204 replies to this topic

[McLeod]

Pa pazi, to sve stoji, ali nije normalno da to na koncu odlucuje. Naravno, postoji grupa ljudi koji ce da trce kao ovcice za brendom i ima ih mnogo, postoji manja grupa ljudi koja ce da udara kontru i namerno da bojkotuju brend iz razloga x ili y, a postoji i grupa ljudi koja kupuje ono sto joj se svidi. I to bi valjda trebalo da bude jedini parametar koji se racuna. Podrazumeva se da su procedure ispostovane i da roba ispunjava standarde da se nadje na trzistu. Pritom znam da kod nas to nije uvek tako, ali ne bih da idem u tom smeru jer mnogo razvodnjava citavu pricu i mislim da u krajnjoj liniji nije ni toliko bitno.

[Mama_mia]

. Brend je u stvari samo garancija kvaliteta - a kvalitet nije ukus

 

onda znaci da su zbog garancije kvaliteta jestivi brendovi obicno ukusniji od nebrendiranih

bar meni.

 

jos nisam kupila `no name` proizvod da je vredeo cemu

 

...osim nesto sto se pravi kod kuce pa ispadne sjajno

bas zato sto kada pravis za sebe - to je samo po sebi vec garancija kvaliteta,

necemo kucne splacine nego ugadjamo, pa zar ne

[Kinik]

...

 

... zato postoji marketing, da zadovolji potrebe potrosaca.

 

 

Wrong!

 

Sorry, ali tzv. 'marketing' postoji da bustuje potrebe kompanija, i to predstavi kao 'potrebe potrosaca'!

Pa i da ih 'usmerava i gradi'.

 

Pogledaj samo neke stare reklame, koje bi danas bile - no, no!

 

Imas u knjizi onog nadnaravnog F. Kotlera (... essentials of ...) gde on opisuje kako je mladjahni marketinski lik dobio posao.

I zadatak da poveca prodaju zubne paste, pa rekao: povecajte otvor na tubici ... i dobije posao.

Zato sto je stiskanje tubice - refleksna radnja.

 

(Btw. - ja pola kolicine istisnem na cetkicu, a pola na sundjer, pa operem cesmu / umivaonik! Em se sjaji jer je zubna pasta abraziv, em mirise sve u 16! Em pasta nije otrov kao ostale hemikalije, a nije ni preterano skupa!)

 

A za P&G me zabole ... bas.

Neka se trude.

 

...

Edited by Kinik, 14 March 2016 - 17:26.

[melankolic]

 

Pisali smo o Norvezanima. No i oni, sa norveskim standardom, ne trose pare na prefinjen ukus ako rese da se napiju.

 

Inace, belgijska manastirska piva (Westmalle dubbel/trippel, Chimay itd), kao i druga neobicna belgijska piva, kostaju oko 1,20 do 1,40 evra po flasi od 33cl, sto je oko dva-tri puta skuplje od obicnih pilsenera tipa Grolsch, Brand, Hertog Jan, Amstel itd. To je cena u Holandiji, u Belgiji je mozda i niza.

Posto se takva piva ne piju na gajbe, nego vecina ljudi, kao i Melanholik, popije jednu flasu radi zadovoljstva i to je to, cena i nije bas nedostizna.

OK, alkos ce za te pare radije da kupi tri konzerve od po pola litre brlja-piva sa 9% alkohola, koje kostaju evro po komadu, ili flasu jakog juznoafrickog vina za dva evra...

 

Sto se tice testa zavezanih ociju - razliku izmedju pilsenera verovatno neces osetiti, i ja ih slabo razlikujem..

Ako ti neko da da probas Trapist ili Duvel, osetices razliku itekako. To je kao razlika izmedju edamskog sira i gorgonzole.

 

 

Ne znam za druge zemlje ali ovde u NOR postoji poštovanje prema pivu. Zna se koje je pivo za oblokavanja (kada vidiš pakovanja po 6 i više komada naslaganih na gomili zna se kojoj je to klijenteli namenjeno) a koje za, ja bih rekao, gustiranje. A ponuda piva u običnim radnjama je takva da ti treba ipak dosta vremena da pronađeš za sebe ono pravo. Dakle, ponuda različitih vrsta piva (pilsnera, ipa, stouta) je neuporedivo veća nego čak i u bolje snabdevenim prodavnicama pića i pabovima u ex- yu. 

Ja sam u početku isprobavao sve i svašta, krenuo nekim redom po pivari a onda sam na temi o pivu saznao za trapist pa sam se navukao na njih. U pozitivnom smislu jer sad konačno znam šta to znači uživati u pivu (uzmeš dobar gutljaj i držiš ga neko vreme u ustima pa polagano puštaš da ti se sliva niz grlo). 

Ih, pa dovoljno mi je jedno, neću deset popiti da se obeznanim od 10 %- og piva.

 

Tako da sve zavisi šta neko voli. Ja npr. nikada ne bih odbio Milka Noisette šta god neko o Milki mislio ali za mene su vrh vrhova belgijske truffle. Kao neko ko obožava čokoladne proizvode odgovorno tvrdim da je to nešto najlepše slatko što je čovek stvorio.

[cyberwor/L/d]

Ne znam za druge zemlje ali ovde u NOR postoji poštovanje prema pivu. Zna se koje je pivo za oblokavanja (kada vidiš pakovanja po 6 i više komada naslaganih na gomili zna se kojoj je to klijenteli namenjeno) a koje za, ja bih rekao, gustiranje. 

 

Slazem se sa onim sto si rekao na pocetku - ovde se ljudi ne opijaju tim finim pivima. Ima ona druga koja locu sa nekom zestinom ali to je drugi par cipela. Uostalom, vidis cesto u korpi u radnji koja se kupuju na komad a koja na angro. 

[melankolic]

Slazem se sa onim sto si rekao na pocetku - ovde se ljudi ne opijaju tim finim pivima. 

 

I to zaista nema veze sa standardom i sl. stvarima.

Bio sam tako na nekom kolegijalnom okupljanju gde smo se malo "olabavili" s pićem i zanimljivo svi su nosili te 6- packove sa sobom uz pokoje energetsko piće (nije bilo nekog formalnog fest- iranja pa nije bilo ni potrebe za vinom). Onda malo popričaš s kolegama o pivu pa saznaš tako za neka mesta gde ih (piva) možeš naći gotovo iz celog sveta. Krene priča o tom uživanju u guckanju, pojede se tu i tamo neko mesište (nikakvo roštiljsko orgijanje) s povrćem i fino svima.

Ja ovde govorim o kulturi okupljanja ljudi nekim povodom. Ljudi mnogo češće idu u restorane i pabove nego ljudi na Balkanu a tamo se konzumiraju svakojaka vina, piva i žestoka pića. Otud i sve veća potreba za homemade pivima, ljudi se zanimaju, otkrivaju neke svoje recepte...

Dakle, odatle kreće tržište (sad sam govorio o pivu; isto može da se primeni i na druge proizvode)- iz svakodnevnog života.

Ako u svakodnevnom životu imaš "de si bre kume" princip, dobićeš takvu reklamu (što meni u početku nije bilo jasno zašto se vređa moja inteligencija puštanjem tako neke reklame) a onda i proporcionalno kvalitetu proizvod. 

[angelia]

Pa pazi, to sve stoji, ali nije normalno da to na koncu odlucuje. Naravno, postoji grupa ljudi koji ce da trce kao ovcice za brendom i ima ih mnogo, postoji manja grupa ljudi koja ce da udara kontru i namerno da bojkotuju brend iz razloga x ili y, a postoji i grupa ljudi koja kupuje ono sto joj se svidi. I to bi valjda trebalo da bude jedini parametar koji se racuna. Podrazumeva se da su procedure ispostovane i da roba ispunjava standarde da se nadje na trzistu. Pritom znam da kod nas to nije uvek tako, ali ne bih da idem u tom smeru jer mnogo razvodnjava citavu pricu i mislim da u krajnjoj liniji nije ni toliko bitno.

Podrazumeva se da proizvod ispunjava obavezne standarde, medjutim kontrola kvaliteta nije samo minimum zahteva. Isto tako veoma dobro znas da postoje razlicite kategorije kvaliteta sirovina.

Uzmi jedan obican artikal kao sto je kafa.

 

onda znaci da su zbog garancije kvaliteta jestivi brendovi obicno ukusniji od nebrendiranih

bar meni.

 

jos nisam kupila `no name` proizvod da je vredeo cemu

 

 

Mozda ti nisi ali neko jeste, svi danasnji brendovi su nekad bili no name.

 

...

 

 

 

Wrong!

 

Sorry, ali tzv. 'marketing' postoji da bustuje potrebe kompanija, i to predstavi kao 'potrebe potrosaca'!

Pa i da ih 'usmerava i gradi'.

 

Ovo je vec poduze objasnjenje ali, in the nutshell, marketing treba da zadovoljava potrebe kompanije, ali istovremeno mora i da zadovoljava potrebe potrosaca, pa izmedju ostalog usmerava i gradi.

 

Kad kazem potrebu, to ne mora biti prakticna potreba. Neko ima potrebu da vozi mersedes da bi se osecao kao neka zverka, uspesan ili stagod. Marketing Mercedesa ce delom biti usmeren na takve.

 

Ako razmislis pre 30 godina nismo imali potrebu da budemo u kontaktu sa celim svetom, u svakom mogucem trenutku, a onda je tehnologija krenula tamo, prateca od strane marketinga. 

 

Naravno ovde pricam o pravom marketingu, a ne o reklami.

[Kinik]

...

 

... ovo je vec poduze objasnjenje ali, in the nutshell, marketing treba da zadovoljava potrebe kompanije, ali istovremeno mora i da zadovoljava potrebe potrosaca, pa izmedju ostalog usmerava i gradi.

... kad kazem potrebu, to ne mora biti prakticna potreba. Neko ima potrebu da vozi mersedes da bi se osecao kao neka zverka, uspesan ili stagod. Marketing Mercedesa ce delom biti usmeren na takve ...  

 

Znas Angelija - kada sam prvi put procitao Kotlera (kupio ga u Msk.) - poceo sam da na okolinu / kupovinu gledam skroz drugacije.

Kao da mi je otvorio oci.

 

Bio sam mu jako zahvalan - odmah kupio par knjiga - i poslao nekim likovima u Bgd.

 

Pa se secam kako pred neku temperaturnu groznicu u Msk, navratim u neku sajamsku 'drogeriju' - onako cisto amerikansku - pocela moda i kod njih.

 

Pogledam sva ona sjajna pakovanja / kutije / blistere - da se zabeknes!

I neki djavo mi ne da mira.

 

Na povratku kuci, kazem vozacu - daj neku rusku (mexicansku!) apoteku.

  

I dodjemo mi.

 

Ja se, kao, pravim naivan - imate li 'ovo-ono'. 

A ona matora, iskusna likinja, prati tendencije i kaze mi - a sta ce vam to 5-10 puta skuplje, kad imamo domace - i kaze neku cenu za kesicu bombona.

 

Kupim ja to.

Eto, - ziv sam jos.

A i oni u Bgd (mada neki premrli od godina) kojima sam kupovao neke 'genericke lekove'.

 

Mislim, lep je 'marketing', no ja sam ga uvek gledao kao neciju 'sliku / umetnicko delo', koju ne bih morao da kupim pod obavezno.

Eto - birao!

 

Secas se Keri u 'seh i gradu', kad joj gazda ponudi da otkupi 'garsonijeru', a ona nema 40.000$ zivih para!

Pogleda svoj 'closet' a tamo 200 pari cipela po 200$ ... uvalio joj 'marketing'!

 

...

[angelia]

 

...

 

 

Secas se Keri u 'seh i gradu', kad joj gazda ponudi da otkupi 'garsonijeru', a ona nema 40.000$ zivih para!

Pogleda svoj 'closet' a tamo 200 pari cipela po 200$ ... uvalio joj 'marketing'!

 

...

 

 Vidi, ja moram da branim marketing - to mi onako dobrim delom profesija.

U pravu si i da sjajna lepa pakovanja ulaze u to, i uglavnom potrosaci vide samo delic pa odatle i dosta zabluda o marketingu.

Marketing je i cena, i odredjivanje ko ti je publika i kako ces se pozicionirati na trzistu, i kako ces prodavati, sve do reklame. 

 

U pravu si, Kotler to odlicno objasnjava.

 

Kad se procita par takvih knjiga, stvarno se na kupovinu gleda potpuno drugacije. 

 

Vecina potrosaca reaguje na poruke koje im marketing salje, zato sto se marketing zasniva na proucavanju ljudskog ponasanja. 

 

Ponekad tako kad cujem neke marketinske kampanje, zapanji me koliko su ljudi spremni da prate svakakve trendove. 

[Kinik]

...

 

Vala bas - neka me neko ubedi da mi je zivot besmislen bez kupovine mercedesa!

 

Samo sam hteo da kazem - gledaj, gledaj - ali dobro razmisli!

 

Zao mi je - iako marketing ima nesumnjiva postignuca, pocesto se (onaj losiji) zasniva na bustovanju ljudskih slabosti.

 

Razumem ja da nesto treba da se proda - gde se primenjuju razlicite tehnike.

Ova me je nasmejala.

 

Nekom liku na 'intervjuu' neka zhemska kaze - hocu da mi ovaj notebuk prodate kako god znate!

On ustane, uzme notebuk, izadje iz kancelarije i ode kuci.

 

Kad ono pozivi - vriska dreka - vracajte notebuk!

A on kaze - 200$!

 

...

Edited by Kinik, 14 March 2016 - 19:54.

[Kinik]

...

 

Da parafraziram jednog lika:

 

'Marketing je laz.

Pristojna, ali ipak - laz!'.

 

...

[cyberwor/L/d]

Mi ljudi ...

 

U Svedskoj je vazda postojao tzv senapskål (neki zelenis) ali za to niko nije mario. Kad (!) u taktu sa otvaranjem ka svetu i usvajanjem tzv kontinentalnih navika u modu udje rucola. I svi posizEli za njom. A rucola je zapravo onaj zelenis s pocetka ove epizode. No italijansko ime cuda cini. Taman naucili da salata moze da se zacini sa maslinovim uljem i vinegerom. A pre 25 godina kad probaju tako zacinjenu salatu, ne znaju sta je pa traze recept! (pa jos kad vide posebne cinijice za salatu pored svakog tanjira!). Sada je rucola a must. 

 

Sedim prosle godine na verandi kod prijatelja koji pravi veceru za sve nas. Prodje covek pored sa nekom vanglom i kaze, idem da naberem veceru. Fakat, na placu ima preko 200 vrsta rastinja ali nista jestivo (koliko ja znam). Kad posle, servira nesto zeleno sto lici na spanac onako spremljeno. Zove se kirskål (Aegopodium podagraria) i ljudi to ne jedu nego ne mogu toga da se otarase jer raste kao korov, ne mozes mu doakati. Doduse, to na jugu uglavnom. No, neko je to poceo da prodaje na jednom finom mestu za 70 evra po kilogramu i to planulo. Ispade luksuzna stvar. 

[melankolic]

Ja bih voleo da na ovoj temi razdvojimo hipsteraj (kulinarski od kojeg danas ne može da se živi u medijima, modni, muzički, show biz...) od kvaliteta a u kontekstu značaja brendiranja jednog proizvoda. 

Dakle, mene lično ne zanima- a vraćam se na pivo- to što je pivo iz nekog manastira i što ima tradiciju (važno je u smislu da se zna da nije isto piti neku brlju iz dvolitrače i to izjednačiti sa kvalitetnim trapistom a razliku praviti samo u vodi) nego mi je drago kada vidim da ima ljudi koji su podigli taj napitak na nivo sličan nivou jednog kvalitetnog vina i da se i u pivu može uživati na jednak način kao i u vinu (aroma, miris, boja, još dodatno kod piva pitanje pene, gustine...) a da se ne svede sve na "bravo lave" i slična seljoberisanja.  

Edited by melankolic, 14 March 2016 - 20:48.

[Kinik]

...

 

Izvini - a ko ce to da 'razdvoji'?

Potrosac?

Ili strucnjak?

A sta 'potrosacu' znaci 'strucno misljenje'?

Normalno, da ima ljudi koji su 'podigli nivo' kao sto ima ljudi kojima je to svejedno.

Pa sto ih ne prepustiti licnom izboru?

Mislis - bice neka steta?

 

PS.

Secas se onog filma, kad navalantni muz dodje kuci i pocne da maltretira zenu / decu, a ona zgrabi iz frigija povecu psecu konzervu, baci sadrzaj na preprzeni luk i dobro zacini.

 

Na sta on kaze - e ovo ja zovem 'meal'!

 

...

Edited by Kinik, 14 March 2016 - 21:03.

[melankolic]

...

 

Izvini - a ko ce to da 'razdvoji'?

Potrosac?

Ili strucnjak?

A sta 'potrosacu' znaci 'strucno misljenje'?

Normalno, da ima ljudi koji su 'podigli nivo' kao sto ima ljudi kojima je to svejedno.

Pa sto ih ne prepustiti licnom izboru?

Mislis - bice neka steta?

 

...

 

Šteta je samo u tome što se od svega pravi neki hipsteraj. Kao što je to nekad bila moda, pre toga muzika, danas je velika pažnja medijskih mogula posvećena hrani, kuvanju, raznoraznim "biljkama iz bašte", svi se nešto takmiče (pa su čak i decu uvukli u nekakve MasterChef zezancije), na svakom ćošku se otvaraju nekakvi hipsterajski cafe- i, ono, devojke posle srednje škole otvaraju pekare gde će praviti bakin hleb i kolače... 

Mislim, bacam peglu na to, iskreno.

Negde se sve u medijima vrti tako brzo, usmerava se potrošačka groznica sa jedne na druge oblasti ljudskog delanja na tako površan i izveštačen način da običnom čoveku preostaje jedino da traži neke vrednosti / brendove / likove u prošlosti da bi ostao normalan.