nepoznate) stručnosti – nego od njenog gejstva.

 

Moja se pak malenkost nije ni ibretila ni oduševljavala, nego je bacila ovlašan pogled na Brnabićkin lik, skrozirala ga i u trenu dokonala da je neopremijerka samo jedan u beskonačnom nizu dinkića, đelića i plejade inih „eksperata“ koji se pojave niotkud, reše svoj finansijski problem i nestanu u bespućima povijesne zbiljnosti.

 

U jednoj stvari sam se ipak zajebao u skroziranju. Brnabićeva jeste do izvesne tačke išla stazom svojih ekspertskih prethodnika, ali je izgleda, za razliku od prethodnika, u jednom momentu podlegla harizmi Visokog Bića, politizovala se – možda ni radikalizovala nije prejaka reč – i preobrazila se u udarnu pesnicu politike „brže, jače bolje“, u gej verziju Vjerice Radete i od tada nema vladajućeg političkog panađura na kome Prvi Fikus ne saslužuje Visokom Biću u ritualima satanizacije opozicije.

 

Kad ne lezi vraže, komedijant slučaj onomad sukobi protopopečiteljku sa Boškićem Obradovićem i to gde – na stepeništu Doma Narodne Skupštine, na kome je Boškić postavio zasedu ministrima dolazećim na polaganje računa narodnim deputatima. Boškić, kako rekosmo, uopšte nije naivan. Praveći cirkus – čemu je ionako sklon – on državotvorce razotkriva u njihovom cirkuzanstvu i muljatorstvu, što će na malo duže staze imati itekakvog efekta.

 

E, ali ni popečitelji nisu naivni. Nailazeći na Boškićevu zasedu, uglavnom su bagatelisali stvar, a na Boškićeve optužbe za lopovluk, uzvraćali kontraoptužbama da je i Obradović mažnjavao neke pare „s krsta“, što no se kaže. Samo se politički neiskusna Ana „primila“ i pala u amok. I to žestok.

 

Propustio sam da na televizoru vidim sukob Titana – što je prava šteta – ali sam video (i čuo) premijerkino gnevno obraćanje SNiS-u. Neće, grmela je Ana, ona dozvoliti da zbog dverjanina Boškića u DNS ulazi na sporedni ulaz, ona će, zaklinjala se, ulaziti na glavni ulaz, pa kud puklo da puklo. I pročaja. Politički neiskusna Brnabićeva ne vidi da Pustolina u Nemanjinoj i Skupština nisu institucije nego seljačko kolo, da su joj dali dinar da u kolo uđe, a da će – da bi iz kola izašla – morati da plati mnogo više. Neka pita kolege iz SPS-a koliko tačno. Plus kamate. ... <<

 

 anino kolo.jpg   56.93KB   3 downloads

 

...

[Kinik]

...

 

>> ... Ispod Mire trijumviri vire

Nije prošlo ni pet minuta od početka Pinkove novoproseravaonice nazvane Hit tvit (ili tako nešto) a tone SMS i tvit e-govana počele su da se sručuju na glavu Mirjane Karanović koja se drznula da počini zločin pojavljivanja na TV Pinku, koji, fakat, sve više liči na zamak porodice Adams, ali koji je – svidelo se to nekom ili ne – realistična slika i prilika ove i ovakve Srbije.

Piše: Svetislav Basara, 'Danas', 05. aprila 2019.

 

 

    Koliko sutra Karanovićkin „gaf“ postao je tema dana i predmet opštenarodne debate. Bilo je više nego predvidivo da će glavna optužba biti da se Karanovićka „prodala“ – „mora da su joj dali pare za film“ – mada je bilo i dobronamernika koji su u mekoći src� tvrdili da je glumica zločin počinila iz nehata, možda iz afekta ili „na mah“, a ne s predumišljajem.

    Nisam se nešto preterano udubljivao u slučaj, pa nisam obavešten da li se neko od moralnih paničara opsetio da tu, nedavno, Karanovićki nije bilo dozvoljeno da govori na građanskim protestima čija će sledeća alotropska modifikacija – protestno subotnje arlaukanje pred Pinkom – biti tema naše današnje kolumne.

    Pre, međutim, nego što zađemo u sitnija crevca, zapitajmo se da li je crnu vest da se MK pojavila na Pinku moralnim paničarima saopštio Vulin, da li se Mirinim gostovanjem pohvalio Željko, ili ih je obavestila OZNA ili su lično gledali televiziju koju nikada, nipošto – i ni po cenu života – ne gledaju.

    Ratko Božović je u jučerašnjem Danasu SNiS- podastro spisak jakih razloga zbog kojih masovni (i beslovesni) odlazak pred Pink treba promptno otkazati. Naravno, džaba je krečio, wellcome to club, Ratko. Sad nemam kud. I ja ću džaba krečiti. Nezadovoljstvo nekim privatnim TV programom, ma kakav bio, izražava se na dva načina – pritiskom na gumb off na daljincu ili samozadovoljavanjem. Tačka.

    Trijumvirat Fantastikus u sastavu Đido, Guzati Trol i Boškić misli da će dovođenjem hiljada i hiljada nezadovoljnika – tačan broj će „u glavu“ saopštiti dr Stefanović – da umesto njih vade trnje iz Pinkove mindže nešto uraditi za svoju maglovitu stvar, ali sve što će postići biće da će ih Željko sve džumle direktno uključiti u rijaliti, koji – kako maločas videsmo – ionako saborno gledaju. Neko u toj gunguli lako može dobiti batinom po glavi – ili pičci – sigurno je samo to da među njima neće biti sledeće personae dramatis – Đido, Trol, Boškić i Željko.

    Izraz je pozamašne tupoumnosti, za koju već poodavno sumnjičim trijumvire, danima gromoglasno najavljivati dolazak pred Pink i nadati se da će pinkadžije biti smušeni kao rts-ovci, da će se Željko popeti na sto i pokenjati se na sebe, kao što je to uradio Bujke i da će iz svega toga ispasti NEŠTO. Šta? Malčice će uzdrmati vlast – čuju se glasići – pa će je posle dotući na megamitingu i kontramitinzima koji uskoro slede, a koji će biti tema naše sutrašnje kolumne. ... <<

 

...

[Kinik]

...

 

>> ... Summa sumanutosti

Kako juče i najavih, naša današnja kolumna posvećena je  predstojećoj protestnoj kalakurnici pred TV Pinkom, za koju se obe stranke  (zasad se bajagi ne zna koja će biti jebena) ubrzano pripremaju.

Piše: Svetislav Basara, 06. aprila 2019.

   

 

    Željko i Boškić se danonoćno prepičkavaju preko Tvitera, Guzijan preti radikalizacijom, Đido rovari negde u senci, a Boškić je, u međuvremenu,  prešao sa Tvitera na delo, pa je na čelu ordije – s istim strateškim ciljem kao i u slučaju RTS-a – potegao u Skupštinu  velekasabe beogradske.

    Ali  Boškića & Co  na skupštinskom je kapidžiku sačekao odred rezolutnih srpskih žena koje su, kao Marije na Prkosima, povicima „marš, fašisti“ i grudima – umal grešna mi duša po inerciji ne napisah „golim“ –  odbranile N. N. gradonačelnika i vršioca svih varoški dužnosti Vesića. Cirkuzijadu ste, pretpostavljam, videli na televizijama – a šta ste videlo to zavisi od toga koju ste televiziju gledali – pa da ne arčimo karaktere na opise. Imamo preča posla.

    Šta, dakle, kažem, šta je Trijumvirat hteo postići  ispredskupštinskim perfomansom. Isto što i desantom na RTS!  Ništa  osim dizanja prašine i stvaranja iluzije da nešto rade, da se „trude“ i „bore“, što je eklatantno  koješta.

    Đido, Guzijan  i Boškić jesu to što jesu – iako  misle da su nešto drugo – ali uopšte nisu glupi; vrlo dobro oni znaju da u postojećem  odnosu snaga nisu u stanju da Vučića strmopizde s vlasti, ali teraju po starom.

    Ispravno uočivši da je trajektorija Vučićeve zvezde krenula silaznom putanjom – što nije posledica njihovog opozicionog delovanja, nego sila erozije – Trijumvirat je dokonao da pičvajzima niskog intenziteta treba  danonoćno privlačiti/odvlačiti pažnju, da se slučajno ne bi formirala neka autentična politička snaga koja bi  jednom za svagda dokinula politički sistem burazerske megalomanije i kleptokratije.

    U toj računici ima izvesnog smisla, ali nema krčmara, čiju ostavku Trijumvirat kurčevito traži, plus ostavke dveju glavnih krčmarica. Visoki Krčmar je neposredno posle neuspelog desanta na varošku belediju, promrmljao nešto u smislu da bi policija konačno mogla preduzeti odlučnije korake da spreči „nasilje na ulicama“.

    Da li Trijumvirat očekuje da Krčmar da ostavku? Ma jok. Ma kakvi. Rekosmo već da oni nisu glupi. A čemu se onda nada? Evo čemu. Nada  se da će se tokom kalakurnice pred Pinkom dogoditi NEŠTO što će Krčmara prisiliti na ostavku, ako ne baš na dan 13. 4, a ono kasnije, kada se stvar „radikalizuje“.

    Seljačka, dakle, dramaturgija koja je već višekratno viđena na domaćoj sceni. Zakoni, međutim, dramaturgije važe i za ovakve farsične igrokaze, a pogotovo važi zakon Antona Pavloviča koji kaže da puška okačena na zid u prvom činu, mora opaliti u trećem. Treći čin samo što nije počeo, a nama samo ostaje da se nadamo da će u pušci biti ćorak. ... <<

 

...

[Milenko Puzigaca]

A jesu li i u onim puskama o kojima je pisao kako su ih sa Djindjicem drzali u skupstini ili negde isto bili ćorci? Uostalom, ništa ne može da bude gore od situacije gde 95% srbijuksa nece civilizaciju, sad vec treca generacija, unuci degenerika koji su krajem osamdesetih dizali milokliz na "slobu slobodu",  degeni koji su se potpuno vratili na kraj 19 i pocetak 20 veka, pa dosli do toga da kenjaju o zlom "forin ofisu" kao njihovi bolesni prađedovi. Sta ima od toga gore? Da srbsko zlo zavrsi krug, konacno otkrije sve karte, pa opkoljeno i zatvoreno u obor konacno pocne samo sebe da ujeda od sopstvenog zla, jer nema vise beckih konjusara, ustasa, balija, sptara i ostalih karakondzula koje je ujedalo, pa su mu sad ostali samo mrski autosovinisti, i ono samo, a kako je predvidjano na ovom forumu pre skoro 20 godina? Zasto je to lose?

[bresson]

„Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“

– Svetislav Basara

[Mama_mia]

jos neki tekst da postavim dok traje...a povod je to sto ima neki komentar ispod jedne kolumne

gde komentator kaze kako je toliko strasno to sto pise basara da ce jednog dana ismejati i samog Boga  

 

Povod za razgovor bila je fake news da je u prošlu subotu novoosnovana Stranka slobode i pravde izabrala Đida za predsednika. Šta je tu pa fake – graknuće drkadžije – vaistinu je tako bilo i – gle – na papiru vaistinu tako beše, ali i vrapci pod velekasabskim strehama znaju da je zapravo bilo obrnuto, to jest da je Đido izabrao stranku, cinik bi rekao „s koca i konopca“, ali cinizam nije tema naše današnje kolumne.

Naša tema je ovdašnja upornost u naopakom postavljanju stvari i imbecilnoj nadi da će tako postavljene stvari funkcionisati kao da su postavljene onako kako Bog zapoveda. A bog politike – ili je možda bolje reći demon – zapoveda da se stranke osnivaju tako što grupa ljudi povezanih određenom politikom idejom sazove osnivačku skupštinu, na toj skupštini izabere privremene organe, a onda – posle izvesnog vremena – na izbornoj skupštini izabira glavni, izvršni odbor, predsednika i proče organe.

A zašto se stranke uopšte osnivaju? Zato da bi – kada dođu na vlast – uredile države u skladu sa njihovim viđenjem kakva država treba da bude. A kako to stranka čini u takozvanom praksisu? Tako što državu uređuje onako kako je uredila samu sebe, kao što je to učinilo naše Vrhovno Biće koje je Srbiju uredilo „u dlaku“ kao SNS, što će reći na principu centralizovane političke moći, slepe poslušnosti i stroge subordinacije.

Sa SNS-ove tačke gledišta – stvar funkcioniše kao podmazana (bogme se izdašno i „podmazuje), ali tako uređena država nužno zapada u stagnaciju, u puko biološko preživljavanje, u agresivnu defanzivnost i pasivno ali drčno podnošenje događaja na koje ne može da utiče; to je ona „nepodnošljivost“, onaj olovni oblak koji pritiska Srbiju, a iz koga povazdan sevaju kilave munje i gromovi.

Ko, dakle, hoće da vidi kakva će stranka X biti kada dođe na takozvanu vlast, neka pogleda kakva je u opoziciji i sve će mu biti jasno. Ako je, recimo, umesto da stranka izabere njega, predsednik X izabrao stranku u kojoj je apsolutni gospodar – što nije samo Đidov slučaj – nemojte imati iluzija da će se predsednik X, Y, Z, svejedno, drugačije ponašati kad se uspentra na vlast, naročito ako mu je stranačko rukovodstvo i članstvo sastavljeno od uhljeba koji se „politikom“ bave zato što ništa drugo ne znaju da rade, a nemaju muda da kradu kad nisu „na vlasti“.

Pravna pouka protestnom građanstvu i pučanstvu: ako vam je OVOGA pun Sebastijan Kurtz, znajte da se iz Kurtza možete izvaditi samo osnivanjem stranke koja će stvari postaviti onako kako bog dobre politike zapoveda. Nastavite li se zanositi brzim rešenjima brzo ćete doći u situaciju da zanosite muda sledećem Vrhovnom Biću. Ime i adresa poznati redakciji.

[villiem]

da neko sutra postavi neki panj, sklonio bi taj oblak

[Mama_mia]

...to je bilo u Odesi...

[villiem]

vezuv se dimi nad ovim mestom

[Mama_mia]

Na ulicama su zveri...

[Mama_mia]

`ajd jos jedan:

 

U obilju izveštaja o vodostanju u međunožjima rijaliti diva, vesti o krvoprolićima, saobraćajnim pičvajzima, estradnim spanđavanjima i raspanđavanjima, moja omiljena žutara, Blic, ponekad ume da postavi i filozofsko pitanje.

 

Evo jednog takvog, na koje prekjuče naleteh na žutarinom sajtu.

„Kako je moguće“ – filozofski se pita Blic – „da Srbi uvek završe u izvitoperenom jednopartizmu?“ Budući da je sveznadar Blic ima spreman odgovor i na takvo pitanje. „Sve dok se aktuelni, proporcionalni izborni sistem bude držao u životu“, kaže Blic, „odgovornost političkih predstavnika i dalje neće biti prevelika, političke partije će i dalje biti centri moći, a neće nas obići ni situacija u kojoj ćemo uvek nad glavom imati po nekog Tita, koji će se pitati za sve.“

Ne znam da li ste opazili da je Blicov urednički menadžment vešto izbegao da pomene trenutnog pitača za sve, naše Vrhovno Biće, nego je kao paradigmu izvitoperenog jednopartizma naveo davno zamaklog Tita, koji se, uzgred rečeno, „pitao“ za mnogo manje stvari nego Vrhovni, mnogo je toga drug Valter prepuštao pobočnicima i stručnjacima, ponešto je i slučaju prepuštao, što sa Vrhovnim nije slučaj, ali što nije tema naše kolumne.

 

Ja za razliku od Blica držim da ne postoji takav izborni sistem koji bi nas izbavio situacije da „nad glavom nemamo po nekog Tita koji će se pitati za sve“, kao što ne postoji ni takvo društveno uređenje; sva smo ih, sa izuzetkom džamahirije, isprobali i u svima nam je nad glavama bio neki Tito, a posle Tita je opet dolazio neki Tito. Uključujući Tita.

A šta ja kažem, zašto je tome tako. To je tome tako zato što su molitve NJ. S. Irineja – i retroaktivno, u prošlosti i unapred, za ubuduće – uslišene i što smo „jedinstveni“ ili je možda bolje reći – jedinstven slučaj. Nema, naime, naroda na ovom svetu koji u nekom trenutku svog dijalektičkog razvoja nije podlegao izazovu nacionalnog jedinstva, ali isto tako – sa izuzetkom Kine i Severne Koreje – nema naroda koji se, poučen belajima koji nužno proizilaze iz nacionalne jedinstvenosti, nije dovranisao, presaldumio i vratio najboljem od loših sistema – sistemu parlamentarne demokratije.

 

Sad će drkadžije i legalisti da graknu: pa u Srbiji je sistem parlamentarne demokratije odavno na snazi, što ja ne sporim, ali napominjem da je u Srbiji taj sistem na snazi u dlaku onoliko koliko je Kosovo u Srbiji, a da Kosovo nije u Srbiji upravo zato što smo – hteli ne hteli – bili (i ostali) nacionalno jedinstveni.

Pravna pouka za NJ. S. Irineja. Da je nacionalno jedinstvo – bilo kakvo ljudsko jedinstvo, uostalom – bilo u skladu sa Božijom voljom, ne bi ga vaktile lično Gospod pokarabasio i pomeo jezike. Sledi i teološka pouka iz pera brata Rusa, Nikolaja Berđajeva: „Svako jedinstvo koje nije u Hristu, jedinstvo je u Antihristu.“ Pravni lek? Nema ga. Mi smo pravno neizlečivi.