824 replies to this topic

[Aca informacija]

Od najpopularnijih timskih sportova na ovim prostorima, odbojka je poslednja uvrštena u program olimpijskih igara. Tačnije, to se odnosi na muški turnir koji se igra, kao i ženski, od 1964. godine kada je po prvi put održan u Tokiju. Vaterpolo, fudbal, košarka i rukomet su ranije uvršteni u program igara, posebno vaterpolo i fudbal. Kod dama je sasvim drugačija situacija, one su prvi nastup imale mnogo ranije nego rukometašice i košarkašice - '76, fudbalerke - '96 i vaterpolistkinje - '00.

 

Dosadašnjih 13. olimpijskih turnira u odbojci, održano je u 12 različitih zemalja i 13 gradova. Samo jedna zemlja je dva puta bila domaćin - SAD, a turniri su održani u Los Anđelesu '84 i Atlanti '96. Naredne igre će biti održane u Tokiju i tada će taj grad ući u istoriju, kao prvi grad koji je dva puta bio domaćin odbojkaškog turnira, prvog i poslednjeg. Istovremeno, Japan će postati druga zemlja sa dva domaćinstva.

 

Osvajači medalja u muškoj konkurenciji

 

1964, Tokio - SSSR, Čehoslovačka, Japan
1968, Meksiko Siti - SSSR, Japan, Čehoslovačka
1972, Minhen - Japan, Ist. Nemačka, SSSR
1976, Montreal - Poljska, SSSR, Kuba
1980, Moskva - SSSR, Bugarska, Rumunija
1984, Los Anđeles - SAD, Brazil, Italija
1988, Seul - SAD, SSSR, Argentina
1992, Barselona - Brazil, Holandija, SAD
1996, Atlanta - Holandija, Italija, SRJ
2000, Sidnej - SRJ, Rusija, Italija
2004, Atina - Brazil, Italija, Rusija
2008, Peking - SAD, Brazil, Rusija
2012, London - Rusija, Brazil, Italija

 

Bilans medalja

 

1. SSSR - 3-2-1
2. SAD - 3-0-1
3. Brazil - 2-3-0
4. Rusija - 1-1-2
5. Japan - 1-1-1
6. Holandija - 1-1-0
7. SRJ - 1-0-1
8. Poljska - 1-0-0
9. Italija - 0-2-3
10. Čehoslovačka - 0-1-1
11. Bugarska / Ist. Nemačka - 0-1-0
12. Argentina / Kuba / Rumunija - 0-0-1

 

Rekorderi po broju nastupa (računajući i Rio 2016)

 

14 - Brazil
11 - Italija, SAD
9 - Poljska

 

Brazil je jedina reprezentacija koja je svaki put učestvovala, dok su Italijani redovni učesnici od Montreala '76. Prva tri turnira u Tokiju, Meksiko Sitiju i Minhenu su propustili.

 

Najuspešniji odbojkaši na OI - Yuriy Poyarkov (SSSR), Steve Timmons (SAD). Oba odbojkaša su osvojila po 2 zlata i bronzu, oba su osvojili tri uzastopne medalje, dva zlata pa bronzu. Poyarkov od '64 do '72, Timmons od '84 do '92. Poyarkov je inače Ukrajinac, dok je Timmons bio MVP igara u Los Anđelesu '84. Četiri godine kasnije u Seulu, izabran je u najbolji tim na poziciji blokera.

 

Najuspešniji odbojkaši po ukupnom broju medalja - Sergey Tetyukhin (Rusija), Samuele Papi (Italija). Tetyukhin je debitovao sa 20 godina u Atlanti '96 i tada jedini put ostao bez medalje (poraz od SRJ za bronzu), a osvojio je 1-1-2 nakon toga. Papi je debitovao takođe u Atlanti sa 23 godine, a osvojio je 0-2-2. Nije igrao jedino u Pekingu 2008. godine zbog povrede. Obojica su još uvek aktivni. Tetyukhin će verovatno igrati u Riju sa 40 godina, dok se Papi sa 43 godine nalazi na spisku Piacenze za sezonu 16/17.

 

Na navedenoj listi po 3 medalje imaju: Timmons (SAD), Poyarkov, Kondra, Zaytsev (SSSR, otac Ivana Zaytseva), Dante, Giba, Rodrigao, Sergio Santos (Brazil), Minami, Nekoda (Japan), Giani, Sartoretti, Tofoli, Mastrangelo, Fei (Italija), Kuleshov, Khamuttskikh (Rusija)...

 

Igrači sa najviše nastupa (5) na OI: Mauricio Lima (Brazil), Andrea Giani (Italija), Sergey Tetyukhin (Rusija). Za 15-ak dana, Tetyukhin će vrlo verovatno ući u istoriju kao jedini sa 6 nastupa na OI.

 

MVP olimpijskih turnira

 

1984 - Steve Timmons (SAD)
1988 - Karch Kiraly (SAD)
1992 - Marcelo Negrao (Brazil)
1996 - Bas van de Goor (Holandija)
2000 - Bas van de Goor (Holandija)
2004 - Giba (Brazil)
2008 - Clayton Stanley (SAD)
2012 - Murilo Endres (Brazil)

 

Nisam siguran da li je bilo MVP priznanja pre '84. Ako nije, sva priznanja pokupili su igrači 3 zemlje, od čega Goor jedini dva puta i to uzastopno.

- SSSR i SAD su najuspešnije i jedine selekcije koje su uspele odbraniti olimpijsko zlato.
- Sovjeti su na 6 nastupa osvojili isto toliko medalja (3-2-1), a da samo jednom nisu igrali u finalu. Propustili su OI '84 u Los Anđelesu zbog bojkota. 
- Poljaci su osvojili samo jednu medalju, zlato '76 u Montrealu. 
- Srpski odbojkaši su svoje medalje (1-0-1) osvojili pod imenom SRJ, kao SCG i Srbija nisu imali uspeha.
- Brazil je igrao finale na poslednja tri turnira, a takođe je i rekorder sa tri izgubljena finala, od čega poslednja dva u Pekingu i Londonu.
- Italija nikada nije osvojila zlato na OI, a izgubila je dva finala. Takođe su rekorderi po broju bronzi (3). 
- Rusija je od Atlante '96 redovan učesnik polufinala i jedina ekipa koja je svaki put bila među 4 najbolje.
- Holandija je osvojila dve uzastopne medalje u Barseloni i Atlanti i oba puta igrala finale, sa polovičnim učinkom. 
- Japan je osvojio tri medalje (1-1-1) na prva tri turnira, sa sve boljim plasmanom - bronza, srebro, zlato. 
- Čehoslovačka je osvojila dve medalje (0-1-1) na prva dva turnira.

Edited by Aca informacija, 23 July 2016 - 11:15.

[Aca informacija]

Osvajači medalja u ženskoj konkurenciji

 

1964, Tokio - Japan, SSSR, Poljska
1968, Meksiko Siti - SSSR, Japan, Poljska
1972, Minhen - SSSR, Japan, S. Koreja
1976, Montreal - Japan, SSSR, J. Koreja
1980, Moskva - SSSR, Ist. Nemačka, Bugarska
1984, Los Anđeles - Kina, SAD, Japan
1988, Seul - SSSR, Peru, Kina
1992, Barselona - Kuba, Unified Team***, SAD
1996, Atlanta - Kuba, Kina, Brazil
2000, Sidnej - Kuba, Rusija, Brazil
2004, Atina - Kina, Rusija, Kuba
2008, Peking - Brazil, SAD, Kina
2012, London - Brazil, SAD, Japan

 

Bilans medalja

1. SSSR - 4-2-0
2. Kuba - 3-0-1
3. Japan - 2-2-2
4. Kina - 2-1-2
5. Brazil - 2-0-2
6. SAD - 0-3-1
7. Rusija - 0-2-0
8. Ist. Nemačka / Peru / Unified Team*** - 0-1-0
9. Poljska - 0-0-2
10. Bugarska / J. Koreja / S. Koreja - 0-0-1

 

*** Republike bivšeg SSSR, sem Letonije, Estonije i Litvanije.

 

Rekorderi po broju nastupa (računajući i Rio 2016)

 

12 - Japan
11 - SAD, J. Koreja
10 - Brazil

 

Vredi pomenuti još Kinu sa 9 nastupa i Kubu sa 8 nastupa. Kina je redovan učesnik od Los Anđelesa '84, kada su prvi put nastupile i odmah osvojile zlato, predvođene sadašnjom selektorkom Lang Ping koja je proglašena za MVP igara. Kuba je jedina selekcija sa 3 uzastopna zlata na OI, ne samo u ženskoj konkurenciji već generalno.

 

Najuspešnije odbojkašice na OI: Regla Bell, Regla Torres, Marlenis Costa, Mireya Luis (Kuba). Sve odbojkašice imaju po 3 zlata. Po 2 zlata imaju: Ryskal (SSSR, 2-2-0), Buldakova, Smoleyeva (SSSR, 2-1-0), Fernandez, Ruiz (Kuba, 2-0-1).

 

Po ukupnom broju medalja izdvaja se Inna Ryskal sa 4 medalje (2-2-0). Po 3 medalje pored već pomenutih Bell, Torres, Costa, Luis, Fernandez, Ruiz (Kuba) i Buldakove, Smoleyeve (SSSR) imaju i: Fofao (Brazil), Estes, Batukhtina (Rusija)...

 

Odbojkašice sa najviše nastupa na OI: Yevgeniya Artamonova Estes (Rusija) je u Londonu po rekordni 6. put nastupila na OI. Imala je 6 vezanih nastupa, a debitovala je u Barseloni '92 kao član Unified Team-a. Imala je samo 17 godina i bila ubedljivo najmlađa u timu. Imala je 37 godina prilikom nastupa u Londonu.

 

Po 5 nastupa imaju Fofao (Brazil) i Danielle Scott-Arruda (SAD). One takođe imaju po 5 vezanih nastupa, Fofao je debitovala, kao i Estes, '92 u Barseloni sa 22 godine, a oprostila se zlatom u Pekingu sa 38 godina. Scott-Arruda je poslednji put igrala u Londonu sa skoro 40 godina, a debitovala je u Atlanti '96 sa 23 godine.

 

MVP olimpijskih turnira

 

1984 - Lang Ping (Kina)
1988 - Cecilia Tait (Kanada)
1992 - Motoko Obayashi (Japan)
1996 - Cintha Boersma (Holandija)
2000 - Barbara Jelić (Hrvatska)
2004 - Feng Kun (Kina)
2008 - Paula Pequeno (Brazil)
2012 - Kim Yeon-Koung (J. Koreja)

 

- Olimpijski turnir u Atlanti '96 ostaće upamćen po tome što je jedna zemlja (Holandija) imala najboljeg igrača/icu u obe konkurencije, Bas van de Goor u muškoj i Cintha Boersma u ženskoj.

 

- Kuba je jedina odbojkaška selekcija u istoriji sa 3 uzastopna zlata na OI. Ženska selekcija Brazila ove godine ima priliku da izjednači taj rekord.
- Dosadašnja dva zlata Brazil je osvojio pobedivši oba puta SAD u finalu, i to na poslednja dva turnira u Pekingu i Londonu. Oba puta istim rezultatom 3-1.
- Amerikanke nikada nisu osvojile zlato, a izgubile su 3 finala, poslednja dva od Brazila. 
- Italija, Holandija i Srbija nemaju medalju sa OI u ženskoj konkurenciji.
- Kina je na debitantskom nastupu '84 u Los Anđelesu osvojila zlato. 
- Kao i u muškoj konkurenciji, SSSR je svaki put osvojio medalju na 6 nastupa. Za razliku od odbojkaša, ženska selekcija je svaki put igrala finale (4-2-0).
- Ono što važi za mušku selekciju Rusije od Atlante '96, važi i za žensku selekciju Brazila od Barselone '92. Od tada je Brazil redovan učesnik polufinala i jedina selekcija koja je, zaključno sa Londonom, svaki put bila među 4 najbolje.
- Od ukupno 6 medalja (2-2-2), Japan je osvojio 5 na prvih 7 turnira, na kojima je 6 puta bio učesnik polufinala. Japanke su, uz SSSR, bile najbolja svetska selekcija od '64 do '84. Zatim su čekale 28 godina na novu olimpijsku medalju - London 2012.

Edited by Aca informacija, 23 July 2016 - 21:24.

[Aca informacija]

Tokio (Japan), 1964 - muški turnir

Na turniru je učestvovalo 10 reprezentacija, a igralo se po sistemu ''svako sa svakim''. Trebalo je da učestvuje prvih 10 reprezentacija sa SP '62 održanog u SSSR. Međutim, Poljska i SFRJ su odustale od učešća, a Kina u to vreme nije bila član MOK-a, pa su na turniru učestvovale SAD, Holandija i J. Koreja. Poziv su trebale dobiti Ist. Nemačka, Holandija i S. Koreja, ekipe plasirane od 11. do 13. mesta na SP '62. Učestvovala je samo Holandija, a otkazala je i Ist. Nemačka umesto koje su nastupile SAD. Ostaje nejasno kako su na turniru igrale SAD i J. Koreja, koje uopšte nisu učestvovale na SP '62 i zašto poziv nisu dobile Italija ili S. Koreja. 

Favoriti turnira

SSSR - Aktuelni prvak sveta, dvostruki uzastopni, sa 4 titule prvaka na prvih pet SP. Dvostruki prvak Evrope na prvih šest EP.
Čehoslovačka - dvostruki uzastopni viceprvak sveta, ukupno 4 srebra na prvih pet SP, uz titulu prvaka '56. Tri titule prvaka Evrope na prvih 6 prvenstava.
Rumunija - aktuelni prvak Evrope, kao domaćin godinu dana ranije prekinuli dominaciju SSSR i Čehoslovačke.
Mađarska - viceprvak Evrope '63 u Rumuniji.
Bugarska - Redovan učesnik polufinala EP i SP, uz nekoliko osvojenih medalja. Na turniru nastupali kao zamena za Maroko, koji je odustao od učešća. 

Osvajači medalja

1. SSSR

Ivans Bugajenkovs, Nikolay Burobin, Yury Chesnokov, Vazha Kacharava, Valery Kalachikhin, Vitaly Kovalenko, Georgy Mondzolevsky, Yuriy Poiarkov, Eduard Sibiryakov, Yuriy Venherovskiy, Dmitry Voskoboynikov, Stanislavs Lugailo.

2. Čehoslovačka

Milan Čuda, Bohumil Golian, Zdenek Humhal, Petr Kop, Josef Musil, Karel Paulus, Boris Perušić, Pavel Schenk, Vaclav Šmidl, Josef Šorm, Ladislav Toman, Josef Labuda.

3. Japan

Katsutoshi Nekoda, Masayuki Minami, Naohiro Ikeda, Sadatoshi Sugawara, Teruhisa Moriyama, Toshiaki Kosedo, Tsutomu Koyama, Yasutaka Sato, Yutaka Demachi, Tokihiko Higuchi, Yuzo Nakamura, Takeshi Tokutomi.


Sovjeti su izgubili jedino od domaćina Japana sa 1-3, a dobili su velike rivale Čehoslovake sa 3-2. Sve ostale mečeve dobili su sa po 3-0. Čehoslovaci su ostali bez zlata upravo zbog poraza od SSSR, sve ostale mečeve su dobili. Dobili su, između ostalog, Japan sa 3-1, dva meča posle 5 setova (Bugarska/Mađarska) ali su najvažniji izgubili. Vratili su se posle 0-2, ali na kraju ipak sigurnih 15-7 za Sovjete u petom.

Do bronze je došao domaćin Japan, što je bilo veliko iznenađenje. Japan je osvojio 8. mesto na SP '60 i 5. mesto dve godine kasnije u SSSR. Uopšte nisu bili među ekipama koje konkurišu za medalju. Bronzu su im donele 4 vezane pobede, uključujući i pobedu nad Sovjetima sa 3-1. Ispostaviće se da su ključna bila dva vezana poraza na startu od Mađarske 0-3 i Čehoslovačke 1-3, u veoma neizvesnom meču koji je lako mogao otići i na stranu domaćina. Ti porazi sprečili su ih da naprave još veće iznenađenje. 

Za Čehoslovačku je igrao i Boris Perušić, rođen 1940. godine u Zagrebu. Najviše su razočarali Rumuni, koji su na kraju završili kao četvrti. 

Detalj sa meča Japan - Mađarska, koji je domaćin izgubio sa 0-3.

 

[Aca informacija]

Tokio (Japan), 1964 - ženski turnir

Učestvovalo je samo 6 reprezentacija i igralo se po sistemu ''svako sa svakim''. Prvobitni plan je bio: 4 najbolje reprezentacije sa SP '62 plus još dva tima. Međutim, od ekipa kojima su ponuđena ta dva mesta (SAD, S. Koreja), odustala je S. Koreja umesto koje je nastupila J. Koreja, baš kao u muškoj konkurenciji. Rumunija je učestvovala umesto Bugarske koja je osvojila 4. mesto na SP dve godine ranije. Na turniru nije učestvovala Čehoslovačka koja je osvojila tek 6. mesto na SP, a bila je uz Japan i SSSR najbolja reprezentacija tog vremena. 

Favoriti turnira

SSSR - Petostruki evropski prvak na prvih šest EP, uz jedno srebro. Trostruki uzastopni svetski prvak, uz izgubljenu titulu prvaka sveta dve godine ranije na domaćem terenu od Japana. 
Japan - aktuelni prvak sveta, uz srebro '60 u Brazilu. 

Osvajači medalja

1. Japan

Masae Kasai, Emiko Miyamoto, Kinuko Tanida, Yuriko Handa, Yoshiko Matsumura, Sata Isobe, Masako Kondo, Katsumi Matsumura, Setsuko Sasaki, Yoko Shinozaki, Yoko Fujimoto, Ayano Shibuki. 

2. SSSR

Nelli Abramova, Astra Biltauere, Lyudmila Buldakova, Lyudmila Hureieva, Valentina Vinogradova, Marita Katusheva, Ninel Lukanina, Valentyna Myshak, Tatyana Roshchina, Inna Ryskal, Antonina Ryzhova, Tamara Tikhonina.

3. Poljska

Krystyna Czajkowska, Maria Golimowska, Krystyna Jakubowska, Danuta Kordaczuk, Krystyna Krupa, Jozefa Ledwig, Jadwiga Marko, Jadwiga Rutkowska, Maria Sliwka, Zofia Szczesniewska, Hanna Busz, Barbara Hermel.


Za razliku od muške selekcije Japana koja je iznenađujuće došla do bronze, zlato za žensku selekciju nije bilo nikakvo iznenađenje. Ne samo zbog titule prvaka sveta osvojene dve godine ranije u SSSR, nego i zbog toga što je ta selekcija Japana, jedna od najboljih ekipa u istoriji sporta. Japanke su pod selektorom Hirofui Daimatsuom, poznatijim kao ''demon coach'' ostvarile 175 uzastopnih pobeda. Pomenuti Daimatsu je verovatno najzaslužniji, sa svojim napornim treninzima, što je danas jako teško izaći na kraj sa selekcijama iz Azije, koje sve do jedne igraju neverovatnu odbranu. 

I ne samo da su vezale 175 pobeda, nego se radilo o fabričkim radnicama iz severnog Japana, koje su radile danju, a trenirale noću. Nakon što su osvojile sve što se moglo osvojiti u Japanu, Daimatsu je odlučio da se oprobaju na međunarodnoj sceni. Morale su da se priviknu na nova pravila, jer je u Japanu igralo 9, a na međunarodnim takmičenjima 6 igračica. Masae Kasai je kapitenka, najpoznatija i najstarija igračica tog tima. Imala je 31 godinu u Tokiju, dok su sve ostale bile starosti od 19 do 27 godina. 

Japanke su dominantno osvojile zlato, izgubivši samo jedan set od Poljske. U poslednjem kolu su savladale SSSR sa 3-0, u međusobnom duelu za zlato, jer je SSSR pre toga ostvario 4 pobede kao i Japan. Nakon bronze na SP '62 i srebra na EP '63, Poljska je osvojila bronzu i na OI. Izgubile su mečeve od Japana i SSSR. 

''Finalni meč'' između Japana i SSSR, koji je dobio domaćin sa 3-0.

 

[Del Piero]

Jedno pitanje, kako je Goor bio MVP 2000. kad Holandjani nisu uzeli ni medalju?

edit - vidim da je kod zena to cak i cest slucaj, da MVP bude iz reprezentacije koja ni medalju nije uzela.

Edited by DelPiero, 24 July 2016 - 18:20.

[calisthenics routine]

Jedno pitanje, kako je Goor bio MVP 2000. kad Holandjani nisu uzeli ni medalju?
edit - vidim da je kod zena to cak i cest slucaj, da MVP bude iz reprezentacije koja ni medalju nije uzela.

Msm da se tad gledao poenterski ucinak/realizacija napada. Ne drzi me za rec, al mi to dodje najlogicnije

[Aca informacija]

Pretpostavka je na osnovu realizacije napada/broja osvojenih poena na turniru... Ko će se sad toga setiti. Sećam se samo Vanjinog poena i legendarnog Duška Koraća. 

[Aca informacija]

Meksiko Siti (Meksiko), 1968 - muški turnir

Na turniru je ponovo učestvovalo 10 reprezentacija, sa istim sistemom takmičenja, a ponovo je bilo i ekipa koje su odustale. Belgija i Bugarska zamenile su Rumuniju i Tunis. Nije bilo većih promena ni u konačnom plasmanu. Sovjeti su odbranili zlato i do danas ostali jedna od dve reprezentacije koje su to uspele u muškoj konkurenciji. Druga je SAD. Srebro je pripalo sve boljim Japancima, a bronza Čehoslovačkoj. 

Favoriti turnira

SSSR - aktuelni olimpijski i evropski prvak, sa bronzom osvojenom dve godine ranije na SP.
Čehoslovačka - aktuelni svetski prvak i viceprvak Evrope.

Zapažene rezultate ranijih godina imali su i Rumunija (srebro na poslednjem SP), Poljska (bronza na poslednjem EP), Ist. Nemačka sa dva polufinala na poslednjem EP i SP (oba puta četvrti) i Japan sa osvojenom bronzom na prethodnim OI.

Osvajači medalja

1. SSSR

Eduard Sibiryakov, Yuriy Poyarkov, Georgy Mondzolevski, Valeri Kravchenko, Volodymyr Byelyayev, Yevhen Lapinsky, Ivans Bugajenkovs, Olegs Antropovs, Vasilijus Matuševas, Viktor Mikhalchuk, Borys Tereshchuk, Volodymyr Ivanov.

2. Japan

Masayuki Minami, Katsutoshi Nekoda, Mamoru Shiragami, Isao Koizumi, Kenji Kimura, Yasuaki Mitsumori, Naohiro Ikeda, Jungo Morita, Tadayoshi Yokota, Seiji Oko, Tetsuo Sato, Kenji Shimaoka.

3. Čehoslovačka

Bohumil Golian, Antonin Prochazka, Petr Kop, Jiri Svoboda, Josef Musil, Lubomir Zajiček, Josef Smolka, Vladimir Petlak, František Sokol, Zdenek Groessl, Pavel Schenk, Drahomir Koudelka. 

Sovjeti su ponovo imali samo jedan poraz, opet iznenađujući, 2-3 od SAD na startu turnira. Iako su vodili 1-0 i 2-1 izgubili su taj meč. Zatim su vezali 8 pobeda za novo zlato. U poslednjem kolu savladali su Čehoslovačku sa ubedljivih 3-0. 

Japan je osvojio srebro sa skorom 7-2, a Čehoslovačka bronzu sa istim odnosom pobeda i poraza. Čehoslovaci su bili najveći tragičari, jer su nakon 7-0 doživeli poraze u poslednja dva meča - od Poljske 1-3 i SSSR 0-3. Čehoslovaci su, kao i u Tokiju 4 godine ranije, ponovo bili ekipa koja je odigrala najviše utakmica u 5 setova. Od 7 pobeda, čak 4 su bile rezultatom 3-2. 

Japan je osvojio srebro sa skorom 7-2, uz dva poraza od SSSR 1-3 i Čehoslovačke 2-3. Protiv Čehoslovačke su imali 2-0 uz ubedljivo dobijena prva dva seta, a i protiv Sovjeta su bili ubedljivi u prvom setu. 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Solidan turnir za Ist. Nemačku koja je nakon SP i EP, osvojila 4. mesto i na OI. Poljaci su takođe odigrali dobar turnir i imali isti skor kao Nemci (6-3). Poljaci su savladali Čehoslovačku sa 3-1, dok su Nemci izgubili mečeve od SSSR i Čehoslovačke posle 5 setova. 

Zanimljiva situacija pre meča SSSR - Ist. Nemačka. Sovjeti su kasnili na meč čak 90 minuta i da su Nemci pristali, bila bi im upisana pobeda, što bi na kraju verovatno potpuno promenilo poredak. Čehoslovačka bi osvojila zlato, a Nemci bi osvojili medalju sa 7-2. Međutim, Nemci su sačekali Sovjete (kasnili zbog gužve/zastoja u saobraćaju) koji su dobili taj meč sa 3-2. Po povratku u zemlju, Nemci su dočekani kao heroji i dobili su od Vlade nagrade koje sleduju osvajačima srebrne medalje.

Odbojkaši SSSR, osvajači zlatne medalje na igrama u Meksiko Sitiju '68

 

[Aca informacija]

Meksiko Siti (Meksiko), 1968 - ženski turnir

Zadržan je isti sistem takmičenja, ali je broj učesnika povećan sa 6 na 8. Taj broj učesnika zadržan je sve do igara u Atlanti '96, kada je po prvi put u ženskoj konkurenciji učestvovalo 12 timova. Pored domaćina Meksika i pobednika prethodnog olimpijskog turnira selekcije Japana, na turniru su još učestvovale po 3 najbolje plasirane selekcije sa poslednjeg EP i SP. 

Favoriti turnira

Japan - Aktuelni olimpijski i dvostruki uzastopni svetski prvak.
SSSR - godinu dana ranije osvojile su šestu titulu prvaka Evrope na prvih 7 prvenstava. Taj niz prekinula im je Čehoslovačka '55, kada su osvojile srebro.

Zapažene rezultate imale su i selekcije Poljske (bronza na OI '64 i srebro na EP '67), SAD i J. Koreja su osvojile srebro i bronzu na SP '67, a Čehoslovačka iste godine bronzu na EP. 

Osvajači medalja

1. SSSR

Lyudmila Buldakova, Lyudmila Mikhailkovskaya, Tatyana Veinberga, Vera Lantratova, Vera Galushka, Tatyana Sarycheva, Tatyana Ponyaeva, Nina Smoleeva, Inna Ryskal, Galina Leontyeva, Roza Salikhova, Valentina Vinogradova.

2. Japan

Setsuko Yosjida, Suzue Takayama, Toyoko Iwahara, Youko Kasahara, Aiko Onozawa, Yukiyo Kojima, Sachiko Fukanaka, Kunie Shishikura, Setsuko Inoue, Sumie Oinuma, Makiko Furakawa, Keiko Hama.

3. Poljska

Elzbieta Porzec, Zofia Szczesniewska, Wanda Wiecha, Barbara Niemczyk, Krystyna Ostromecka, Krystyna Krupa, Jadwiga Ksiazek, Jozefa Ledwig, Krystyna Jakubowska, Lidia Chmielnicka, Krystyna Czajkowska, Halina Aszkielowicz.

Kod žena takođe bez većih promena u plasmanu, u poređenju sa prethodnim igrama u Tokiju. Samo su Japan i SSSR zamenili pozicije, Poljakinje su ponovo osvojile bronzu. 

U međusobnom duelu poslednjeg kola, SSSR je savladao Japan sa 3-1 i tako došao do prvog zlata u ženskoj konkurenciji. SSSR je završio turnir sa 7-0, Japan sa 6-1, a Poljska sa 5-2. Poljakinje su izgubile od Japana i SSSR sa po 3-0. 

Bilo je i prijatnih i neprijatnih iznenađenja. Nakon 4. mesta na SP '67 u Japanu, selekcija Perua osvojila je 4. mesto i na OI. S druge strane, aktuelni viceprvak sveta selekcija SAD, završila je OI na poslednjem mestu sa skorom 0-7 i samo 4 osvojena seta.

Meč između Japana i Perua, koji je završen pobedom Japanki sa 3-0.

 

[Aca informacija]

Minhen (Nemačka), 1972 - muški turnir

Na igrama u Minhenu 1972. godine prvi put je primenjen sistem takmičenja po grupama. Učestvovalo je 12 reprezentacija, podeljenih u dve grupe po 6 timova. Dva najbolja tima iz obe grupe prolazila su u polufinale.

Sovjeti su bili aktuelni olimpijski i evropski prvaci, Ist. Nemačka aktuelni svetski prvak, Bugarska viceprvak sveta, a Čehoslovačka viceprvak Evrope. Kao olimpijski viceprvak iz Meksiko Sitija, Japan je takođe bio jedna od reprezentacija od kojih se očekivao visok plasman.

Osvajači medalja

1. Japan

Masayuki Minami, Katsutoshi Nekoda, Kenji Kimura, Jungo Morita, Tadayoshi Yokota, Seiji Oko, Tetsuo Sato, Kenji Shimaoka, Yoshihide Fukao, Yuzo Nakamura, Yasuhiro Noguchi, Tetsuo Nishimoto.

2. Ist. Nemačka

Arnold Schulz, Wolfgang Webner, Siegfried Schneider, Wolfgang Weise, Rudi Schumann, Eckehard Pietzsch, Wolfgang Lowe, Wolfgang Maibohm, Rainer Tscharke, Jurgen Maune, Horst Peter, Horst Hagen.

3. SSSR

Valeri Kravchenko, Yuriy Poyarkov, Yevhen Lapinsky, Yefim Chulak, Vladimir Putyatov, Vladimir Patkin, Leonid Zayko, Yuri Starunsky, Vladimir Kondra, Vyasheslav Domani, Viktor Borshch, Aleksandr Saprykin.

Iz A grupe u polufinale su prošli SSSR (5-0) i Bugarska (4-1) ispred Čehoslovačke (3-2). Bugari su vodili 2-0 protiv Čehoslovaka i na kraju uz dosta problema uspeli da dobiju meč sa 3-2. Nakon toga su gubili od Poljaka 0-2 ali su i taj meč dobili sa 3-2. Da su izgubili, u polufinalu bi igrala Čehoslovačka.

Iz B grupe su plasman izborili Japan (5-0) i Ist. Nemačka (4-1). Japan je dobio međusobni duel sa 3-0, kao i sve ostale mečeve u grupi. Rumunija, Brazil i Kuba su završili grupnu fazu sa 2-3, a domaćin Zap. Nemačka sa 0-5.

Japan je u polufinalu savladao Bugarsku sa 3-2, a Ist. Nemačka je savladala Sovjete sa 3-1. Kasnije će se ispostaviti da je taj meč sa Bugarima bio najteži za Japance, jer su gubili sa 0-2. S druge strane, Bugari su nakon dva dobijena meča u 5 setova izgubili najvažniji i to posle 2-0 u setovima. 

Sovjeti su bez većih problema savladali Bugare sa 3-0 i nakon dva uzastopna zlata su osvojili i bronzu na OI. Japanci su takođe nastavili niz, nakon bronze i srebra osvojili su i zlato, pobedom protiv Ist. Nemačke sa 3-1. 

Međutim, za razliku od Sovjeta koji će nastaviti sa osvajanjem medalja, to je bila poslednja medalja za mušku selekciju Japana na OI. Četiri godine kasnije u Montrealu osvojiće 4. mesto i to im je najbolji plasman do danas.

 

Meč grupne faze, Ist. Nemačka - Brazil 3-1

 

 

Velika pobeda Japana u polufinalu protiv Bugarske nakon 0-2. Bugari imali 11-8 u petom setu koji je dobio Japan 15-12

 

[Aca informacija]

Montreal (Kanada), 1976 - muški turnir

Broj učesnika je ponovo smanjen na 10, ali je zadržan isti sistem takmičenja kao u Minhenu. U grupu A su pored domaćina Kanade raspoređeni i Poljska, Čehoslovačka, Kuba i J. Koreja. U drugoj grupi su bili Sovjeti, Japanci, Brazilci, Egipćani i debitanti Italijani.

Poljaci su bili aktuelni svetski prvaci i viceprvaci Evrope, Japanci olimpijski prvaci, a Sovjeti evropski prvaci i viceprvaci sveta. Godinu dana ranije u SFRJ, Sovjeti su osvojili treću od ukupno 9 uzastopnih titula prvaka Evrope. Interesantno, počevši upravo od prvenstva u SFRJ '75, a čak 5 puta uzastopno, Poljaci su završili iza Sovjeta, tj. kao viceprvaci Evrope. 

Osvajači medalja

1. Poljska

Wlodzimierz Stefanski, Bronislaw Bebel, Lech Lasko, Edward Skorek, Tomasz Wojtowicz, Wieslaw Gawlowski, Miroslaw Rybaczewski, Zbigniew Lubiejewski, Ryszard Bosek, Wlodzimierz Sadalski, Zbigniew Zarzycki, Marek Karbarz.

2. SSSR

Anatoliy Polishchuk, Vyacheslav Zaytsev, Yefim Chulak, Vladimir Dorokhov, Aleksandr Ermilov, Pavels Selivanovs, Oleg Moliboga, Vladimir Kondra, Yuri Starunsky, Vladimir Chernyshov, Vladimir Ulanov, Aleksandr Savin.

3. Kuba

Leonel Marshall, Victoriano Sarmientos, Ernesto Martinez, Victor Garcia, Carlos Salas, Raul Vilches, Jesus Savigne, Lorenzo Martinez, Diego Lapera, Antonio Rodriguez, Alfredo Figueredo, Jorge Perez Vento.

Lech Lasko – otac Michala Laska, Vyatcheslav Zaytsev – otac Ivana Zaytseva, Leonel Marshall – otac Leonela Marshalla Jr.

Poljska sa 4-0 i Kuba sa 3-1 su prošle u polufinale iz grupe A. Poljaci su dobili međusobni duel sa 3-2 nakon 0-2. Iz druge grupe su prošli Sovjeti sa 3-0 i Japanci sa 2-1. Sovjeti su sve mečeve dobili sa maksimalnih 3-0. Egipat je izgubio prvi meč od Brazila sa 1-3 ali je zatim odustao od takmičenja, pa je rezultat poništen.

Sovjeti su savladali Kubu sa 3-0, a Poljska je bila bolja od Japana sa 3-2. U meču za bronzu Kuba je slavila sa 3-0, dok su Poljaci u finalu savladali Sovjete sa 3-2 iako su Sovjeti vodili 1-0 i 2-1.

Poljaci su osvojili zlato (prvo i jedino, čak i jedina medalja sa OI) tako što su dobili svih 6 mečeva, od čega 4 meča rezultatom 3-2. 

Finalni meč Poljska - SSSR 3-2

 

[Aca informacija]

Moskva (SSSR), 1980 - muški turnir

Ponovo je učestvovalo 10 timova podeljenih u dve grupe po 5. U grupi A su bili domaćin SSSR, Bugarska, Italija, Kuba i Čehoslovačka. Definitivno mnogo jača grupa od druge u kojoj su bili Poljska, Brazil, Libija, Rumunija i debitant SFRJ. Libija i Čehoslovačka zamenile su Tunis i Kinu (odustali), dok po prvi put na igrama nije bilo selekcije Japana. 

Sovjeti su bili aktuelni evropski i svetski prvaci, a pored toga i domaćin. Poljska je bila olimpijski prvak i viceprvak Evrope. Italija je nakon debitantskog nastupa na OI '76, osvojila srebro na SP '78 kao domaćin. Na istom prvenstvu Kuba je osvojila bronzu i nastavila sa dobrim rezultatima nakon bronze na OI '76. 

Na EP '79 u Francuskoj, bivša SFRJ je osvojila prvu i jedinu medalju (bronzu) na velikim takmičenjima, što je bilo dovoljno za plasman na OI '80 u Moskvi. Pošto su Sovjeti i Poljaci, zlatni i srebrni sa tog EP, imali obezbeđen plasman kao domaćin/aktuelni olimpijski prvak, ostalo je upražnjeno mesto za selekciju SFRJ.

Reprezentaciju SFRJ predstavljali su: Vladimir Bogoevski, Ivica Jelić, Boro Jović, Mladen Kašić, Zdravko Kuljić, Slobodan Lozančić, Radovan Malević, Miodrag Mitić, Goran Srbinovski, Aleksandar Tasevski, Ljubomir Travica i Vladimir Trifunović. Sa 20 godina najmlađi je bio Miodrag Mitić, a među najiskusnijima je bio Ljubomir Travica.

Osvajači medalja

1. SSSR

Yuriy Panchenko, Vyacheslav Zaytsev, Aleksandr Savin, Vladimir Dorokhov, Aleksandr Ermilov, Pavels Selivanovs, Oleg Moliboga, Vladimir Kondra, Vladimir Chernyshov, Fedir Lashchonov, Valeriy Kryvov, Viljar Loor.

2. Bugarska

Stoyan Gunchev, Hristo Stoyanov, Dimitar Zlatanov, Dimitar Dimitrov, Tsano Tsanov, Stefan Dimitrov, Petko Petkov, Mitko Todorov, Kaspar Simeonov, Emil Valtchev, Hristo Iliev, Yordan Angelov.

3. Rumunija

Corneliu Oros, Laurentiu Dumanoiu, Dan Girleanu, Nicu Stoian, Sorin Macavei, Constantin Sterea, Nicolae Pop, Gunther Enescu, Valter Chifu, Marius Cata-Chitiga, Florin Mina, Viorel Manole. 

Sovjeti sa 4-0 i Bugari sa 3-1 su prošli u završnicu iz grupe A. Sovjeti su dobili međusobni duel sa 3-0 i izgubili su samo jedan set od Čehoslovačke. Kuba, Čehoslovačka i Italija su imale učinak 1-3. Iz grupe B dalje su prošle Poljska i Rumunija sa 3-1, SFRJ i Brazil su imali 2-2, a Libija sve poraze bez osvojenog seta. Poljaci su dobili Rumune sa 3-1, a izgubili od Brazila 2-3. SFRJ je dobila Brazil sa 3-2 i Libiju sa 3-0, a izgubila od Rumuna i Poljaka sa po 1-3.

U polufinalu sigurne pobede Sovjeta protiv Rumuna i Bugara protiv Poljaka. Oba meča završena su rezultatom 3-0. U završnim mečevima Rumuni su savladali Poljake sa 3-1 i revanširali se za poraz u grupi, a Sovjeti su po drugi put savladali Bugare rezultatom 3-1 i osvojili treće zlato. 

Sovjeti su izgubili samo jedan set, na startu turnira od Čehoslovačke. Bugari i Rumuni su po prvi i jedini put osvojili medalje na OI. U mečevima za plasman od 5. do 8. mesta, SFRJ je savladala Kubu sa 3-2 posle 0-2, a zatim je poražena od Brazila sa 2-3 nakon 1-0 i 2-1. Na kraju je osvojeno 6. mesto što je bio odličan rezultat, jer su po plasmanu bile lošije reprezentacije Kube i Italije koje su imale zapažene rezultate (medalje) u prethodnim godinama, a Kuba je i savladana u međusobnom duelu. 

Finalni meč SSSR - Bugarska 3-1

 

[Aca informacija]

Minhen (Nemačka), 1972 - ženski turnir

Kao i u muškoj konkurenciji prvi put je primenjen sistem takmičenja po grupama. Na turniru je učestvovalo 8 timova podeljenih u dve grupe po 4 tima. Po dve prvoplasirane selekcije prolazile su u završnicu i borbu za medalje.

Grupu A činile su selekcije SSSR, Mađarske, J. Koreje i domaćina Zap. Nemačke, a grupu B selekcije Japana, Kube, Čehoslovačke i S. Koreje. 

Apsolutni favorit bile su odbojkašice SSSR, aktuelni olimpijski, svetski i evropski prvak. Najveće rivalke Japanke bile su olimpijske i svetske viceprvakinje, a Čehoslovačka viceprvak Evrope. Zapažen rezultat imala je i selekcija S. Koreje, koja je osvojila bronzu na SP '70 u Bugarskoj. Na igrama po prvi put nije bilo selekcije Poljske, koja je osvojila dve bronze na prethodna dva olimpijska turnira, a takođe i bronzu na poslednjem EP '71 u Italiji.

Osvajači medalja

1. SSSR

Vera Galushka, Tatyana Ponyayeva, Nina Smoleeva, Roza Salikhova, Lyudmila Buldakova, Tatyana Gonobobleva, Lyubov Turina, Galina Leontyeva, Inna Ryskal, Tatyana Sarycheva, Lyudmila Borozna, Nataliya Kudreva.

2. Japan

Sumie Oinuma, Noriko Yamashita, Seiko Shimakage, Makiko Furukawa, Takako Iida, Katsumi Matsumura, Michiko Shiokawa, Takako Shirai, Mariko Okamoto, Keiko Hama, Yaeko Yamazuki, Toyoko Iwahara.

3. S. Koreja

Ri Chun-Ok, Kim Myong-Suk, Kim Zung-Bok, Kang Ok-Sun, Kim Yeun-Ja, Hwang He-Suk, Jang Ok-Rim, Paek Myong-Suk, Ryom Chun-Ja, Kim Su-Dae, Jong Ok-Jin.

Iz grupe A dalje su prošli SSSR i J. Koreja sa 3-0, odnosno 2-1. SSSR je dobio međusobni duel sa 3-1. Iza su ostali polufinalista poslednjeg SP – Mađarska sa 1-2 i domaćin Zap. Nemačka sa 0-3. Iz grupe B dalje su prošli Japan sa 3-0 i S. Koreja sa 2-1. Japan je dobio međusobni duel sa 3-0 i završio grupnu fazu bez izgubljenog seta. Kuba je imala učinak 1-2, a Čehoslovačka kao aktuelni viceprvak Evrope je najviše razočarala sa 0-3. Osvojile su samo jedan set.

U polufinalu očekivano sigurne pobede Japana protiv J. Koreje sa 3-0 i SSSR protiv S. Koreje sa 3-1. U meču za bronzu S. Koreja je savladala J. Koreju sa 3-0 i posle bronze na SP '70, osvojila novu medalju na velikim takmičenjima. SSSR je u finalu posle velike borbe savladao Japan sa 3-2 i tako zadržao sve titule u svom vlasništvu.

Nakon meča za bronzu J. Koreja je uputila žalbu, jer je navodno najbolja igračica S. Koreje (Kim Zung-Bok) – muško. Izvršena su testiranja i žalba J. Koreje je odbijena. Iz J. Koreje su ponovo sumnjali da je Kim Zung-Bok na testiranjima zamenila Han Jong-Suk koja nije bila u sastavu za OI. Naravno, sve je ostalo na sumnjama. 

Detalj sa finalnog meča SSSR - Japan 3-2

 

[Aca informacija]

Montreal (Kanada), 1976 - ženski turnir

Grupu A činile su selekcije domaćina Kanade, Japana, Perua i Mađarske. U grupi B igrali su SSSR, J. Koreja, Kuba i Ist. Nemačka koja se kvalifikovala sa posebnog kvalifikacionog turnira. Na igrama nije bilo S. Koreje i Poljske. 

Favoriti turnira bile su selekcije SSSR i Japana. Odbojkašice SSSR i dalje su bile aktuelne olimpijske i evropske (5 puta uzastopno, još dva puta u naredne 3 godine) prvakinje, dok su im titulu prvaka sveta ''preotele'' Japanke '74 u Meksiku. Na tom SP bronzu je osvojila J. Koreja, Mađarska je bila viceprvak Evrope, a Ist. Nemačka koja se kvalifikovala tek preko dodatnog turnira je osvojila bronzu na EP '75 u SFRJ.

Osvajači medalja

1. Japan

Shoko Takayanagi, Juri Yokoyama, Mariko Yoshida, Hiromi Yano, Takako Shirai, Mariko Okamoto, Echiko Maeda, Noriko Matsuda, Yuko Arakida, Kiyomi Kato, Katsuko Kanesaka, Takako Iida.

2. SSSR

Lyudmila Chernyshova, Larisa Bergen, Olga Kozakova, Natalya Kushnir, Nina Muradyan, Liliya Osadchaya, Nina Smoleeva, Lyudmila Shchetitina, Inna Ryskal, Anna Rostova, Lyubov Rudovskaya, Zoya Yusova.

3. J. Koreja

Yu Jung-Hue, Yu Kyung-Hwa, Jung Soon-Ok, Yoon Young-Nae, Park Mi-Kum, Ma Kum-Ja, Lee Soon-Ok, Lee Soon-Bok, Baik Myung-Sun, Jo Hea-Jung, Byon Kyung-Ja, Chang Hee-Sook.

Odbojkašice Japana osvojile su prvo mesto u grupi A sa 3-0 i bez izgubljenog seta. Dalje je prošla i Mađarska sa 2-1. Iz druge grupe prošli su SSSR sa 3-0 i J. Koreja sa 2-1. SSSR je dobio međusobni duel sa 3-1 kao i protiv Kube, dok im je Ist. Nemačka ''otkinula'' 2 seta.

U polufinalu sigurne pobede Japana i SSSR sa po 3-0 protiv J. Koreje i Mađarske. J. Koreja je ponovo igrala meč za bronzu i ovaj put slavila sa 3-1, dok je Japan u finalu bio ubedljiv protiv SSSR sa 3-0.

Japanke su, nakon Tokija '64, ponovo osvojile zlato ali ovaj put još dominantnije. Nisu izgubile nijedan set na turniru, što se nikada nije desilo u istoriji odbojke na OI. Ni pre toga, ni posle toga. I ne samo to, nego je samo J. Koreja u polufinalu uspela da osvoji dvocifren broj poena (15-13) u prvom setu. To je jedini set na turniru u kom je protivnik Japanki osvojio dvocifren broj poena.

Čak 9 odbojkašica kao i selektor Shigeo Yamada bili su članovi domaćeg kluba Hitachi. Bile su to poslednje igre za Innu Ryskal, odbojkašicu sa najviše medalja (4) u istoriji ženske odbojke na OI.

Detalj sa finalnog meča Japan - SSSR 3-0

 

[Aca informacija]

Moskva (SSSR), 1980 - ženski turnir

Grupu A činili su domaćin SSSR, Peru, Kuba i Ist. Nemačka. U grupi B bili su Mađarska, Bugarska, Brazil i Rumunija. Zbog bojkota na igrama nije bilo Japana, SAD, J. Koreje i Kine. To su 4 od 6 najboljih selekcija sa SP '78 održanog takođe u SSSR. Preostale dve selekcije su SSSR i Kuba.

SSSR i Kuba su bile i najveći favoriti poprilično oslabljenog turnira. SSSR kao sedmostruki uzastopni prvak Evrope, a Kuba kao aktuelni svetski prvak. Zanimljivo, na SP '78 održanom u SSSR finale su igrali Kuba i Japan. Jedno od retkih finala u ženskoj odbojci bez SSSR. 

Osvajači medalja

1. SSSR

Nadezhda Radzevich, Nataliya Razumova, Olga Solovova, Yelena Akhaminova, Yelena Andreyuk, Irina Makogonova, Lyubov Kozyreva, Svetlana Nikishina, Lyudmila Chernyshova, Svetlana Badulina, Lidiya Loginova.

2. Ist. Nemačka

Ute Kostrzewa, Andrea Heim, Annette Schultz, Christine Walther-Mummhardt, Heike Lehmann, Barbara Czekalla, Karla Roffeis, Martina Schmidt, Anke Westendorf, Karin Puschel, Brigitte Fetzer, Katharina Bullin. 

3. Bugarska

Tanya Dimitrova, Valentina Ilieva, Silviya Petrunova, Anka Khristolova, Verka Borisova, Rumyana Kaisheva, Maya Georgieva, Tanya Gogova, Tsvetana Bozhurina, Rositsa Dimitrova.

Iz grupe A dalje su prošli SSSR sa 3-0 i Ist. Nemačka sa 2-1. SSSR je dobio međusobni duel sa 3-1. Najviše je razočarala Kuba koja nije prošla grupnu fazu nakon poraza od Nemačke 1-3 i SSSR 0-3. U drugoj grupi je bilo mnogo zanimljivije, jer su Bugarska, Mađarska i Rumunija imale skor 2-1. Bugarska je savladala Rumuniju 3-1, Mađarska istim rezultatom Bugarsku, a Rumunija je slavila 3-2 protiv Mađarske, izgubivši i 2 seta u poslednjem kolu protiv Brazila. Dalje su prošle Bugarska i Mađarska.

U polufinalu pobede SSSR protiv Mađarske 3-0 i Ist. Nemačke 3-2 protiv Bugarske. U meču za bronzu Bugarska je slavila protiv Mađarske sa 3-2, a SSSR u finalu protiv Ist. Nemačke sa 3-1. 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Igre ostaju upamćene jer je na njima nastupila Vera ''Helena Mossa'' Leme, najmlađa odbojkašica koja je ikada zaigrala na OI. Reprezentativka Brazila imala je samo 15 godina na tim igrama. Inače, radi se o bivšoj supruzi selektora muške selekcije Brazila – Bernarda Rezendea i majci tehničara Bruna Rezendea.

Finale SSSR - Ist. Nemačka 3-1