To sam postavio zato sto je pre par strana isla rasprava koja se zasnivala na tome da nauka raspolaze cinjenicama, a religija ne, te da postoje dokazi istinitosti naucnih teorija, a ne postoje dokazi istinitosti religije.
Evo necega sto mozda ide kontra prvom (drugo, jer naravno, apsolutno tacno).
Obelezje naucnih teorija je njihova prediktivna snaga, kao i kauzalna objasnjenja. x se dogodilo zato sto je y slucaj. E sad, ako imate x -> y, to je implikacija, ako-onda iskaz. ako je x slucaj, y ce biti slucaj. Posto vi pokusavate da nesto predvidite, postavlja se pitanje sta je tm - truthmaker tog predvidjanja? Odgovor je, naravno, entitet, skup entiteta ili neki dogadjaj koji je u skladu sa predvidjanjem. U ovom nasem x -> y iskazu, y je ono sto treba da nadjete da biste mogli da tvrdite x.
Medjutim!
Zakljucivanje po principu x -> y, y dakle x je poznato kao logicka greska, afirmacija konsekvensa. Klasican primer: ako pada kisa ulice su mokre, ulice su mokre, dakle pada kisa. Zakljucak nije dobar jer su ulice mogle biti mokre i iz nekog drugog razloga (prosli peraci ulica).
Na ovaj problem nailazimo u nauci zbog toga sto fenomeni koje opazamo su tipa 'y', za koje pokusavamo a trazimo objasnjenje 'unatrag' (y je slucaj, da vidimo zasto se dogodilo).
Sa druge strane, mozete reci x -> y, ne-y, dakle ne-x. Drugim recima, Ako pada kisa ulice su mokre, ulice nisu mokre, dakle kisa nije padala.
Po ovom modelu, filozofi nauke su dosli do toga da u nauci uvek imamo samo posla sa falsifikacijom, ne verifikacijom.
To je, negde od 50ih postala dominantna ideja u filozofiji nauke. Sudbina naucnih teorija je iskljucivo da budu opovrgnute, i da nauka napreduje ne, dakle, kumulativno, vec po sistemu stani-kreni. Neki su, na primer, smatrali da nema kumulativizma zato sto se periodicno u nauci smenjuju fundamentalne paradigme - okviri kroz koje posmatramo svet, i da nika ne mozemo biti sigurni da je trenutna paradigma istovremeno i konacna.
Klasican primer - njutnovu paradigmu o apsolutnom prostoru i vremenu zamenila je ajnstajnova po kojoj su prostor i vreme relativni a brzina apsolutna. To cini ajnstajnovu teoriju ne ekstenzijom njutnove, vec novom i nesamerljivom paradigmom. Naravno, ono sto dalje sledi od toga je da je njutnova paradigma, striktno, lazna, premda za mnoge prakticne potrebe, dovoljno dobra (ali ne i za GPS, npr).
Ne kazem da sve ovo moramo misliti, ali danas nije lako braniti kumulativizam i apsolutnu objektivnost. Ne samo zbog ideje falsifikacije, vec i zbog cinjenice da podatke koje dobijamo nekako moramo interpretirati i naci najbolju teoriju za njih, a opet naci teoriju nije uvek jednostavno. Ponekad, kazu neki istoricari nauke (Kun je najpoznatiji), dodje cak i do situacije u kojoj se naucnici drze jedne paradigme iako postoji sve veci broj anomalija (fenomena koji se ne uklapaju u predvidjanja). To onda moze sugerisati da je ljudski faktor daleko veci u razvoju nauke nego sto su, npr. pozitivisti mislili.
Isto tako, naucne tvrdnje, buduci da imaju primesu empirijskog, tesko mogu imati status logickih ili matematickih (koje su nuzne). Sve to nam govori da mozemo o nauci razmisljati na dva koloseka - teorijskom (na koji se odnosi sve ovo gore) i prakticnom (o kojem svedoce razni pronalasci u poslednjiih 500 godina, tj. sve ono sto cini civilizovan svet danas).
Ovo je sve tacno, naucno zakljucivanje je (strogo formalno) induktivno zakljucivanje (izuzev u matematici) a ono se ne moze dobro logicki utemeljiti. Cak je i falsifikacija (ovo sto kazes (x=>y & \neg y) => \neg x) u prakticnim okolnostima uvek induktivno rasudjivanje, posto recimo nikada ne mozemo biti 100% sigurni da smo izmerili \neg y (mozda nam je merni uredjaj pokvaren!) ili mozda u toj konkretnoj situaciji nekim cudom ne vazi x=>y (npr. nedeljom uvece na tom i tom konkretnom mestu ne vazi zakon gravitacije za crvenu serpu!) pa se onda x moze dopuniti sa tim novootkrivenim izuzetkom itd...
Prosto naucni biznis funkcionise, daje rezultate, daje dobra predvidjanja, iako ne mozemo na tako dubokom nivou da ga korektno utemeljimo (mozda ni logicki zakoni nisu tacni?). Ipak treba imati malo skromnosti sa tim stvarimi, zasto bi jedna zivotinjska vrsta (mozda i ne previse inteligentna) posle tek nekoliko stoleca bavljenja naukom (uz impresivne rezultate za tako kratko vreme) kao organizovanom delatnoscu (ili ikada!) bila u mogucnosti da sve razume i logicki utemelji?
Sudbina naucnih teorija je iskljucivo da budu opovrgnute, i da nauka napreduje ne, dakle, kumulativno, vec po sistemu stani-kreni.
Jeste, ali se kumulativno uvecava ona gomila opovrgnutih hipoteza, stoga sam to i naveo kao dokaz kumulativnog uvecanja naseg znanja.
S druge strane, reci da je religija manje vredna zato sto nema tu vrstu postignuca znaci potceniti u coveku sve ono sto ga je inspirisalo u religiji i sto nam je donelo fascinantna i jos uvek ziva dela u knjizevnosti, slikarstvu, muzici, filmu. Dakle, ipak nesto vise od proste potrebe za imaginarnim prijateljem.
I da sad izlistate: Ilijadu, Smartfon, Avione, Sistinsku kapelu, Piramide, Penicilin, itd itd...ne mislim da mozete odvojiti ista odatle i reci da je 'iznad' neceg drugog. Sve to cini nasu kulturu i civilizaciju, a bez bilo cega od toga, bili bismo siromasniji.
Nemam ja nista protiv religije. Samo, ipak, primeti da si ovde pomesao kategorije poredjenja, pa si "na strani religije" naveo ostvarena koja su inspirisana njome a sa druge strane ostvarenja koja su zasnovana na proizvodu nauke (naucnim teorijama). Postoje i autori i dela (od knjizevnosti i slikarstva do arhitekture) koji su inspirisani naukom i to bi bila ista ravan poredjenja.
Druga ravan je direktna korisnost/stetnost po ljude/drustvo i pitanje je kako bi se religija na kraju tu provela - imalo je tu i korisnih i stetnih stvari, nego je problem sto bi se ove korisne mozda mogle dobiti i bez nje a tada stetnih ne bi bilo, dok je sa naukom ovde potpuno druga situacija.
Treci ravan poredjenja bi bio duhovna (intelektualna, estetska...) vrednosti produkta jedne i druge i oblasti. I tu po meni nauka po meni pravi najvecu prednost, jer najvelicanstvenije naucne teorije se moraju svrstati u sam vrh dometa ljudskog duha, gore uz najvrednija dela Sekspira, Baha, Platona itd.
Edited by bohumilo, 09 April 2017 - 19:29.
)
