...
Meni je najbolji onaj 'Caffe'.
(ovde su u pribliznoj razmeri)
Secam se jedne godine u Italiji. nekako sam redovno prolazio pored neke duvandzinice, pa i sa tompusom u ustima, gde me je vlasnik osacovao. Pa me jednom zazove da udjem. I rec po rec, na mom kljakavom italijanskom (dovoljnim za sporazumevanje) krene neka lagana prica oko cigara. Kazem ja njemu cuo sam za italijanske, 'Toscane' - on se istopio od milja, rece, sinjore pa to je cisto uzivanje i odmah izvadi kutiju 5-pack. Pita me - jesam li ikada trosio? Ne. Ako dozvoljavam da po pokaze - izvadi jednu i kaze: ja je obicno presecem na pola ... kao Clint Eastwood. Smejali smo se. Gde ja u napadu pusacke solidarnosti izvadim aluminijumsku kutiju ... i ponudim ga. Lik da odlepi! Izadje mu zena, ljubazo mi se nasmesi i prekorno mu kaze - Franco!? Zmigali smo ocima i mrdali prstima. I tako se ja navadim kod njega - probao svasta. I eke tanke mirisljave 'brazilke', i nesto ia Afrike, pa iz Lat/ Sr. Amerike, samo nismo dirali Kubu. Kaze on mnogo skupo - pita odakle ja nabavljam, gde sam mu ispricao, da mu se skoro slosilo, pa me pozove u pomocne prostorije - tamo im je stan da izjada svoju muku. Kad sam mu pricao kako se to kupuje u Msk. nije verovao! Kutija od 25 komata kubanskih purosa za 5-10$!? Pa mu objasnim - oni to, zajedno sa secerom, daju za dz. za naftu, industrijske proizvode i robu siroke potrosnje. Bio je zgranut. I onda mi kaze kakve su cene u Italiji. Mislim, zaista - to zestoko stipa. Pitao me kako da se najjeftinije dopelja do Msk - pa mu kazem da u agenciji uzme privatni vaucer, hotel moze da bira, a adrese hotela / prodavnica cu mu dati. Sve ostalo je njegov problem. Razdesio se - a sta je uradio pored stroge / brkate zene - to ne znam.
Uglavnom, rastali smo se - ja njemu aluminijumsku kutiju purosa, on meni povecu kesu Toscano / brazilki. Meni bilo OK.
Pola 'toscane' / tanku brazilku popusis u trenu, a puros zahteva sedenje / prostoriju.
Da. imao neke 'rascupane sa oba kraja' olandeske zezalice, - blage, vise cista zezacina.
Ovo sam kasnije kupovao u Bgd, u fri shopu. Jos su ih pravili sa drvenim kutijama i mesinganom bravicom.
Sa Msk, sa prestao kad su cene narasle bezobrazno - nisam hteo da bacam pare, a tim pre pojavila se neka njihova, lokalna fabrika u gradu Pogar. Imali su uvozni duvan, kubanske radnike koji su naucili njihove i interesantan izbor purosa - onih 'vitola', tj. oblika. No i to je trajalo poprilicno kratko - odjednom cene odose u bestragiju. Necu da placam leftisticku zgadiju.
U bolja / lepsa vremena za mene, princip mi je bio - kad neko ide za Msk, pita kako da ti se oduzim - pa mu dam adresu i kazem - to_i_to umesto 'consulting fee'. Umesto da mi plati 100-150$ kupi 10-20 kutija purosa po 25 rub, i raspodeli medju clanovima delegacije. On sretan, a ja ne smem da mu kazem istinu. Nasa carina nije imala pojma. Jurila 'rusku tehniku'!
Sve je to proslo, ostale samo uspomene, pa kako neko naganja 'Dolomite' - ja naganjam 'toscano / toscanello'.
Btw, jedne godine neki likovi hteli da mi uprilice "Dolomite sve sa gumenim gaceronama'.
No, kinichka sumnjicavost kaze - ostani u podnozju.
I dok su se oni pentrali - uzivao sam u laganom mezetluku, vincu, i toscanama (onda se moglo).
Ovi se vratili, em izmozdeni, em ubledeli / drhtavi, em moraju u klonjaru slosilo im se.
Jedva ih svukli dole.
Tako kad neko kaze Dolomiti, setim se tog skromnog rizorta / hutte, uzivancije i zagledanja u planinu kroz naocari - koje su mi pozajmili (sta ces, nenavikao prasinarski lik dosao u planinu - pa kako da ga puste da oslepi!?
)
Fotke?! Goddammit!
Posle dva sretna razvoda i gubitaka vise aparata / filmova koje su mi izbacili u garazu?
...
Edited by Kinik, 05 March 2019 - 02:16.
macanudo.jpg 267.03KB
4 downloads
