Ne znam da l' ova pojava ima thread ovde.
Nisam ga pronašao u searchu.
Ako želite da diskutujete o njemu i njegovim tiskovinama i medijskim nastupima,
ipak bih vas zamolio da to bude na većem civilizacijskom nivou od njegovog.
Složićemo se to neće biti teško.
Evo i teksta koji je objavio Miloš Vasić o njemu u današnjoj web kolumni časopisa "Vreme".
http://www.vreme.com....php?id=1380751
i za mene dragocen citat iz teksta.
"Zamislimo sada nešto od čega nam se gadi i ne želimo nikako: da neko jednoga dana, tokom skandala koji je Di Džej došao da napravi, uzme stvar u svoje ruke, zavrne ruku Di Džeju i izbaci ga glavačke s lica mesta, uz eventualni diskretni udarac, ali tako da se ne vidi posle kod lekara. Zašto se toga užasavamo? Zato što Di Džej ide okolo, pravi skandale i dernja se, sve nadajući se da će jednoga dana neko izgubiti živce i zavaliti mu vruću šamarčinu, koju je, uostalom, uveliko zaslužio. Zamislite sada – daleko bilo! – da se tako nešto desi. Pa ne bismo imali više „državni udar" ili „vanredno stanje"; imali bismo Armagedon, globalni termonuklearni rat, građanski rat i opravdani povod za pravo vanredno stanje i pravi državni udar.
Posao skandalmajstora je takav. On ide i provocira, sve nadajući se da će nekome prekipeti, pa će on, Di Džej, tada biti pobednik. To je radio i Voja Šešelj, doduše, pa mu nije uspelo, osim ono malo vode koju je dobio od Nikole Barovića, pa je Nikola to skupo platio. Uzgred, jedina tri čoveka s kojima se Voja Šešelj u živim TV emisijama učtivo ponašao bili su Nebojša Popov, Nenad Čanak i Bogdan Denić (koga sam se setio sada, dan pošto je umro). Zašto? Zato što je Nebojša veliki i jak (bivši prvak u rimsko-grčkom hrvanju) i nezgodan karakter; Nenad je tada bio velik i jak, a pred vratima studija čekali su Mata i Stevica, veterani 63. padobranske brigade, pa je varijanta Barović bila isključena; Bogdan je bio bivši lučki radnik, sindikalac, veliki i jak, a hteo je i da udari; i to jako, kao što je Šešelja i bio upozorio pred vratima studija."
