Jump to content


Photo
- - - - -

Uloga kamatne stope i centralne banke u ekonomiji


  • Please log in to reply
37 replies to this topic

#16 Harun el Rašid

Harun el Rašid
  • Members
  • 153 posts

Posted 10 August 2018 - 23:07

Izvinjavam se što upadam ovako nenajavljeno, hteo sam samo da pitam, kada su konsultacije za avgustovski rok?


  • 0

#17 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 11 August 2018 - 04:02

Bohumilo, vidim da si prilicno „nabildovan“ ekonomskom teorijom , ali jos uvek mi nije logicno da vece kamatne stope mogu povecati privrednu aktivnost – jednostavno nema logike!

Pretpostavimo ovako: niska kamata stimulise da neko uzme kredit i investira u nekretnine, infrastrukturne projekte itd. Povecanje kamate bi destimulisalo takvu vrstu investicija, jer bi se , normalno, otplacivale vece rate na kredit. Naravno da bi se svakome vise isplatilo da uzme kredit za kucu./stan sa kamatom od 3 % nego od 8-9 %!

Medjutim, kako bi vece kamatne stope stimulisale odredjene privredne subjekte da investiraju u druge grane privrede/industriju/ biznis? Konrektno, uzmimo neki banalan primer da ja hocu da otvorim, recimo pekaru. I napravim dobar biznis plan, odem u banku i podignem kredit. Glavno pitanje je: zasto bi meni bilo  bolje da uzmem kredit po vecoj kamatnoj stopi? Tj. zasto, ako vec nisam ulozio u pekaru kada je kredit bio manji, recimo 5%, zasto bi mi sada pekarski biznis bio isplativiji kada je kreditna stopa otisla na , recimo 10%?


Edited by darth bane, 11 August 2018 - 04:03.

  • 0

#18 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 1,267 posts

Posted 11 August 2018 - 09:53

Pretpostavimo ovako: niska kamata stimulise da neko uzme kredit i investira u nekretnine, infrastrukturne projekte itd. Povecanje kamate bi destimulisalo takvu vrstu investicija, jer bi se , normalno, otplacivale vece rate na kredit. Naravno da bi se svakome vise isplatilo da uzme kredit za kucu./stan sa kamatom od 3 % nego od 8-9 %!

 

Koji ti je ovo vec - cek' da prebrojim - prvi, drugi, treci put da ponavaljas ovo

 

 

darth bane, on 06 Feb 2017 - 07:52, said:

Sta se tebi licno, vise isplati: da uzmes kredit od banke sa 3 ili 6 % kamatne stope ( ne vezano usta ulazes kredit) ? Moje je misljenje da ima nekoliko opcija koje mogu dovesti do resenja izlaska iz krize - ali o tome drugom prilikom. Medjutim, to nije automatsko dizanje kamatnih stopa.

 

pa sam ti ja onda objasnio (bohumilo, on 06 Feb 2017 - 09:15, said:"Naravno da je investitoru bolje sto je kamata na pozajmicu niza, kao sto je i meni kad hocu da kupim automobil bolje da on kosta 10 evra nego 10 000 evra. (Jos bi bolje bilo da je sve dzabe, u automobili i krediti i sve ostalo.) Ali je problem ako bilo koju od tih cena na taj nivo postavi drzava (a ne slobodno trziste)..." i daje jos detaljnije, pa si ti opet ponovio:

 

 

darth bane, on 19 Feb 2017 - 02:35, said:

Pa sta je po tebi bolje, kao subjektu na trzistu, investitoru: da uzmes kredit za kucu/ stan po kamatnoj stopi od 5 % ili 8 % ? Pa velika vecina ljudi ce pre uzeti kredit kada su kamatne stope nize

pa sam ti jos jednom skrenuo paznju da je to vec odgovoreno - i evo sada opet, "ako hoces da uzmes kredit za projekat - bolje je da ti kredit bude jeftiniji"!!! Ajde? :ajme: A ako hoces da stedis?

 

 

Ovo sto si napisao je potpuno ekvivalentno da kazes "najbolje je da satic na automobilu uvek pokazuje da je rezervoar pun, i da se nikada ne pali lampica da je prazan" - i to je trivijalno tacno, ali ja ZELIM da kazaljka korespondira sa STVARNIM nivoom goriva, i da mi se upali lampica kada treba da ga napunim, a ne da bude stalno zakovana na najvisi nivo i da mi se onda auto ugasi na sred puta jer mi je nestalo benzina. Isto tako zelim da kamatne stope odgovaraju STVARNOM nivou stednje, tj. STVARNOM nivou slobodnih resursa koji su mi dostupni za moju dugorocnu investiciju, a ne da centralna banka niskom stopom daje LAZNI signal da tih resursa ima, pa da mi se onda projekat "ugasi na sred puta" - kao sto je se ugasio 2008...


Edited by bohumilo, 11 August 2018 - 09:57.

  • 4

#19 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 11 August 2018 - 12:16

Koji ti je ovo vec - cek' da prebrojim - prvi, drugi, treci put da ponavaljas ovo


pa sam ti ja onda objasnio (bohumilo, on 06 Feb 2017 - 09:15, said:"Naravno da je investitoru bolje sto je kamata na pozajmicu niza, kao sto je i meni kad hocu da kupim automobil bolje da on kosta 10 evra nego 10 000 evra. (Jos bi bolje bilo da je sve dzabe, u automobili i krediti i sve ostalo.) Ali je problem ako bilo koju od tih cena na taj nivo postavi drzava (a ne slobodno trziste)..." i daje jos detaljnije, pa si ti opet ponovio:

pa sam ti jos jednom skrenuo paznju da je to vec odgovoreno - i evo sada opet, "ako hoces da uzmes kredit za projekat - bolje je da ti kredit bude jeftiniji"!!! Ajde? :ajme: A ako hoces da stedis?


Ovo sto si napisao je potpuno ekvivalentno da kazes "najbolje je da satic na automobilu uvek pokazuje da je rezervoar pun, i da se nikada ne pali lampica da je prazan" - i to je trivijalno tacno, ali ja ZELIM da kazaljka korespondira sa STVARNIM nivoom goriva, i da mi se upali lampica kada treba da ga napunim, a ne da bude stalno zakovana na najvisi nivo i da mi se onda auto ugasi na sred puta jer mi je nestalo benzina. Isto tako zelim da kamatne stope odgovaraju STVARNOM nivou stednje, tj. STVARNOM nivou slobodnih resursa koji su mi dostupni za moju dugorocnu investiciju, a ne da centralna banka niskom stopom daje LAZNI signal da tih resursa ima, pa da mi se onda projekat "ugasi na sred puta" - kao sto je se ugasio 2008...

Vestom retorikom izbegavas konkretne odgovore. Opet- razumem sto hoces da kazes da FED povecanjem kamatnih stopa hoce da ucini Ameriku atraktivnijom za stednju: ako u evropskim bankama imam 1 % kamatu na orocenu stednju a u americkim 5% ja cu izabrati da stedim u americkoj banci. Sada dolazimo do momenta kada su ti stedni ulozi podloga za novu kreditnu emisiju, a moje pitanje je: ali ko ce uzimati te kredite, kada vlada prezaduzenost - na globalnom nivou?! Bice tu i tamo, naravno, ali ne moze se ocekivati novi kreditni bum. Jer vecina ne moze da vrati ni postojece kredite!
  • 1

#20 mrblaf

mrblaf
  • Members
  • 476 posts

Posted 11 August 2018 - 22:57

To i jeste poenta podizanja kamatnih stopa - da se smanji uzimanje kredita. Time se smanjuje traznja i posredno inflacija, tj. podizanje kamatnih stopa je osnovni nacin kojima se centralne banke bore protiv inflacije. 

 

U takvoj situaciji novac umesto da bude pozajmljen stoji negde neplasiran - na racunima, u sefovima, trezorima itd. Kada novac ne kruzi on onda kao da i ne postoji, u formulama za inflaciju npr. osnovna dva faktora za obracun inflacije su kolicina novca i money velocity odnosno brzina obrta novca. Ako se npr. nastampa 10% novih novcanica ali istovremeno neko odvoji 10% starih novcanica i zakopa ih time se inflacija nece promeniti i pored stampanja novca jer se zakopovanjem novca smanjila brzina obrta i pored ukupno vece kolicine novcanica. Dakle vece kamatne stope->manje kredita->manja brzina obrta novca->manja inflacija.

 

Jedan od posrednih ciljeva koji zeli da se postigne povecavanjem kamatnih stopa je i prevencija spekulacija. Kada cena imovine krene da raste a kamatne stope su niske, mnogi ljudi uzimaju kredite da bi kupili imovinu i zaradili preprodajom imovine po visoj ceni. Jedan od najpoznatijih spekulativnih balona tog tipa je nastao u americkim deonicama tokom 20-tih godina proslog veka kad su ljudi kupovali deonice na marginu od samo 10% (tj. ulagali su 10% svog novca i posudjivali 90% da bi kupili deonice). Na taj nacin se pocetno ulaganje moglo udvostruciti ako deonice skoce 10% ili udesetostruciti ako deonice skoce 100%, no naravno kad cene krene da padaju onda nastaju opsti bankroti.

 

Mislim da je FED trenutno najvise zabrinut zbog spekulativnih balona u mnogim oblastima investiranja, no nije bas jednostavno izduvati takve balone, videcemo sto ce se desiti kada cene nekretnina ili deonica pocnu naglo da padaju...


  • 2

#21 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 11 August 2018 - 23:33

To i jeste poenta podizanja kamatnih stopa - da se smanji uzimanje kredita. Time se smanjuje traznja i posredno inflacija, tj. podizanje kamatnih stopa je osnovni nacin kojima se centralne banke bore protiv inflacije. 

 

U takvoj situaciji novac umesto da bude pozajmljen stoji negde neplasiran - na racunima, u sefovima, trezorima itd. Kada novac ne kruzi on onda kao da i ne postoji, u formulama za inflaciju npr. osnovna dva faktora za obracun inflacije su kolicina novca i money velocity odnosno brzina obrta novca. Ako se npr. nastampa 10% novih novcanica ali istovremeno neko odvoji 10% starih novcanica i zakopa ih time se inflacija nece promeniti i pored stampanja novca jer se zakopovanjem novca smanjila brzina obrta i pored ukupno vece kolicine novcanica. Dakle vece kamatne stope->manje kredita->manja brzina obrta novca->manja inflacija.

 

Jedan od posrednih ciljeva koji zeli da se postigne povecavanjem kamatnih stopa je i prevencija spekulacija. Kada cena imovine krene da raste a kamatne stope su niske, mnogi ljudi uzimaju kredite da bi kupili imovinu i zaradili preprodajom imovine po visoj ceni. Jedan od najpoznatijih spekulativnih balona tog tipa je nastao u americkim deonicama tokom 20-tih godina proslog veka kad su ljudi kupovali deonice na marginu od samo 10% (tj. ulagali su 10% svog novca i posudjivali 90% da bi kupili deonice). Na taj nacin se pocetno ulaganje moglo udvostruciti ako deonice skoce 10% ili udesetostruciti ako deonice skoce 100%, no naravno kad cene krene da padaju onda nastaju opsti bankroti.

 

Mislim da je FED trenutno najvise zabrinut zbog spekulativnih balona u mnogim oblastima investiranja, no nije bas jednostavno izduvati takve balone, videcemo sto ce se desiti kada cene nekretnina ili deonica pocnu naglo da padaju...

Ovo je primer dobrog posta , sa svime napisanim ovde ja se apsolutno slazem. Ali na osnovu svega recenog - kako ce onda podizanje kamatnih stopa da dovede do povecanja privredne aktivnosti (po bohumilovoj teoriji), kada bi , zapravo, trebalo da se desi upravo suprotno: manje kredita = manje novca = manje investicija= manje privrednih aktivnosti??!??!

Sto se boldovanog tice: toga ima i danas tzv. "leveraged investment"  (options, ili , jos bolje CFD -Contracts for Difference). 


  • 0

#22 slavisa063

slavisa063
  • Members
  • 1,994 posts

Posted 12 August 2018 - 07:42

Teorija je jedno, a praksa je drugo.


  • 0

#23 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 1,267 posts

Posted 12 August 2018 - 08:35

 Sada dolazimo do momenta kada su ti stedni ulozi podloga za novu kreditnu emisiju, a moje pitanje je: ali ko ce uzimati te kredite, kada vlada prezaduzenost - na globalnom nivou?! Bice tu i tamo, naravno, ali ne moze se ocekivati novi kreditni bum. Jer vecina ne moze da vrati ni postojece kredite!

 

Ti mene sad pitas "ali ako popravim merac nivoa benzina, kad dodjem do kraja upalice mi se lampica i posle necu moci da idem dalje?". Odgovor je da kada ti nestane benzina - ne treba i NE MOZES da nastavis dalje, bez obzira sta ti pisalo na meracu i bez obzira koliko pritiskao gas. Treba da stanes, napunis auto, pa tek onda mozes da krenes.

Kada skoce cene kredita zato sto nema stednje, tada i nije dobro vreme za pozajmljivanje, tada i ne treba i NE MOZE da se pozajmljuje - nema sta da se pozajmi, nema realnih resursa ustedjenh - nego treba da stede, pa tek kada se akumuliraju neka realna dobra (kada se napuni rezervoar) koja bi podrzala dugorocne projekte, tj. kada prirodno padnu kamatne stope, tada treba da se uzimaju krediti i da se ulaze u dugorocne projekte.

Mi sada, zahvaljujuci VESTACKI niskim stopama imamo paradoksalnu situaciju gde su ljudi prezaduzeni, a istovremo nivo potrosnje dostize rekorde - to se jednim delom finansira trgovinskim deficitom sa zemljama sa vecim nivoom stednje. Zato i imamo tako traljav rast (uprkos eksplozivnom razvoju odredjenih grana industrije, pre svega informacionih tehnologija), a sve se pusi od kreditiranja i "privredne aktivnosti" na sve strane, nema toliko kvalitetnih investicija (zato sto nema realnih resursa koji bi ih podrzali), dosao si dotle da velike kompanije drze ogromne svote novca u banci cak i uz mizerne kamate jer nemaju gde da uloze, nestaje ti benzina a ti navalio na gas, hoces da probijes ono dno dole - zato sto ti merac POGRESNO pokazuje da ti je pun rezervoar - ali stojis u mestu.

 

 

 

_____________________________________________________________________________________________________

 

 

Ja razumem tvoju teoriju, ona je u sledecem: TUP LUP...

Opet- razumem sto hoces da kazes LUP TUP

kako ce onda podizanje kamatnih stopa da dovede do povecanja privredne aktivnosti (po bohumilovoj teoriji),

 

Gluposti.

 

Dakle ti nisi razumeo apsolutno nista od svega sto sam napisao, pa makar i sta ja to tvrdim na nekom najgrubljem i najkrupnijem planu (sto se vidi iz ovog boldovanog). I dalje tvrdim da vazi jos jaci stav, da ti cim pocnes recenicu sa "Razumem da...", ona nuzno mora biti netacna, iz tehnickih ogranicenja koja sam demonstriraju kroz raniju diskusiju na ovoj temi. Prosto receno, mislim da nisi u stanju da uspesno polozis Tjuringov test.


Edited by bohumilo, 12 August 2018 - 08:45.

  • 0

#24 AgroUrban

AgroUrban
  • Members
  • 4,027 posts

Posted 12 August 2018 - 09:49

Meni je nerealno da je neko potrošio više od 37 sekundi na raspravu sa darth banetom... :D

 

Ipak pozitivno je što je iz tolike besmislene diskusije izašlo dosta poučnih postova, ali mislim da nije vredelo nečijeg nerviranja i pokušaja objašnjavanja...


  • 2

#25 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 12 August 2018 - 11:03

Prvo, i stedni ulozi poticu iz kreditiranja a ne primarne emisije, tj. i tvoja stednja je neciji dug (jer novac se emituje i ulazi u sistem kao "dug" tj. kreditiranjem a ne primarnom emisijom - ali to je sada druga prica...).

Ti teoretises, puno "mutis" pa onda to "smuckano" ispljujes na sagovrnika, koristis puno veste retorike ali nemas odgovor na postavljena pitanja. ( ili ne zelis dati prave odgovore...)

Upravo ovo sto sam gore napisao"  vece kamate = manje kredita = manje novca = manje investicija= manje privrednih aktivnosti??!??! Sto ce neminovno dovesti do jos vece recesije?!  Ili ti je logika potpuno "izvrnuta" ili nesto  krijes tj. prave razloge i posledice podizanja kamatnih stopa. 

 

 


Edited by darth bane, 12 August 2018 - 11:05.

  • 0

#26 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 1,267 posts

Posted 12 August 2018 - 11:54

Meni je nerealno da je neko potrošio više od 37 sekundi na raspravu sa darth banetom... :D

 

Ipak pozitivno je što je iz tolike besmislene diskusije izašlo dosta poučnih postova, ali mislim da nije vredelo nečijeg nerviranja i pokušaja objašnjavanja...

 

To jeste bila ideja, da se malo prodiskutuje, napise i objasni nesto o velikoj stetnosti vestacki niskih kamatnih stopa na ekonomiju, za koje drzim da su centralni izvor najveceg dela problema savremene ekonomije - ukljucujuci anemican rast standarda, ali i finansijsku krizu iz 2008, koja, btw, jos nije sanirana, samo je zatrpana novim "lakim novcem", pa zato FED i ne moze da podigne dosta kamatne stope jer se odmah ekonomija zatetura i pripreti recesija, odmah isplivaju na povrsinu neopravdani i promaseni biznisi i investicije (koji, ocigledno, ne mogu da generisu zadovoljavajuci rast ekonomije) - a kojih nikada ne bi bilo da su kametne stope korelirale sa realnom stednjom, tj. da su bile formirane na slobodnom trzistu. To je kao kada neodgovorni mestani bacaju smece i stare stvari u lokalnu baru, pa onda cim krene sa isusivanjem bare - pojavi se , gle cuda, smece, zardjali bojleri i frizideri itd.

 

To i jesam pisao da bi citali i o tome razmisljali ljudi koji to jesu u stanju da urade, a ne zbog Baneta (njegov domet je meni odavno jasan), on je posluzio kao dobar slagvort.

 

 

 

 

Nema potrebe da dalje pises besmislice i/ili stvari koje sam vece adresirao po vise puta i na vise razlicitih nacina. Kako sam ti rekao i ranije, ukoliko zelis dalje da diskutujes sa mnom o ovome moras prvo da prilozis dokaz o polozenom Tjuringovom testu, posto za sada delujes kao nesvesni robot koji nije u stanju cak ni da percipira (a kamoli procesira) o cemu se govori, vec prosto generise random stringove koje nemaju nikakvog smisla, a onda ih ponavlja do iznemoglosti.

 

Ukoliko ne znas sta je to -  evo linka:

 

https://en.wikipedia...iki/Turing_test

 

 

Do tada - so long and thanks for all the fish!


Edited by bohumilo, 12 August 2018 - 11:56.

  • 1

#27 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 12 August 2018 - 14:01

To jeste bila ideja, da se malo prodiskutuje, napise i objasni nesto o velikoj stetnosti vestacki niskih kamatnih stopa na ekonomiju, za koje drzim da su centralni izvor najveceg dela problema savremene ekonomije - ukljucujuci anemican rast standarda, ali i finansijsku krizu iz 2008, koja, btw, jos nije sanirana, samo je zatrpana novim "lakim novcem", pa zato FED i ne moze da podigne dosta kamatne stope jer se odmah ekonomija zatetura i pripreti recesija, odmah isplivaju na povrsinu neopravdani i promaseni biznisi i investicije (koji, ocigledno, ne mogu da generisu zadovoljavajuci rast ekonomije) - a kojih nikada ne bi bilo da su kametne stope korelirale sa realnom stednjom, tj. da su bile formirane na slobodnom trzistu. To je kao kada neodgovorni mestani bacaju smece i stare stvari u lokalnu baru, pa onda cim krene sa isusivanjem bare - pojavi se , gle cuda, smece, zardjali bojleri i frizideri itd.

To i jesam pisao da bi citali i o tome razmisljali ljudi koji to jesu u stanju da urade, a ne zbog Baneta (njegov domet je meni odavno jasan), on je posluzio kao dobar slagvort.



Nema potrebe da dalje pises besmislice i/ili stvari koje sam vece adresirao po vise puta i na vise razlicitih nacina. Kako sam ti rekao i ranije, ukoliko zelis dalje da diskutujes sa mnom o ovome moras prvo da prilozis dokaz o polozenom Tjuringovom testu, posto za sada delujes kao nesvesni robot koji nije u stanju cak ni da percipira (a kamoli procesira) o cemu se govori, vec prosto generise random stringove koje nemaju nikakvog smisla, a onda ih ponavlja do iznemoglosti.

Ukoliko ne znas sta je to - evo linka:

https://en.wikipedia...iki/Turing_test


Do tada - so long and thanks for all the fish!

Dobro, ne moras meni nista vise da objasnjavas, samo daj par primera u praksi gde je to uspesno funkcionisalo (ozivljavanje ekonomije primenom iskljucivo samo te jedne mere: podizanjem kamatnih stopa centralne banke).

Edited by darth bane, 12 August 2018 - 14:02.

  • 0

#28 alexnikolic

alexnikolic
  • Members
  • 2,741 posts

Posted 12 August 2018 - 18:23

Da ne ulazimo sad u osnove makroekonomije - diskutovane su ovde na raznim temama vise puta..

 

Ono sto treba najvise da zanima one koji zive u Srbiji jeste sta se desava kada FED rate dodje na 4-5%, kada isto to desi u Evropi, CH itd.. U tom slucaju investitori koji kupuju obveznice ce imati vrlo lep profit u zemljama koje se smatraju sigurnijim... Sta se u tom momentu desava sa Srbijom? Kako da primami strani novac svojim obveznicama i time odrzi monetarlnu stabilnost? To ce biti zabavno gledati. 


  • 0

#29 mrblaf

mrblaf
  • Members
  • 476 posts

Posted 12 August 2018 - 20:08

Cena obveznica je obrnuto proporcionalna kamatnim stopama - kad kamatne stope raste cena obveznica opada i obrnuto. Tako da ako neko ima sad obveznice koje donose 3%, da bi one donosile 5% njihova cena mora da padne poprilicno.

 

3 dolara kamata na 1 obveznicu koju si platio 100 dolara = 3% kamate

3 dolara kamata na 1 obveznicu koja vredi X dolara = 5% kamate; X mora da bude 60 dolara

 

Ovo je samo pojednostavljen primer (koji pretpostavlja da obveznica nema datuma dospeca), postoje posebne formule za obracun vrijednosti obveznica u zavisnosti od datuma dospeca i kamatnih stopa ali osnovni prinicp je isti - ako posedujes obveznice i kamatne stope rastu onda njihova vrednost opada. Stoga ce porast kamatnih stopa doneti gubitke onima koji poseduju obveznice.

 

Ono sto se u Srbiji sigurno moze ocekivati je smanjenje devizne likvidnosti i povlacenje novca stranih investitora, a time i veliki pritisak na kurs dinara. Srpske obveznice su vec prodavane stranim investitorima, cak i dinarske, s obzirom da su imale koliko toliko pristojne kamate. Kada medjutim dodje do skoka kamata na obveznice razvijenih drzava, time ce se atraktivnost domacih obveznica smanjivati i mnogi investitori ce izlaziti iz dinara i kupovati evre sto ce negativno uticati na kurs.


  • 0

#30 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 1,267 posts

Posted 12 August 2018 - 20:50

Dobro, ne moras meni nista vise da objasnjavas, samo daj par primera u praksi gde je to uspesno funkcionisalo (ozivljavanje ekonomije primenom iskljucivo samo te jedne mere: podizanjem kamatnih stopa centralne banke).

 

:lol+:

 

Opet robot pita nesto sto je (doduse, za one koji su u stanju da percipiraju i procesiraju ljudski jezik) vec eksplicitno adresirano, jos u mojoj drugoj replici na ovoj temi, koji se moze naci caaaak - na prethodnoj stranici!!! (bohumilo, on 03 Feb 2017 - 16:10)

 

 

...

 

Depresija 1920-1921 je izlecena upravo na taj nacin (te se, bas zbog toga sto je brzo prosla, o njoj malo i govori), podizanjem centralne kam. stope (odnosno nemesanjem FED-a, nego trziste da odredi kamatnu stopu kao sto odredjuje sve druge cene), polovljenjem javnog budzeta (administracija Vorena Hardinga) smanjenjem poreza za sve i pustanjem da se ekonomija sama rekonfigirira, da se vidi koje su investicije promasene itd.

 

evo i dva linka (takodje, naravno, za ljude koji znaju da citaju i mogu da razumeju) o tome dogadjaju:

 

The Depression You've Never Heard Of: 1920-1921

https://fee.org/arti...d-of-1920-1921/

The Forgotten Depression of 1920

https://mises.org/li...depression-1920

 

 

Cela ekonomska istorija civilizacije se moze citati (i cita se, u mnogobrojnoj literaturi) u kljucu toga sta se desava kada vlasti manipulisu novcem, a sta kada vrednost i cenu novca i kredita odredjuje realna ekonomska konjunktura - od nakazne inflatorne politike poznorimskih careva  koja je u dobroj meri zasluzna za propast Rima (iz tog fascinantnog perioda bi se dalo mnooogo nauciti), sve do istorije kapitalizma iz IXX, XX i XXI veka.

 

 

U daljem cu, iz ociglednih i jasno naznacenih razloga, ignorisati tvoje postove (barem dok ne prilozis rezultate sa onog testa sto sam predlozio) na ovoj temi, no necu te stavljati ignore listu, jer ne mislim da si intelektualno neposten (takve stavljam tamo), posto su cak i za takvo nesto potrebni makar minimalni kognitivni kapaciteti.


Edited by bohumilo, 13 August 2018 - 10:37.

  • 0