41 replies to this topic

[melankolic]

Ja mislim da građani Srbije, barem većina ljudi, uopšte ne razmišlja o solidarnosti. Solidarnost se, takođe, ispoljava na pogrešne načine. Recimo, umesto da se zainteresuju za pomoć obolelima od raka, građani Srbije će pažnju preusmeriti na NATO bombardovanje i efekte borbenih dejstava na civile (pri tome su svi prošli ABHO obuku). Retko koga zanima to što su duge liste čekanja na radioterapiju u zavodima za onkologiju, što ljudi žive u lošim uslovima i kakvo im je okruženje (od hrane i vode koje koriste do zagađivanja vodotokova hemijskim i materijama organskog porekla). Da ne govorim o osobama obolelim od mentalnih bolesti ili zavisnicima od alkohola i opojnih droga. O njima teško i roditelji da brinu (uglavnom potiču iz razorenih porodica) a kamoli društvo odnosno ljudi koji ih okružuju i koji ih se bukvalno klone tj. izoluju. Da o struci koja na nehuman način pristupa tim ljudima (čast izuzecima), da ne govorim.

[EU_Sava]

Ja mislim da građani Srbije, barem većina ljudi, uopšte ne razmišlja o solidarnosti. Solidarnost se, takođe, ispoljava na pogrešne načine. Recimo, umesto da se zainteresuju za pomoć obolelima od raka, građani Srbije će pažnju preusmeriti na NATO bombardovanje i efekte borbenih dejstava na civile (pri tome su svi prošli ABHO obuku). Retko koga zanima to što su duge liste čekanja na radioterapiju u zavodima za onkologiju, što ljudi žive u lošim uslovima i kakvo im je okruženje (od hrane i vode koje koriste do zagađivanja vodotokova hemijskim i materijama organskog porekla). Da ne govorim o osobama obolelim od mentalnih bolesti ili zavisnicima od alkohola i opojnih droga. O njima teško i roditelji da brinu (uglavnom potiču iz razorenih porodica) a kamoli društvo odnosno ljudi koji ih okružuju i koji ih se bukvalno klone tj. izoluju. Da o struci koja na nehuman način pristupa tim ljudima (čast izuzecima), da ne govorim.

 

 

Meni je daleko ludje to sto su veciniu glavi prioritet rijelitiji, zatim sto vecina smatra da je bolje da drzava da pomoci Crvenoj Zvezdi nego nekoj zdravstvenoj ustanovi.

Elita zivi za glamur. Glamur je san nase obrazovane klase, nase elite. Samo to.

Dive se zvezdama, estetici. Mastaju o predivnom "Beogradu na vodi"  "jer je lepo".

Estetika je sve sto imaju.

[Denis Jasharevic]

Meni je daleko ludje to sto su veciniu glavi prioritet rijelitiji, zatim sto vecina smatra da je bolje da drzava da pomoci Crvenoj Zvezdi nego nekoj zdravstvenoj ustanovi.

 

 

Jesi nekada razmislio o mogucnosti da to shto ti pishesh i nije bash tako u realnom zivotu, ozbiljno te pitam. Mislim, iako nemam visoko mishljenje o gradjanskoj svesti u Srbiji koliko si ti siguran da bi vecina pomogla nekom fudbalskom klubu pre nego bolnici? Sigurno da takvih budala ima, ali koliko? Jesi siguran da je vecina?

 

Kako si doshao do tih podataka, kojom metodom, imash li rezultate tog istrazivanja?

 

Meni se chini da ti vodish neke privatne ratove protiv svega i svih ...... a to, valjda znash, bash i nije zdravo za tebe. Plus smarash ovaj forum.

[EU_Sava]

Jesi nekada razmislio o mogucnosti da to shto ti pishesh i nije bash tako u realnom zivotu, ozbiljno te pitam. Mislim, iako nemam visoko mishljenje o gradjanskoj svesti u Srbiji koliko si ti siguran da bi vecina pomogla nekom fudbalskom klubu pre nego bolnici? Sigurno da takvih budala ima, ali koliko? Jesi siguran da je vecina?

 

Kako si doshao do tih podataka, kojom metodom, imash li rezultate tog istrazivanja?

 

Meni se chini da ti vodish neke privatne ratove protiv svega i svih ...... a to, valjda znash, bash i nije zdravo za tebe. Plus smarash ovaj forum.

 

 

posmatrao sam sa kojom lakocom politicari dodeljuju novac klubovima, a koliko im je tesko da plasiraju novac u zdravstvenu zastitu.

politicari uvek rade kako vecina zeli, zbog izbora

[melankolic]

Političari rade samo ono od čega će direktno profitirati. Dakle, profitiraće od prodatih igrača a preko njihovih menadžera, dilovaće se droga po tribinama pa im je zato i u interesu da tribine budu što punije huliganima. Da im je do sigurnosti na tribinama stalo onda bi poslali na višegodišnje robije one sa 30 i više tužbi. Isto važi i za trulo sudstvo. Kome je u interesu da dovede beskompromisne sudije koji će možda i njih same i njima bliske ljude pozvati na odgovornost? Solidarnosti nema upravo zbog toga što većina ne zna drugačije da živi nego da se snalazi preko veza i primene sile (od pozicije u firmi do rada za organe vlasti). Reality programa ima svuda i imaju veliku gledanost. Razlika je u tome da se u Srbiji to doživljava kao beg iz stvarnosti na koju većina nema uticaja a ni ne želi da je menja (jer za drugo i drugačije i ne znaju).

[zoran59]

........................

1.. Srbi veruju da su drustveni i "dusevni", te da nisu opsednuti materijalnim dobrima, kao na zapadu. Da su samilosni svetosavski narod.

2. Na zapadu, narocito protestantskom, pohlepa je relativno abolirana, skoro pozeljna (Greed is good)

3. U Srbiji nema mnogo solidarnosti, niko nije mnogo solidaran, recimo  sa ljudima koji kopaju po kontejnerima, Romima....

4. Na Zapadu ima mnogo primera spontane solidarnosti. Ima i primera tzv cojstva gde prodavac pita koliko zaradjujete pre nego sto odredi cenu (video u malim holandskim zajednicama proizvodjaca hrane i anarhista)

5. Pohlepa obrazovane srpske elite (lekari, advokati, profesori, popovi...) je bezmerna. Nigde vas lekar nece leciti tako maliciozno i sa zeljom da zardi na vama kao u Srbiji. Nigde nema veceg nemorala i nehriscanskog odnosa prema bliznjem.

 

Aj'mo po tackama, kako si naveo....

 

1. Opsesija nacijom je besmislena - trebalo je da napises "vecina (ako jeste vecina) u srpskom drustvu" ili tako nekako - jer Srbi, kad isele u razvijene drzave, ponasaju se sasvim drugacije.

Mada, moze se to i drugacije gledati - iseljavaju neki Srbi bas zato sto hoce da se drugacije ponasaju, ali u domovini im to nije moguce.

 

2. "Pohlepa" - ja je ne bih tako nazvao, nego briga za materijalnu dobit i opstanak - je dobra stvar. Narocito kad se poredi sa pomenutom opsesijom nacijom. Kad brines na prvom mestu za sopstveni dzep, ne pitas za nacionalnost ili veru poslovnog partnera ili trgovca. Na "trulom Zapadu" ja servisiram kola kod Crnca jer je najbolji, moj lekar je Indijac a njegova med. sestra je Iranka/muslimanka (i nosi onaj carsav oko glave, nikada joj nisam video kosu). Odlicni su. Delikatese kupujem u ducanu vlasnika Libanca, a u njemu njegova radi familija - muslimani. Itd. itd.

Poredi to sa Balkanom. Ne bih se usudio procenjivati procente, ali ima pojava da neki ljudi nece da posluju sa "onima"(nacionalnost po zelji).

Nakon poplava, ja sam poslao neku sicu i u BiH i u Hrvatsku i u Srbiju - zbog katastrofe. Ne zbog nacije. Mogao sam iste pare i da dam lokalnom Crvenom krstu.

 

3. i 4. To vise govori o razvijenosti drustva i o prosecnom standardu nego o pojedinim ljudima.Tesko je da budes "solidaran" (u smislu pomoci drugima) kad jedva skupljas za kiriju.

Sto se tice standarda - ja ne bih primetio 5% razliku u prihodima, gore-dole, mozda bih stavljao vise ili manje na stednju. Citav prihod mi nije neophodan za puko prezivljavanje. U domovini, mnogima je situacija drugacija.

Sto se tice razvijenosti drustva - tj. kulturnog nivoa - nije "solidarnost" samo u pomoci drugima, nego i u ponasanju. Solidarnost je i kad ustupis starijem sediste u javnom prevozu, kad ne pljujes i ne bacas cikove na ulici, kad ne bacas djubre oko zgrade. I vecina "nasih" je sasvim prilagodjen na tom proverbijalnom "zapadu" - a zbog manjine postoji izraz "ah, ta balkanska stoka..."

 

5. Malicioznost je upitna, korupcija i zelja za zaradom nije. Ovo ima veze sa stavkom #2 i uredjenim odnosima u drustvu.

Ovde u USA je sasvim normalno i legalno da vrhunski lekar/specijalista neurohirurgije zaradjuje 20X vise od opstinskog cate i ima visi socijalni status. Ili vrhunski strucnjak neke druge branse. U domovini (a to je mozda atavisticko nasledje socijalistickog egalitarizma), razlika u platama je manja i onda se ostvaruje kroz korupciju. Dakle, kad im zaviris u budjelar, mozda su razlike slicne ovde i tamo - samo, ovde su normalne i legalne a u domovini su ilegalne.

 

Kad sve saberes, vidis da je problem u primitivnom drustvu a ne "solidarnosti" kao pojmu.

[vilhelmina]

 

 

Kad sve saberes, vidis da je problem u primitivnom drustvu a ne "solidarnosti" kao pojmu.

 

Meni se cini da je glavni problem u solidarnosti kao pojmu, tj u njegovoj definiciji. U ovih nekoliko postova gore je sve i svasta podvedeno pod taj pojam. Moguce da je to zato sto se on sasvim pogresno dozivljava kao obavezno pozitivan, a to nije bas uvek slucaj. Solidarnost po definiciji moze da postoji samo u okviru grupe (videti poreklo reci!), nikako na individualnom nivou, jer ona podrazumeva osecaj pripadnosti, zajednistva. Samim tim nije pitanje da li u nekom drustvu ima ili nema solidarnosti, vec u kojim okvirima se ona ispoljava i na koga je usmerena.

 

U izrazito tradicionalnim drustvima ona ce se vezivati prvenstveno za sopstvenu porodicu, zatim rodbinu i tamo negde do granica lokalne zajednice. U tim okvirima moze da bude vezana i za kriminalnu grupu ili fudbalski klub, ali granice su uvek jasno postavljene. U manje tradicionalnim i time vise individualistickim drustvima, solidarnost je postavljena sire, od nacionalnog do nadnacionalnog nivoa, sto znaci da i granice grupe s kojom se vecina ljudi solidarise postaju fluidnije, manje naglasene i manje jasne.

 

U tom smislu mi se cini posebno vaznim da se uoci veza izmedju solidarnosti i nacionalizma, tj cinjenica da takva veza ne postoji, iako se nekad izmedju ta dva pojma stavlja znak jednakosti. A srpsko drustvo je tu veoma recit primer - naciju ce mnogi isticati kao spoljni okvir sopstvene pripadnosti, ali solidarnost prema ostalim pripadnicima iste nacije prestaje onog trenutka kad oni ispoljavaju drugacije politicke stavove, navijaju za drugi fudbalski klub, zalazu se za abortus, gej prava ili prava nacionalnih manjina, imaju drugaciji vrednosni sud.... To onda jeste nacionalizam, ali nije nacionalna solidarnost, i tu razliku treba jasno istaci.

Edited by vilhelmina, 21 May 2016 - 07:42.

[Kinik]

...

 

 

Solidarnost, u koju se svasta trpa, u nekom ideoloskom smislu za mene je samo - bla, bla ...

 

Za mene postoji samo licna solidarnost, koja je stvar pojedinca i izbora - hoce / nece.

 

Svako nametanje, pod bilo kojim izgovorom je korak ka prinudi / totalitarizmu.

Sad, da li je on religiozni, ili ideoloski ili naZiJonski - svejedno je.

 

Covek koji zivi u malom okruzenju - visestruko je podlozan pritisku oko 'solidarnosti'.

Sto je manje mesto - to se zahteva veca, pretpostavljena, 'solidarnost'.

To se posebno ispoljava o seoskoj / palanackoj sredini, gde svako 'zna sve' o svakome, a razne vrste pritiska / prisile - od tzv. 'samodoprinosa' / 'drustvenih aktivnosti', pa do glasanja su uobicajena stvar.

 

U jednom uredjenom drustvu njegovi clanovi ne bi trebali da se bave 'samoorganizovanjem', osim ako to nije neko hobiranje, tipa - biciklizam, planinarenje (hajking) uredjenje sopstvene terase itd.

 

Parole, zastave, muzika, koracnice i varteni govori - to je samo zivotinjska farma / orwelijana.

 

Neko teoretisanje o 'solidarnosti', pocev od 'hriscanskog socijalizma', raznih cika_mraksova (ideoloskog / klasnog 'raja na zemlji') i ostalog, sto je pre vek ili vise receno u ondasnjoj 'sociologiji' - to je za dokone.

 

Moze neko odluciti da na neki racun da izdvoji toliko i toliko para (uplatnicom) - no nedozvoljivo je da mu neko prcka po glavi - a zasto nije ovo / ono?

To se nikoga ne tice.

 

Btw, u jednom uredjenom drustvu ne bi trebao da postoji izbor izmedju 'davanja' nekom FK Pambukovica i 'davanja' zdravstvu.

To samo znaci da i jedno i drugo ne funkcionise, kao ni to drustvo.

 

A to veze nema sa tzv. 'solidarnoscu'.

 

...

[EU_Sava]

Meni se cini da je glavni problem u solidarnosti kao pojmu, tj u njegovoj definiciji. U ovih nekoliko postova gore je sve i svasta podvedeno pod taj pojam. Moguce da je to zato sto se on sasvim pogresno dozivljava kao obavezno pozitivan, a to nije bas uvek slucaj. Solidarnost po definiciji moze da postoji samo u okviru grupe (videti poreklo reci!), nikako na individualnom nivou, jer ona podrazumeva osecaj pripadnosti, zajednistva. Samim tim nije pitanje da li u nekom drustvu ima ili nema solidarnosti, vec u kojim okvirima se ona ispoljava i na koga je usmerena.

 

U izrazito tradicionalnim drustvima ona ce se vezivati prvenstveno za sopstvenu porodicu, zatim rodbinu i tamo negde do granica lokalne zajednice. U tim okvirima moze da bude vezana i za kriminalnu grupu ili fudbalski klub, ali granice su uvek jasno postavljene. U manje tradicionalnim i time vise individualistickim drustvima, solidarnost je postavljena sire, od nacionalnog do nadnacionalnog nivoa, sto znaci da i granice grupe s kojom se vecina ljudi solidarise postaju fluidnije, manje naglasene i manje jasne.

 

U tom smislu mi se cini posebno vaznim da se uoci veza izmedju solidarnosti i nacionalizma, tj cinjenica da takva veza ne postoji, iako se nekad izmedju ta dva pojma stavlja znak jednakosti. A srpsko drustvo je tu veoma recit primer - naciju ce mnogi isticati kao spoljni okvir sopstvene pripadnosti, ali solidarnost prema ostalim pripadnicima iste nacije prestaje onog trenutka kad oni ispoljavaju drugacije politicke stavove, navijaju za drugi fudbalski klub, zalazu se za abortus, gej prava ili prava nacionalnih manjina, imaju drugaciji vrednosni sud.... To onda jeste nacionalizam, ali nije nacionalna solidarnost, i tu razliku treba jasno istaci.

 

odlicno ste primetili, nacionalizam nema veze sa solidarnoscu.

 

takodje, mozda Srbi zaista trose sve resurse na solidarnost unutar porodice. Primecujem ogromnu zelju da se "zbrinu" deca. Mada, pitanje je da li je pomaganje u okviru uze porodice solidarnost.

[vilhelmina]

takodje, mozda Srbi zaista trose sve resurse na solidarnost unutar porodice. Primecujem ogromnu zelju da se "zbrinu" deca. Mada, pitanje je da li je pomaganje u okviru uze porodice solidarnost.

 

"Zbrinjavanje" dece slicno onom u Srbiji jeste vid generacijske solidarnosti, karakteristican za nerazvijena drustva s nesigurnim ili cak nepostojecim penzionim sistemom s jedne, a nedovoljnom podrskom mladima s druge strane. No iako to na prvi pogled tako izgleda, to nije pojedinacni cin. To je drustvena norma, izrazena kroz ocekivanje okoline, koja dodatno garantuje roditelju da ce u starosti imati ko da se brine o njemu, a mladima omogucava onaj start u zivotu koji oslanjajuci se samo na sopstvene snage i/ili podrsku drustva, ne bi imali.

 

Nije retka pojava da ljudi iz takvih sredina tu jednom usvojenu socijalnu normu ponesu sa sobom i kad emigriraju u neku zemlju zapadnog sveta, pa se onda veoma kriticki odnose prema domacem stanovnistvu. Tako ce rano osamostaljivanje mladih biti posmatrano kao izbacivanje iz kuce, a smestaj starih u domove kao izraz nepostovanja i nedostatka humanosti. Greska i veoma pogresno tumacenje u oba slucaja, jer se u zapadnom svetu generacijska solidarnost izrazava na drugaciji nacin, kroz placanje poreza i kontrolu trosenja tog novca, posebno u delu namenjenom najosetljivijim kategorijama drustva, dakle deci i starima.

 

U oba slucaja radi se o generacijskoj solidarnosti, u srpskom primeru ogranicenoj na nivo porodice, a u zapadnom prosirenoj na nivo citavog drustva. No naravno, to su samo pojednostavljeni modeli, oni koji preovladavaju u pomenutim drustvima. U realnom zivotu su ipak najcesci prelazi i kombinacije, pa niti u Srbiji sav teret pada na porodicu, niti se na zapadu drzava/drustvo brine bas o svemu i svakome.

Edited by vilhelmina, 22 May 2016 - 20:21.

[cyberwor/L/d]

ali  ima i jedan pozitivan primer, odnos prem apoplavama 2014. tad je bilo solidarnosti.

 

Tada je bilo afektivne empatije. A afekat je uobicajen odnos prema vecini stvari u Srbalja - zasija kao sunce, padne kao palacinka. 

Na protestantskom Zapadu, koji si pomenuo te pravis poredjenje, cesci je slucaj kognitivne empatije. Otuda i kontinuitet u mnogim stvarima pa prema tome i rezultati.

 

Empatija ima veze sa osecajima a osecaji su u sustini stvar procene a procena je kognitivna kategorija. 

Zato mislim da se u tvojim poredjenjima pre moze govoriti o intelektulanom razvoju drustva.

Solidarnost - ma sta to znacilo - je ionako ideoloski izrabljen termin (uz koji se obicno nakaci pravednost, sto je van pameti jer ta dva nisu nuzno najbolji prijatelji). 

 

Ali kad vec imas naslov Paradox solidarnosti onda da kazem da ... kad bi postojala neka potpuna solidarnost (ma sta to znacilo) u jednom drustvu - to drustvo bi brzo osiromasilo. 

[EU_Sava]

Ipak, Srbija nije  plemensko drustvo. Porodicna, rodna ni klanovska solidarnost nije dovoljna. U najmanju ruku je cudno je da ljudi koji su zdravi ne osecaju solidarnost sa pacijentoma od raka ili trudnicama u Srbiji. Svi znaju kakvi su uslovi tamo, svi znaju kakve bitange od osoblja (vrlo cesto) rade na tim mestima i zaradjuju krvav novac.

Ipak, nase javno mnjenje smatra da je vaznije da se novac da Crvenoj Zvezdi kao pomoc. Jer ljudi saosecaju sa Crvenom Zvezdom, a ne saosecaju sa teskim bolesnicima ili trudnicama. Ljudi ne smatraju da treba popraviti neku bolnicu, nikada ne skupljaju prilog za to. Ponekad politicari proslave kupovinu nekog skupog aparata gde je neki "dobri" covek debelo dobio procenat.

 

Postoje tri nivoa zastite pojedinca u drustvu.

 

1. Empatija (saosecanje, nema ga svako, u trzisno-totalitarnom drustvu se i suzbija glorifikacijom slef-interest-a i preduzetnistva)

2. Moral kao skup naucenih pravila i pozeljnih oblika ponasanja

3. Zakoni (pisani i nepisani)

 

U Srbiji osim delimicno pod 1. nista ne funkcionise. Nemoral i bezakonje pumpaju jedno drugo. Ne bh rekao da je problem zbog nacionalizma, vez zbog problema u porodici, ozbiljnih gresaka u vaspitanju koje su masovne. Srbi nisu kolektivisti, odnosno samo se prave da jesu. Srbija je zemlja sebicnih, malih anarhista.

 

Srpski mora stvara nestabilnu situaciju atipicnog odnosa prema tzv Drugom. Otuda sve price o komsijinoj kravi. Srpsko drustvo nije jedino "zlo" drustvo. Postoje mnoga takva primitivna drustva i opisana su u literaturi.

[cyberwor/L/d]

odlicno ste primetili, nacionalizam nema veze sa solidarnoscu.

 

 

Nema ako se solidarnost pomesa sa filantropijom i/li previdi mogucnost solidarisanja sa nekim principom (nalicje solidarnosti: solidarisanje sa jednim znaci nesolidarisanje sa necim/nekim drugim). Solidarnost se moze definisati u politickom, ekonomskom i pravnom smislu. Za filantropiju to nisam cula. 

[Denis Jasharevic]

Tako je Scubius, preduzetnishtvo nije dobro, samo ...... da nije bilo preduzetnishtva ti sad ne bi imao na chemu da pishesh, a ni mi na chemu da chitamo tvoje gluposti.

[EU_Sava]

preduzetnistvo je kao i sve ostalo:

donekle dobro, ali ako je preduzetnistvo jedini princip u drustvu, onda nije dobro.

isto kao i nacija ili klasa

 

hteo sam da kazem. U Srbiji je od kapitalizma uzeto ono najgore

Edited by EU_Sava, 23 May 2016 - 09:27.