Jump to content


Photo
- - - - -

Verski simboli i slobode u sekularizmu


  • Please log in to reply
1047 replies to this topic

#1006 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 1,267 posts

Posted 09 April 2017 - 19:28

To sam postavio zato sto je pre par strana isla rasprava koja se zasnivala na tome da nauka raspolaze cinjenicama, a religija ne, te da postoje dokazi istinitosti naucnih teorija, a ne postoje dokazi istinitosti religije.

Evo necega sto mozda ide kontra prvom (drugo, jer naravno, apsolutno tacno).

Obelezje naucnih teorija je njihova prediktivna snaga, kao i kauzalna objasnjenja. x se dogodilo zato sto je y slucaj. E sad, ako imate x -> y, to je implikacija, ako-onda iskaz. ako je x slucaj, y ce biti slucaj. Posto vi pokusavate da nesto predvidite, postavlja se pitanje sta je tm - truthmaker tog predvidjanja? Odgovor je, naravno, entitet, skup entiteta ili neki dogadjaj koji je u skladu sa predvidjanjem. U ovom nasem x -> y iskazu, y je ono sto treba da nadjete da biste mogli da tvrdite x.

Medjutim!

Zakljucivanje po principu x -> y, y dakle x je poznato kao logicka greska, afirmacija konsekvensa. Klasican primer: ako pada kisa ulice su mokre, ulice su mokre, dakle pada kisa. Zakljucak nije dobar jer su ulice mogle biti mokre i iz nekog drugog razloga (prosli peraci ulica).

Na ovaj problem nailazimo u nauci zbog toga sto fenomeni koje opazamo su tipa 'y', za koje pokusavamo a trazimo objasnjenje 'unatrag' (y je slucaj, da vidimo zasto se dogodilo).

Sa druge strane, mozete reci x -> y, ne-y, dakle ne-x. Drugim recima, Ako pada kisa ulice su mokre, ulice nisu mokre, dakle kisa nije padala.

Po ovom modelu, filozofi nauke su dosli do toga da u nauci uvek imamo samo posla sa falsifikacijom, ne verifikacijom.

To je, negde od 50ih postala dominantna ideja u filozofiji nauke. Sudbina naucnih teorija je iskljucivo da budu opovrgnute, i da nauka napreduje ne, dakle, kumulativno, vec po sistemu stani-kreni. Neki su, na primer, smatrali da nema kumulativizma zato sto se periodicno u nauci smenjuju fundamentalne paradigme - okviri kroz koje posmatramo svet, i da nika ne mozemo biti sigurni da je trenutna paradigma istovremeno i konacna.

Klasican primer - njutnovu paradigmu o apsolutnom prostoru i vremenu zamenila je ajnstajnova po kojoj su prostor i vreme relativni a brzina apsolutna. To cini ajnstajnovu teoriju ne ekstenzijom njutnove, vec novom i nesamerljivom paradigmom. Naravno, ono sto dalje sledi od toga je da je njutnova paradigma, striktno, lazna, premda za mnoge prakticne potrebe, dovoljno dobra (ali ne i za GPS, npr).

Ne kazem da sve ovo moramo misliti, ali danas nije lako braniti kumulativizam i apsolutnu objektivnost. Ne samo zbog ideje falsifikacije, vec i zbog cinjenice da podatke koje dobijamo nekako moramo interpretirati i naci najbolju teoriju za njih, a opet naci teoriju nije uvek jednostavno. Ponekad, kazu neki istoricari nauke (Kun je najpoznatiji), dodje cak i do situacije u kojoj se naucnici drze jedne paradigme iako postoji sve veci broj anomalija (fenomena koji se ne uklapaju u predvidjanja). To onda moze sugerisati da je ljudski faktor daleko veci u razvoju nauke nego sto su, npr. pozitivisti mislili.

Isto tako, naucne tvrdnje, buduci da imaju primesu empirijskog, tesko mogu imati status logickih ili matematickih (koje su nuzne). Sve to nam govori da mozemo o nauci razmisljati na dva koloseka - teorijskom (na koji se odnosi sve ovo gore) i prakticnom (o kojem svedoce razni pronalasci u poslednjiih 500 godina, tj. sve ono sto cini civilizovan svet danas).

 

 

Ovo je sve tacno, naucno zakljucivanje je (strogo formalno) induktivno zakljucivanje (izuzev u matematici) a ono se ne moze dobro logicki utemeljiti. Cak je i falsifikacija (ovo sto kazes (x=>y & \neg y) => \neg x) u prakticnim okolnostima uvek induktivno rasudjivanje, posto recimo nikada ne mozemo biti 100% sigurni da smo izmerili \neg y (mozda nam je merni uredjaj pokvaren!) ili mozda u toj konkretnoj situaciji nekim cudom ne vazi x=>y (npr. nedeljom uvece na tom i tom konkretnom mestu ne vazi zakon gravitacije za crvenu serpu!) pa se onda x moze dopuniti sa tim novootkrivenim izuzetkom itd...

 

Prosto naucni biznis funkcionise, daje rezultate, daje dobra predvidjanja, iako ne mozemo na tako dubokom nivou da ga korektno utemeljimo (mozda ni logicki zakoni nisu tacni?). Ipak treba imati malo skromnosti sa tim stvarimi, zasto bi jedna zivotinjska vrsta (mozda i ne previse inteligentna) posle tek nekoliko stoleca bavljenja naukom (uz impresivne rezultate za tako kratko vreme) kao organizovanom delatnoscu (ili ikada!) bila u mogucnosti da sve razume i logicki utemelji? 

 

 

Sudbina naucnih teorija je iskljucivo da budu opovrgnute, i da nauka napreduje ne, dakle, kumulativno, vec po sistemu stani-kreni. 

 

Jeste, ali se kumulativno uvecava ona gomila opovrgnutih hipoteza, stoga sam to i naveo kao dokaz kumulativnog uvecanja naseg znanja.

 

 

S druge strane, reci da je religija manje vredna zato sto nema tu vrstu postignuca znaci potceniti u coveku sve ono sto ga je inspirisalo u religiji i sto nam je donelo fascinantna i jos uvek ziva dela u knjizevnosti, slikarstvu, muzici, filmu. Dakle, ipak nesto vise od proste potrebe za imaginarnim prijateljem.

I da sad izlistate: Ilijadu, Smartfon, Avione, Sistinsku kapelu, Piramide, Penicilin, itd itd...ne mislim da mozete odvojiti ista odatle i reci da je 'iznad' neceg drugog. Sve to cini nasu kulturu i civilizaciju, a bez bilo cega od toga, bili bismo siromasniji.

 

 

Nemam ja nista protiv religije. Samo, ipak, primeti da si ovde pomesao kategorije poredjenja, pa si "na strani religije" naveo ostvarena koja su inspirisana njome a sa druge strane ostvarenja koja su zasnovana na proizvodu nauke (naucnim teorijama).  Postoje i autori i dela (od knjizevnosti i slikarstva do arhitekture) koji su inspirisani naukom i to bi bila ista ravan poredjenja.

 

Druga ravan je direktna korisnost/stetnost po ljude/drustvo i pitanje je kako bi se religija na kraju tu provela - imalo je tu i korisnih i stetnih stvari, nego je problem sto bi se ove korisne mozda mogle dobiti i bez nje a tada stetnih ne bi bilo, dok je sa naukom ovde potpuno druga situacija.

 

Treci ravan poredjenja bi bio duhovna (intelektualna, estetska...) vrednosti produkta jedne i druge i oblasti. I tu po meni nauka po meni pravi najvecu prednost, jer najvelicanstvenije naucne teorije se moraju svrstati u sam vrh dometa ljudskog duha, gore uz najvrednija dela Sekspira, Baha, Platona itd.


Edited by bohumilo, 09 April 2017 - 19:29.

  • 2

#1007 Mujo Mujic

Mujo Mujic
  • Members
  • 1,107 posts

Posted 09 April 2017 - 19:57

...

 

 

 

Ajde me jos malo zasemejavaj tim 'moralom, religijom, simbolikom', pa da pocnem da kacim slicke moralnih / religioznih ljudi koji su posli po 'sloodu', sekli glave, dinamitirali, streljali - sve uz blagoslov raznoraznih degenerisanih popina!

:yucky:

Pos. na takav 'moral / religiju'!

 

Sto rece jedan lik - svaka postena crkva bi takve odavno spalila!

:furious:

 

Btw, samo sto sam bio do WCa, pa kazem sam sebi - a onaj nesretnik kaze 'cika ozgo'?

Pa nije ozgo, nego ozdo!

 

I lepo, ga, da proste pristojni 4umasi / 4umkinje, otresem.

:rotflmao:

 

...

 

Jbg. ti,

 

nije tebi niko kriv, sto su te ti degenerisani popovi, fake religiozni mutavci, hajvani sa ovim ili onim bradurinama, itd. toliko razhebali, pa si ti to u svom kurzschlussu povezao sa onim ne ubij, ne ukradi, ne slazi, ne siluj, itd. Pa sada i one koji se svojim izborom drze tih nacela istinski, ponovno opet nekom svojom iscasenom logikom povezujes sa ovim prethodnim.

 

Napose, ako se i ti drzis tih nacela, stezuci i disciplinirajuci sebe u zivotu i drustvu, onda je to tvoj alat, ne ovih gore. Pa tako kad ga otreses po tome, to je isto kao da si ga otresao sam po sebi! Pa da! :P


Edited by Mujo Mujic, 09 April 2017 - 19:58.

  • 0

#1008 Deja vu

Deja vu
  • Members
  • 159 posts

Posted 09 April 2017 - 20:40

...

 

 

 

Ne bih bas ja rekao ni da su stavovi Deja Vu - 'tacni', pogotovo onaj - 'evolutivno su preživele jedinke koje su brinule jedne za druge, dok su sebične pojedene od predatora i krepale od gladi', jes se mozemo zapitati - zar su vodje plemena / horde 'brinule za clanove' (a kasnije svi moguci 'kraljevi', pa i religijski) ili samo za sebe - pa smo opet nekako preziveli.

 

 

To se nužno ne mora odnositi na ljude, naročito ne na plemena, jer pre njih prethode skupine od 20-30 ljudi u paleolitu, nego na više sisare, pre svega primate. Postoje neki biološki razlozi otkud kod primata moral i tiče se lokacije očiju na glavi. Zbog toga što mi kao i većina primata imamo oči sa užim vidikom, ne možemo kao ptice ili preživari da gledamo sa strane i imamo širi pogled na polje samim tim na opasnost od predatora. Kako ne možemo gledati sa strane, pod rizikom smo da nas nešto pojede. Jedinke koje su se držale zajedno i čuvale leđa jedna drugoj (u bukvalnom smislu jer tada dve jedinke vide u potpunosi 360 stepeni celo polje) su preživele u odnosu na jedinke koje to nisu radile, koje su kako sam naveo bile ''sebične'' (ajd da stavim pod navodnike ako je to problem jer nisu baš voljno bile sebične kao što mi možemo biti). Prirodna selekcija je odradila svoje i dobili smo ovo što smo dobili. 

 

Kraljevi i poglavice jesu bili sebični, ali to nije remetilo moralnost u društvu između jedinki kada je god situacija to nagala. Znači ono što sam napisao nije apsolutno, naravno da ljudi nisu 100% moralni i mnogo često su sebični, ali to i dalje ne kvari objašnjenje otkud moral. Ovo opet nema veze sa religijom kao što vidimo. 


  • 0

#1009 handys111

handys111
  • Members
  • 379 posts

Posted 09 April 2017 - 20:43

 

mozda ni logicki zakoni nisu tacni?

 

Hah, postoje cak i tekstovi koji osporavaju i pravila zakljucivanja - Van Mekgijev kontraprimer za modus ponens, npr. To je sad dosta ziva debata, mada u okviru logike koja je dosta sira nego klasicna, ili cak matematicka (iskazna/predikatska) i obuhvata svakodnevni govor, promene konteksta...

 

 

Nemam ja nista protiv religije. Samo, ipak, primeti da si ovde pomesao kategorije poredjenja, pa si "na strani religije" naveo ostvarena koja su inspirisana njome a sa druge strane ostvarenja koja su zasnovana na proizvodu nauke (naucnim teorijama).  Postoje i autori i dela (od knjizevnosti i slikarstva do arhitekture) koji su inspirisani naukom i to bi bila ista ravan poredjenja.

 

 

Slazemo se. NIsam bio dovoljno eksplicitan. Samo sam hteo da naglasim da se religija ne treba svoditi na veru u imaginarnog prijatelja. Nikako nisam hteo da je poredim sa naukom u cilju da joj dam neki prioritet (mislim da sam to i naglasio).

 

 

Druga ravan je direktna korisnost/stetnost po ljude/drustvo i pitanje je kako bi se religija na kraju tu provela - imalo je tu i korisnih i stetnih stvari, nego je problem sto bi se ove korisne mozda mogle dobiti i bez nje a tada stetnih ne bi bilo, dok je sa naukom ovde potpuno druga situacija.

 

Sad, tu imamo onu nevolju da sve zavisi od nepredvidive i kapriciozne zivotinje zvane covek. Papa je pozivao na krstaske ratove govoreci da se deset zapovesti odnosi samo na hriscane. Inovacije u tehnologiji omogucile su sve krvavije i krvavije ratove. Atomska bomba je detonirana. S druge strane, ista potraga rezultirala je medicinskom opremom koja je spasila zivote. Mozda sam suvise optimistican, ali nikad ne bih zeleo da izostanu pozitivni efekti, cak i po cenu negativnih. Ipak verujem da dovoljno napredujemo da bismo se zastitili cak i od losih efekata sopstvenih izuma.

Oko religije, velike umetnosti bi bilo i bez nje, ali ne konkretnih umetnickih dela kojima se divimo. Opet, voleo bih da mislim da je vise ljudi nesto dobilo citajuci Dostojevskog nego sto je propatilo od inkvizicije. U svakom slucaju, ta macka je poodavno otisla iz dzaka.

 

 

Treci ravan poredjenja bi bio duhovna (intelektualna, estetska...) vrednosti produkta jedne i druge i oblasti. I tu po meni nauka po meni pravi najvecu prednost, jer najvelicanstvenije naucne teorije se moraju svrstati u sam vrh dometa ljudskog duha, gore uz najvrednija dela Sekspira, Baha, Platona itd.

 


Slazemo se, s tim sto ne znam da li bi bilo Platonovih ideja da nije bilo grckog politeizma ili Bahovih fuga bez njegovog dozivljaja religije...

Glavna stvar koju sam sve vreme hteo da ustanovimo (ne kontra bilo kog forumasa, vec prosto kontra jednog stava koji moze da se javi) jeste da as it is i religija i nauka mogu da bilo kom pojedincu, bilo da je ateista ili ne, bilo da je fizicar, ekonomista, stagod, pruze osnov za intelektualni i emotivni napredak. A to zasto su korisni deluje mi mnogo plodnije od razmisljanja sta je bolje. Kako kome, kako sta, kako za sta, kako kad...Svakako da ne mozemo da zivimo bez naucnih dostignuca, a mozemo bez religijskih/inspirisanih religijom (p.s. al ajd ubedi ti u to nekoga ko je, npr. rekao da bi okoncao svoj zivot da nije pronasao boga, ili nesto slicno ;) )


Edited by handys111, 09 April 2017 - 20:46.

  • 0

#1010 Mujo Mujic

Mujo Mujic
  • Members
  • 1,107 posts

Posted 09 April 2017 - 21:06

Upravo suprotno - samo se odgovoran covek moze smatrati slobodnim. :)

 

Vidi, sloboda se iz drustvenog kuta gledano opcenito smatra negativnom idejom (uvjetno receno, a vraticu se kasnije na to) - jel, biti slobodan znaci da mozes raditi sto hoces, prirodno animalno stanje. Ljudsko drustvo pak jeste fundamentirano na ogranicenjima, od onog npr. ne kradi do npr. 40kmh ogranicenje brzine na cesti. Odgovornost znaci discipliniranje sebe, stezanje svojih prirodnih nagona, u cilju povinovanja tih drustvenim ogranicenjima.

 

Ljudsko drustvo, pa tako i sam covjek, se slikovito nalazi na zici koja je rastegnuta izmedju dva pola: npr. na lijevoj strani prirodno, animalno stanje, slobode, biologije, anarhije, i sl. i npr. na desnoj strani visokomoralno, edensko, bozansko stanje harmonije. Kroz historiju, pa i ovo nase vrijeme, covjek i njegova vrsta se krece po toj zici, ili desno ili lijevo.

 

Jevrejska, krscanska, islamska etika/moral, kao i svi ostali zakoni uspostavljeni na tim temeljima, su nastali na lijevo pomjerenom polu, te imaju tenziju guranja desno, taj krajnji pol se smatra savrsenstvom. Medjutim, taj konacni idealisticki cilj kretanja drustva ima svoje nedostatke, primjerice harmonija, sklad, jednakost i sl. gusi motiv za progres nase vrste (ako se svi proizvedeni resursi jednako dijele, postoji ravnopravnost, i sl, a sto jeste jedan od ideala ovih nasih religijskih/moralnih sistema vrijednosti, tada prestaje ikakva potreba za transformacijom, evolucijom, unaprijedjivanjem tog drustva - to je edensko drustvo samo po sebi, i nema motiva ga za mijenjati). Povijesno gledano, uzroci npr. europskog krscanskog Dark ages ili bliskoistocnog islamskog ne-progresa se izmedju ostalog mogu naci i u rigidnoj aplikaciji cvrstih moralnih normi. To su visokomoralna drustva, neslobodna, skladna, bliska harmoniji, ali nemaju motiv za evoluiranje, progres.

 

Stoga nase vrijeme (poslj par stotina godina) biljezi tenzije kretanja ka lijevom polu, gdje se otvaraju neke moralne norme, takoreci podstice se prirodni animalni habitus nase vrste, medjusobna borba, jer to omogucava evoluciju i napredak vrste, sto je naravno korisno. Kretanje u lijevo je dobro do odredjene tacke, jer poslije te tacke pocinje potpuna sloboda, a sto bi za ljudsko drustvo znacilo anarhiju.


  • 0

#1011 Slaven

Slaven
  • Banned
  • 18,018 posts

Posted 09 April 2017 - 21:21

Slazemo se, s tim sto ne znam da li bi bilo Platonovih ideja da nije bilo grckog politeizma ili Bahovih fuga bez njegovog dozivljaja religije...

 

Glavna stvar koju sam sve vreme hteo da ustanovimo (ne kontra bilo kog forumasa, vec prosto kontra jednog stava koji moze da se javi) jeste

da as it is i religija i nauka mogu da bilo kom pojedincu, bilo da je ateista ili ne, bilo da je fizicar, ekonomista, stagod, pruze osnov za intelektualni i emotivni napredak.

A to zasto su korisni deluje mi mnogo plodnije od razmisljanja sta je bolje. 

 

(y)

 

ovo bi bio point - ili naprosto zakljucak sto podazumijeva sloboda u sekularnom drustvu. 

svaka cast handys111 .. lijepo receno. 


  • 0

#1012 Mujo Mujic

Mujo Mujic
  • Members
  • 1,107 posts

Posted 09 April 2017 - 21:25

Primjerice, kada smo vec kod simbolike, izvorna krscanska/hriscanska i islamska etika posjeduju moralna nacela empatije, iz cega proizilazi koncept jednakog i ravnopravnog raspolaganja resursina, npr. hranom. Te iz toga nastaju obaveze i simboli kao npr. lomljenje i dijeljenje pogace, davanje zekata i sadake, a onda iz toga nastaje i svijest u svim ostalim aspektima drustva gdje se na one koji imaju vise gleda negativno (sjetimo se onih prica o skrticama, dinar-efendijama, halapljivcima, ne lezi sit ako ti je susjed gladan, i sl., pa i danas cjelokupna nasa svijest o imucnijim osobama je kao o necemu negativnom).

 

Protestantska etika kao duhovna podloga kapitalizma, je iskljucila moralno nacelo empatije, te u prvi plan stavila kao moralno nacelo rada. Unutar protestantskog morala, ne smatra se losim imati vise od susjeda, niti postoji moralna obaveza dijeljenja svog imetka, pomaganja drugima. Akcenat je na radu. Iz nase percepcije to moze izgledati i jeste "neljudski", animalno, gomilati samo sebi kapital, no to polucuje rezultat, borba u konacnosti proizvodi korist za cjelokupnu zajednicu, iako oni najslabiji zavrsavaju u siromastvu, i na kraju odumiru.


  • 0

#1013 Kinik

Kinik
  • Members
  • 43,426 posts

Posted 09 April 2017 - 23:46

...

 

... ne znam da li bi bilo Platonovih ideja da nije bilo grckog politeizma ili Bahovih fuga bez njegovog dozivljaja religije ...

 

 

Ovo nije bas korektno zakljucivanje.

Postoje umetnici koji su kilometrima prosli pored 'dozivljaja religije', ili bili zestoki protivnici iste - pa su im dela nista manje bitna.

 

Recimo Tit Lukrecije Kar i njegov spev - 'De rerum natura / O prirodi stvari'.

Tu ni kamen na kamenu nije ostavio od neke 'religioznosti'.

 

>> ... Sama činjenica da nam je Lukrecijev ep u potpunosti sačuvan predstavlja izvranrednu okolnost, s obzirom na veliko neprijateljstvo hrišćanske crkve prema Lukreciju i idejama epikurejske filozofije, te uzimajući u obzir da je prepisivački rad u srednjovekovnim crkvenim samostanima odigrao presudnu ulogu u očuvanju onih dela rimske književnosti koja su došla do nas.

 

Ep negira svaki vid kreacionizma i božanske intervencije. Osnovni cilj Lukrecijevog epa jeste da oslobodi ljude praznoverja i straha od smrti. To se postiže izlaganjem filozofskog sistema grčkog filozofa Epikura, koga Lukrecije uzdiže na nivo gotovo neke božanske prirode. Prema Lukreciju, praznoverje je svako verovanje da su bogovi ili neke druge natprirodne sile stvorile naš svet i da na bilo koji način utiču na život ljudi. Strah od takvih bogova razvejava se u epu dokazima da se sva događanja u svetu mogu objasniti pravilnim kretanjem "atoma" i njihovim sudaranjem i okupljanjem, do čega dolazi prilikom njihovog kretanja u praznom prostoru. "Atomi i prazan prostor" – to je Lukrecijevo objašnjenje sveta, sveta u kome nema božanstava i drugih natprirodnih sila.

 

Strah od smrti suzbija se objašnjavanjem da smrt predstavlja materijalno raspadanje bića te da, kao jednostavan kraj postojanja, ona ne može biti ni dobra ni loša za to biće. Život je za jedno biće značajan samo dok je to biće živo. Strah od smrti, pak, predstavlja samo reakciju ljudi na strahote s kojima se susreću tokom života, na bol koji samo živi um može osećati. Lukrecije navodi još jedan argument protiv straha od smrti: ljudi koji osećaju strah zbog osuđenosti na večno nepostojanje nakon smrti treba da pomisle na večno nepostojanje pre svog rođenja. ... <<

 

O FMD ne bih.

To je vec toliko zloupotrebljavano, da se izandjalo u froncle.

 

...


Edited by Kinik, 09 April 2017 - 23:48.

  • 0

#1014 blond

blond
  • Members
  • 4,640 posts

Posted 10 April 2017 - 04:53

Nije vazno da li je moral bio pre religije ili religija pre morala.

 

 

Naravno da je vazno jer se religija samoproglasila izvorom morala i sa te nezasluzene i privilegovane pozicije nastupa vec vekovima, ta tvrdnja je za nju jedan od najvaznijih argumenata na kojem zasniva svoju neophodnost postojanja.

 

Istina je, zapravo, drugacija, da nije bilo morala pre religije onda ljudi nikad ne bi osnivali/ziveli u grupama/zajednicama.


  • 1

#1015 Slaven

Slaven
  • Banned
  • 18,018 posts

Posted 10 April 2017 - 07:03

Naravno da je vazno jer se religija samoproglasila izvorom morala i sa te nezasluzene i privilegovane pozicije nastupa vec vekovima,

ta tvrdnja je za nju jedan od najvaznijih argumenata na kojem zasniva svoju neophodnost postojanja.

 

Istina je, zapravo, drugacija, da nije bilo morala pre religije onda ljudi nikad ne bi osnivali/ziveli u grupama/zajednicama.

 

 

ovo je tako netocno/nije istinito iz jednostavne cinjenice koja se pronalazi u razlogu nastanka krscanstva, no ako i to zanemarimo

danasnja etika kao znanost o moralu vrlo decidirano objasnjava u kom dijelu i koliko religija zastupa moral. .. tako da tvrdnje o samoproglasavanju

religije .. o najvaznijim argumentima unutar datuma a pogotovo o razlogu neophodnosti postojanja - nema neke osobite cinjenicne podloge.

prije mi ovako sroceno - s naglaskom na datum izgleda kao potreba za iznosenjem osobnog stava u kojem se iscitava logicka pogreska u zakljucku.

 

danasnja filozofija morala, vrlo decidirano .. dapace znanstveno objasnjava uticaje na moralne aspekte pojedinca pri cemu religija

zauzima samo manji dio .. sve ostalo kako su rekli Deja vu i handys (i u nekim dijelovima bohumilo) objasnjavajuci zapravo smisao - sekularnog drustva.


  • 0

#1016 Slaven

Slaven
  • Banned
  • 18,018 posts

Posted 10 April 2017 - 07:13

jednostavnije receno, ova tvrdnja o datumima dovela bi nas u prici o povijesti arhitekture na zakljucak

kako je gradnja Katedrala zapravo nebitna jer je netko nekad i prije toga gradio. 


  • 0

#1017 blond

blond
  • Members
  • 4,640 posts

Posted 10 April 2017 - 10:38

ovo je tako netocno/nije istinito iz jednostavne cinjenice koja se pronalazi u razlogu nastanka krscanstva, no ako i to zanemarimo

danasnja etika kao znanost o moralu vrlo decidirano objasnjava u kom dijelu i koliko religija zastupa moral. .. tako da tvrdnje o samoproglasavanju

religije .. o najvaznijim argumentima unutar datuma a pogotovo o razlogu neophodnosti postojanja - nema neke osobite cinjenicne podloge.

prije mi ovako sroceno - s naglaskom na datum izgleda kao potreba za iznosenjem osobnog stava u kojem se iscitava logicka pogreska u zakljucku.

 

danasnja filozofija morala, vrlo decidirano .. dapace znanstveno objasnjava uticaje na moralne aspekte pojedinca pri cemu religija

zauzima samo manji dio .. sve ostalo kako su rekli Deja vu i handys (i u nekim dijelovima bohumilo) objasnjavajuci zapravo smisao - sekularnog drustva.

 

:ajme:


  • 1

#1018 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 10 April 2017 - 12:24

Uzmite u obzir da ni mi obicni smrtnici ne mozemo da dokazemo da npr. Zemlja kruzi oko Sunca a ne obrnuto !? Eto, kako ces ti Andjo, meni da dokazes da je to tacno? Sta ako svi mi zivimo u jednom imaginarnom svetu - nekom " matrixu"?! Ostaje nam samo da "verujemo" da je neko nesto dokazao nekim svojim istrazivanjima ...
  • 0

#1019 Vjekoslav

Vjekoslav
  • Members
  • 11,278 posts

Posted 10 April 2017 - 14:37

Uzmite u obzir da ni mi obicni smrtnici ne mozemo da dokazemo da npr. Zemlja kruzi oko Sunca a ne obrnuto !? 

 

images_q_tbn_ANd9_Gc_TO0vbx_Jtf_TFt7no_F


  • 0

#1020 Quad

Quad
  • Members
  • 4,434 posts

Posted 10 April 2017 - 14:49

Uzmite u obzir da ni mi obicni smrtnici ne mozemo da dokazemo da npr. Zemlja kruzi oko Sunca a ne obrnuto !? Eto, kako ces ti Andjo, meni da dokazes da je to tacno? Sta ako svi mi zivimo u jednom imaginarnom svetu - nekom " matrixu"?! Ostaje nam samo da "verujemo" da je neko nesto dokazao nekim svojim istrazivanjima ...

Spoiler


  • 0