ja se slazem sa tobom do tog ubacite vise domacih i rezultat ce doci. Island ima 12 (i slovima dvanaest) klubova koji nisu amaterski. Engleska ima najvise na svetu u tom segmentu. Engleska sigurno ima najbolju infrastrukturu u svetu fudbala. Sve su to stvari koje bi trebalo da im idu u korist, ali to ljudi zaboravljaju.
Nije problem u tome sto nema dovoljno domacih igraca koji igraju vrhunski. Problem je u tome sto ce doci selektor i reci - ok, hajde da vidimo ko igra od Engleza u top 4 klubovima i onda ih pozove sve, bez obzira na to kakve sezone su igrali i na kojim pozicijama igraju.
pa tako imas situaciju da Hodzson ima fiks ideju da Runi igra desetku, a on Vilser dodje kao kec na tu desetku jer zaboga moze da zove samo njega i Gibsa iz Arsenala (ostali povredjeni), a Gibs realno igrao na kasicicu i vise kao krilo ove sezone. Jer ne ide da ide bez igraca iz Arsenala.
Ili recimo malo mi igraca iz Liverpula, zvacu i Henda i Lalanu i Milnera i pritom cu najmanje da koristim Milnera koji je imao najbolju sezonu od svih igraca Liverpula, plus moze da mi igra levo i donese stabilnost u ovakvoj postavci igre.
Pa cu da zovem recimo Barklija koji ne moze da igra ni na jednoj poziciji u ovoj postavci, a posto jebi ga necu da odustajem od formacije, Staridz i Vardi ce mi igrati krila (sto ne mora nuzno da bude lose, da se razumemo, ali to je ono robovanje fiks idejama i uklapanje igraca u svoju viziju tima na silu).
Kada si trener kluba, ti kupujes igrace koji ti odgovaraju i posteno je da si odgovoran za rezultat. Murinjo prodaje Matu, ne uklapa mu se u koncepciju - mi mozemo da raspravljamo da li je on u pravu ili nije, ali to je njegova odluka. I tako treba i selektor da se ponasa - ako mi se igrac ne uklapa u ono sto hocu da igram necu da ga zovem. Tako rizikuje, ali moze i da profitira. Istovremeno, moze i da kaze, ovaj mi se ne svidja, ali realno je bolji od svih na slicnim pozicijama, hajde da ga ja pozovem i da probam da napravim formaciju da odgovara najboljim igracima, a ostalo cu da krpim.
ja sam za soluciju broj dva uvek i svaki put bez izuzetka, ali i prvi put je posten i hrabar, mozda i bolji za neke, kao sto vidimo, Italija je napravila veliki uspeh tim putem ovde.
Nesto izmedju toga, sto je radio Hodzson, je recept za katastrofu.
