Evo nam dijela objašnjenja zašto sajko ima dvotrećinsku većinu na izborima i zašto nepogrešivo biramo ološ:
Ispovest penzionisanog rudara iz RTB Bor kome je Aleksandar Vučić obećao pomoć
Lokalni moćnici jači od predsednika
Nedugo posle „razgovora sa premijerom“ ćerka Jovana Dablidžanovića zaista je dobila posao, doduše na određeno vreme. I kada mu se učinilo da je konačno rešio najveću muku, posle samo nekoliko meseci svi Jovanovi snovi su se raspršili kao kula od karata
Desilo se upravo ono čega se Jovan Dablidžanović, penzionisani mašinski inženjer i bivši rudar u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, najviše plašio. U jednom trenutku ponadao se da je rešio najveći problem koji ga dugo tišti i da nije uzalud čekao u redu ispred Nemanjine 11, na „razgovor sa premijerom“, jer mu je tadašnji predsednik Vlade, sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obećao pomoć – konkretno posao za Jovanovu ćerku. Pre toga niko drugi nije mogao, ili nije hteo da mu pomogne. Nedugo posle razgovora sa Vučićem, Jovanova ćerka je zaista dobila posao, doduše na određeno vreme, ali mislio je bolje išta nego ništa. Penzionisanom rudaru iz Bora se učinilo da je konačno rešio najveću muku, ali su se posle samo nekoliko meseci svi njegovi snovi raspršili kao kula od karata. Šta o svemu, posle svega, misli Jovan Dablidžanović?
„Moja ćerka je definitivno izgubila radno mesto koje je dobila zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Izgubila je nešto što je za nju bilo života vredno. Oduzeli joj gradski vlastodršci iz Bora, ljudi od kojih se gnuša čitav grad. Nije pomoglo ni moje svakodnevno zapomaganje, moljakanje, pisanje znanim i neznanim institucijama, ministarstvima, Vladi, svima... Nije pomoglo ništa, jer niko, ama baš niko, ne vrednuje ni mladost ni vrednoću, a izgleda ni reč našeg predsednika. Ne vrednuje ništa. Ja vas pitam, zašto je organizovan naš dolazak u Beograd, u Vladu? Verovatno šale radi. Verovao sam predsedniku Vučiću i verovaću bez obzira na sve. Poštovao sam ga i poštovaću, voleo ga i voleću. Moliću se svakog trenutka za njegovo zdravlje i njegovu sreću jer on to zaslužuje i vredi.
Generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković poslao je 22. septembra 2017. predsedniku opštine Bor Aleksandru Milikiću dopis broj 07-02-1546/2017 sa molbom da se razmotri mogućnost zaposlenja moje ćerke. Onako kako se predsednik Vučić dogovorio sa svojim kabinetom i bivšim predsednikom opštine Žikom Petrovićem. Odbili su da zaposle moju ćerku s obrazloženjem da je opštinskoj upravi u Boru naložena racionalizacija i da nikakva urgencija nije moguća. Niti izvodljiva.
I sve bi bilo dobro da su za svakog važeća ista pravila. Pa čak i za njega samog. Kako je moguće da je isti zaposlio svoje prijateljice i suprugu? Kako je moguće da za njih to ne važi? Uostalom, meni je predsednik Vučić rekao da će moja ćerka imati sigurno zaposlenje bilo gde. U RTB-u ili u gradu. Za to je bio zadužen generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski, u koga je predsednik imao poverenje da će to i uraditi. On se s tim šegačio, omalovažavao, mada je trebalo da je uposli u RTB-u, u kome sam proveo čitav radni vek, ja i mnoge generacije iz moje porodice pre mene.
