145 replies to this topic

[zoran59]

Ne znam spada li na Klasiku ili negde drugde. Da li bilo gde spada...

 

Motociklizam.

Opet, price iz nekadasnjice.

Elem, prica iz druge ruke. U originalu, pricao Kenny Roberts senior (otac danasnjeg Kennyja koji se tada jos nije bio rodio), a meni prepricao Kel Carruthers, nekadasnji sampion ('60-ih), koji je '70-ih vodio tim Yamahe i uvodio Kennyja u svet profesionalnog motociklizma.

 

Ovako:

krajem '60-ih i pocetkom '70-ih, nije se znalo ko pije, ko placa. Sve je bilo izmesano.

Konkretno, najnoviji cestovni/civilni motori iz Japana su bili dobri kao i trkacki engleski/nemacki. A fabricki timovi su bili retki, vecina takmicara su bili privatnici. Tako, i klase su se mesale, dovoljno je bilo zadovoljiti minimum uslova i mesali su se cestovni i trkaci motocikli.

 

Pa, Kennyjeva prica.

Legendarni tip je bio neki Kilgroe (prezime, ime sam zaboravio) koji je bio slab sa novcem i resursima, ali je svakako hteo da se takmici.

Tako, prica Kenny, na treningu udje u krivinu - a u krivini klesta, srafciger, cekic i nekakve jabuke i banane.

Ispalo, Kilgroe zakasnio i ravno sa ulice otisao na trening, pa kad se skrsio - ispalo mu sve vezano/upakovano za motocikl. Dosao covek cestovnim motorom.

 

Navodno, taj Kilgroe je imao nekakav servis/radnju. Dodje mu musterija sa zahtevom da mu instalira sportski upravljac, nozne komande itd. Onda, Kilgroe iskljuci instrumente, da se ne vidi, musterijinim motorom odveze trku preko vikenda, a u ponedeljak mu vrati motor i naplati servis.

 

Ludnica.

[zoran59]

 
U Jugoslaviji je u automobilizmu postojala i tzv. "nacionalna klasa" (postoji i film sa tim naslovom, ima ga na YouTubetu) - do 785 ccm.
Zasto nacionalna? Pa, samo automobili domace proizvodnje. Da bude egalitarno, socijalisticki, a ne da neki bogati sin uveze nekog Japanca i automatski postane sampion. Dakle, klasa za fice, sve dok Cimos nije poceo da pravi Spaceke sa Citroenovim delovima (sliku postavih na Kafani...).
Zasto 785 kubika?
Onda se dotrajali motori jos nisu bacali, bilo je normalno da se uradi "generalna opravka." Ta generalka je ukljucivala i brusenje cilindara i nove klipove. Naravno, brusenjem se precnik cilindra povecavao. Ficina masina je bila predvidjena za max. 4 generalke (onda smo ih zvali "specijale").
Fica, nov, je imao radnu zapreminu 767 ccm. Nakon 4 "specijale" bi bio izbusen na 782 ccm. Zato klasa do 785, ne bi li se omogucilo svim proleterima da se takmice, pa i sa dotrajalom masinom.
 
Mala digresija. Onda su auti bili podeljeni ne samo u klase (po zapremini) nego i grupe. Po secanju (mozda negde pogresim), grupa1 je bila 4 sedista, proizvedeno najmanje 5000 komada godisnje. Proizvodne (fabricke) specifikacije. Grupa2 - vozila iz grupe1, ali sa modifikacijama, "frizirana." Grupa3: 2 sedista, 2500 kom./godisnje, fabricki. Grupa4 - isto kao 3, sa modifikacijama. Itd. itd. - najzanimljivija je bila Grupa6 - tzv. prototipovi (25 komada godisnje) - naslednik koje su danasnji WEC auti.
 
Nazad, nacionalka je spadala pod Grupu1 - fabricki.
 
Sad, jebiga, sta je "fabricki?"
Sve sta spada u okvir fabrickih tolerancija. Posto tehnologija nije bila moderna kao danas, postojale su tolerancije, "od-do" u svim dimenzijama.
Zato su majstori iskoristili najpovoljnije dimenzije ("tolerancije") i najbolji "nacionalni" fica je mogao razviti i 10-ak KS vise od prosecnog sa trake.
 
Sve ovo se moglo saznati i iz starih knjiga i magazina.
A gde upada moja prica i zasto spada u "stare pizdarije?"
Jebiga, pre emigracije, odvezao sam neke brdske utrke ficom, u nacionalnoj klasi. Posto nisam imao znanje, resurse, vreme i sve ostalo kao pravi majstori, ja u svojega stavim #013 Abarthovu bregastu osovinu. Zasto da se ja, student, *ebem sa merenjima i tolerancijama kad i ovako mogu da postignem istu ili vecu snagu? Auto je, tehnicki, bio ilegalan. Na tehnickom pregledu, nisu me uhvatili...
A nisam ni ja bog zna sta postigao - spizdio sam se.

Edited by alpiner, 29 November 2015 - 10:47.

[alberto.ascari]

Ovaj topić© je ovde falio.

 

Bravo kume, a sad u potragu po 4umu za Zokinim radovima, a ima ih bogami podosta, pa kompilacija.

Edited by alberto.ascari, 29 November 2015 - 10:53.

[Downforce]

Podrzavam odluku i zeljno ocekujem nove anegdote i price.

[Hertzog]

Male tajne, velikih majstora kuhinje

[zoran59]

Alpiner, hvala ti na otvaranju topica.

 

Nego, voleo bih da se javi cim vise forumasa sa svojim pricama i iskustvima. Recimo, sa Kafane, ona Radojeva prica o (valjda ujakovoj?) Skodi bi savrseno odgovarala ovde. DASUBO je nesto pominjao ostrenje bregaste na fici kad je bio mlad, itd.

Edited by zoran59, 30 November 2015 - 05:10.

[Rad-oh-yeah?]

Alpiner, hvala ti na otvaranju topica.

 

Nego, voleo da se javi cim vise forumasa sa svojim pricama i iskustvima. Recimo, sa Kafane, ona Radojeva prica o (valjda ujakovoj?) Skodi bi savrseno odgovarala ovde. DASUBO je nesto pominjao ostrenje bregaste na fici kad je bio mlad, itd.

 

Da, mogla bi strikina Skoda ovde a kad je vec spomenut i on i Nacionalna klasa, jednom je terao Ficu na Reli Tara (mislim, terao ga je u vise navrata, nego pricamo o ovom jednom), a bas tu negde bilo nekih skandala da je neko od svetskih zvezda (ne secam se vise tacno price ko i kada, guglanje mi izbacuje Fojta na Dejtoni 500 1976. ali ne znam koliko je to bilo poznato tada u nasim krajevima) umesto aparata za gasenje pozara imao ugradjen nitro, sto je i strikanu dalo iseju. E sad, strika nije mogao bas da nabavi nitro ali je imao 100% kiseonik sa dedinog autogenog svajsaparata. Pa je - kao - ubacio u Ficinu kabinu jedan CO2 aparat za gasenje pozara cije crevo treba da "duva" u motorski prostor, samo sto je umesto CO2 u aparatu bio 100% O2.

 

Ovakva sirova i primitivna izvedba nije mu puno pomogla, pao je na tehnickom pregledu i diskvalifikovan je...

Edited by Rad-oh-yeah?, 29 November 2015 - 23:21.

[zoran59]

Malo bih skretao, levo-desno.

 

Posto volim i dva i cetiri tocka, mozda izgleda blesavo da na dva vise volim leve krivine, a na cetiri desne.

 

A nije blesavo.

 

U motociklizmu '60-ih, puno popularniji nego danas je bio spidvej. Ko ne zna sta je to, neka googla ( https://en.wikipedia...rcycle_speedway ). Spidvej se vozi kontra od kazaljke na satu, skrece se samo levo.

Za spidvej, moj cale me vodio na utrke u Krsko, Crikvenicu i Osijek (bilo je jos staza u Yu, ali ove tri pamtim dobro). Sila svetskog kalibra je bio Drago Regvart, mladjima najverovatnije poznatiji iz vremena kad je vec presao na 4 tocka. Mrzi me da guglam, no mislim da je jedne godine bio i evropski sampion.

Tako sam kao dete, imitirajuci Regvarta i spidvej, na decijem igralistu biciklom skretao levo i koceci desnom nogom, ne bih li zanesao bicikl. A leva noga nek' se nadje, da ne padnem. Nekako mi postalo prirodno i na motociklu.

 

Kad sam poceo da se jurim autima, u levim krivinama mi je smetao stub/nosac krova. Valjda sam navikao sa dva tocka da mi sve bude pregledno. A desne krivine sam bas dobro video i vise su mi odgovarale.

 

Najverovatnije, zato sam se onomad skrsio ficom.

Bila je ostra krivina, levo. I ja sam skretao levo, ali je u mojoj levoj putanji postojala i nekakva subverzivna desna komponenta (nadam se da ovo ne zvuci politicki). Tako se zbog desnicarske sabotaze nadjoh na livadi.

Edited by zoran59, 30 November 2015 - 06:55.

[Hertzog]

Moj caca je jedne godine sa prijateljima isao na Reli Povlen, tamo negde 1994-95, isli su sa kamionom, jebem li ga ako znam koji je, ali mislim da je bila neka ruska proizvodnja, licio je na nasu 110-ku, samo uzi od nje... Oni su je sredili sa sve friziderima za pice, napucali je momacki, bas bila lepa spravica, ja bio malen, a i nije bilo mesta da idem sa njima, bas mi bilo krivo... Valjda odatle i tolika ljubav prema kamionima, pa na dakaru uvek najvise pratim kamione

[zoran59]

Elem, druga polovina '70-ih. Imao sam prijatelja, strasno dobrog decka, malo starijeg od mene. Otuzna situacija - bez oca, majka na invalidskoj penziji skoluje njega i mladjeg brata. On diplomira u roku i nadje posao, sad on pomaze majci i bratu, a nekako se nameracio da bi i on motor. Samo, nema para. Obecam da cu mu pomoci. Stanovao je u blizini, prolazio svaki dan kraj moje kuce.

 

Nadjem mu BMW 250 (R 25/3) iz '54. U jadnom stanju, ali skoro kompletan. Za ilustraciju, tada je novi Tomos Automatic kostao oko 350 000, a mi platili za Bendzu 150 000 (tako nekako, cifre su u "starim" dinarima, koliko se secam - jebiga, promenile se valute nekoliko puta od onda). Dogovorimo se da cu mu ga srediti, a on ce mi pomagati. Tako, ja se bavim svojim glupostima i, kao, studiram (ne bas, ahem, redovno), a on navraca posle posla putem prema kuci pa radimo na Bendzi. On smirgla i farba i slicno, a ja cackam po masini i ostalome. Ispadne, izmedju ostalog, i totalno raspadnut dinamo.

Sad, nije nemoguce naci dinamo za motor star 20+ godina, al' kosta vise nego smo platili citav motor. A ja imam viska starog gvozdja od ranije, pa nabijem magnet od Tomosa. Nakon malo zajebancije sa stelovanjem pretpaljenja, motor proradi. Divota, badava - a jos smo ustedeli pare jer sa magnetskim paljenjem ne treba akumulator. (ko ne zna, neka pita starije u cemu je razlika izmedju magneta, dinama i alternatora...) Jedini problem, uz elektriku baziranu na Tomosu - koliko obrtaja, toliko struje. Na leru, upaljeno svetlo se jedva vidi. Kod punog gasa u drugoj ili trecoj, svetli ne samo toliko da te drugi vide, nego i ti ponesto vidis.

 

Kompletiramo motorcinu i dodje vreme za registraciju. Idemo zajedno, posto on nema vozacku, na tehnicki pregled. Kocnice i ostalo OK, a za svetla nam se smeju - nista od toga.

Prijatelj tuzan, ja razocaran - al' tek je rano prepodne i ja imam ideju. Brzo do kuce, ja izvadim akumulator iz svojeg MZ-a i svezem za BMW, povucem par zica da ih, kad treba, spojim. Odemo na drugu stanicu za tehnicki, jer su nas na prvoj prokljuvili. 50-ak metara pre ulaza, spojim akumulator. Udjemo, motor svetli k'o u Betlehemu, sve 5 - ali, obore nas jer nema brzinomera. Prilikom kupovine, motor nije imao ni lampu ni brzinomer, lampa koju sam stavio nije imala otvor za instrumente (po secanju, mislim da je bila sa IMT traktora) i ja skroz zaboravio.

 

Majku im nji'ovu, ne dam se. Opet jurnjava kuci. A moj cale je imao malo noviji - OK, malo manje star - BMW 250, R26 iz '57. I skinem caletov brzinomer i sajlu, stavim na nas - zalepim instrument izolir-trakom za upravljac jer nam se zuri, vec je poslepodne. Jurimo nazad na tehnicki, doceka nas isti tehnicar i ja slavodobitno uzviknem: "Evo! Ima brzinomer, cak i radi!" Ovaj se nasmeje, lupi pecat gde treba i, jebote, prodje motor tehnicki pregled. Vratim svoj akumulator na MZ, brzinomer na caletov motor, prijatelj mi obeca da ce se voziti samo danju dok ne skupi pare za nesto bolje, registrira motor i na njemu za par meseci polozi vozacki, A kategoriju.

 

Lepo secanje, a i dobro smo prosli - u retrospektivi, napravili smo dovoljno prekrsaja za par meseci zatvora i par miliona dinara globe.

 

 

edit: u vezi dinama i magneta. u mojem drustvu je bila standardna uzrecica "sve se moze pripasat' " - pa smo "pripasivali" sta je gde trebalo.

Edited by zoran59, 03 December 2015 - 05:47.

[DASUBO]

Ne postizavam da se uključim u Zokinu radionicu, ali sa uživanjem čitam.

 

Čim se mahnem građevinskih radova i vitlanja na poslu eto i mene.

[zoran59]

Ne bih da dosadjujem, ali je "mrtva sezona" - pa da skratimo vreme do sledece.

 

Tesko je (ako je uopste moguce) docarati danasnjim generacijama kako je nekad sve bilo jednostavno i primitivno. Ma, za ono sto danas doznas klikom misa se nekad trebalo raspitivati danima, obilaziti knjiznice, pitati profesore itd.

A nije razlika samo u naprednijoj tehnologiji, nego i u politici/globalizaciji. Jugoslavija je bila "zemlja treceg sveta" i zaostajala za Zapadom i vise nego ex-yu zemlje danas. Samo oni medju najboljima su bili na nekom prepoznatljivom evropskom nivou, za vecinu ostalih je bila bitna inventivnost i improvizacija - trebalo je savladati relativno siromastvo. Srecom, i tehnologija je bila primitivnija pa se moglo improvizovati i tamo gde danas nije moguce.

 

Pricam o sredini '70-ih.

 

Odlucim, cvrsto, da hocu da vozim trke motociklima. Obecam caletu da cu "marljivo uciti i raditi" - kao pravi pioniri, a sad vec omladinci - samo da me pusti, a ako moze, i financira...

Sestra moje bake je imala krojacku radnju. Drz-nedaj, povuci-potegni, nekakve veze i poznanstva, ona nabavi skaj (jevtinu vestacku kozu) i sasije mi jednodelni kombinezon, po meri. Pravi koznati iz Italije bi kostao vise nego motor, nije mi bio dostizan.

 

Za uvod (ovaj deo nije bitan), vozim neka takmicenja Tomosom, u "republickom" sampionatu (dakle, ne citave Yu) - to je za pocetnike, bez takmicarske licence. Nisam ni tu postizao neke znacajne rezultate - al' jebiga, ipak je to takmicenje, a usput i impresionira devojke... Nakon nekog vremena, steknem uslove i dobijem pravu pravcatu licencu. Bog te maz'o i sunce ti kalajisano, ja sam trkac - cuvaj se, svete, stizem!

 

U medjuvremenu, nabavim pravi trkaci - namenski napravljen za trke - motor: Yamaha TD2. Nema veze sto je nekoliko godina star, promenio milion vlasnika i skrsen i okrpljen nebrojeno puta.

Tada je vec vecina normalnih ljudi vozila motore sa vodenim hladjenjem, livenim tockovima i disk kocnicama itd.

Moja Yamaha je hladjena vazduhom, imala zicane tockove i dobose. Nema veze, ipak je to pravi namenski takmicarski motocikl. Da ga okrpim, putujem par puta u Italiju i obilazim otpade i reciklaze (nemam para za najnovije delove), pa se nadju i delovi sa Morinija, Morbidellija itd.

 

Opet, digresija - strpite se malo, smisleno ce se sve sastati.

Tada, u Yu nije bilo namenskih staza. Neka takmicenja su se vozila na vojnim poligonima ili aerodromima, a vecina je bila na ulicama zatvorenim za saobracaj.

Format je, najcesce, bio u tri voznje. Prvo, tzv. otvoreni trening. Drugo, "zvanicni" trening - danas bi rekli, kvalifikacije - gde se meri vreme i odredjuje startna pozicija. Trece, utrka.

Sad, zbog nedostatka staze i prakticnih uslova, raspored se menjao. Zavisno kako je bilo moguce zaustaviti redovni saobracaj. Ponekad bi ove tri faze bile petak/subota/nedelja, a nekad bi nezvanicni trening bio subotom ujutru a zvanicni poslepodne itd.

 

Dakle, iskombinuje se nekoliko navedenih faktora: imam kombinezon, imam trkaci motor, konacno imam i licencu. Pa, jebote, ja sam legendarna faca - sve sta mi fali je utrka.

 

A kraj sezone i godine je. Ostalo samo par takmicenja na kalendaru, sampionati su odluceni, nema previse interesa. No, ostala i jedna utrka u Kamniku, u Sloveniji (jbm li ga, mozda je bio  Maribor - proslo je 40-ak godina i toliko hektolitara alkohola). Ne secam se tacno, il' mozda prvenstvo Evrope il' Alpe-Adria Cup il' neka slicna djavolija.

Uglavnom, prijavimo se i nas dvojica ortaka. Moja prva utrka sa pravom licencom, pa jos - medjunarodna!

 

Sad, jebiga, mi siromasi. Angazujemo treceg - njegov otac je bio obrtnik i imao IMV kombi. Taj prijatelj slaze ocu da ce seliti nekoga, pa nas dvojicu i nase motore odveze u Sloveniju. Za nocenje, kampiramo u satoru u parku u blizini.

Odvezemo "nezvanicni" trening i ja sav euforican - jbt, prvi put u zivotu se "mesam" na stazi sa ozbiljnim ljudima, prava trka i sve to. Dodje vreme za "zvanicni" trening (tj. merenje vremena) - a ja se od veselja u medjuvremenu napio. Nema teorije da onako pijan vozim. Moj ortak se sazali, a bili smo slicne gradje, pa u satoru obuce moj kombinezon, stavi moju kacigu i izidje mojim motorom. Lepo od njega, a jos lepse - postigao je bolje vreme nego svojim motorom! Mada, obojica smo startovali pri kraju...

 

U trci, nisam se proslavio. Zato necu ovde o rezultatu, nego samo da podelim iskustvo.

Edited by zoran59, 18 December 2015 - 01:46.

[zoran59]

U prethodnom postu nisam bio jasan, tj. ostao sam nedorecen. Pa, kad vec pokusavam da drugima docaram nekadasnju situaciju, da jos malo pojasnim.

 

Kad sam napisao da je moj ortak postigao bolje vreme za mene nego za sebe - izraz "bolje" treba uzeti sa rezervom. Zvanicno, njegovo vreme je bilo najlosije a "moje" pretposlednje. Bitnije, oba vremena skoro 10-ak sec. losija nego vodece - osetna razlika kad je krug ispod 2 min.

Danas, kad njih 20 postignu vreme unutar 1 sec., normalno je da se neko pita kako je to bilo moguce.

 

Bilo je moguce zato sto je auto-moto sport bio relativno skup. Fabricki timovi su bili retki, iza njih su isli dobro stojeci privatnici, a za njima manijaci koji su bili spremni i gladovati ako treba, samo da voze utrke. Krajem '60-ih i pocetkom '70-ih, svetska prvenstva u top klasi na motorima je osvajao Agostini na MV Agustama sa 3 i 4 cilindra, a dobar deo takmicara - vozili su nekoliko godina stare jednocilindricne Norton Manx i AJS motore. I neki od tih privatnika su obilazili Evropu u starim kombijima i kampirali... Bilo je par utrka na kojima je Ago obisao sve ostale (!) za citav krug i vise.

 

Par faktora:

1. zato sto je sport bio relativno skup, ponekad je bilo tesko vec samo popuniti sve startne pozicije (podseca li to nekoga na danasnju situaciju u F1?). Zato su zahtevi bili "labaviji," vise ljudi se moglo kvalifikovati.

2. mada su procentualne razlike u brzini bile mozda i vece, apsolutne razlike nisu.

3. bezbednost nije bila bitna kao danas, bilo je maltene ocekivano da svake godine neko pogine - ili vise njih. K'o rimski gladijatori. Pogledajte fotke sa F1 takmicenja '50-ih - jbt, pola njih voze u kosuljama kratkih rukava!

 

U motociklizmu, krajem '60-ih i citavih '70-ih je doslo do prave eksplozije i nevidjenog napretka tehnologije. U trkama, pojavile su se nikada ranije vidjene situacije: da vodeci takmicar vozeci 250 km/h stize poslednjeg koji ide jedva 180. Fizicari bi rekli, "Δ v = 70." Ali trkaci motocikli nemaju retrovizore. I sad, neko zauzima tvoju liniju kroz krivinu, ne zna da stizes, a k'o da stoji dok ti vozis 70!

Zato, ne secam se tacno godine, ali ranih '80-ih, uvedeno je tzv. "110%" pravilo. Drugim recima, onaj cije vreme je vise od 110% vodeceg, ne moze da se kvalifikuje i takmici. Taman i da sudeluju samo trojica. Zato da se izbegnu incidenti kad neko raketom zaobilazi bicikl.

 

Imao sam srecu da uletim u sport na repnom delu te ranije "labavije" ere. Nisam narocito talentovan (mada, prepotentno, mislim da sam relativno kompetentan), nisam imao ni bog zna kakve fondove - ali, barem sam probao i uzivao. Danas, ni bih mogao ni probati.

Zato, kad sam se nakon dugogodisnjeg prekida vratio u sport, vozio sam utrke "veterana." Klase za starkelje i zastarelu masineriju (mada, ima i mladih momaka). Izmedju ostalog i zato sto citava sezona u nekoj nizoj veteranskoj klasi kosta koliko i gume za jedan vikend najnovijim i najmocnijim. Ovo vredi i za 2 i za 4 tocka.

[zoran59]

'bemu Novu Godinu. Zahvaljujuci tehnologiji i internetu, docekujem je vise puta. Krenem od Australije prema zapadu, via Skype. Otkako postoji wi-fi i laptopi sa ugradjenim kamerama, nagledao sam se vatrometa u vise gradova, u razmacima od sat-dva.

I, jebiga, ja sam pri kraju svega toga po vremenskim zonama. Tako da moji Australci vec odu na spavanje dok ja jos uvek nazdravljam i cekam Kalifornijance.

 

Kakve veze to ima sa temom?

 

Pa, opisao sam moje prvo "pravo" trkacko iskustvo i pomenuo svog drugara. On danas zivi u Australiji, pa smo se opet culi i videli via Skype. Tako, pricamo o starim vremenima i ja mu pomenem da sam na forumu opisao zgodu i da se nekim ljudima prica dopala.

 

Majku mu. On mi kaze da je pobednik (a za ovo nisam znao) imao komentar nakon utrke (ja sam zaostao par krugova). A ovaj Svaba je navodno rekao da me je obisao toliko puta i video toliko cesto da je pomislio kako ucestvuje citav tim vozaca identicno odevenih, na identicno ofarbanim motorima.

 

Nisam bog zna sta, ali valjda nisam ni toliko los.

Sve nesto mislim da ovaj mene zajebava.

[zoran59]

Pisem ovde jer mi nekako ne spada na Kafanu.

Mada su moji prethodni postovi imali i dozu zajebancije, ovaj je ozbiljniji i namenjen prevashodno nicku Hertzog, kao novopecenom ocu, a pisem javno na forumu jer mozda ima i drugih u slicnoj situaciji. Volim decu. Licna i relativno intimna  ispovest, ali moguce je da ce nekome nesto znaciti.

 

Elem, ja lud za cerkom. Najlepse dete na svetu. A volim i zenu, kao sto i ona mene podnosi uprkos mojoj zaludjenosti benzinom i tockovima.

Negde oko cerkine trece godine, kupim joj polovni deciji dzip. Jevtino - crk'o - a ja sam cicija i "snalazim" se. Zena se buni, al' ja stavim par akumulatora iz bolnickog rendgen-aparata i dzip vozi odlicno, a dete se snadje.

Negde oko pete godine, opet - zena se buni a ja bih cerku na motor. Yamaha pravi PW50, dvotaktni motokroser, jos od '81. - i danas je u proizvodnji. Tada, kosta oko $1200 i skupa je igracka - ma, jedna od nasih kola vrede jedva duplo toliko. Ali, nadjem rashodovani primerak za $150, pa ga za jos oko $100 sredim. Cerka odusevljena. Nisam joj dao da radi - za mehaniku nesposobna, a nisam ni hteo da udise farbu i slicno. Mada je boju birala.

Ispalo odlicno - cak sam se i ja vozao na tome, 10-colni tockovi, ima oko 2 ili 3 KS, max. 40-ak km/h.

Naravno, kupim i deciju integralnu kacigu, rukavice i stitnike za laktove i kolena.

 

Sad, taj motor je i predvidjen za decu. Ima sraf (kako se prevodi "set-screw?") kojim se ogranicava maksimalni gas. Stavim ga malo iznad lera, za max. 7 ili 8 km/h.

Za praksu, odlazimo u poveci park. Ogranicen na tri strane ulicama, a cetvrta je odvodni kanal - sirok desetak metara a dubok oko osam. Kad je uragan, kanal je pun vode, inace vode ima jedva da pokrije dno puno kamenja.

 

U parku, dete se snadje k'o riba u vodi. Vozi k'o velika. Ja srecan.

I onda, kad se navikla, kao totalni idiot kakav jesam - otpustim taj sraf za gas.

Sledeci put, odemo u park, a dete "odsarafi" gas i jurne - 40-ak km/h, ravno prema kanalu.

 

Nikada u zivotu nisam brze trcao niti glasnije vristao - al' nit' stizem dete, nit' me ona cuje. Trcim i urlam, suze frcaju, a uzalud.

 

Srecom - iskljucivo srecom, nismo vezbali i planirali - usrala se i pustila gas, pa pala na ravnom. Uganula je nogu.  Dogovorili smo se da nista ne kazemo mami i - na moje iznenadjenje - mama ni dan-danas ne zna. Da sazna, verovatno bi me - opravdano - ustrelila.

Samo, cudila se da sam se tokom nekoliko sledecih godina par puta sedmicno budio nocu u znoju i suzama, ne znajuci da iznova prozivljavam istu nocnu moru. Jos uvek to sanjam, ali je spalo na par puta godisnje.

 

Cerka je, srazmerno uzrastu, uskoro zaboravila paniku i jos vozila, oko godinu dana. Ipak, opredelila se za tenis koji jos i danas igra (na fakultetu je) i batalila motocikle - to je njoj "ono nesto cime se cale zajebava." Nisu joj ni auti zanimljivi, sem kao prevozno sredstvo - mada sam nasao i hteo da joj sredim Opel GT1900 iz '72.

 

Zato, ljudi sa decom, OK je da im date da probaju, da ih usmeravate ka onome sta volite - ali pamet i bezbednost pre svega! A onda, njihovi interesi.

 

Hertzog, kacio sam na forumu YT videose one male koja izvodi svasta decijim autom. OK je to - mada, iz danasnje pameti, nije bez kacige i u kratkim rukavima.