137 replies to this topic

[Kinik]

...

 

Da ne bi tamo trolovali - otvorio sam ovde tred, pa samo navalite.

 

Uvek se setim jedne 4umasice i kako su je okarakterisali drugi likovi: 'Dzoni u skolske citanke!

 

 

Džoni Štulić: Azra nije hrvatski bend, ja sam Azra

Pevač i gitarista legendarne rok grupe Azra Branimir Džoni Štulić reagovao je na izjavu Siniše Škarice, urednika nekadašnjeg "Jugotona", danas "Kroacija rekordsa", da je ta diskografska kuća vlasnik snimaka Azre.

"Ja sam AZRA i jedini plaćam članarinu i nemam nijedno hrvatsko krvno zrnce (niti sam dete hrvatsko-srpskog braka), dakle AZRA nije hrvatski bend, kao što ni Levi's farmerice nisu iz Varaždina, iako su ih proizvodili osamdesetih", poručio je Štulić posredstvom člana svog pravnog tima Zorana Živkovića za portal "Tris". 

 

 

 

Johnnyjeve jeremijade o "osamdesetima" i svom džihadu sa diskografskim kućama su dosadile i bogu i ljudima. Vidim da je sad počeo u svoj autistični diskurs pakirati i 'krvna zrnca', kao da nema pametnijeg posla od duvanja gandže i prevođenja Homerovih epova.

 

Iako to ne radim često, neka mi bude dopušten kratki izlet u iznošenje estetsko-vrijednosnih stavova: Štulić je teški seljober.

Azru sam prvi put slušao, mislim '79-e na brucošijadi Arhitektonskog fakulteta u ZG-u, gdje sam se pojavio kako bih valjda smuvao nekakvu brucošicu, imponirajući joj statusom starijeg kolege. Odslušao sam cijeli njihov 'nastup', nakon kojeg bih radije raspravljao o Žižekovoj pseudofilozofiji ili pio antifriz, umjesto da uživam u toj 'glazbi'.

 

Instatno sam shvatio da se Azra (tj Štulić sam) obraća svojoj ciljanoj populaciji: studentima iz provincije - upravo onima, koji će 30+ godina kasnije prigrliti Marka Perkovića aka Thompsona; štoviše, uvjeren sam da Johnny u potaji, kad se otrijezni, sluša Thompsonovu čobaneriju.

 

Štulićeva muzika, a naročito poetika, nikad nije bila urbana. Njegov jezik i njegovi versi laviraju izmeđju nepoznavanja i mržnje prema gradu. I nikad nije naučio dobro svirati gitaru.

 

 

Sve sto si napisao, stoji.

Samo, ovdje nije rijec o kulturi ili estetskom senzibilitetu. (BTW, nisam nikada bio poklonik novovalnih, pankerskih i slicnih nazovi-rockera)

 

Meni je u vijesti zapelo za oko ovo: "...Džoni Štulić reagovao je na izjavu Siniše Škarice, urednika nekadašnjeg "Jugotona", danas "Kroacija rekordsa", da je ta diskografska kuća vlasnik snimaka Azre. ..."

 

Dakle, pitanje je vlasnistva (intelektualnog ili materijalnog, svejedno). To sto se i Stulic upustio u "prebrojavanje krvnih zrnaca" je njegov nespretni i glupi promasaj.

Uopce me ne zanimaju njegovi nacionalni osjecaji, zanima me funkcioniranje pravosudja u Hrvatskoj.

 

 

Ovde se duboko necemo sloziti, takoreci ni u jednoj recenici (ne osporavam jedino tvoje licne reminscencije, sve ostalo osporavam ), ali posto bi odgovor morao biti dugacak, definitivno nije za trolovanje ove teme...

 

...

[alberto.ascari]

Čisto sa glazbenog gledišta, mizeran gitarista i još gori pevač, u globalu antiurbana pojava.

 

Ne shvatam u čemu je čarolija, bend za radne akcije.

[Schrodinger]

Gluposti. Prvo, da li je za radne akcije ili ne? Pa ideoloska komisija CK se vise puta sastajala zbog Azre nego zbog bilo kog drugog benda/muzicara na podrucju bivse Jugoslavije. Vise Dzonijevih tekstova bilo je cenzurisano od strane partijskih organa nego bilo kog drugog muzicara na nasim prostorima. Sam Dzoni je, delimicno iz protesta protiv svog oca, komuniste i oficira JNA bio citavog zivota izrazito individualisticki, liberalno i antikomunisticki opredeljen, sto se ne vidi samo u njegovim pesmama ("Poljska u mome srcu", ali i "Iran", da ne pominjemo sprdacine sa vojskom tipa "Pukovnik i pokojnik"), vec i u javnim istupima, intervjuima, pa cak i prevodima klasika. Koje sam ja, uzgred, procitao - bilo bi mi drago da su i kriticari to uradili, pa da znamo o cemu diskutujemo. Dakle, nije se to slusalo po radnim akcijama, vec daleko politicki ispravniji bendovi, tipa Bijelo dugme, yu grupa i slicno.

 

Drugo, kakav je bio gitarista i pevac? Tu zaista nisam kompetentan, samo cu napomenuti dve stvari: (i) u ex-yu rnr-u su karijere napravili ljudi za koje je jako tesko reci da su bili muzicki talenti, tipa Goran Bregovic i Bora Djordjevic (o njima vise dole), (ii) nije bas da sam toliko mator, ali vidim po enciklopedijama i istorijama roka da je svojevremeno u jako uglednim svetskim medijima pisalo za ljude kao sto su Peter Tosh ili Jose Feliciano da su "mizerni gitaristi", tako da izgleda da u tome ima vise subjektivnosti nego objektivnih kriterijuma.

 

Trece i najvaznije: Kakva bre antiurbana pojava?? Ovo mi je sasvim bizarno i neshvatljivo bilo i u ironside-ovom postu, pa to je direktno, 180 stepeni suprotno od toga kako sam ga oduvek dozivljavao. Uzmite recimo "Flash" ili "Kao i jucer" i procitajte tekstove sa razumevanjem - ako to nije upravo izraz urbanog senzibiliteta, onda sam ja grof Monte Kristo. Kakav bre antiurbani sentiment - pa antiurbani tipovi nisu u stanju ni da razumeju Dzonijeve reci, dakle na nivou semantike ih to nadmasuje za redove velicine, a nekmoli na visim nivoima poetike, sublimacije pesnickog izraza i slicno. Dajte da analiziramo uporedno recimo tekstove Bijelog dugmeta i Riblje corbe (posto je to ono sto je valjda poredivo u kontekstu uticaja na ex-yu rok, necu da razmatram one budalase koji su drzali koncerte svakog 29. novembra i slicno), pa da vidimo kako se to poredi... Ili biste vi hteli da ex-yu scenu stavljate u kontekst onog sto se desavalo u Camden Townu ili Sam Franciscu, sta li?

 

Konacno, ono sto se moze procitati iz dve meni poznate Stuliceve biografije i napabirciti iz raznoraznih drugih izvora ukazuje da je Stulic jednostavno bio osobena stvaralacka licnost, pre svega covek koji je ekstremno radio (u "Fantomu slobode" ima gomila onih anegdota da je sedeo u kuci i pisao pesme po citave mesece, napisao bi po 20 pesama dnevno i sve unistio, nikad nije puno izlazio, nisu ga vidjali po klubovim, itd. isl.), covek koji je za rokenrol pojmove i nivo izuzetan erudita. Stulic u svojoj poeziji citira Kafku, Poa, Remboa, Nicea, pa cak i prilicno opskurnu figuru - sa stanovista svoje i potonjih generacija - kakav je Helderlin; a vi dodjete da mu popujete kako je...seljober?!?! Mis'im stvarno...

[Denis Jasharevic]

Gluposti. Prvo, da li je za radne akcije ili ne? Pa ideoloska komisija CK se vise puta sastajala zbog Azre nego zbog bilo kog drugog benda/muzicara na podrucju bivse Jugoslavije. 

 

antiurbani tipovi nisu u stanju ni da razumeju Dzonijeve reci

 

Svojevrstan fenomen i jeste da su pesnika Dzonija prisvojili kako antiurbani tipovi, nosioci spomenice '91 tako i "urbani YUgo nostalgichari" ....... 

 

Prvima je jasno poruchivao da su kurvini sinovi, lutke od krvi bez trunke ideje i da jutrom zure na kopanje zbijeni u gomile duhana, džepova usukanih od znoja dlanova

zalaze svuda i u sve guraju nos ......

 

A nostalgicharima da zive u drzavi koja je goli kurac. No, oni iz nekog razloga za njom i danas pate uz brlju i njegove pesme.

 

Ja sam njegovu poruku shvatio kao "Bjezi odavle u tri lijepe 3.14-chke materine" .........

 

Prvi su ga se, konachno prepoznajuci se - odrekli, a drugi ga josh kao mesiju prizivaju da se "okupi i zasvira im na uvce - od Vardara pa do Triglava". Ha-ha, pa zato sluzi Brena drugovi, a ne Dzoni.

 

Ja ponekad pustim Dzonija, zapalim dzokavac i poruchim i jednima i drugima : sretan sam shto osjecam da nisam kao drugi, u podsmjehu sam prvi - 

 

poljubite me ravno .........

 

A on im pre neki dan i jednima i drugima josh jednom poruchuje nisam niti Hrvat, niti sam dijete iz bratstvo-jedinstvo braka ..... i oni opet ne shvataju .... shta da se radi, takva je sudbina pjesnika.

 

Teshko vrijeme za matore, moj Dzoni ......

Edited by Denis Jasharevic, 29 April 2016 - 16:16.

[alberto.ascari]

Gluposti. Prvo, da li je za radne akcije ili ne...

 

Ne ideološki, već po šabaniji. A svirač je jeziv.

 

Medjutim, lepo si sve ovo napisao, idem da prošetam kera, i popijem pivo dok nam ne prodaju Pilsner Urquell Kinezima, pa ćemo da polemišemo....

[boxcube]

 

Konacno, ono sto se moze procitati iz dve meni poznate Stuliceve biografije i napabirciti iz raznoraznih drugih izvora ukazuje da je Stulic jednostavno bio osobena stvaralacka licnost, pre svega covek koji je ekstremno radio (u "Fantomu slobode" ima gomila onih anegdota da je sedeo u kuci i pisao pesme po citave mesece, napisao bi po 20 pesama dnevno i sve unistio, nikad nije puno izlazio, nisu ga vidjali po klubovim, itd. isl.), covek koji je za rokenrol pojmove i nivo izuzetan erudita. Stulic u svojoj poeziji citira Kafku, Poa, Remboa, Nicea, pa cak i prilicno opskurnu figuru - sa stanovista svoje i potonjih generacija - kakav je Helderlin; a vi dodjete da mu popujete kako je...seljober?!?! Mis'im stvarno...

 

Tacno. Neko u cijim se sabranim delima mogu naci ovakvi naslovi zasigurno nije nikakav jugoslovenski rnr prosek a jos manje neki seljober koji se dohvatio gitare.

[boxcube]

 

Štulić vs Đorđević

 

Jednom davno sam napisao ovde da je Branimir Džoni Štulić politički desničar i da je slika njega kao nekog buntovnog anarhiste ili levičara potpuno pogrešna. Sad želim da dam malo više argumenata za to, kroz poređenje Štulića sa Borom Đorđevićem, odnosno dve njihove poznate pesme: "Pogledaj dom svoj anđele" Bore Đorđevića i "Anđeli" Branimira Štulića.

 

Ove dve pesme koje koriste istu simboliku "anđela" najplastičnije odslikavaju i poetičke i političke razlike između dva pesnika. Estetički, "Pogledaj dom svoj, anđele" je prava himna kiča: tu su "nesrećni", "bolesni", "čemer", "smrt", i "jad", ceo pandemonijum užasa koji pesnik vidi u svakodnevnom životu, i neko je kriv za sve to i anđeo treba da "podigne svoj mač" i "bude anđeo osvete" da krivci "na svojoj koži osete" itd. Borin svet je manihejski i gnostički svet svakog revolucionara i pobunjenika protiv izopačenog, bolesnog sveta. Dobro u tom svetu može biti spaseno samo odlučnom, radikalnom akcijom nekog nepotkupljivog istorijskog ili vanistorijskog agenta, simbolisanog u "anđelu". Svi radikalni revolucionari sanjaju o ovom transistorijskom agentu: gnostikovo izbavljenje iz zlog sveta, zasniva se na aktu anđela kao simboličkog instrumenta imaginarnog istorijskog preloma. Isus, Mohamed, Lenjin, Staljin, Hitler, svejedno. To vam jasno objašnjava zašto su toliki patetični lirski pesnici obožavaoci tiranija: setite se Lorke i Pabla Nerude naprimer. Neruda je napisao ljubavnu odu maltene povodom sahrane Višinskog. Koliko šiparica stavlja Lorkine sladunajve stihoklepine na Facebook? Koliko njih zna da je Lorka bio komunista?

 

Štulićeva "angelologija" je sasvim druge prirode. Ako je Bora gnostik i revolucionar, Štulić je grčki klasičar i konzervativni kritičar političke moći. Njegova vizija moći je neuporedivo kompleksnija i pesimističnija. Prvo, on uviđa jasnu i direktnu vezu između erotskog i političkog, između lirike i nasilja. Pesma se sve vreme obraća nekoj apstraktnoj "ženi" i daje joj savet: "odstupi, korak ženo gledaj...". Od čega "žena" treba da odstupi i da vidi bolje? U prvoj strofi data je erotska potka ovoga:

"Slinavi kurvari, bijedni genitalci,

nezgodno potežu ukrućenu vijernost",

 

A da je ovo samo erotske potka političkog nasilja vidi se po refrenu i po daljem toku pesme:

 

"dolaze, kao krv crveni, kao znoj opori, brutalni anđeli".

 

Pravednički bes koji Bora zaziva sa naivnošću brucoša koji je tek slušao prva predavanja o Herbertu Markuzeu i misli da nešto zna, i  da je paraousia iza ćoška, Štulić vidi iz Vogelinove perspektive, ili perspektive Kolakovskog koji opisuje istorijsku praksu marksizma kao Prometejevo buđenje iz sna o moći koji shvata da je postao Kafkin Gregor Samsa - groteskni, čudovišni čovek-buba. Iz perspektive onog ko zna da kombinacija erotske dispozicije u najširem smislu i kavaljerskog odnosa prema nasilju vodi direktno u katastrofu, istorijski, a u kič i grotesku estetički. Drugi deo pesme vam to sve kaže, jasno i slikovito. Štulić u svom elementu:

 

ponekad u osam 

ponekad u tri 

 

lijevi skup ideja 

dolje ispod nogu 

otvori širom oci 

tiho kao jeza 

 

pušteni s lanca 

gledaj 

nezajazni andjeli 

 

u kolima od plastike 

u djevojačkim snovima 

u majmunovom vidjenju 

u raspaljenim noćima 

 

tko zna, tko zna, 

ne bu dobro svršilo.

 

 

Prva naznaka je da pesnik vidi lijevi skup ideja "dolje ispod nogu". To nije ništa novo kod ovog pesnika. Lijevi skup ideja kod njega vidimo "ispod nogu" u pesmi 68 iz 1982 koja je najcrnja moguća satira fenomena večnih kafansko-katedarskih revolucionara, vidimo je u "Pavelu" gde se slavljenje Španskog rata kao simbola slobode vidi kao "skup interesa nekorisnih ljudi". Vidimo je u pesmi No comment iz 1987 gde je već napad na ekološku kvazireligiju "

 

Ne zalim jadne pitekantrope

Ne zalim mirna goveda

Ne zalim egzoticne papuance

Ne zalim sto sam 4. odzada

Isto kao i prije rata

Ne zalim ja sam cvrsta linija

 

Ali on vidi dublje i dalje od neposredne ideološke potke: "levi skup ideja" je samo simptom, samo izraz najdublje katastrofe koja je filozofskog tipa. Anđeli su "pušteni s lanca", i "nezajazni", i istovremeno kao "krv crveni". Da li je zaista teško videti ovde sve revolucionarne terore 20'og veka, ali i svih drugih vremena, koje su proizveli, ili aminovali politički nihilisti i tročetvrtinske glave tipa Bore Đorđevića, svi intelektualni miropomazači stlajinizma, maoizma, Fidel Kastra, Robespijera, svi "sanjari" i "idealisti" Armagedona. Pesnik je užasnut spoznajom da je neman puštena s lanca, da ista sila gospodari svetom uvek. On ne vidi izvor zla ni u kakvoj konkretnoj ideologiji nego u najdubljem impuslu koji bi Voeglin nazvao "gnostičkim", a koji zaziva bezgrešnog anđela sa mačem - delioca pravde i ispravljača kosmičkog nereda. Anđeo je, naprotiv  za Štulića, znalca Homera i Tukidida, tvrdog cinika i realiste, čoveka antike koji živi u gnostičkom vremenu za čije hrišćansko-jeretičke nemani Homer i Tudikidid nisu znali, za njega je taj "anđeo" iskežena neman, vampir, anđeo destrukcije pušten s lanca, bliži Brem Stokerovom Drakuli nego Babijevom Če Gevari, istovremeno estetička groteska i istorijska katastrofa.

 

To je druga važna dimenzija pesme - groteska: naime, gde su "anđeli"? U "raspaljenim noćima" i "devojčakim snovima" s jedne strane. U sanjarijama nevinih, naivnih, lirskih dušica i svih željnih radikalno produbljenog "erotskog" doživljaja sveta. S druge strane, "u majmunovom viđenju"! Da budem grub, rekao bih da on pomalo vidi Boru kao majmuna. Istovremeno vizija raste u modernom svetu, ona nije nikakava revolucionarna fantazija skrajnutih, ona je u "kolima od plastike", prizor modernog sveta, sveprisutan, fenomen srednje klase.

 

I naravno, finale, koje predviđa kako se to sve može završiti, koristeći glagol koji tendencionzno ujedinjuje erotsko i političko revolucionarno "ne bu dobro svršilo".

 

http://trzisnoresenj...-vs-orevic.html

[Schrodinger]

Mada se Jankovicem cesto ne slazem, ovde je ubo "tacno u sridu".

[dhx]

Ne mora se previše ni govoriti - prvo staviti koncertni album 'Ravno do dna' pravo kroz marantza, uz dva debela prsta viskija i par piva, pa da vidim ravnodušne kako stežu sfinkter da ne provetre uz ritam.

 

Onda može i po koji 'estetski dojam'.

[yossarian]

Džonija nikada nisam video kao antiurbanu pojavu, naprotiv.

 

Napisao je i snimio veliki broj stvari koje su mi  potpuno „ležale“ uz gradski sentiment. Asocirale su me na gradsku vrevu, hiljade nepoznatih ljudi čije se putanje ukrštaju -  ili  - na besane noćne šetnje po trotoarima mokrim od od kiše, samoću, otuđenost, sve što je u velikim gradovima lepo, sve što je ružno, asocijacije nalik onima koje izviru i iz džeza ili bluza.

 

O Štulićevoj erudiciji su već pisali drugi.

 

On je gradski pesnik i muzičar. To što se u njegovim stihovima pojavljuju i birtije, to što se „razbija lozom kriza“ i pije „pelin gorki“ – pa zar i to nije zagrebačka (ili beogradska) stvarnost? Štulića inspiriše ono što vidi oko sebe, a to je njegov grad takav kakav je. Tu je odrastao, to je njegov svet, drugog nema. Ne ume da žmuri, vidi i čuje ono što mu je pred očima i ušima. Uostalom, ni ja ne mogu da zamislim Beograd u kome se kroz otvoren prozor nekog kamiondžije ne čuje „ćirilica“. Verovatno se i kroz prozor nekog kamiondžije u LA ili Njujorku čuju treštavi kantrići.

Snobovi mogu da se mršte, ali ne mogu da negiraju stvarnost. To je deo gradskih vibracija.

Cenjeni pisac, slikar, student, kancelarijski službenik, ali i „majstor“ i kondukter koji na tranzistorima u „svom“ tramvaju vrte narodnjake – svi oni su deo grada, pripadaju mu i imaju svoje mesto u urbanoj književnost, poeziji ili muzici.

 

Što se tiče „arlaukanja“, nikada  mi nije smetalo. Takođe, izjava da Štulić da vrti samo tri akorda ili da je loš gitarista je čisto preterivanje. Rock je pun muzičara koji nisu vrhunski virtuozi ali imaju energiju i feeling, umeju da potrefe gde treba, a upravo to je u rock muzici najvažnije. Džoni se naslušao dobre muzike, to se da čuti, i tu je erudita.

 

 

P.S.  Neko je pomenuo Dylana... i pade mi na pamet - Da li je Dylan urban ili antiurban? Po načinu pevanja i dikciji je blizak traktoristima sa srednjeg Zapada, a u njegovom bogatom opusu ima kantrića i bluegrassa na pretek... 

Edited by yossarian, 29 April 2016 - 21:14.

[boxcube]

Mada se Jankovicem cesto ne slazem, ovde je ubo "tacno u sridu".

 

Nije se tesko ne slagati se poricateljima antropogenog globalnog zagrevanja kao i sa unikatnim tumacima uloge hriscanskih konzervativaca u zalaganju za liberalizam. Medjutim u trenutku kad kvazi demokratska kvazi opozicija poziva jos vise kvazi gradjanski orijentisanu populaciju da glasa za fasiste nemamo nekog preteranog razloga da ne zanemarimo takva razmimoilazenja medju desnim liberalima.

[Denis Jasharevic]

P.S.  Neko je pomenuo Dylana... i pade mi na pamet - Da li je Dylan urban ili antiurban? Po načinu pevanja i dikciji je blizak traktoristima sa srednjeg Zapada, a u njegovom bogatom opusu ima kantrića i bluegrassa na pretek... 

 

 

Ne, Dylan nikada nije bio urban. Bio je pod snaznim uticajem folk legende Vudi Gatrija chini mi se, tamburash, kauboj, skitnica, veliki vernik, pa nevernik .... ali nikada urban, do pre 10-tak godina kada je pokazao da i to moze jer je jednostavno prokleti genije. (klip prilozen ispod) Sa sve unjkavim glasovnim mogucnostima i poluamaterskim tamburanjem.

 

Ne treba zaboraviti da je Dzoni svoje pesme prvo proziveo, onda iskomponovao a zatim i propratio sjajnim tekstovima, dakle kompletno lichno potpisao i da mu pesme nije pisala neka Marina dok je zavijala sarme i vezla goblene istovremeno pishuci novu pesmu sabanu saulicu i oliveru dragojevicu, po narudzbi.

 

I za Dzonija sam rekao da je vrteo 4 akorda samo kao odgovor Ironsideu, a ti si vec objasnio da mu vishe nije ni trebalo i nema se shta dodati. To je iz glupavih vremena kada se u Dzuboksu na listi najboljih YU gitarista on pojavljivao u top 3 izmedju Vlatka i Tochka koji su mogli da ga pojedu za doruchak i zaista bili najbolji i kojima bih dodao samo Antona iz Partibrejkersa.

 

Pa poshto vidim da smo se preselili da ne bi trovali topik o Hrvatskoj evo i prvog posta

 

 

Nije mi bila namera da iznosim estetsko-vrednosni stav o muzici Dzonija Shtulica vec da prenesem vest koja se tiche jednog Hrvata koji to izgleda vishe, ovaj put i zvanichno, ne zeli biti, vishe kao triviju nego svetsku vest dana.

 

Poznato mi je da je Dzoni potpuno prolupao. Nekakvim gitaristom ga niko nikada nije ni smatrao, odakle ti to? 3 akorda, klasichan tamburash, moglo bi se reci da ima i nechega "seljoberskog", nekog kompleksa koji ga je nachinio neprilagodljivim, buntovnim. Pa zar i kralj Elvis nije bio jedna obichna, neotesana seljachina iz Misisipija, so what? Meni se to uklapa sa onima koji imaju copyright na tu vrstu glazbe, nepismenim sinovima polu-robova sa juznjachkih plantaza. Kako cemo zabraniti seljoberima da slushaju Pink Floyd ili Frank Zappu? A i zashto bi ako im se svidja? Ne znam odakle je Dzoni, Bajaga vam je iz Bjelovara kaj ne   , no nije odrastao na Ilici sigurno, kao uostalom shto nije ni Nikola Tesla ..... i on je iz neke teshke pripizdine, zar ne? Chini li ga to manje vrijednim genijem?

 

Za mene je Dzoni YU Bob Dylan, a ti mozesh reci kakva zemlja, takav i Dylan, pa bih se mogao sloziti. Seljachka zemlja. Ako je Dzoni seljober, shta cemo sa Bregovicem ili onom tek pravom organik seljachinom Borom Djordjevicem? Pomislio bih Dzoni je sa Menhetna.

 

I pored svega, to ga nije sprechilo da postane najveci rok-pesnik YU (za svaki sluchaj da ponovim ROK-pesnik) sa politichki najangaziranijim tekstovima u bivshoj nam komunistichkoj zemlji, opasniji od bilo koga drugog, bez premca, poshto konkurencije izuzev sjajnih Buldozera neshto se i ne secam da je imao. Chobanina Boru i ne rachunam u rok, on je turbo. Shta je seljoberska raja kontala dok je slushala Poljsku u mome srcu ja zaista ne bih znao, ali im je Valensa bio sumnjiv tip, kao shto su mislili i patuljci sa naslovnih strana. A bilo je tu i neke urbane gerile, no ako si ochekivao Arsenovu glembajevshtinu ..... kapa dole za Dedica, ali vec prelazimo na shansone.koje su opet izvorno puchka glazba. A zar nije i opera?

 

Shto se mene tiche, pa samo prepjev Dylanove Lily of the west a kamoli autorski rad, je zaduzio Hrvatsku da ga uvrsti u srednjoshkolsku literaturu, dodushe onu neobaveznu? Je li to oficijalno?

 

Dzonijev ciklus o zenama je neprevazidjen, u rasponu od onih koje gledamo a ne ...... do onih koje ..... a ne mozemo da gledamo ochima, tj od Gracije, krvave Meri, preko zene drugog sistema do nesretne Marine, retke ali fantastichne balade, pa chak i stupidne ne prodajem nasmijeshenog psa i lijepe zene su simpa.

 

Ako vec moram da biram izmedju urbanih Haustora i EKV i ruralnog Dzonija ..... i ja sam seljober  

 

Otvoricu si sada pivo i .... prijehavshi u Zagreb, zadovoljstva svega rad ..... isusa ti, prividjaju mi se hrvatski kauboji, Pat Garrett i Billy The Kid ........

 

A Voljela me nije nijedna ..... przinajem .... teshka seljachija i to sa harmonikom.

 

[Denis Jasharevic]

Uostalom kao i Neil Young koji je bio sve samo ne urban, sve dok nije iz chiste zajebancije postao pionir grandza i pretecha hipsteraja. Dylan rodjen u jebenoj Minesoti, a Young dodushe rodjen u Torontu, ali samo rodjen, a detinjstvo i mladost proveo po kanadskim najgorim vukoyebinama.

[Denis Jasharevic]

...

 

Da ne bi tamo trolovali - otvorio sam ovde tred, pa samo navalite.

 

Uvek se setim jedne 4umasice i kako su je okarakterisali drugi likovi: 'Dzoni u skolske citanke!

 

 

Branimir Stulic se nalazi na spisku pesnika koji su hrvatske shkole dobile od ministarstva, a koje profesori po svom nahodjenju mogu ponuditi uchenicima za chitanje.

 

Što se tiče srednjoškolskog udžbenika u kojem bi se trebao naći izbor mojih pjesama, ja sam protiv toga: zato što ti uradci nisu pjesništvo, zato što ne volim škole, i zato što sam protiv kićenja tuđim perjem, rekao je za N1 Branimir Johnny Štulić.

[letri]

Svojevremeno ( pocetak 80ih), u 3. razredu u prvoj bg. gimnaziji, na casu srpskog, prozove me profa i postavi pitanje o savremenoj poeziji, sto je trebalo da se spremi. Nemajuci kud, ja kazem kako sam spremio mladog pesnika iz Zagreba, Branimira Stulica, i odrecitujem ' tople usne zene'. I upalilo je, nisam dobio keca.