Zdravstvo ovde nikada nije bilo na visokom nivou. Nikada nije izdvajano za nauku ni procenat onoga sto su izdvajale razvijene zemlje (to su mi govorili ljudi sa doktoratom iz medicine), pa bazicnih istrazivanja nije ni bilo u meri u kojoj je potrebno, svud je medicinska profesija deficitarna i trazena, samo ovde lekari cekaju i po deset godina na birou za posao, uz posledicu da specijalisticki pregled cekas po dva meseca, zato sto nema dovoljno zaposlenih lekara, a ono, pojeo vuk magarca, kad sve sto ljudi uplacuju za zdravstveno osiguranje vlast upotrebi u druge svrhe. Zdravstvena nega ovde, pre svega hronicnih bolesnika, uopste nije na nivou zapada, niti je ikad bila. Mislim, negde u KC u Bg, NS ili Nisu lekari moraju da rade sve po knjizi, kad profesori nadgledaju, pa je i nega bolja, i, naravno, kad platis u privatnoj ordinaciji, ali ima zabusavanja (recimo, kod ateroskleroze i povisenog pritiska prepisuju lekove za pritisak, diuretik i lek za sprecavanje sinus tahikardije, ali ne i statine koji smanjuju holesterol, sto je standard na zapadu). Jos je u manjim sredinama mnogo gore nego u Bg, NS i Nisu, lekova nema po apotekama, pa pacijent mora iz Bg, recimo, da nabavlja lekove, uz to, hronicni bolesnici su mahom stariji ljudi ili invalidi, koji ne mogu da potrce I dodju do pregleda u KC Bg, NS, Nis... Nase zdravstvo je jad I cemer (ruku na srce ima I divnih ljudi u zdravstvu koji su posveceni svom poslu, citaju najnovije medicinske clanke I literaturu da bi bili u toku sa najnovijim otkricima iz svoje oblasti, ali takvi nisu vecina).
